Uoči finala KEŠ Ajax - Juventus 30. V '73: Bobi Janković dva dana sa Krojfom, Kajzerom i drugovima

Maj 1973: Kad fudbaleri Ajaksa u sredu uveče istrče na teren stadiona Crvene zvezde, hteli to ili ne, navijači će morati da ih shvate kao favorite. Kako i ne bi, kada su se "vukovi iz Amsterdama" predstavili fudbalskom svetu kao krik sportske mode, ubravši potom lovorike na svim meridijanima.

Prvi put sam video Ajaks 14. januara ove godine u Glazgovu, gde su dva dana kasnije nesalomivi Holanđani osvojili i prvi nezvanični Super kup Evrope, u duelu protiv pobednika Kupa nacionalnih kupova, ekipe Glazgov Rendžersa.

Njihov trener, Kovač - Štefan Kovač, koji gaji velike simpatije prema Jugoslovenima, omogućio mi je da dva dana budem sa njegovim fudbalerima "od jutra do povečerja".

Rade Končar nikada nije video svoje malo "proleterče": Kako je uspeo da preživi rat njegov sin Rade?

"I na kraju, pozdrav njegovoj drugarici i njegovom malom proleterčetu, njegovom nasljedniku, koga, na žalost, neće ni vidjeti."

Ovako je završio svoje poslednje pismo Rade Končar. 

Predosećajući skoru smrt, posle neljudskih mučenja, on nije mogao a da ne zažali što svog jedinca, koji je tih dana došao na svet, neće nikada moći da vidi i pomiluje.

Hrabri revolucionar, koji se u to vreme nalazio na dužnosti sekretara CK KP Hrvatske, umro je herojski. 

Posle suđenja, čiji se ishod unapred znao, izgovorio je one znamenite reči: 

Laza Kostić u sećanju starih Somboraca: Lenka Dunđerska bila je najnežnija ljubav pesnikova (1960)

Mart 1960: Sombor je grad u kome je pesnik Laza Kostić proveo poslednjih petnaest godina svog života. 

Pre pedeset godina to je bila tiha, otmena varoš u srcu Bačke; raspevana zlatnim bojama mirnih jutarnjih buđenja; utonula u vidik bez kraja. Sombor, popločan uvek okupanom kaldrmom, rasvetljen kandelabrima, opasan zelenim vencem granatih lipa i žilavih bođoša.

Na uglu, nešto dalje od velike crkve - učiteljska škola. U njoj - devojke sa šeširima, pantljike ispod brade. Uredne, pedantne, odmerene - sa uvek spuštenim pogledom i obrazima prelivenim dobro poznatom bojom stida.

Gradi se Njegošev mauzolej: Kako će spomenik težak 28 tona da krene do vrha Lovćena? (1972)

Cetinje, avgusta 1972: Sa Jezerskog vrha više ne odjekuju eksplozije mina. I poslednja urvina kamenja teškog i po nekoliko tona sjurila se s donje strane, prema Ivanovim koritima, pre desetak dana. Otada, danonoćno, velika dizalica vuče na lovćensku "kapu" unapred pripremljen beton.

Svaki put kada se njene dve korpe spuste u ponor dubok tri stotine metara, na vrh ponesu po tri kubika betona. Tako neprekidno sve do ovih dana.

Čak sa Cetinja, udaljenog dvadesetak kilometara od vrha Lovćena, vidi se ova neobična naprava koja ponekad, kada je počnu sakrivati oblaci, liči na džinovsku olovku koja sama ispisuje krugove oko male okrugle kapele, oko Njegoševog groba na vrhu.

Zvonko Špišić, životna priča: Poseban senzibilitet ljudi, dobri duh periferije - to je Trešnjevka (1985)

Ožujak 1985: Dvadeset i sedam godina dijeli ovogodišnjeg dobitnika Vjesnikove nagrade Josip Slavenski za ukupnost muzičkog stvaralaštva od jednog para crnih "špičoka" - njegove prve nagrade na već zaboravljenom Prvom pljesku u zagrebačkom Varijeteu.

Ispreplelo se svih tih godina mnogo toga, ponajviše šansone koja je bila njegovim suputnikom na putovima koji presijecaju život i muziku...

Zvonko Špišić pripaljuje tko zna koju po redu cigaretu toga dana. Svuda oko nas je Trešnjevka. I u sobi u kojoj se 1937. godine rodio i u okolnim dvorištima u koja ulazi prvi sumrak, u kloparanju tramvaja koji Končarevom odlazi u veliki grad.

Top 25 najprodavanijih časopisa u Jugoslaviji '83: Iznenađujući podaci o najpopularnijim listovima

Avgust 1983, redakcija Sveta: Zabeležen tiraž odnosi se na prva tri meseca ove godine. Oznaka + ili - u zagradi iza broja primeraka označava da li spomenutom časopisu (listu, reviji) raste ili opada tiraž u odnosu na 1982. godinu.

