Tereza Kesovija: Njeno vreme još nije prošlo - 1976. bila je jedna od njenih najuspešnijih godina!

Već petnaest godina Tereza Kesovija je među našim najboljim i najpopularnijim pevačima zabavne muzike. I kada su neki već pomislili da je njeno vreme prošlo, ova simpatična Dubrovčanka je sve te "prognoze" srušila.

Prošla godina je za nju bila ne ponovna afirmacija, jer ona nije ni imala velikih padova, već godina puna sjaja. Na kojem god festivalu ili koncertu pevala, doživljavala je priznanja. Ploče su bile tražene više nego ikad.

Dok su neki njeni vršnjaci već pali u zaborav, ili dok su neki mlađi, poput komete protutnjali preko neba naše zabavne muzike, ona je na vrhuncu.

- Nema tajni u ovom mom, kako neki kažu, dugoročnom uspehu. Ako je pak ima, treba je tražiti u neprekidnom dodiru s publikom, bez obzira da li je reč o festivalu, koncertu ili ploči.


Svaki estradni umetnik mora da veže publiku za sebe. Bolje rečeno, da oseti šta publika traži, šta očekuje od njega. 

Na žalost, dodir preko TV ekrana kod nas je teško uspostaviti. Naši televizijski centri kao da nemaju za to interesovanje ili to ne shvataju. Jer, dobrih zabavnih emisija je kod nas još premalo. 

Nikada nisam izbegavala koncerte po malim, pa i najmanjim mestima. I ta publika treba da nas, ne samo čuje, već i vidi. Pored ovoga, vrlo važno je odabrati dobre kompozitore. Mogu reći da sam tu imala sreće. Melodije koje sam pevala ili pevam dela su naših najboljih kompozitora - Nikice Kalođere, Zdenka Runjića, Đele Jusića. Oni su pravi majstori svog posla.


Važan je i sadržaj pesme. Međutim, po meni, najvažnije je verovati u ono što pevaš. Dakle, pevati srcem. Jer, publika uvek oseti da li iskreno doživljavaš pesmu ili ne i po tome ceni pevača. 

Uostalom, i pošteno je tom mnoštvu ljudi koji su došli u jednu dvoranu pevati najlepše što možeš. Svaki pevač koji tako postupa neće promašiti karijeru.

Mnogo više se govori, bar kod nas, o lepim stranama života pevača. Pogotovo o zaradi. Međutim, ovaj posao zahteva i mnoge napore, pa i žrtve.

O žrtvama i naporima gotovo ne vredi govoriti. Ima ih toliko da kad ne bi bila, slobodno mogu reći, patološki zaljubljena u svoj posao, davno bih već digla ruke od svega. Uvreženo je mišljenje o nama kao o srećnicima punim novca. Ne bih želela da se protumači kako jadikujemo, ali tvrdim da često nema tih para na svetu da se plati koncert na kojem pevač mora da peva, a teško je bolestan, ili mu je sin u bolnici. 

Pomenuću samo svoj primer. 

Kada je moj brat poginuo, bio je već davno potpisan ugovor za jedan koncert. U međuvremenu se dogodila nesreća i, naravno, koncert je morao da se otkaže. Organizatori su bili na muci. Pitali su: zar baš ne postoji nikakva mogućnost da dođem i pevam? 

Naravno, nisam pevala. Ali da ne volim toliko ovaj posao, da ne osećam, ovo najiskrenije govorim, obavezu prema publici, već odavno bih poslušala zlurade savete i napustila pevanje.


Koliko je za uspeh važan izgled pevača?



Poznato je da Tereza Kesovija ima mnogo obaveza, da je često na putovanjima. Ima sina Alena i sada je u braku sa Ronaldom Lopatnijem, nekadašnjim jugoslovenskim reprezentativcem i jednim od najboljih vaterpolista Jutoslavije. 

I niko joj ne može prebaciti da nije dobra supruga, a pogotovo majka.

- Verujem da sam uspela da uskladim dužnosti majke, domaćice i umetnice. Da sam mogla da budem češće uza svog sina, naročito kada je bio mlađi, sigurno bi bilo bolje. Ali, to nije bilo uvek moguće i beskrajno mi je žao. Zato se trudim da bar danas sa tim malim momkom, on sada već ima četrnaest godina, izađem kad god mogu da prošetam. To je za mene veliko uživanje, a i za njega. 

Pored toga, danas manje putujem, pa je verovatno i to razlog što smo nas troje srećna porodica. Veliko mi je zadovoljstvo kada imam slobodan dan da mogu kao i mnoge druge žene da kuvam, spremam stan. I ne samo da mi je to radost, već i veliko opuštanje.

Koliko je za uspeh važan izgled pevača?

- Lepota lica nije publici toliko važna. Često se iza toga krije praznina. Srećom, to nije uvek slučaj. Za gledaoce je važnije biti odeven sa ukusom. Što opet ne znači da je sve što je skupo i dobro. I sama sam za ekstravagantnost ukoliko to odgovara i pevaču i kompoziciji. 

No, od svega je najvažnije doći na scenu siguran u sebe. Treba nekad i koju suzu pustiti da sklizne niz obraze zbog "nona" ili "fontane". Treba izaći pred publiku siguran da ćeš joj, kao što sam već rekla, dati sve od sebe. Eto, to je važno, jedino to.

Za petnaest godina, koliko Tereza Kesovija peva, vrlo mali broj novih pevača je postigao uspeh.

- Zašto se mladi pevači brzo pojavljuju i još brže iščezavaju? Dobro je što ih ima jer mladi su svuda, a pogotovo muzici, potrebni da je osveže. I publika želi nova imena. Ali ona zahteva da joj taj novajlija nešto i pruži. 

Mladi imaju talenta, ali, na žalost, ništa više od toga. 

A slušaocima treba i topla reč i nenamrgođeno lice i ljubaznost.

Treba često posle napornog koncerta, iako je pevač iscrpljen, sat i više potpisivati fotografije i osmehivati se. Znam da je to vrlo teško, jer to radim godinama. 

Prema tome, mladima najčešće nije jasno da samo talenat nije dovoljan. Mnogo je važnije biti ljubazan i skroman, kako u izjavama, tako i na koncerima.

Razgovarao: Žika Milutinović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, decembar 1976.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate