Beba Lončar ponovo u Jugoslaviji '76: Zašto je odbila da bude voditeljka "Nedeljnog popodneva"

Decembar 1976: Beba Lončar spada u one malobrojne naše glumice koje su napravile karijeru i u inostranstvu.

Odavno je otišla u Italiju i o tome kako se probijala i uspela u kinematografiji naših suseda mnogo je pisano. Iza nje je već priličan broj filmova, a sve je to pratio i odgovarajući publicitet.

Sada se, međutim, događa nešto prividno paradoksalno. Iako je želela i postigla uspeh u inostranstvu, Bebi je sve privlačnije da opet bude kod kuće, to jest u Jugoslaviji!

Zato je od prve prihvatila poziv da učestvuje u TV emisiji "Od glave do pete" sa Žilijet Greko.


- Kako je proteklo snimanje?


- Ja sam veoma profesionalna i ništa mi nije teško kad je reč o poslu. Moje kolege su se čudile zašto želim da budem prisutna i na "kadriranju", jednoj vrsti pripreme svetla i ostalih tehničkih uslova na koje obično glumci ne dolaze.

Meni je bilo veoma važno da se srodim sa ambijentom i sa ljudima sa kojima ću emisiju snimiti.


- Kako ocenjujete svoje učešće u emisiji?


- Zadovoljna sam, mislim da je razgovor neobavezam i da sam u emisiji onakva kakva ja zapravo jesam u životu. Veoma sam komunikativna i druželjubiva.


- Vama je upućen poziv da budete jedan od voditelja "Nedeljnog popodneva" TV Beograd. Zašto ste to odbili?


- Pa, iskreno da vam kažem, nije to posao glumca. Voditelj je jedan usko specijaliziran profil tv-zanimanja, to i treba da ostane. A glumac je - glumac. Ne treba stvari mešati. Za mene je oduvek bilo važno da se prihvatim onog posla kojim dobro vladam i gde sam sigurna da mogu da zadovoljim.

Odavno sam izašla iz "eksperimentalne faze", ne moram da strepim od tuđih procena. Moram biti sigurna u ono što znam, a ja to već dugo vremena jesam. Televizija daje ogromnu popularnost, ali sam još za to da ne budem popularna tek tako, nego da se tačno zna šta radim.


- Dokle ćete biti još u Rimu?


- Pa, do sada sam snimila pedesetak filmova, redovno se pojavljujem u televizijskim emisijama o filmu i zaista učestvujem u životu filma Italije. Kada ne budem imala više posla verovatno ću misliti o povratku u zemlju.

Inače, stalno dolazim, nema meseca da ne navratim. Više puta kada sam razgovarala i sa novinarima i sa ljudima sa filma isticala sam da veoma želim da radim i na nekom jugoslovenskom projektu ali do danas nemam takvu priliku... Uostalom, ja se još nadam.


Nisam odustajala čak ni kada sam bila bez posla



- Šta ste snimili poslednjih meseci?


- Završila sam tri filma. "Lift" režisera Luiđi Kominčinija je omnibus od tri priče; u jednoj učestvujem zajedno sa Albertom Sordijem. U filmu "Želja" režisera Marija Imperolija partner mi je Filip Leroa, a u "Ubicama" Frančeska Taljonija partner mi je Gordon Skot.

Sada upravo završavam i film "Sećanja na daleke stvari" režisera Đulija Negrija. Imam posla i zato sam u Italiji, koja i nije tako daleko! Moj suprug takođe radi u Italiji - u Milanu, tako da stalno letim od Rima do Milana i Beograda.


- Koliko se sećamo, vi ste i počeli na televiziji u dečijim emisijama. Da li se sada radije opredeljujete za mali ekran?


- Radije se ne bih opredeljivala, jer sve zavisi od uloge. U poslednje vreme sam u situaciji da ipak mogu da biram uloge, pa onda i ne pravim pitanje da li je to televizija ili film.


- Sada, kada pogledate unazad, da li mislite da ste lako uspeli?


- Ne volim reč uspeh jer to je tako relativna stvar. Radim posao uz koji ide određeni publicitet. Ovo radim zato što volim, a ne zbog publiciteta. Inače nije išlo lako. Bila sam uporna i nisam odustajala čak ni kada sam bila bez posla.

Zato, za sve što je iza mene sada mogu da kažem da je postignuto uz velika odricanja. Ono što ne mogu da razumem - to su izjave koje ne dajem, a novine ih objave...

To su sitne pakosti kada bivam nagrađena za uloženi trud. Svi me tada teše kako to ide uz posao, a ja nikako da se naviknem...

Inače, biću za Novu godinu u Beogradu i radujem se što ću sebe da gledam u Novogodišnjoj noći na televiziji. To mi je, zaista, najdraži novogodišnji poklon.

Obrada: Yugopapir (RTV revija, decembar 1976.)

Dočekajte Novu 1977. uz Yugopapir


Podržite Yugopapir: FB TW Donate