I dok se još sređuju podaci o poslovanju u prvom polugođu 1983, već sada je izvesno da će se na ovoj tabeli dogoditi značajna pomeranja. Pre svega zbog povećanja cena.

Međutim, tiraž više listova, uprkos poskupljenju, nezaustavljivo raste. Među njima će najveći skok zabeležiti prvi jugoslovenski tabloid, sarajevski "As", koji je već premašio štampani tiraž od 215.000 komada.

Miodrag Zdravković, stranica mog života: Saveti za 17-godišnjeg partizana pred prvu borbu sa Nemcima

Mart 1979: Jedan od veterana beogradske televizije, Miodrag Zdravković, važi za spikera izuzetnih kvaliteta. Ovim poslom počeo je da se bavi pedesetih godina.

Prvo na Radio Beogradu, a odmah po osnivanju TV Beograda, prvo honorarno, a zatim stalno, prelazi na televiziju. 

Danas je novinar-spiker RTV Beograd koji se drži svoje maksime:

"Sa ekrana mora da iziđe informacija, a nikada onaj koji je saopštava".

Privatno sa... Miodragom Marinkovićem, urednikom redakcije Zabavnog programa TV BG (1969)

Jun 1969: Miodrag Marinković, urednik redakcije zabavnog i humorističkog programa Televizije Beograd, rođen 6. maja 1930. od oca Stanoja i majke Desanke. Počeo kao novinar u "Ježu" 1952.

Tri godine kasnije prelazi u Radio Beograd. Prvi voditelj kviza u nas. Bio je redaktor i urednik zabavnog i humorističkog programa.

Od 1963. na platnom spisku beogradske TV.

Čalma koju ste primetili u poslednjoj TV pošti, jedini je trofej Miodraga Marinkovića, stečen na Bledu, gde je upravo završen Četvrti jugoslovenski televizijski festival.

Mališa Marinković '78: Novi voditelji "Nedeljnog popodneva" biće Đorđe Balašević i Dragan Nikolić

Septembar 1978: Jedna od najpopularnijih emisija na televiziji, "Nedeljno popodne", startuje ponovo 17. septembra.

Kakva nas iznenađenja očekuju? Znate kako je kad imate ženu pa se godinu, dve, ili tri ništa kod nje ne menja, nastupi neka monotonija. 

Onda se jednog dana iznenadite njenom novom mladalačkom frizurom, zbuni vas novom šminkom, promeni se nešto nabolje i tada ste opet sigurni da će vam biti lepo u braku.

Vasil Hadžimanov, slavni etnomuzikolog: Zbog makedonskih tužaljki - šest meseci u krevetu (1967)

Rođen 1906. godine u Kavadarcima, Vasil Hadžimanov potiče iz siromašne muzikalne porodice. Završio je farmaceutski fakultet i diplomirao na pedagoškoj akademiji muziku. Niz godina je predavao muzički folklor u Muzičkoj školi u Skopju. Bio je popularan interpretator narodnih pjesama u razdoblja od 1933. do 1941. Već je dva desetljeća muzički urednik Radio-Skopja.

Osim 17 radova iz oblasti folklora, ima oko 8000 zapisa makedonskih narodnih pjesama i kola iz folklora narodnosti na području Makedonije. Oko 6000 zapisa iz tog fonda solidno je sređeno. Vasil Hadžimanov redovito sudjeluje u ekipama za sakupljanje narodnih pjesama i kola Istočne Makedonije.

Jevgenij Jevtušenko '80: Volim Rovinj, Davičova "Hana" jedna je od najlepših pesama koje sam čitao

Najpoznatiji savremeni sovjetski pesnik postao je i zvezda velikog ekrana. Igra slavnog naučnika Ciolkovskog u filmu Save Kuliša "Uzlet".

Šta "anfan teribl sovjetske poezije" kaže o svom prvom filmskom iskustvu, rodnom Sibiru kome se uvek vraća, prvom romanu, padanju u nemilost...

Hoće da razgovara, rekao je, ali prvo mora da pojede barem jedan sendvič i popije dva đusa plus čaj. Dodaje da nikad u prepodnevnim časovima ne pije bilo šta žestoko, isto važi i kad radi. 

Ne može veli, da zamisli kako neki ljudi mogu u isto vreme i da pišu, stvaraju i da "odvajaju kapljicu".

Tomanija Đuričko: Njena uloga u drami "Smrt trgovačkog putnika" oduševila je Artura Milera (1975)

Jun 1975: "Zašto je poznata glumica Tomanija Đuričko već dve godine zapostavljena?" - pitao se, pre jedne decenije, poznati beogradski nedeljni list. 

Povod za razmišljanje bila je poseta Bledu američkog pisca Artura Milera: jedan od najpoznatijih i najviše prevođenih književnika našeg doba nije zaboravio da uputi srdačne pozdrave glumici koja je, petnaestak godina ranije, sjajno odigrala Lindu Loman u njegovoj drami "Smrt trgovačkog putnika", na sceni ondašnjeg Beogradskog dramskog pozorišta.

Taj pozdrav, to nezvanično ali svakako izuzetno priznanje, zateklo je umetnicu u njenim najtežim danima. Za dve godine, koliko je prošlo otkako je postala član Drame Narodnog pozorišta, bilo joj je povereno samo nekoliko epizodnih uloga.

Gile o Rimtuti Tukiju, Divljanu, HR rockerima '92: Rat su zakuvali huškački mediji - srpski i hrvatski

Popularni beogradski roker govori o ponovnom startu "Električnog orgazma", supergrupi "Rimtuti Tuki", Piku Stančiću i hrvatskim rokerima, Vladi Divljanu i budućnosti koja čeka domaći rokenrol...

Nosioci spomenice "novog talasa" nakon izdavanja albuma "Letim, sanjam, dišem" (sada već davne '88.) razišli su se na sve strane, u potrazi za nekim individualnim muzičkim iskustvima.

Srećom, po rokenrol (a i njih), big padrone Gile je od septembra prošle godine rešio da reaktivira taj čudovišni izvor pozitivnih vibracija. Slušaj 'vamo...

"Plastični Isus" Lazara Stojanovića, istražujemo: Kako je došlo do snimanja šokantnog filma? (1973)

Januar 1973: Kako je tekla evolucija od jednog "Putovanja" do antijugoslovenskog filma "Plastični Isus"...

Svi su znali sve i - ništa ... Zašto "desetka" za napad na socijalizam? ...

Javnost je upravo saznala da su organizacija Saveza komunista beogradske Akademije za pozorište, film, radio i televiziju i Centar filmskih radnih zajednica oštro politički osudili film "Plastični Isus", inače zajednički proizvod ovih dveju kuća.

Ivo Brešan, intervju: Provincija nije geografski smještena, već se nalazi u glavama ljudi (1985)

Rujan 1985: "Što uopće znači živjeti u središtu kulturnih zbivanja? Svi smo mi, ipak, manje-više u središtu! Zahvaljujući sredstvima informiranja, možemo pratiti sve što se događa u kulturi. 

Napokon, mala smo zemlja i nemamo mnogo toga.

Dakle, mogu živjeti ne samo u Šibeniku, nego, recimo, na Zlarinu ili na Žirju, pa ću opet biti informiran o svemu. Ako se želim informirati!"

Povodom filma "Kabare": Šta je sve doživeo naš čuveni novinar Predrag Milojević u Berlinu 1931...

Decembar 1985: U filmu "Kabare", nedavno prikazanom na TV ekranu, umetnički snažno je dočarano predvečerje nacističke euforije u Nemačkoj.

Ali, kako je sve to izgledalo u surovoj stvarnosti?

Jedan od najpouzdanijih svedoka događaja iz tog vremena je Predrag Milojević, u to vreme dopisnik "Politike" iz Berlina.

Nikola Kojo '83: Dosta razmišljam o tome da li da mi gluma bude hobi ili životni poziv

Maj 1983: On više nije onaj trinaestogodišnji švrća koji širom otvorenih, kao nebo nemirnih, očiju još nesigurnim korakom grabi ka svom prvom filmu: "Rad na određeno vreme".

Izrastao je u šesnaestogodišnjeg momka koji se iz sve snage trudi da bude ozbiljan i veliki, koga na uglu ulice već čekaju "njegove devojčice".

Sa tri snimljena filma za sobom ("Moj tata na određeno vreme", na putu je da potuče rekorde gledanosti), mnoštvom dečijih radio-drama i, kako reče, jednom nagradicom (za najbolju ulogu - naturščik na Niškom festivalu), on je "zvezda" u kojoj još uvek "čuči" bezazleni klinja.

Sergej Trifunović, dobitnik nagrade "Zoran Radmilović" '98: Kao glumac, ja sam prva linija fronta

Oktobar 1998: Za kratko vreme dogodile su mu se dve divne stvari. Sergej Trifunović je u Veneciji, na filmskom festivalu, primio nagradu za naš film "Bure baruta", pošto je reditelj Goran Paskaljević morao da otputuje. I još lepše: ove godine on je dobitnik velikog, jedanaestog priznanja "Zoran Radmilović" za glumačku bravuru.

- Moram priznati, bilo je uzbudljivo i lepo. U Veneciji se nisam osećao kao reditelj, već kao Sergej Trifunović kome se nešto lepo desilo.

To mi je prvi internacionalni festival i drago mi je što je baš meni zapalo da primim nagradu.

