Novi fosili na Pesmi Evrovizije 1987: Neno šarmirao belgijsku kraljicu, Zec poljubio pitona u glavu

Maj 1987: Posle lepog uspeha "naše muzičke reprezentacije" u dvorani Palais du Centenaire, naš izveštač, koji je nekoliko dana proveo zajedno sa Sanjom i "Fosilima" u glavnom gradu Belgije, opisuje kako su ovi prosto šarmirali okolinu: od aviona do belgijskog dvora...

Nacija je više nego zadovoljna. "Novi fosili" su u Briselu na "Pesmi Evrovizije '87." osvojili četvrto mesto, a svojim dostojanstvenim nastupom, šarmom i neposrednošću osvojili posetioce dvorane Palais du Centenaire i televizijske gledaoce, kojih je prema procenama bilo oko 500 miliona.

Prave rezultate tek treba očekivati, jer se pesma "Ja sam za ples" već zvižduće po briselskim bistroima, kafićima i na ulicama.

Povratak u šezdesete, kako je kompozitor, aranžer i klavijaturista "Fosila" Rajko Dujmić okarakterisao svoj najveći uspeh, upalio je kod evropskog žirija.


Dan pre finala, kada se po kuloarima nagađao redosled, "Novi fosili" su često spominjani. Na engleskoj listi bukmejkera prognozirano nam je jedno mesto između trećeg i šestog, a Dujmić je bio gotovo nepogrešiv. 

Kategorički je tvrdio da ćemo biti četvrti ili peti. Ipak, znajući za radnje, "ispod žita" u kojima se "rođačke zemlje" velikodušno časte poenima, plašili smo se za ishod.

"Ljudi, ja sam rekao šta će se dogoditi, moglo je biti i bolje", ponavljao je stalno Rajko Dujmić. "Znao sam šta Evropa voli, a zar najbolji dokaz nije podatak da smo dva dana pre finala imali već šest sklopljenih ugovora za štampanje naše ploče."



Tri rođendana


Pre raspleta, talentovanom autoru teško je bilo uloviti osmeh na licu. Sve vreme je bio smrknut, zabrinut, samrtnički bled. Ni ostali "Fosili" nisu se proslavili po dobrom raspoloženju, što je inače njihov životni stil.

Vladimir Kočiš, zvani Zec, otovreno je priznao da nikad u životu nije imao veću tremu. Marinko Colnago zadužen da hrapavim glasom otpeva "This is OK", nije bio u stanju da doprinese atmosferi u jugoslovenskom timu.

Šarmantna Sanja Doležal koja je svojom pojavom od početka privukla pažnju muzičke Evrope najmanje se brinula, valjda zato što ima najmanje iskustvo. Čak se može reći da je u pojedinim momentima bilo pomalo mučno sedeti i slušati rasprave o zvuku, nastupu, prezentaciji pesme.
Na kraju pokazalo se da je ta maltene dosadna ozbiljnost dala rezultate.

I još jedan momenat nije bio nebitan za naš plasman: Tri dana smo ubeđivali bosove Evrovizije da u najavu ubace kako je 9. maja rođendan Sanji Doležal.

"Pristali su tek kad više nisu mogli da nas slušaju!", rekla nam je Zvezdana Popović, predstavnik JRT-a.

Rođendanska slavlja (7. maja je imao Vladimir Kočiš, a 10. maja Marinko Colnago) imala su drugačije epiloge. Prvi je proslavljen sa grčem na licu, drugi u avionu za Jugoslaviju u stilu "Novih fosila", a ko je jednom bio u njihovom društvu zna šta to znači. Pokrovitelj je bog Bahus.

Sanja i Neno uvereni u dobar plasman (foto: RTV revija)

Kada su malo "nadrmani", "Fosili" postaju vesela družina koja voli i zabavlja ceo svet. Stjuardese i putnici "Sabene" i "Swissaira" slatko su se smejali njihovim vragolijama.

Briselski dnevnik


Dolazak u Brisel, u ponedeljak popodne, nije previše obradovao Rajka, Sanju, Marinka, Nena i Vladu, kao ni ostali deo jugoslovenske ekipe. Iako su pre silaska sa aviona doterivali frizure, na aerodromu nije bilo nijednog fotoreportera. Tada se kod svih javio inat i uglas su rekli:

"Videće oni, tražiće naše slike".

Sutradan, domaćini koji su postali znatno ljubazniji pozvali su jugoslovensku ekipu na poznati briselski hipodrom. Uz posluženje s nogu, svi prisutni učesnici "Pesme Evrovizije" dobili su svog konja za koga je trebalo da navijaju. Nama su rekli da navijamo za broj 2 i, naravno, "Fosili" su bili najbučniji. Na kraju, ispostavilo se kako je trebalo da navijamo za broj 21. prema redosledu u finalu.

Kako se bližio dan odluke "Fosili" su sve manje ličili na sebe. Retki momenti lepog raspoloženja događali su se kada su ostali članovi malobrojnog jugoslovenskog tima pokušavali da ih odobrovolje i na svečanim prijemima, gde su ruku na srce prednjačili.

Na prijemu kod belgijske kraljice bili su nenadmašni u predstavljanju, tako da je s bubnjarem Nenom Šarićem kraljica duže od svih pričala. Na koktelu u Gradskom muzeju, belgijski premijer Martens je vrlo rado pristao da se slika s "Fosilima", što inače nije po protokolu i običaju.

Na zabavi u "Valibi", zabavnom parku, Vladimir Kočiš je maestralno odigrao istočnjački ples, a onda pokazao kako se Jugosloveni ničega ne plaše. 

Prišao je i poljubio pitona u glavu, što je sutradan imalo velikog odjeka u belgijskim novinama. Dnevni list "Het Laatste Nieuws" je objavio na naslovnoj strani veliku fotografiju tog događaja.

Marinko Colnago
Na prijemu kod gradonačelnika Brisela "Fosili" su opet imali svojih bisera. Marinko Colnago, koji ne zna francuski i ko god mu se obrati odgovara sa "petit beurre", na ulazu je dugo zagledao devojku iz obezbeđenja sa automatom na prsima i pištoljem za pojasom.

"Zamisli, da imaš ovakvu ženu!", govorio je ostalim članovima ekipe. "Malo vikneš, a ona se maši za svoj pribor. 

Ili, kad se vrati doma, ti je pitaš - kako je bilo na poslu?"

Veselo društvance


Generalne probe nisu protekle bez opaski. Dok je Rajko ćutao i dumao, Marinko, Zec i Neno su dizali tlak. Televizijski gledaoci mogu da pretpostave kako u prirodi izgleda Viktor Laszlo, voditeljka "Pesme Evrovizije '87". 

Dugonoga meleskinja s Martinika bila je uz Sanju Doležal, Nemicu klavijaturistkinju iz benda "Wind" i Rebeccu, prateći vokal Britancu Rikkiju, jedna od najlepših učesnica. Bubnjar Neno, spontano je izjavio da je to zasad prvi Viktor koji se njemu dopao.

Nove fosile je najavila i Sanji čestitala rođendan
voditeljka/pevačica Viktor Laszlo

Kad se pominju žene s muškim imenima (Viktor Laszlo je jedan od glavnih likova filma "Casablanca") da kažemo nešto i o muškarcima.

Na "Pesmi Evrovizije 87", među učesnicima primećena su trojica iz družine "tople braće", a verovatno ih je bilo i više. 

Predstavnik Luksemburga Plastic Bertrand zaista je delovao ženstveno u baletskim patičicama, a grčki muški duet pod nazivom "Bang" nije pred javnosti krio obostrane simpatije.

Uzdahe ženskog pola mamili su Italijan Raff, mada se ni on nije odvajao od Umberta Tozzija - i pobednik Johnny Logan, koji je osvajao svojom korpulencijom i skromnošću.

Na kraju, da se vratimo "Novim fosilima". Veselo društvo fosilsko sada čekaju veliki zadaci. Ceo plan za ovu godinu će se menjati, jer su mnoge evropske zemlje zainteresovane za "Ples", a pretpostavlja se da su u kombinaciji Kanada, SAD, SSSR, Japan, Australija, DR Nemačka...

Veliki uspeh nije samo uspeh naše muzike, jer se uz "Nove fosile" i njihov spot na evropskim TV stanicama prikazuju i spotovi naše zemlje sa prirodnim i drugim lepotama, a u novinskim izveštajima ima puno Jugoslavije. Zato ima razloga za optimizam i dobro raspoloženje.

