Na snimanju serije "Babino unuče": Kozomara pisao likove specijalno za Radu Savićević i Milana Srdoča

Januar 1977: Kada smo početkom leta, u jednom stanu u Gospodar Jevremovoj ulici, slučajno prisustvovali snimanju dečje serije "Babino unuče", za koju je scenario napisao novinar i publicista Ljubiša Kozomara, iskidali smo se od smeha gledajući scenu kako penzionisani šofer ambasade Sima Šešić (glumac Milan Srdoč) namešta uganulu nogu baba-Tomaniji, još držećoj, energičnoj seljanki (igra je Radmila Savićević). Upoznali su se "na oglas", kada je šofer Sima preko novina počeo da traži ženu, jer mu je dosadilo da živi sam.

Da bi došla do krova nad glavom, Tomanija se javlja na ženidbeni oglas.

Provedite novogodišnje praznike uz TV aparate u koloru: Riz, Rudi Čajavec, Gorenje, Iskra, Ei Niš

Decembar 1976: Još se niste rešili vašeg starog TV prijemnika?

Provedite novogodišnje praznike uz najmodernije televizijske aparate u koloru!

Pogledajte izbor koji vam nude Robne kuće Beograd. Prodaja i na kredit. Besplatna dostava i unošenje u stan.

Cene su jedinstvene sa neznatnim razlikama zbog poreske stope...

Kako živi prosečna jugoslovenska četvoročlana porodica i koliko će potrošiti za doček 1977. godine

Kako se živi sa prosječnim primanjima ispričao nam je domaćin jedne od 1004 porodice koje statistika svakog mjeseca anketira...

Urednik "Oslobođenja" Aco Štaka htio je da mu za novogodišnji broj napravim razgovor sa jednom od porodica koje statistici služe kao obrazac u računanju jugoslovenskih prosječnih primanja i rashoda. 

Na svom spisku takvih četvoročlanih porodica statistika ima 1004, koje žive u 50 jugoslovenskih gradova. 

Momo Kapor, sećanja na 31. XII: Uz Novu godinu sam savladao najvažniju lekciju u životu - samoću

Kad mi je bilo dvadeset godina, niko se nije preterano otimao da sa mnom čeka Novu godinu. Devojke su se panično držale svojih redovnih momaka, plašeći se da ih slučajno ne izgube pa da im propadne novogodišnje slavlje.

U to vreme čuda se nisu događala, ma koliko da sam se nadao da će mi trideset i prvog decembra prići na štrafti neka od tadašnjih čuvenih lepotica i ponuditi mi da tu noć provedem pričajući joj o sebi.

Imao sam toliko toga da ispričam, ali to tada zaista nikoga ni je zanimalo.

Goran Bregović, novi LP "Eto! Baš hoću!": Nije slučajno da smo ja i Željko članovi Saveza komunista

U velikom intervjuu za Ven, povodom objavljivanja albuma "Eto! Baš hoću!", decembra 1976, Bregović je istakao:

Izgleda da sam veoma malo ljudi prihvatio kao svoje, otkada sam ovaj "poznati" Goran Bregović.

Tako da su uglavnom svi ljudi i žene, koji su oko mene, oni koji su bili i prije, prije nego što sam ja postao ovo... Više sam spreman da njima vjerujem... 

Ja još i sada držim do nekih prijateljstava mojih gimnazijskih, fakultetskih... Takvo moje prijateljstvo je i Dragan Stefanović...

Zdravko Čolić, pjevač godine '76: "Sinoć nisi bila tu" trebalo je da pjeva Josipa Lisac - ali, nije bila tu

"Sinoć nisi bila tu"... "Zelena si rijeka bila"..."Ti si bila, uvijek bila"... Bila, bila...

Jedna riječ kao jedan refren u pjesmama Zdravka Čolića, ljubimca podjednako i starije i mlađe publike i, kako brojni kažu, "slabijeg" ili - ljepšeg pola.

Da je to tačno mogao sam se uvjeriti nekoliko puta kada je Čolić morao pobjeći u hotel pred "najezdom obožavalaca" (no, većinu su sačinjavale obožavateljke).

Beba Lončar ponovo u Jugoslaviji '76: Zašto je odbila da bude voditeljka "Nedeljnog popodneva"

Decembar 1976: Beba Lončar spada u one malobrojne naše glumice koje su napravile karijeru i u inostranstvu.

Odavno je otišla u Italiju i o tome kako se probijala i uspela u kinematografiji naših suseda mnogo je pisano. Iza nje je već priličan broj filmova, a sve je to pratio i odgovarajući publicitet.

Sada se, međutim, događa nešto prividno paradoksalno. Iako je želela i postigla uspeh u inostranstvu, Bebi je sve privlačnije da opet bude kod kuće, to jest u Jugoslaviji!

Milena Dravić i Ljubiša Samardžić, maštoviti doček '77: On kao glavni badža, ona kao pevačica

Eto je - tu je: Nova godina stiže, i vi ste se, najzad, odlučili gde ćete je i kako dočekati, s kim, u kakvoj odori, po koju cenu. Čestitamo vam na izboru!

Otići ćete, dakle, van svog mesta, da biste doživeli nešto novo u odnosu na doživljaje u proteklih dvanaest meseci.

Kad ste već propustili tolike prilike za izlete za vreme onih divnih prolećnih, letnjih i jesenjih dana odmora - krenite, prezirući hladnoću, gužvu i neizvesnost.

Biće vam lepo!

TV doček 1977: 2. program / Prvi put emisija uživo, voditelji: Daliborka Stojšić, Trnavčević, Vještica

Na drugom programu događaće se ipak nešto dosad neviđeno. Program koji će voditi Zaharije Trnavčević treba da ostvari neposredniji kontakt sa publikom, da, u stilu "živih" emisija kao što su "Nešto četvrto" i "Nedeljom popodne", bude alternativni program onom koji se odvija na Prvom kanalu. 

Gledaoci će imati mogućnost da se "umešaju" u tok programa, a i da posredstvom TV kamera prisustvuju dočeku Nove godine u Domu omladine, na Mašinskom fakultetu, na Batajničkom aerodromu, na ulicama grada.

Zahariju Trnavčeviću pomagaće u ovom, ne baš lakom poslu, Slobodan Vujović, Daliborka Stojšić i nezamenljivi Đoko Vještica.

TV doček 1977: Novogodišnji 1. program / Arsen, Olivera, Minimaks, Milena i Ljubiša, 7 mladih...

Malo pesme, malo šale, garnirano sa malo muzike, to bi ukratko bila novogodišnja TV zabava. Na drugom programu može se gledati program "uživo". Voditelj je Zaharije Trnavčević, pa kako bude njemu, tako će biti i gledaocima.

Samo ipak postoji jedna razlika, u studiju će biti jedan od najboljih jugoslovenskih kuvara, pa Trnavčević i dežurna ekipa bar u gurmanlucima neće oskudevati.

Dakle, da ne okolišimo. Svečani program počinje emisijom za decu "Pismo ljubavi", scenario je napisao Milan Brujić, a mališane će zabavljati Slavko Štimac, kao domaćin, i gosti dečji hor "Kolibri" i deca filmski amateri iz mesta Rudnik.

Najpopularniji kalendar za 1977: Milena Dravić i Slobodan Đurić u više od pola miliona primeraka

Zbog velike popularnosti TV komedije "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo", TV novosti su odlučile da u jednom od svojih decembarskih brojeva poklone čitaocima specijalan zidni kalendar za predstojeću 1977. godinu.

Na njemu je zabeležen osmeh junaka TV priče Borke i Milića Barjaktarevića (Milene Dravić i Slobodana Đurića).

Taj se broj TV novosti štampao u rekordnom tiražu od 570.012 primeraka!

(I našao se na kioscima svega nekoliko dana pre nego što je u saobraćajnoj nesreći nastradao glumac Slobodan Đurić).

Stop seči 200 hiljada jelki: Pokušajte da za doček '77. ukrasite dom kao Skandinavci ili Italijani...

Srećna Nova 1977: Verovatno ste već pročitali zaprepašćujući podatak da se svake godine zbog 200.000 jelki koje se uoči praznika prodaju samo u Beogradu iskrči pet hektara šume!

Tačnije, sve one jelke koje su gorani tokom protekle godine zasadili.

Postoje i veštačke jelke, ali čak i kad o njima ne razgovaramo sa gledišta dobrog ukusa, morate povesti računa da ih negde u stanu morate držati 365 dana - do sledeće Nove godine.

Za to vreme će skupljati prašinu - ili će se oštetiti u podrumu.

Možda bi bilo bolje da sledimo primer Skandinavaca koji su duge zimske noći i tmurne severne dane osvetlili hiljadama raznobojnih, originalno modelovanih sveća (ima ih i kod voskara i u robnim kućama).

Dimitrije Pavlović, novogodišnja priča '76: Mita mora da ide, ne može večno da ostane u bolnici...

Kučevo, decembra 1976: Dimitrije Mita Pavlović ima svega osam godina. Ima, međutim, i dvogodišnje iskustvo samostalnog domaćina koji sam o sebi brine. To njegovo "iskustvo" upravo mu je pomoglo i, tako reći, diglo ga iz mrtvih.

Spopala je, pre nešto više od mesec dana, malog Mitu teška groznica (kasnije se ispostavilo da su boginje) izgore dete od temperature, muti mu se u glavi, vidi on, kraj je blizu.

A Mita zna da nema ko da pritekne u pomoć. Majka mu je već godinama teško bolesna. Pored njega samo deda, ali potpuno slep, a i nije mu baš pravi deda; združili se, u stvari, njih dvojica u nevolji, kako se to kaže.

Goran Marković završio snimanje filma "Specijalno vaspitanje": Imamo dovoljno materijala za TV seriju

Sedmog decembra 1976. Goran Marković je završio snimanje prvog dugometražnog igranog filma, "Specijalno vaspitanje".

Ovaj mladi režiser, ima tridesetak godina, ogledao se do sada uspešno na televiziji i na svom filmskom prvencu intenzivno je radio nekoliko godina:

- U narativnom smislu, to je priča o dečaku koji krećući stranputicom dospeva u dom za maloletne delikvente, dakle dolazi u situaciju da se društvo brine o njegovom daljem razvoju i pronalaženju puta do onog dela društva koje se običnom terminologijom naziva "poštenim".

Dom, međutim, nije najpogodnije mesto, bar ne za Peru Trtu, kako se zove mali junak, za popravljanje.

Šerbedžija kao Tesla: Na snimanju me treslo 40 hiljada volti, kod kuće me zamalo ubio fen za kosu

Decembar 1976: Bez velike pompe i previše publiciteta u studijima zagrebačke televizije snimaju se poslednje scene serije "Nikola Tesla". Tumač glavne uloge Rade Šerbedžija celog dana nosi gumenu masku da bi dočarao Teslu kad je ovaj imao 80 godina.

Kad se budu snimili eksterijeri u Pragu, Njujorku, Kolorado Springsu i na slapovima Nijagare, može se reći da je jedan veliki posao završen. 

Reditelj Edo Galić, ćutljiv i spokojan, kaže da je bio siguran kada je angažovao Šerbedžiju za tumačenje tako složenog lika:

Radomir Mihajlović Točak '76: Jedan doživljaj u Njujorku mogao je da mi ubije volju da se bavim muzikom

Decembar 1976: U protekloj godini punu satisfakciju, možda sa zakašnjenjem, dobio je jedan - "Točak". Reč je o Radomiru Mihajloviću. Retko ko ovog rođenog Čačanina, inače gitaristu i vođu kragujevačkog ansambla "Smak" zna pod ovim imenom.

U oštroj konkurenciji sa "Bijelim dugmetom" i još nekim grupama, po mišljenju mnogih, njegov ansambl bio je najbolji.

Ima tek 26 godina, a muzikom se bavi više od dve decenije.

To je zaista neverovatan podatak. Zato se njegovo muziciranje na gitari umnogome razlikuje od sviranja drugih pop-gitarista, mnogo je bolje, serioznije.

Tereza Kesovija: Njeno vreme još nije prošlo - 1976. bila je jedna od njenih najuspešnijih godina

Već petnaest godina Tereza Kesovija je među našim najboljim i najpopularnijim pevačima zabavne muzike. I kada su neki već pomislili da je njeno vreme prošlo, ova simpatična Dubrovčanka je sve te "prognoze" srušila.

Prošla godina je za nju bila ne ponovna afirmacija, jer ona nije ni imala velikih padova, već godina puna sjaja. Na kojem god festivalu ili koncertu pevala, doživljavala je priznanja. Ploče su bile tražene više nego ikad.

Dok su neki njeni vršnjaci već pali u zaborav, ili dok su neki mlađi, poput komete protutnjali preko neba naše zabavne muzike, ona je na vrhuncu.

- Nema tajni u ovom mom, kako neki kažu, dugoročnom uspehu. Ako je pak ima, treba je tražiti u neprekidnom dodiru s publikom, bez obzira da li je reč o festivalu, koncertu ili ploči.

Kako dočekuju Novu godinu: Boro Drašković, Mila Stanojević i Dragoslav Andrić

Nije li došlo vreme da se više ne uzbuđujemo zbog smene godina?

- Čini mi se da je uzbuđenje uvek prisutno - kaže Boro Drašković, pozorišni i filmski reditelj.

- Ne, to nije posledica nekog očekivanja, slutnje da će se nešto dogoditi ili da mora da se dogodi: to uzbuđenje u trenutku promene dolazi zbog toga što se da naslutiti uzbuđenje velikog broja ljudi.

Uzbuđen si jer su svi uzbuđeni.

Ipak, pravo uzbuđenje će biti prilikom smene veka.

Kako dočekuju Novu godinu: Zora Korać, Borka Pavićević, Olga Ivanović i Milka Lukić

Decembar 1976: Već dvadeset godina, Zora Korać, urednik Televizije Beograd, dočekuje Novu godinu "na radnom mestu". Emisije se snimaju i pripremaju do poslednjeg trenutka, i ne ostane vremena za privatno uzbuđenje, pripreme i planiranja.

Taj poslednji radni dan završavao se, obično, napomenom: "Svratite, bićemo kod kuće", i ta napomena se i usvajala. Kod kuće se slavilo. Iako kaže da je "taj dan kao i svi ostali", Zora Korać mu ne poriče uzbudljivost.

- Samo se krug ljudi koji se uzbuđuju, menja - kaže. - Menja se i kvalitet uzbuđenja. Prvu Novu godinu posle oslobođenja dočekali smo na ulici. Čovek je osećao potrebu da izađe i podeli radost zbog slobode sa prvim nepoznatim na ulici.

Kako dočekuje Novu godinu - Zvonko Bogdan: Pobeći od istih lica i provesti se kako srce zapoveda

Decembar 1976: Gde ćete čekati Novu godinu? Niste sigurni? Istini za volju, teško je i odlučiti se. Ima toliko zanimljivih i primamljivih ponuda. Kad se pravo pogleda, nije sve to toliko ni skupo a može i na kredit.

Valjalo bi, možda, krenuti na ono pomalo avanturističko krstarenje brodom "Liburnija", doček "pada" na otvorenom moru! - ili se možda otisnuti na onaj safari u Keniji, nigde ga ne reklamiraju ali bilo bi baš zgodno; tih četiri pet dana bi bilo dovoljno da se krene i na neki sažetiji put oko sveta, a može se skoknuti i do Majorke, Bukurešta, Jahorine, Pariza, Vrnjačke Banje, Rima, Soko Banje, Beča... 

Stvar nije u novcu, teško je odlučiti se. Ne, nije u pitanju sam doček. Nova godina je na svakom mestu ista, nego treba malo otići, pobeći od svih tih gužvi, od istih lica i provesti se kako srce zapoveda.