Branislav Bane Trifunović odgovara na 55 pitanja: Neke ljude bih zatvorio na duži vremenski period

U Huper magičnu kutiju stigao je glumac Branislav Trifunović. Možete ga zvati i Bane.

Trenutno sprema predstavu "Lulu" u režiji Gorčina Stojanovića i komad "Smrt" po tekstu Vudija Alena a u režiji Marka Manojlovića.

S pitanjima nije bilo problema. Bane nije iskoristio pravo da na jedno pitanje ne odgovori.

Ali, usfalila mu je pomoć brata Sergeja pa je morao sam da se nacrta.

Mesto dešavanja restoran "Intima", a na meniju "magična pitanja".

Novi fosili na Pesmi Evrovizije 1987: Neno šarmirao belgijsku kraljicu, Zec poljubio pitona u glavu

Maj 1987: Posle lepog uspeha "naše muzičke reprezentacije" u dvorani Palais du Centenaire, naš izveštač, koji je nekoliko dana proveo zajedno sa Sanjom i "Fosilima" u glavnom gradu Belgije, opisuje kako su ovi prosto šarmirali okolinu: od aviona do belgijskog dvora...

Nacija je više nego zadovoljna. "Novi fosili" su u Briselu na "Pesmi Evrovizije '87." osvojili četvrto mesto, a svojim dostojanstvenim nastupom, šarmom i neposrednošću osvojili posetioce dvorane Palais du Centenaire i televizijske gledaoce, kojih je prema procenama bilo oko 500 miliona.

Prave rezultate tek treba očekivati, jer se pesma "Ja sam za ples" već zvižduće po briselskim bistroima, kafićima i na ulicama.

Kornelije Kovač upućuje kćerke u tajne čarobnih nota '77: One su Batina najvažnija publika...

Vlado Georgiev (20), nova zvezda domaće pop scene 1997: Saradnja sa Rambom za kinesko tržište

Januar 1997: Dve godine je radio producentske i aranžerske poslove za značajna imena domaće pop scene.

Posle uspešnog dueta sa Rođom na festivalu prošlog leta u Herceg Novom, odlučio se za solo projekat koji treba da se pojavi na proleće.

Ovog momka iz Herceg Novog već nazivaju našim Gibonnijem.

• Ko je Vlado Georgiev?

Legenda od vazda (smeh)!!! Ne znam stvarno kako bi ti na to pitanje odgovorio.

The Beatles '87: Legendarni LP "Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band" - prvi put na kompakt disku

Srpanj 1987: Dvadeset godina nakon objavljivanja albuma Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band, legendarni The Beatles osvanuli su na kompakt-disku. Tekstualni vremeplov što slijedi nostalgično je pokrenuo Goran Bakić...

Sva četvorica rođena su u Liverpoolu: John Lennon devetoga studenog 1940. godine, Paul McCartney osamnaestoga lipnja 1942, George Harrison dvadeset petoga veljače 1945, a Ringo Starr sedmoga srpnja 1940. godine.

Lennon je imao grupu The Quarrymen, dečke iz škole. Na jednom koncertu upoznao je Paula McCartneyja, koji ga je poslije predstavio Harrisonu. 

Nikola Đuričko, životna priča: Kao klinac sam sanjao 1992. godinu i Olimpijske igre u Beogradu...

Rođen sam 9. jula 1974. godine u Beogradu, u opštini Savski venac. Moji roditelji su tada stanovali u bloku 45. Imam godinu i mesec dana starijeg brata Đorđa i sedam godina mlađu sestru Milicu. Dugo smo bili podstanari, selili smo se trinaest puta! Najduže smo živeli na Vidikovcu, zatim Petlovom brdu, Banovom brdu, u Nušićevoj ulici, na Zelenom vencu...

U jednom stanu smo ostali samo nedelju dana. Imali smo nemačkog ovčara Alisu, ali pošto nisu hteli da nas prime u sve stanove sa psom, poklonili smo je prijateljima koji imaju kuću sa dvorištem. Bio sam veoma tužan.

Vesna Nestorović, spikerka TV Beograd, od kolevke do ekrana: Moje slabosti su TV, muzika i poezija

Maj 1968: Privatno sa Vesnom Nestorović, novoizabranim blagajnikom Udruženja spikera Jugoslavije.

Spljiskaće članarinu na put oko sveta...

Najzad smo ostali sami. Očekivao sam da će vrisnuti "U pomoooć!" ili skočiti kroz prozor. Međutim, ona je pušila i posmatrala me začuđeno. Prišao sam bliže, zatim još bliže... 

Predrag Matvejević: Jugoslavenstvo kao odbojnost prema isključivostima i banalnosti nacionalizma

Ožujak 1983: U novije doba kao da je u cijeloj našoj zajednici povećano zanimanje za problematiku koju zovemo zajedničkim imenom bratstvo i jedinstvo i ravnopravnost naroda i narodnosti u Jugoslaviji. 

Po samoj naravi stvari, i to je područje izloženo društvenoj dinamici i zbivanja na njemu zahtijevaju stalnu političku i društvenoteorijsku ocjenu. 

Iz knjige Predraga Matvejevića "Jugoslavenstvo danas", u izdanju zagrebačkoga "Globusa" 1982. prenosimo poglavlje pod istim naslovom.

Čini nam se zanimljivim prilogom javnim diskusijama koje se danas vode...

Gorden Kaye ("Alo, 'Alo!"), ekskluzivni intervju '90: Čujem da je kod vas u Jugoslaviji politički vruće?

Listopad 1990: Naš je suradnik razgovarao s Gordenom Kayem, popularnim Reneom iz još popularnije TV-serije 'Alo! 'Alo!", dok se još oporavljao od posljedica nesreće koju je doživio jednog olujnog dana u Londonu. 

Razgovoru su prisustvo vali Edith i Albert, pa se zahvaljujući njima naš suradnik povremeno osjećao kao da sudjeluje na snimanju neke od epizoda 'Alo! 'Alo!"

- Jeste li sigurni da su vam namjere plemenite? - zanimao se muški glas s druge strane telefonske žice. Prema svim logičnim ocjenama pitanje je bilo apsurdno, a osim toga nije mi se javila osoba s kojom sam prvenstveno htio razgovarati, već ovlašteni posrednik.

Miki Jevremović, životna priča: Tvrdili su da je moja pesma "Pijem" plagijat, bio je to strašan pritisak...

Avgust 1999: Miki Jevremović je više od tri i po decenije na sceni, doživljavao je takvu popularnost još u onoj bivšoj, velikoj Jugoslaviji, kakvu danas pevači mogu samo da sanjaju.

A on je oduvek bio i ostao romantična duša, što se vidi i po pesmama: "Pijem", "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme"... bilo da ih je sam pisao i komponovao ili pažljivo birao od drugih autora.

Vreme poštenja: "Rodio sam se na takozvani dan prevrata, 27. marta 1941. godine u Beogradu. U stvari, u to vreme je moja porodica živela u Požarevcu, ali je moja majka Angelina samo zbog porođaja došla u Beograd.

Goran Bregović, novi LP "Eto! Baš hoću!": Nije slučajno da smo ja i Željko članovi Saveza komunista

U velikom intervjuu za Ven, povodom objavljivanja albuma "Eto! Baš hoću!", decembra 1976, Bregović je istakao:

Izgleda da sam veoma malo ljudi prihvatio kao svoje, otkada sam ovaj "poznati" Goran Bregović.

Tako da su uglavnom svi ljudi i žene, koji su oko mene, oni koji su bili i prije, prije nego što sam ja postao ovo... Više sam spreman da njima vjerujem... 

Ja još i sada držim do nekih prijateljstava mojih gimnazijskih, fakultetskih... Takvo moje prijateljstvo je i Dragan Stefanović...

Zdravko Čolić, pjevač godine '76: "Sinoć nisi bila tu" trebalo je da pjeva Josipa Lisac - ali, nije bila tu

"Sinoć nisi bila tu"... "Zelena si rijeka bila"..."Ti si bila, uvijek bila"... Bila, bila...

Jedna riječ kao jedan refren u pjesmama Zdravka Čolića, ljubimca podjednako i starije i mlađe publike i, kako brojni kažu, "slabijeg" ili - ljepšeg pola.

Da je to tačno mogao sam se uvjeriti nekoliko puta kada je Čolić morao pobjeći u hotel pred "najezdom obožavalaca" (no, većinu su sačinjavale obožavateljke).

Beba Lončar ponovo u Jugoslaviji '76: Zašto je odbila da bude voditeljka "Nedeljnog popodneva"

Decembar 1976: Beba Lončar spada u one malobrojne naše glumice koje su napravile karijeru i u inostranstvu.

Odavno je otišla u Italiju i o tome kako se probijala i uspela u kinematografiji naših suseda mnogo je pisano. Iza nje je već priličan broj filmova, a sve je to pratio i odgovarajući publicitet.

Sada se, međutim, događa nešto prividno paradoksalno. Iako je želela i postigla uspeh u inostranstvu, Bebi je sve privlačnije da opet bude kod kuće, to jest u Jugoslaviji!

Milena Dravić i Ljubiša Samardžić, maštoviti doček '77: On kao glavni badža, ona kao pevačica

Eto je - tu je: Nova godina stiže, i vi ste se, najzad, odlučili gde ćete je i kako dočekati, s kim, u kakvoj odori, po koju cenu. Čestitamo vam na izboru!

Otići ćete, dakle, van svog mesta, da biste doživeli nešto novo u odnosu na doživljaje u proteklih dvanaest meseci.

Kad ste već propustili tolike prilike za izlete za vreme onih divnih prolećnih, letnjih i jesenjih dana odmora - krenite, prezirući hladnoću, gužvu i neizvesnost.

Biće vam lepo!

TV doček 1977: 2. program / Prvi put emisija uživo, voditelji: Daliborka Stojšić, Trnavčević, Vještica

Na drugom programu događaće se ipak nešto dosad neviđeno. Program koji će voditi Zaharije Trnavčević treba da ostvari neposredniji kontakt sa publikom, da, u stilu "živih" emisija kao što su "Nešto četvrto" i "Nedeljom popodne", bude alternativni program onom koji se odvija na Prvom kanalu. 

Gledaoci će imati mogućnost da se "umešaju" u tok programa, a i da posredstvom TV kamera prisustvuju dočeku Nove godine u Domu omladine, na Mašinskom fakultetu, na Batajničkom aerodromu, na ulicama grada.

Zahariju Trnavčeviću pomagaće u ovom, ne baš lakom poslu, Slobodan Vujović, Daliborka Stojšić i nezamenljivi Đoko Vještica.

TV doček 1977: Novogodišnji 1. program / Arsen, Olivera, Minimaks, Milena i Ljubiša, 7 mladih...

Malo pesme, malo šale, garnirano sa malo muzike, to bi ukratko bila novogodišnja TV zabava. Na drugom programu može se gledati program "uživo". Voditelj je Zaharije Trnavčević, pa kako bude njemu, tako će biti i gledaocima.

Samo ipak postoji jedna razlika, u studiju će biti jedan od najboljih jugoslovenskih kuvara, pa Trnavčević i dežurna ekipa bar u gurmanlucima neće oskudevati.

Dakle, da ne okolišimo. Svečani program počinje emisijom za decu "Pismo ljubavi", scenario je napisao Milan Brujić, a mališane će zabavljati Slavko Štimac, kao domaćin, i gosti dečji hor "Kolibri" i deca filmski amateri iz mesta Rudnik.

Najpopularniji kalendar za 1977: Milena Dravić i Slobodan Đurić u više od pola miliona primeraka

Zbog velike popularnosti TV komedije "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo", TV novosti su odlučile da u jednom od svojih decembarskih brojeva poklone čitaocima specijalan zidni kalendar za predstojeću 1977. godinu.

Na njemu je zabeležen osmeh junaka TV priče Borke i Milića Barjaktarevića (Milene Dravić i Slobodana Đurića).

Taj se broj TV novosti štampao u rekordnom tiražu od 570.012 primeraka!

(I našao se na kioscima svega nekoliko dana pre nego što je u saobraćajnoj nesreći nastradao glumac Slobodan Đurić).

Stop seči 200 hiljada jelki: Pokušajte da za doček '77. ukrasite dom kao Skandinavci ili Italijani...

Srećna Nova 1977: Verovatno ste već pročitali zaprepašćujući podatak da se svake godine zbog 200.000 jelki koje se uoči praznika prodaju samo u Beogradu iskrči pet hektara šume!

Tačnije, sve one jelke koje su gorani tokom protekle godine zasadili.

Postoje i veštačke jelke, ali čak i kad o njima ne razgovaramo sa gledišta dobrog ukusa, morate povesti računa da ih negde u stanu morate držati 365 dana - do sledeće Nove godine.

Za to vreme će skupljati prašinu - ili će se oštetiti u podrumu.

Možda bi bilo bolje da sledimo primer Skandinavaca koji su duge zimske noći i tmurne severne dane osvetlili hiljadama raznobojnih, originalno modelovanih sveća (ima ih i kod voskara i u robnim kućama).

Dimitrije Pavlović, novogodišnja priča '76: Mita mora da ide, ne može večno da ostane u bolnici...

Kučevo, decembra 1976: Dimitrije Mita Pavlović ima svega osam godina. Ima, međutim, i dvogodišnje iskustvo samostalnog domaćina koji sam o sebi brine. To njegovo "iskustvo" upravo mu je pomoglo i, tako reći, diglo ga iz mrtvih.

Spopala je, pre nešto više od mesec dana, malog Mitu teška groznica (kasnije se ispostavilo da su boginje) izgore dete od temperature, muti mu se u glavi, vidi on, kraj je blizu.

A Mita zna da nema ko da pritekne u pomoć. Majka mu je već godinama teško bolesna. Pored njega samo deda, ali potpuno slep, a i nije mu baš pravi deda; združili se, u stvari, njih dvojica u nevolji, kako se to kaže.

Goran Marković završio snimanje filma "Specijalno vaspitanje": Imamo dovoljno materijala za TV seriju

Sedmog decembra 1976. Goran Marković je završio snimanje prvog dugometražnog igranog filma, "Specijalno vaspitanje".

Ovaj mladi režiser, ima tridesetak godina, ogledao se do sada uspešno na televiziji i na svom filmskom prvencu intenzivno je radio nekoliko godina:

- U narativnom smislu, to je priča o dečaku koji krećući stranputicom dospeva u dom za maloletne delikvente, dakle dolazi u situaciju da se društvo brine o njegovom daljem razvoju i pronalaženju puta do onog dela društva koje se običnom terminologijom naziva "poštenim".

Dom, međutim, nije najpogodnije mesto, bar ne za Peru Trtu, kako se zove mali junak, za popravljanje.

Šerbedžija kao Tesla: Na snimanju me treslo 40 hiljada volti, kod kuće me zamalo ubio fen za kosu

Decembar 1976: Bez velike pompe i previše publiciteta u studijima zagrebačke televizije snimaju se poslednje scene serije "Nikola Tesla". Tumač glavne uloge Rade Šerbedžija celog dana nosi gumenu masku da bi dočarao Teslu kad je ovaj imao 80 godina.

Kad se budu snimili eksterijeri u Pragu, Njujorku, Kolorado Springsu i na slapovima Nijagare, može se reći da je jedan veliki posao završen. 

Reditelj Edo Galić, ćutljiv i spokojan, kaže da je bio siguran kada je angažovao Šerbedžiju za tumačenje tako složenog lika:

Radomir Mihajlović Točak '76: Jedan doživljaj u Njujorku mogao je da mi ubije volju da se bavim muzikom

Decembar 1976: U protekloj godini punu satisfakciju, možda sa zakašnjenjem, dobio je jedan - "Točak". Reč je o Radomiru Mihajloviću. Retko ko ovog rođenog Čačanina, inače gitaristu i vođu kragujevačkog ansambla "Smak" zna pod ovim imenom.

U oštroj konkurenciji sa "Bijelim dugmetom" i još nekim grupama, po mišljenju mnogih, njegov ansambl bio je najbolji.

Ima tek 26 godina, a muzikom se bavi više od dve decenije.

To je zaista neverovatan podatak. Zato se njegovo muziciranje na gitari umnogome razlikuje od sviranja drugih pop-gitarista, mnogo je bolje, serioznije.

Tereza Kesovija: Njeno vreme još nije prošlo - 1976. bila je jedna od njenih najuspešnijih godina

Već petnaest godina Tereza Kesovija je među našim najboljim i najpopularnijim pevačima zabavne muzike. I kada su neki već pomislili da je njeno vreme prošlo, ova simpatična Dubrovčanka je sve te "prognoze" srušila.

Prošla godina je za nju bila ne ponovna afirmacija, jer ona nije ni imala velikih padova, već godina puna sjaja. Na kojem god festivalu ili koncertu pevala, doživljavala je priznanja. Ploče su bile tražene više nego ikad.

Dok su neki njeni vršnjaci već pali u zaborav, ili dok su neki mlađi, poput komete protutnjali preko neba naše zabavne muzike, ona je na vrhuncu.

- Nema tajni u ovom mom, kako neki kažu, dugoročnom uspehu. Ako je pak ima, treba je tražiti u neprekidnom dodiru s publikom, bez obzira da li je reč o festivalu, koncertu ili ploči.

Kako dočekuju Novu godinu: Boro Drašković, Mila Stanojević i Dragoslav Andrić

Nije li došlo vreme da se više ne uzbuđujemo zbog smene godina?

- Čini mi se da je uzbuđenje uvek prisutno - kaže Boro Drašković, pozorišni i filmski reditelj.

- Ne, to nije posledica nekog očekivanja, slutnje da će se nešto dogoditi ili da mora da se dogodi: to uzbuđenje u trenutku promene dolazi zbog toga što se da naslutiti uzbuđenje velikog broja ljudi.

Uzbuđen si jer su svi uzbuđeni.

Ipak, pravo uzbuđenje će biti prilikom smene veka.

Kako dočekuju Novu godinu: Zora Korać, Borka Pavićević, Olga Ivanović i Milka Lukić

Decembar 1976: Već dvadeset godina, Zora Korać, urednik Televizije Beograd, dočekuje Novu godinu "na radnom mestu". Emisije se snimaju i pripremaju do poslednjeg trenutka, i ne ostane vremena za privatno uzbuđenje, pripreme i planiranja.

Taj poslednji radni dan završavao se, obično, napomenom: "Svratite, bićemo kod kuće", i ta napomena se i usvajala. Kod kuće se slavilo. Iako kaže da je "taj dan kao i svi ostali", Zora Korać mu ne poriče uzbudljivost.

- Samo se krug ljudi koji se uzbuđuju, menja - kaže. - Menja se i kvalitet uzbuđenja. Prvu Novu godinu posle oslobođenja dočekali smo na ulici. Čovek je osećao potrebu da izađe i podeli radost zbog slobode sa prvim nepoznatim na ulici.

Kako dočekuje Novu godinu - Zvonko Bogdan: Pobeći od istih lica i provesti se kako srce zapoveda

Decembar 1976: Gde ćete čekati Novu godinu? Niste sigurni? Istini za volju, teško je i odlučiti se. Ima toliko zanimljivih i primamljivih ponuda. Kad se pravo pogleda, nije sve to toliko ni skupo a može i na kredit.

Valjalo bi, možda, krenuti na ono pomalo avanturističko krstarenje brodom "Liburnija", doček "pada" na otvorenom moru! - ili se možda otisnuti na onaj safari u Keniji, nigde ga ne reklamiraju ali bilo bi baš zgodno; tih četiri pet dana bi bilo dovoljno da se krene i na neki sažetiji put oko sveta, a može se skoknuti i do Majorke, Bukurešta, Jahorine, Pariza, Vrnjačke Banje, Rima, Soko Banje, Beča... 

Stvar nije u novcu, teško je odlučiti se. Ne, nije u pitanju sam doček. Nova godina je na svakom mestu ista, nego treba malo otići, pobeći od svih tih gužvi, od istih lica i provesti se kako srce zapoveda.

Zimski hit modeli "Borova" '77: Obucite za praznike naše kaubojke - pantalone se uvlače u čizmice...

Zimski izlozi "Borova" pomoći će nam, u ove hladne dane, da sasvim lako i jednostavno rešimo deo naših zimskih problema - bez obzira da li se radi o sopstvenom obuvanju, obuvanju čitave porodice ili o poklonu za naše najdraže.

Ako ovde kažemo da ćete u prodavnicama "Borova" - njih 604 širom Jugoslavije - imati pomagača u ostvarivanju svojih želja, onda to znači da modeli "Borova" koje danas srećete u našoj reviji neće ostati samo u reviji, u kvadratu kolor-fotosa, već stoje pri ruci svakom znatiželjniku.

Što je najvažnije, kreatori "Borova" pogodili su želje svih potrošačkih skupina svih doba starosti, vodeći računa da se zimske čizmice uklapaju u odeću...

KST, najluđi novogodišnji maskenbal: Beogradski studenti već su dočekali Novu 1977. godinu

Klub studenata tehnike - ili popularnije KST - postoji već 22 godine. Nalazi se u suterenu zgrade na Bulevaru revolucije, u kojoj su Elektrotehnički, Građevinski i Arhitektonski fakultet i jedno je od najpopularnijih studentskih sastajališta u glavnom gradu. 

Poslednjih godina u KST-u postoji verovatno najjeftinija diskoteka u gradu u koju pripadnici "jačeg" pola ulaze samo uz specijalne članske karte, dok su svim devojkama vrata otvorena. Diskoteka radi četiri dana u nedelji i klubu donosi značajne prihode, zahvaljujući čemu se finansiraju razne druge priredbe i aktivnosti u Klubu studenata tehnike. 

Snežana Savić, aktuelna Koštana i Petrija '76: Likovi koji emotivno vezuju

Decembar 1976: Upoznali smo je zahvaljujući televizijskom ekranu. Snežana Savić, mlada beogradska glumica, u jubilarnoj godini velikog književnika Bore Stankovića, postala je glavna junakinja "Koštane", o čemu sanjaju mnoge njene koleginice.

- Reditelj Slavoljub Stefanović-Ravasi zahtevao je da ne insistiram na dinamičnosti, temperamentu, pokretima, jer je sam autor tvrdio da ne voli raskalašnu Koštanu - kaže Snežana Savić. - Trudila sam se da pogled sve govori. 

U toku priprema za snimanje dosta sam čitala o ovom najpoznatijem Stankovićevom delu i na osnovu tih zapisa gradila lik...

Džordž Majkl u grupi Wham!: Kako je počela njegova muzička karijera / Prvi sukob sa disko-kućom

Majstori pisane reči: Branko Ćopić - Kroz život se ide pomalo zaneseno...

Decembar 1975: Govorili su ljudi o ratovanju Branka Ćopića, ali još više o njegovom delu u kojemu je zabeleženo to njegovo ratovanje — ne samo njegovo, već čitave Bosanske krajine.

On nije izmišljao svoje junake, već ih je otkrivao u svojoj neposrednoj blizini i zato izgleda u njima ima toliko životne neposrednosti i uverljivosti.

Razgovarali smo sa Brankom Ćopićem o Branku Ćopiću.

Kako je i kada stvarao? Je li ostalo nešto nenapisano? Da li se nekad uplašio?

Nije li postao konformista? ...

Jugovizija 1991, najzanimljiviji detalji sa sarajevskog takmičenja: Ko se razgolitio, a ko - zamonašio?