Napisao: D. Vesović


Kako je naš žiri svojim glasovima oborio Fosile sa trećeg na četvrto mesto



Slobodanka Veselinović, novinar RTV revije, član žirija JRT, objašnjava:

"Ja sam jedna od jedanaest najviše pljuvanih i psovanih Jugoslovena ovih dana. To tvrdim, a evo i zašto: Imala sam čast i peh da budem u žiriju Jugoslovenske radiotelevizije za izbor najbolje evrovizijske pesme za 1987.

Šok za naciju: Umesto pobede, drugog ili
trećeg mesta, Fosili završili četvrti
Čast, jer spadam među retke novinare (ako nisam i jedina) koja je radila u ovakvom žiriju i peh da budem u jedanaestorki za koju se od subote u noć svalio sav nacionalni bes, u jedanaestorki koja je u "poslednjem trenutku deklasirala svoje predstavnike 'Nove fosile' i sa izvanrednog trećeg mesta oborila ih na sramno četvrto".

Tako nas svi grde, psuju, traže linč...

U redu, nek je žiri kriv za sve (a krivice nema), ali ću iskoristiti priliku da u mom listu malo pojasnim stvari, da kažem da nema "poslednjeg trenutka", da jednostavno ispričam evrovizijska pravila za nacionalne žirije u finalu. Jer, izgleda svi misle da smo mogli da mućkamo, nameštamo i štimujemo glasove, da prepravljamo i manipulišemo.

Grde nas da nismo iskoristili priliku što smo pretposlednji. Gde su nam bile oči, zar nismo videli šta su uradili žiriji pre nas. Mnogi zlonamerni kažu - eto šta je uradio beogradski žiri Zagrepčanima!

Prvo - žiri je jugoslovenski, jer su u njemu sedeli predstavnici naših osam centara, odabranih po propozicijama Evrovizije i još tri predstavnika grada domaćina koji je organizovao naš izbor. Ako smo ikad bili složni i jedinstveni - bili smo te večeri, jer su "Novi fosili" naši, jugoslovenski.

Svaki od jedanaest članova žirija ima za svaku pesmu na raspolaganju ocenu od jedan do pet. Takmičenje smo pratili u Studiju jedan TV Beograd. Svako od nas imao je specijalni glasački papir sa redosledom zemalja određenih žrebom, kolonom za ocenu i zadatak da pesmu ocenimo deset sekundi pošto je izvedena.

Ocena se upisuje jasno i krupno i nema prepravki (glasački papir je u duplikatu sa indigom). Devojka zadužena za kupljenje trenutno je pokupila sve upisane ocene, nosila sekretarici žirija koja je ocene zbrajala i taj zbir trenutno kovertirala i šifrovano javljala centru za kontrolu glasova.

Dakle, glasa se odmah, za svaku izvedenu pesmu i kad su se sve zemlje predstavile, bile su gotove i te zbirne ocene za svaku pesmu.

Glasanje se znači završilo onog trenutka kad smo odgledali prenos koncerta iz Brisela, zajedno sa svim Jugoslovenima i celom Evropom. Zbir naših ocena pretvarao se u poene. Italija je dobila najveću ocenu 50, koja se pretvara u onih 12 bodova.

Tvrdim da smo radili najsavesnije što smo mogli


Kad je glasanje počelo i mi smo zajedno sa svim gledaocima radoznalo pratili kako je ko glasao i radovali se u prvih pet krugova našem prvom mestu.

Radovali smo se sve do pred sam kraj, jer smo iz vođstva pali na drugo, pa na treće mesto i sa užasom shvatili da će našim glasovima "Novi fosili" spasti na četvrto mesto!

Evrovizijski nastup '87: Rajko i Zec 
Ali ništa nije moglo da se uradi. Ljiljana Tipsarević, sekretar žirija imala je najgore zaduženje da voditeljki saopšti našu odluku. Držala se hrabro, ali je jedva izgovarala poene, glas je pretio da je izda.

Mala šansa da će nas "spasti" Švajcarska postojala je isto koliko i mogućnost da "pomogne" Dancima, pa da nas preteknu. 

Nije se dogodilo ni jedno ni drugo. 

Ostalo nam je četvrto mesto.

