Kako dočekuje Novu godinu - Zvonko Bogdan: Pobeći od istih lica i provesti se kako srce zapoveda

Decembar 1976: Gde ćete čekati Novu godinu? Niste sigurni? Istini za volju, teško je i odlučiti se. Ima toliko zanimljivih i primamljivih ponuda. Kad se pravo pogleda, nije sve to toliko ni skupo a može i na kredit.

Valjalo bi, možda, krenuti na ono pomalo avanturističko krstarenje brodom "Liburnija", doček "pada" na otvorenom moru! - ili se možda otisnuti na onaj safari u Keniji, nigde ga ne reklamiraju ali bilo bi baš zgodno; tih četiri pet dana bi bilo dovoljno da se krene i na neki sažetiji put oko sveta, a može se skoknuti i do Majorke, Bukurešta, Jahorine, Pariza, Vrnjačke Banje, Rima, Soko Banje, Beča... 

Stvar nije u novcu, teško je odlučiti se. Ne, nije u pitanju sam doček. Nova godina je na svakom mestu ista, nego treba malo otići, pobeći od svih tih gužvi, od istih lica i provesti se kako srce zapoveda.

A da, znate ono: "ako nisi srećan u mestu A, pa odeš u mesto B, i napustiš ga zbog mesta C - stvar nije zbog mesta, sreća je u tebi" - tako je to nekad neko mudrovao. 

Uostalom, to i nema veze sa vama. Moglo bi se, jednostavno, putovati a ne bežati.

Ili, možda bi bilo dobro "zalutati" u neki lokal. Svečana haljina u kojoj biste bili "kraljica večeri" kako se i preporučuje, novo odelo, cipele koje ne žulje, prijatelji koji nisu dosadni, prijatna muzika - sve bi se to moglo obaviti za dve ili pet hiljada, a bez kredita.

U stvari, vas Nova godina preterano i ne potresa. Ako vam je baš do provoda, uđete u kafanu, pa ako odlučite - svake noći je Nova godina. Uostalom, iz iskustva znate: ništa se te noći neće dogoditi, ništa od onoga što ste očekivali. Verovatno će biti i najbolje sve to obaviti "privatno": ćurka na stolu, meke papuče, televizor upaljen... 

Stvarno, šta praviti paradu od svega toga? Ili, pak...


Menjati lokal



Jeste li uvek razmišljali ovako pred Novu godinu? Bili staloženi i bilo vam malo dosadno?

- Ne misli se tako - kaže Zvonko Bogdan, jedan od retkih pevača koji izjavljuje da više voli da peva u kafani nego na koncertu, i koji to uspešno radi već petnaest godina. - Pred svaku Novu godinu uzbuđenje je jednako i skoro u vazduhu se oseća: nešto će se dogoditi! 

Verujem da će se to u "Unionu", gde pevam i ove godine ponoviti. 

Gosti su, obično oni koji ovde navraćaju i preko godine, dovedu sada i svoje prijatelje, a uvek ima i onih koji baš te noći hoće da se provedu na određenom mestu. Neki, opet, dođu i da bi mogli da pričaju kako su se proveli: dobro ili loše, to i nije važno.

Kafanska novogodišnja noć ima svoj ritam: najpre "uigravanje", faza opuštanja dok se večera, još je malo onih koji pevaju, ponekog žulje cipele, neko je nezadovoljan predjelom, nekome je glasna muzika. Pred ponoć se igra, "da bi ljudi bili bliži", a posle ponoći se ljubi - što je red.

- Raspoloženje dostigne vrhunac oko jedan sat. Onda svi pevaju, svi igraju, svi su zadovoljni. Oko dva sata već ništa ne valja! Vreme je da se menja lokal. 

Već godinama planiram da budem u istoj situaciji u kojoj su svi gosti: da se uzbuđujem, da moje raspoloženje bude najvažnije, da meni neko peva i zabavlja me. 

Možda će to jednom i biti. Sada su važni drugi.

Obrada: Yugopapir (TV novosti, decembar 1976.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate