Dragan Bjelogrlić '89: Strahujem od mogućih posledica koje će poneti naša generacija

Februar 1989: Posle uspeha sa predstavom "Klasni neprijatelj" mladi glumci, pretežno studenti Fakulteta dramskih umetnosti, nastavljaju ekspanziju adaptacijom "Tri sestre" Čehova pod naslovom "Sto godina kasnije"...

Udarac u pleksus, što se boksa tiče, spada u one najteže, ali, za onesposobljavanje protivnika, i najefikasnije. Zahteva veliku brzinu i veštinu.

Naravno, sve to, na prvi pogled, nema nikakve veze sa pozorištem, bar na prvi pogled.

Veliki izbor Deda Mrazeva i novogodišnjih priredbi '81: Koliko zarađuju Taško Načić, Kockica, Ršum

Decembar 1981: Deca su (preko roditelja) najbolji kupci, pa su se i trgovci pobrinuli da uz pomoć dečjih junaka ućare na skupim paketićima...

Više nego ikad umnožio se novogodišnji ljubimac mališana - Deda Mraz. Dočeci na sve strane, ponekad i vrlo osmišljeni, ali, ne pitajte roditelje koliko sve to košta...

Deca se ovog puta zaista ne mogu požaliti za nebrigu oko njihovog novogodišnjeg provoda. Dočeka za mališane na svakom koraku!

Neda Arnerić '91: Možda možemo i bez petokrake i imena Jugoslavija - ali da ostanemo zajedno

Jul 1991: Ima već 25 godina od kako je prvi put zaigrala na filmu. "San" je snimila u 13. godini, odmah zatim "Jutro" i više nije stala. 

Igrala je na filmu, televiziji, u pozorištu, bez pauze. Nadobijala se i nagrada. U ovoj sezoni, jubilarnoj, najviše je igrala u pozorištu.

"Pozorište je mesto gde se osećam dobro, sigurno, ispunjava me do maksimuma, pogotovo vreme proba. Otkrila sam, poslednjih godina, da je rad na predstavi najlepši deo glumačkog poziva."

Vera Zima: Do 18. je živjela na ušću Neretve, onda joj se život okrenuo naglavačke

Caca Aleksić i Branko Milićević: Ona - pobednik u igrama veštine i snage, on - pobednik u igrama pravde

Decembar 1991: Svet igre je poseban svet. Igra je borba za nešto ili predstavljanje nečeg. Ona "predstavlja" nadmetanje za nešto ili je nadmetanje u kojem se "predstavlja" neko ko je najbolji, pa se tako istovremeno otkriva i kao borba i kao predstava. 

Na ovome je, pre nešto više od pedeset godina, u svom kapitalnom delu "Homo ludens", temeljio svoju teoriju poznati istraživač igre Johan Huicinga. Njegovo uverenje o važnoj ulozi igre u životu čoveka, a posebno njegova ideja o igri kao "borbi i predstavi", imali su brojne sledbenike, ali i beskompromisne protivnike.

Borka Pavićević '93: Da li su patrioti svi oni koji su svojim narodima priredili ovo što sada imaju?

April 1993: Borku Pavićević znaju kao veoma marljivu osobu, savesnog radnika koji iznad svega voli teatar; visoko je obrazovana, ne pljuje po podu, ne psuje upravnika, ne šamara kolege, a u njenom umetničkom pedigreu blistaju godine provedene u "Ateljeu 212" i BITEF-u. 

Pa, šta je onda zabrljala kad su je smenili sa položaja umetničkog direktora Beogradskog dramskog pozorišta i vratili na mesto dramaturga, koga, na žalost, malo ko šta pita?

Igor Pervić, novi YU seks simbol '91: Doživljava potpuno ludilo, vrištanje, kao da su se pojavili Beatlesi

Jul 1991: Mladi glumac ređa glavne uloge u filmovima i teatru, izazivajući euforiju kod lepšeg pola...

Ako je suditi po euforiji koju kod lepšeg pola izaziva 23-godišnji Igor Pervić, zvezda je rođena!

Ilustracije radi, a iz njegovih usta:

- Posle premijernih projekcija filma "Noć u kući moje majke" Žarka Dragojevića, u kojem igram glavnu ulogu, doživljavao sam neverovatne stvari. Potpuno ludilo, vrištanje, kao da su se pojavili Beatlesi! 

