Stjepan Jimmy Stanić: Da li je kralj jazza iz Vlaške previše romantičan za današnje doba? (1968)

Zelene patrole čuvaju Šumadiju '63: Mladi gorani Srbije podigli 20 hiljada hektara novih šuma

Maj 1963: Jedan prolaznik kroz park u Požarevcu nemarno je bacio pročitane novine na stazu. Žurio je na posao i nije obratio pažnju na razlistalo drveće i ozelenele travnjake oko sebe. Odjednom, neko ga je povukao za rukav:

- Čiko, ne bacajte novine u parku - čuo je učtiv, ali odlučan dečji glas.

Malo postiđen, prolaznik je bolje osmotrio neobičnog čuvara parka. Pred njim je stajao dečak od nepunih sedam godina.

- Ko si ti? - upitao je u čudu.

- Goran - odgovorio je dečak, ozbiljno. - Zelena patrola.

Ratovi, nevolje ali i nebriga za zeleni ogrtač polja učinili su da ime Šumadije samo podseća na nekadašnji izgled ovog našeg kraja. 

Popović, Nikolić, Žeravica, Novosel '76: Četiri selektora izabrala najboljeg jugoslovenskog košarkaša

Mart 1976: Po najvećem snežnom kijametu održan fudbalski meč između Partizana i Dinama (3:0), koji je na stadion, uprkos smučarskom ambijentu, privukao 15 hiljada ljubitelja najpopularnijeg sporta. Čak je i Nenad Bjeković uspeo da postigne jedan od svojih najlepših golova - volej kakav davno nije viđen na domaćim terenima... Slično je bilo i na terenu Crvene zvezde, koja je igrala protiv Rijeke, pa je golman Riječana Borut Škulj više vremena proveo čisteći metlom prostor ispred gola, nego što je na njemu stajao... Dušan Osmanagić, savezni kapiten stonoteniske reprezentacije žali se na nepovoljan žreb uoči Evropskog šampionata u Pragu: "Kako su mogli Šurbeka da rangiraju kao šestog nosioca grupe, kad je on treći igrač sveta?"... Kapiten Jugoplastike Rato Tvrdić punih 17 prvoligaških sezona igrao je bez povrede. "Ali, sad je vrag došao po svoje!", žali se Rato, jer ga je u ovoj godini prvo "strefio" lumbago, a sada mu je u snažnom duelu italijanski igrač Antoneli slomio ruku. Tvrdić razmišlja i o rastanku sa košarkom, ali ga Mirko Novosel već nagovara da prihvati mesto selektorovog pomoćnika, jer je Rato omiljen među igračima... Krešimir Ćosić obećava da nikada neće biti trener! Kaže: "To je sigurno. Treneri su u nas za sve krivi, oni su najčešće na udaru ako ekipi slabo ide, oni se brzo razmenjuju kao šahovski pioni. Jednom rečju: košarkaški trener je najgore moguće zanimanje na svetu!"... I najnezahvalnije, naročito kada moraš da se izjasniš ko ti je od igrača "draži od druge dece"...      

Mladi Jugosloveni '67: Socijalističko društvo pruža sve mogućnosti za humane odnose među ljudima

Vasko Popa, "Pesma": "Osvaneš i pogledaš: sve je već tu, i drvo i zmija i kamen i sunce. Ništa se na tebe ne osvrće, ništa tebe ne pita, sve to stoji i ide po svome. I onda, iz nekog dubljeg inata, iz čega li, kreneš i ti da od blata, od sna, od golog daha, od čega god stigneš, nešto svoje, onako po svome stvoriš... "

Januar 1967: Pesnik je, odista, u pravu: zatečeni svet nije i sopstveni svet; on, zapravo, deluje inspirativno ili, gotovo, izazovno - stvoriti nešto po svome, možda sopstveni svet.

Iz Titovih intervjua stranim novinarima: Vi znate da su naši narodi nekada bili siromašni i zavađeni...

Maj 1980: Predsednik Tito primio je 14. decembra 1956. na Brionima Fitzroya Macleana, bivšeg šefa britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV, publicistu i člana britanskog Parlamenta. Tom prilikom vođen je zanimljiv razgovor, koji je obuhvatio mnoge pojedinosti iz života i rada Josipa Broza Tita.

Jeste li predviđali da će doći do drugog svetskog rata?

"Da. Čim je Hitler došao na vlast mi smo znali da je situacija kritična i da će vjerovatno doći do sukoba.