Savršena organizacija glasanja za Pesmu Evrovizije omogućuje samo ispravno i dokumentovano glasanje, jer su naši glasački papiri, originali i kopije sa našim potpisima odmah poslati u Ženevu gde je sedište Evropske unije radio-difuzije i tamo će biti upoređivani i proveravani.

Zato tvrdim, sad sam imala priliku da se uverim, da na ovom takmičenju nema nameštaljki u glasanju, jer svi žiriji rade u istom trenutku i šalju svoje zbirne glasove - šifre. Niko ne zna šta rade oni drugi.

Tražena su naša imena da bi se na nama iskalio bes. 

Evo ih: TV Ljubljana - Fedor Janušič, TV Skoplje - Valentina Miovska, TV Sarajevo - Ljubiša Terzić, TV Zagreb - Vera Županić, TV Priština - Ljiljana Ljolja, TV Titograd - Mirjana Vukčević, TV Novi Sad - Karolina Savić, TV Beograd - Branislav Kitanović, Dušan Cincar, Dimitrije Savić i Slobodanka Veselinović.

Ne krijemo se, a tvrdim da smo radili najsavesnije što smo mogli, baš kao i svi drugi ljudi u svim žirijima.

Na kraju, naše četvrto mesto dovoljno je visoko i uspešno, a ne nacionalna tragedija. Priznajemo da smo bez krivice krivi, ako vam je tako lakše. Ali, ovo je ipak samo muzika. Kamo sreće da smo u svemu četvrti u Evropi!


TV kritičarka Branislava Džunov o Pesmi Evrovizije 1987: Drama prestiža i trapavosti



Fosili: Iznenađujuće visok
plasman?
"Johnny Logan sa dečačko-svešteničkim izgledom - sa kakvim je opisom ušao na evropsku pop-scenu - toliko je želeo da pobedi da je to bilo prosto neprijatno. I dobio je željenu igračku, valjda će mu biti od koristi u nastavku karijere.

Naše učestvovanje na ovogodišnjoj "Pesmi Evrovizije" sa grupom "Novi fosili" imalo je sve elemente drame u kojoj su se sudarile strast za što boljim plasmanom i iznenađenje sa glasanjem jugoslovenskog žirija. 

Treći ili četvrti, to nema značaja, "Novi fosili" su sjajno prošli, bolje nego što su zaslužili. 

Na sceni su delovali nervozno, naslućivalo se da su opterećeni nastupom pred velikim auditorijumom, ali to, očigledno, nije bilo od uticaja na njihov iznenađujuće visok plasman.

Kao televizijski spektakl "Pesma Evrovizije" je predugo trajala, tri časa. 

Ali, to je tako moralo da bude, po evrovizijskom principu, svako je morao imati svojih tri minuta, a Belgija je kao domaćin sve intervale između nastupa pevača i grupa iz 22 zemlje maksimalno razmakla i iskoristila za samoreklamiranje.

Poenta reklamnih spotova nije bila u lepim Belgijankama i prekrasnim predelima, što se moglo očekivati, već u visokoj tehnologiji i industrijskoj proizvodnji. 

Tako je jedan dosta prizeman povod kao što je "Pesma Evrovizije", postalo primamljivi okvir za plasiranje krajnje ozbiljnih ekonomsko-privrednih poruka o Belgiji kao zemlji velikih privrednih potencijala. 

Lukavo.

Jedino impresivno na ovoj priredbi bila je scenografija na briselskoj pozornici: moderna, laserska, višestruko prilagodljiva. Režija, međutim, nije iskoristila ni delić mogućnosti koju je pružao ambijent, a čini se da ni izvođačima nije ništa značila, jer su svi oni došli sa unapred pripremljenom koreografijom i zamišljenim scenskim nastupom.

Izvedene kompozicije su odražavale dosta skroman muzički ukus, pa čak i amaterizam. "Pesma Evrovizije" bi se morala osavremeniti i manje povlađivati neproverenim, tek pretpostavljenim zahtevima "subotnje televizijske publike".

Ksenija Urličić, jugoslovenski komentator, pratila je tok priredbe naglašeno diskretno i odmereno, sa nešto malo grešaka koje joj se nikako ne mogu uzeti za zlo."

Obrada: Yugopapir (RTV revija, 1987.)