Caris Corfman ("Nešto između"): Imala sam veliku sreću da svoj prvi film radim u Jugoslaviji (1983)

Jul 1983: U filmu Srđana Karanovića "Nešto između", koji nas je ove godine predstavljao na Kanskom festivalu, glavnu ulogu tumačila je ova mlada američka glumica...

Keris Korfman inače ima 28 godina. Diplomirala je glumu na Jelskom univerzitetu 1980. godine, prvi angažman dobila je u Šekspirovoj "Oluji" u pozorištu pod vedrim nebom, u Masačusetsu. Potom, sa predstavom "Amadeus", u režiji Pitera Hola, odlazi pravo na Brodvej. U Jugoslaviji, u Karanovićevom "Nešto između" - prva uloga na filmu.

Ljiljana Šljapić: Na sarajevskoj audiciji, Meša Selimović je zaključio: "Mala je ili luda, ili genijalna!"

Septembar 1982: Tokom poslednjih nekoliko meseci, događaj koji je protekao bez prisustva Ljiljane Šljapić trebalo bi posebno tražiti.

Pojavila se veoma zapaženo u večeri starogradskih pesama na poslednjem "Beogradskom proleću", objavila je LP pod nazivom "Za tvoju i moju dušu" (trebalo je reći "za našu"), odigrala je četiri premijere i pojavila se u tri nova filma:

"Savamala", "Živeti kao sav normalan svet" i "Lov u mutnom".

"To sam ja", nova serija kontakt emisija autora Dragana Babića '78: Prvi gost bio je Rade Šerbedžija

Kritičar TV novosti: Ostalo je nejasno posle Babićevog razgovora sa Šerbedžijom da li je nova serija kontakt-emisija TV Beograda inspirisana Kavetovim ili Silobrčićevim debatama uz želju da se postigne više no što oni postižu. 

Ona, naime, liči i na jedno i na drugo, ali ne postiže više, čak ni onoliko, nego malo manje. 

Voditelj se odveć kruto drži pripremljenih podataka, improvizujući samo gestove i sintagme...

Radovan o Radovanu: Kakvo mišljenje ima Zoran Radmilović o Bati Živojinoviću kao Radovanu III?

Decembar 1978: Prvo što nam je Zoran Radmilović, pozorišni Radovan rekao o svom TV-imenjaku i uopšte "Čardaku i na nebu i na zemlji" bilo je:

- Drago mi je što ne igram u toj TV-seriji.

Ovakav Radmilovićev lakonski komentar ne čudi iz dva dobra razloga.

Prvi je što "Čardak..." ne beleži ni izdaleka onaj uspeh u koji se toliko verovalo: rađen je prema "Radovanu III" (isti je pisac, Dušan Kovačević)...

Tonko Lonza, TV serija "Glembajevi" '90 : Imali smo ideale, današnja ih generacija baš nema previše

Siječanj 1990: "Kako ćemo se prepoznati?" - upitao je spontano Tonko Lonza kad smo telefonski dogovarali mjesto i vrijeme razgovora. Poslije dvadeset šest godina glumačkog staža u stalnim angažmanima i četrdeset godina glume na kazališnim pozornicama, taj glumac kao da ne priznaje onu osnovnu pretpostavku svoga poziva.

Čak i sada, kad se iznimno učestalo pojavljuje istovremeno i na malom ekranu i na velikom platnu igrajući Ignjata Glembaya u Vrdoljakovu viđenju Krleže i Ambroisea Volarda u Bulajićevu "Donatoru".

Božidar Bole Stošić, jedan od najpopularnijih TV likova '67: Na malom ekranu zahvaljujući - Čkalji

Decembar 1967: Vjerojatno ste na našem malom ekranu već zapazili lice koje vam se šeretski osmjehuje i kao da pita:

- A zašto danas niste dobre volje?

Ili vam, bez obzira na to što ste odrasli, kaže:

- Djeco, laku noć... !

Pogodili ste. Riječ je o Božidaru Stošiću ili, kako ga popularno zovu - o Boletu. 

Radmila Andrić '74: Ne osećam potrebu da stalno budem pred očima, nisam te vrste glumica

Mart 1974: Gospođa Deli ima ljubavnika. (Drama TV Beograd u režiji Slavoljuba Stefanovića Ravasija - op. Y.) To "ima" u ovom slučaju igra veoma značajnu ulogu. Normalno bi bilo (da li i bolje?) da gospođa Deli nema ljubavnika.

Radmila Andrić danima, mesecima (moglo bi se slobodno reći: godinama) nalazi argumente za to "ima" gospođe Deli. Gospođa Deli, žena nekih srednjih godina, "ljupka, detinjasta žena" ima mladog ljubavnika nekog anđeoskog lica, kome - pokušava objasniti...

Dnevnik Fabijana Šovagovića '77: "Čaruga" Teatra u gostima - turneja po Slavoniji, Vojvodini, Srbiji

Listopad 1977: Poznati "Teatar u gostima" opet je na putu. Njegovi članovi će se povremeno javljati svojim napisima "Vikendu", opisujući nam kako provode svoje, uistinu, radne vikende susrećući se s gradovima i ljudima...

"Kad bi se nazivom našeg "Teatra u gostima" napravila mala jezična pošalica mogli bismo ga zvati "Teatrom na vikendu". To bi dakako odgovaralo "novijim stremljenjima" budući je riječ "vikend", u nas barem, novijeg, a riječ "gost" starijeg datuma.

Zdenka Heršak '86: Za razliku od drugih sredina, Zagreb desetljećima zanemaruje svoje glumice

Listopad 1986: Zdenka Heršak, glumica na vrhuncu kreativne moći, ne glumi već dvije godine u matičnoj kazališnoj kući! Koliki komičarski talent proždire vremenska praznina - podsjetila nas je sjajna epizoda iz TV serije Putovanje u Vučjak...

Nadopisujući Krležin Vučjak Krležom samim, stvarajući na njegovu dramskom planu panoptikum stotinjak potpornih likova koji se pojavljuju iz dubine krležijanske ikonografije scenarist Ivo Štivičić kao da je htio dati šansu svim onim zagrebačkim glumcima koji se tako malo pojavljuju...

Predrag Ejdus '86: U Jugoslaviji imamo pozorište na evropskom nivou

Maj 1986: Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu, koga smo nedavno gledali na televiziji u ulozi Moše Pijade, skrenuo je pažnju na sebe baš interpretacijama istorijskih ličnosti...

Glumac Predrag Ejdus spada među one glumce čija svaka uloga predstavlja malo savršenstvo: 

Njegov glas, pokret, izraz lica na sceni pripadaju samo liku koji tumači, a sve skupa čini potpun sklad koji ponekad iznenadi, ali i očara publiku.

Mića Tomić u hit filmovima "Specijalno vaspitanje" i "Budimir Trajković" '77: Koja uloga mu je draža?

Oktobar 1977: Beograđani ga znaju kao čoveka na mopedu, a ranije na "vespi", koji se bez obzira na doba godine, i po kiši i po snegu, ne odvaja od svog malog vozila. 

Neustrašivo se njime probija kroz gradsku saobraćajnu gužvu, vešto se provlačeći između automobila, a vozači, koji se inače ljute na te nametljive mopediste i nekako se potcenjivački ponašaju prema njima, kad ugledaju njega, razvuku lice u osmeh i radosno kažu:

- Evo Miće Tomića!

Zoran Radmilović, Sedmojulska nagrada za dramsku umetnost '85: Poslednje obraćanje javnosti

Jul 1985: Zoran Radmilović je ovogodišnji dobitnik Sedmojulske nagrade za dramsku umetnost. Zbog bolesti nije prisustvovao svečanom uručenju ovog najvećeg republičkog priznanja.

Naknadno, na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu, 11. jula nagradu mu je predao Dušan Čkrebić, predsednik predsedništva SR Srbije rekavši:

"Zoran je glumac koji je snagom svoje erudicije i svog ogromnog talenta u stanju da zameni celo pozorište."

Cica Perović (6. maj 1926 - 2. maj 1978): Na vest o odlasku poslednjeg pravog glumačkog boema...

Maj 1978: "Ja ne igram, ja se ne igram, jednostavno svaki lik koji tumačim, deo je mene, ja nastavljam da živim u koži tih ljudi, ili ti likovi nastavljaju da žive sa mnom - svejedno - ostajemo doživotno zajedno", rekao je jednom Slobodan Perović, glumac i putnik od kojeg smo se oprostili pre nekoliko dana.

"Gospodin Foka", "Ko se boji Virdžinije Vulf", "Kod sudije za prekršaje", "Kralj umire", "Žute fešvice", "Paviljon broj 6", "Drveni sanduk Tomasa Vulfa", "Kupanje", "Salaš u Malom Ritu", "Čudo u Šarganu"...