Studentske demonstracije koje su uzdrmale Evropu i Jugoslaviju 1968: Tito na strani studenata

Svibanj 1978: "Ovo više nije opasno, postalo je povijest" - napisao je nedavno jedan francuski list nudeći svojim čitateljima seriju fotografija na temu "Svibanj '68". "Nije ni bilo odveć opasno", zaključuje površno neki drugi francuski građanski list: "Bila je to tek kriza jedne generacije..."

Prema jednom francuskom piscu, "svibanjska revolucija" bila je "više filozofska i socijalna nego politička i institucionalna revolucija, više zastrašujuća nego realna pobuna".

Kako je Televizija Beograd reagovala na studentske demonstracije 1968...

7. jun 1968: Možda bi bilo nepravedno prema štampi i radiju reći da je televizija imala najbolji i najbrži novinarski refleks - jer možda je, naprosto, televizija imala najviše vremena da sazna šta se zaista zbilo, da sredi i uporedi podatke, da čuje mišljenja studenata i političkih foruma i da predstavnike svih zainteresovanih (osim milicije) dovede pred svoje kamere - tek, televizija (a to ovog puta konkretno znači Studio Beograd) osvetlala je obraz u ponedeljak i utorak.

Dežurnim urednicima, reporterima, snimateljima na terenu, voditeljima, intervjuerima, i, razume se, gostima u studiju - dugujemo zahvalnost za dve izuzetno korisne i poučne večeri; za rasterećenje od početnog, jednostranog utiska da su studentske demonstracije maslo jedne šačice huliganskih i neprijateljskih elemenata, ali i za sagledavanje raznorodnosti snaga koje su bačene u igru; za priliku da se uverimo u duboku potrebu za prelaskom društvenih kretanja iz oseke u plimu.

Zašto mladi Jugosloveni žele prijem u Savez komunista '68: Naveli su razloge u svojim molbama...

Studeni 1968: Što jugoslavenska mladost piše u svojim molbama za prijem u redove komunista?

Posljednji izvještaji što stižu s terena kažu da je u ovih nekoliko mjeseci pojačanog prijema mladih u Savez komunista crvene knjižice u Hrvatskoj dobilo više od devet tisuća novih članova, a da isto toliki broj čeka da njihove molbe budu riješene.

O jednakom poletu jugoslavenske mladosti koja oduševljeno pristupa našoj najrevolucionarnijoj...

"Woodstock" u okviru prvog FEST-a: "Ova generacija ne želi da živi kao njihovi roditelji, ne želi ratove"

Decembar 1970: U Bethelu, nedaleko od Njujorka, pola miliona mladih pretvorilo je 250 hektara zemljišta u meku pop muzike. "Vudstok", film koji je snimljen tom prilikom, prikazuje nam kako su se velika hipi-plemena tri dana zabavljala i volela...

U okviru Prvog međunarodnog filmskog festivala koji će se održati u Beogradu od 8. do 16. januara, pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita, biće prikazan i film "Vudstok" američkog režisera Majkla Vedlija. Ovo izuzetno zanimljivo ostvarenje na programu je 9. januara u bioskopu "Kozara".

Sarajevo, 29. novembar 1969, premijera filma "Bitka na Neretvi": Bulajić - najsretniji građanin Jugoslavije

Studeni 1969: Sarajevske ulice prekrio je debeo snijeg. Minareti strše kao stakleni šiljci, a krovovi kuća podsjećaju na zagasle vatre.

Ponoć je prošla i sve mrzne.

Napolju je ipak dvije-tri stotine mladih građana koji čekaju da se pojavi neki od glumaca "Bitke na Neretvi".

Unutra, u nekoliko dvorana hotela "Evropa", pod blijedim plamičcima voštanica i pod prigušenim sijalicama, svečana večera tek je počela.

Bahrudin Bato Čengić, "Gluvi barut" (1/2): Šta je Branka Ćopića gurnulo u strahovitu usamljenost...

Branko Ćopić '68: Kako izgleda radni dan našeg najpopularnijeg književnika / Stvaranje i u snovima

Doček 1965: Predlozi za novogodišnju trpezu kuvara Đure Delića (Metropol) / Piće, pokloni, ukrasi

Novogodišnje želje jugoslovenske omladine: Čemu se vesele, od čega strahuju, šta žele u 1967...

Decembar 1966: Praznična kupovina povećala je tiraže ploča domaće zabavne muzike - najtraženije singlice su "Tamara" Arsena Dedića, "Neženja" Slavka Perovića, "Nemoj se ženiti" Ljubomira Milića, "Krčma na putu za Tenesi" Dijega Varagića, "Suze liju plave oči" Ivice Šerfezija, "Neću tebe" Olivere Vučo, "Grk Zorba" Anice Zubović, "Viva Marija" Đorđija Peruzovića... Sve će se ove ploče vrteti na novogodišnjim žurkama, a većina tih pevača pojaviće se i u novogodišnjem programu koji za gledaoce širom Jugoslavije ovaj put priprema Televizija Zagreb - biće to prilika da ljubitelji sedenja ispred malog ekrana osete kako je to kada se program ne završava odmah posle Dnevnika u 22 časa, već traje sve do 2 iza ponoći! Novogodišnja zabava počeće u 20:30 šaljivom TV igrom Ivana Mikasa "Karta za Rio" (glume: Mirko Vojković, Ivo Šubić, Branko Bonači, Zvonimir Strmac... ), zatim sledi emisija ozbiljne muzike "Novogodišnja čarolija" (voditelj: glumica Božena Kraljeva), pa sat vremena varoških i narodnih pesama pod nazivom "Popevke sam slagal" (pevaju: Mile Bogdanović, Vera Svoboda, Dušan Dančuo, Toni Kljaković... ), a "udarna stvar" biće "TV magazin" nezamenljivog Antona Martija - voditeljka Helga Vlahović najavljivaće redom: Zdenku Vučković, Gabi Novak, Arsena Dedića, Vladu Štefančića, Nelu Eržišnik, kvartet "4M", kvartet "Studio"... A prvog januara, tradicionalno (i nakon pola veka!) tačno u podne: Novogodišni koncert iz Beča, a oko pola dva - skijaški skokovi iz Garmiša... Za vreme praznika listaće se i popularni omladinski magazin Plavi vjesnik, koji je u svom najnovijem broju doneo rezultate "Velike novogodišnje ankete". Naime, čitaoci iz cele Jugoslavije pisali su "Plavcu" o tome čemu se vesele, od čega strahuju i šta žele u nastupajućoj 1967. godini...     

Doček 1965: Drage naše Jugoslovenke, evo kako da se obučete i ulepšate za najveseliju noć...

300 hiljada Beograđana ustalo protiv ratnog zločina i rasizma, uz njih je bio sav jugoslovenski narod

April 1968: Preko 300 hiljada Beograđana okupljeno na Trgu Marksa i Engelsa, s transparentima i karikaturama u kojima su bile ispisane parole "Dole prljavi rat", "Vijetnam - Vijetnamcima", "Vijetnamci - ceo svet vam se divi" i drugima, izražavalo je svoju potpunu solidarnost s pravednom borbom vijetnamskog naroda, osuđujući prljavi rat koji Amerikanci vode u toj zemlji. 

Svi koji su prisustvovali mitingu nisu toga dana mogli stati na prostrani trg u u centru grada. Mnogi su se zadovoljili time da izađu na ulice i da tako pokažu da su na strani herojskog vijetnamskog naroda. 

Ceo Beograd je bio ustalasan, bučan. Parole koje su uzvikivali pojedinci, mnoštvo je u refrenu prihvatalo i činilo se kao da Beograd nema samo milion stanovnika, već mnogo više. 

Ilija Petković, motor OFK Beograda '68: Drugovi ga zovu "Ilija od Knina", silno želi - dres reprezentacije

Ljiljana Petrović o prvom učestvovanju SFRJ na Pesmi Evrovizije: "Socijalistički" saveti Miroslava Antića

Travanj 1990: Ljiljanu Petrović, prvu našu predstavnicu na »Pjesmi Eurovizije« 1961. godine u Francuskoj, zatekli smo kod kuće u Novom Sadu. Imali smo sreću, jer Ljiljana je upravo doputovala iz Titova Velesa. 

- Sudjelovala sam ondje na velikoj priredbi u čast davalaca krvi, koju je organizirao Crveni križ Makedonije.

- Znači li to da imate mnogo posla?

Koliko su Jugosloveni religiozni: Podaci u procentima (1921 - 1968) / Republike i pokrajine 1964. godine

Maj 1984: Po Ustavu je religija privatna stvar svakog čoveka i u popisu stanovništva ne postoji izjašnjavanje o verskoj pripadnosti.

Zbog toga je teško utvrditi pravo stanje religioznosti stanovništva u Jugoslaviji.

Prema popisu stanovništva iz 1921. 1948 i 1953. godine i anketi Instituta društvenih nauka u Beogradu iz 1964. i 1968. godine, podaci o religioznosti stanovništva izgledali su ovako:

100 godina od rođenja našeg najpopularnijeg komičara: Čkalja, izbor tekstova iz jugoslovenske štampe