Koliko su mladi danas revolucionarni i šta je za njih revolucionarnost u vremenu mira i blagostanja?

Maj 1984: Jedno od mnogih razmišljanja mladih koja govore o revolucionarnosti danas: "Zašto se revolucionarnost smatra nečim što štrči od običnog života? Ne moram biti galamdžija da bi me smatrali revolucionarnim. Možda sam ja to i kad ćutim, borim se za nova znanja i želim da ta moja znanja kasnije služe i meni i društvu".

Koliko je današnja omladina revolucionarna i koliko je spremna da zagrize u neke, kako se to u političkom žargonu kaže - društvene probleme, zbog čega bi eventualno imala i neprijatnosti? 

Stjepan Filipović, od Opuzena do Valjeva: Slike iz porodičnog albuma i životna priča narodnog heroja

Već i samo njegovo ime podsjeća na fotografiju trga u Valjevu na kojem su podignuta vješala, a pod njima stoji mlad čovjek s omčom oko vrata, s partizanskom kapom na glavi, koji uzdignutih pesnica nešto izvikuje... Posljednji herojski pothvat mladog partizanskog ratnika zapamtili su dobro i prijatelji i neprijatelji - za neprijatelje je on bio nemili dokaz nepokorenosti, a za sve borce narodne revolucije uzor hrabrosti...

Već i ime Stjepana Filipovića - Steve, Fildusa, narodnog heroja, metalca, ratnika, komandira čete i komandanta bataljona Tamnavsko-kolubarskog partizanskog odreda, odmah podsjeća na fotografiju, dobro poznatu i starijim i mlađim čitaocima: fotografiju trga u Valjevu, trga na kojem su uz proljetno olistalo drveće podignuta vješala, a pod njima stoji mlad čovjek s omčom oko vrata, s partizanskom kapom na glavi, koji uzdignutih pesnica nešto viče. 

O sastanku Broza i Mihailovića 1941. / Draža se žalio Titu: "Zašto ste četnike prozvali gibaničarima?"

Maj 1980, iz "Zapisa iz oslobodilačkog rata": 

Drug Tito nam je pričao o svom sastanku s Dražom Mihailovićem. 

U prvoj polovini septembra meseca, odmah po izlasku na teritoriju koju je oslobodio naš Valjevski odred, drug Tito je tražio mogućnost da se sastane s Dražom Mihailovićem, da bi lično mogao da vidi da li je moguća saradnja s tim pukovnikom koji izjavljuje da je protiv okupatora, ali koji svojim stavom praktično koči razvitak narodnooslobodilačke borbe. 

Olga, majka Žikice Jovanovića Španca '73: Kakav bi to život bio kad bi čovek sedeo skrštenih ruku...

Jul 1973: U Sinđelićevoj ulici u Beogradu, u tihom stanu na drugom spratu, 82-godišnja Olga Jovanović sedi i veze. Pod njenim još uvek veštim rukama rascvetavaju se pupoljci na stolnjacima, šare na heklanim miljeima, ručni radovi kojima se poznanici i prijatelji decenijama dive. 

Kad je rad zamori, Olga Jovanović odlaže korpicu s vezom i kaže svojoj deci:

- Odoh malo na korzo!

Detinjstvo Desanke Maksimović: Pesnikinja se seća svog oca, majke, dede, babe, teta Inge... (1974)

Mart 1974: Desanku Maksimović, liričara kome nema premca u novijoj srpskoj poeziji, ne treba posebno predstavljati. To je i izuzetno teško, posle svih njenih pesama koje su najrečitiji odraz njene ličnosti i bogate pesničke prirode. Zato, ovu priču pesnika o pesniku-čoveku prenosimo najvećim delom doslovce, citirajući samu Desanku Maksimović i njene pesme.

Kao povod za razgovor mogla bi se uzeti nedavno dodeljena Zmajeva nagrada za najnoviju zbirku pesama "Nemam više vremena". 

Jordan Ivanović, sportski reporter: Vrlo je neprijatno slušati nekog kolegu koji se grči i gubi u poslu

Jun 1983: Jordana Ivanovića, sportskog reportera Radio Beograda, najbolje poznaju ljubitelji fudbala.

Uz Marka Markovića, zaista je malo reportera koji na njemu osoben - efektan, zanimljiv i prilagođen slušaocima radija - način mogu dočarati i preneti ono što se dešava na jednom sportskom borilištu.

Prava je majstorija "lomiti" jezik na način kako to Jordan čini.

Uz neosporan talenat, vidno je da je ovaj 34-godišnji Valjevac "udružio" i ogromno znanje u svoj poziv i to ne iz oblasti sporta.

Kako je nastao spomenik Stevanu Filipoviću: Simbol bratstva i jedinstva hrvatskog i srpskog naroda

Oktobar 1961: "Stjepan Filipović, metalski radnik, član KPJ, komandant bataljona... Hrvat koji je vodio srpske partizane, mladić iz Opuzena koji je podizao ustanak u Valjevu... Njegovi srpski drugovi zvali su ga Stevan.

- Mi smo braća - govorio je.

Steva, kragujevački skojevac, bravarski i električarski šegrt, učesnik u radničkim demonstracijama, uhapšenik i prognanik, Steva - valjevački komunist. Borac. Narodni heroj.

Miki Jevremović, životna priča: Tvrdili su da je moja pesma "Pijem" plagijat, bio je to strašan pritisak...

Avgust 1999: Miki Jevremović je više od tri i po decenije na sceni, doživljavao je takvu popularnost još u onoj bivšoj, velikoj Jugoslaviji, kakvu danas pevači mogu samo da sanjaju.

A on je oduvek bio i ostao romantična duša, što se vidi i po pesmama: "Pijem", "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme"... bilo da ih je sam pisao i komponovao ili pažljivo birao od drugih autora.

Vreme poštenja: "Rodio sam se na takozvani dan prevrata, 27. marta 1941. godine u Beogradu. U stvari, u to vreme je moja porodica živela u Požarevcu, ali je moja majka Angelina samo zbog porođaja došla u Beograd.

11 seoskih učitelja o najtežim trenucima u službi: Kad belosvetski uča dođe da nam kvari decu (1961)

Slobodanka Vasić, autorka istorijske fotografije: Stevan Filipović koračao je uzdignute glave (1983)

Desanka Maksimović: Pesme koje govore o prolaznosti izraz su mojih najčešćih raspoloženja (1983)

Velimir Životić, stranica mog života: Kako sam uspeo da sačuvam slike vešanja Stjepana Filipovića...

Ljiljana Krstić, stranica mog života '73: "Devojko, štа vi hoćete? Kаkve veze imаju glumа i prаvo?"

Ljilja, Vukota i Voja Brajović, porodično '87: Ni Siniša Pavić još ne zna kako će završiti Terminator

Slobodan Santrač, najbolji strelac Jugoslavije (2/2): Daj još dva komada za čika Marka! (1972)

Slobodan Santrač, najbolji strelac Jugoslavije (1/2): Da li je Sani već prevazišao Džajića? (1972)

Dejan Mijač, stranica mog života: Sećanje na nemačkog vojnika koji je jedno dete podigao iz blata

Radoslav Graić, stranica mog života: O valjevskom Domu pionira i jednoj staroj harmonici (1979)

Stjepan Stevo Filipović, narodni heroj, simbol otpora fašizmu: Podignutih ruku prkosio zlu (1960)

Oktobar 1960: Statističari beleže da će se u Jugoslaviji tokom 1960. godine proizvesti 340 hiljada tona šećera, ili preko 18 kilograma po stanovniku... Inženjer Dragoslav Stojanović, pomoćnik tehničkog direktora Radio Beograda, smiruje zabrinute vlasnike radio i TV prijemnika: "Ne, takvi aparati nemaju štetno zračenje. Ne mogu se porediti televizor i rendgen!"... Jugoslovenske domaćice u velikom broju učestvuju u jednoj od prvih nagradnih igara u kojima se seckaju kartonski omoti deterdženta za veš. Saponia iz Osijeka najsrećnijima kao nagradu šalje visokokvalitetni PVC - kanap za veš!... Jugoslaviji je poverena organizacija Prvenstva Evrope u boksu... Akademski hor Branko Krsmanović iz Beograda oduševljava američke slušaoce na svojoj turneji po SAD. Poslednji koncert će održati u Karnegi Holu na Dan republike, 29. novembra... Dobitnik Oktobarske nagrade Beograda je književnik koji je napisao pet romana i nekoliko zbirki pripovedaka (aktuelno delo: "Hajka") - Mihailo Lalić... A na brdu Vidrak kod Valjeva podignut je i svečano otvoren spomenik metalskom radniku Stevi Filipoviću, koji je pogubljen 22. maja 1942. i koji je vremenom postao simbol ne samo jugoslovenskog, već i globalnog otpora fašizmu...