Vukovar, novembra '91: "A bezimeni leševi i danas služe kao topovsko meso u propagandnom ratu"

Novembar 1991: Broj mrtvih u Vukovaru procjenjuje se na oko pet hiljada. Niko ne govori imena poginulih a bezimeni leševi - kakvog li užasa - i danas služe kao topovsko meso u propagandnom ratu...

VUKOVAR danas djeluje kao avetinjski grad. Spaljene i razrušene kuće. Izgorjeli ambari. Razrovani cvjetni parkovi. Polomljeni drvoredi. Uništene ulice. Nema uobičajene dječije graje. Nema vedrih paorskih pjesama.

Nema ptičijeg poja...

Milojko Pantić: Kako je najbolji recitator i nesuđeni glumac postao omiljeni sportski novinar (1980)

Avgust 1980: Nema, valjda, profesije u kojoj se za kratko vreme toliko toga doživi i preživi kao u novinarstvu. Ono što novinari dožive za deset godina ljudi drugih profesija ne dožive slično ni za svih dvadeset - kaže poznati novinar Milojko Pantić...

Kada sam daleke 1959. kao učenik VI razreda Osnovne škole u malom rudarskom naselju Resavici poslao Dečjim novinama iz Gornjeg Milanovca vest da je Desanka Maksimović posetila naše mesto, i kada sam zatim od Dečjih novina dobio foto-aparat i reportersku legitimaciju, predodređena je bila moja životna sudbina. 

"Smrt gospodina Goluže": Reportaža sa snimanja novog filma Živka Nikolića u Bratislavi (1982)

Bratislava, februara 1982: Atmosfera je prepoznatljiva. Podseća na onu koja je bila toliko bliska dobrom starom Nušiću. Mali grad, zadojen intrigama i pohotom za vlašću. U ovom slučaju, pitanje ko će biti gradonačelnik treba da odluče poštar i njegova žena. 

U odsustvu pozorišta, za kojim ovaj bračni par žudi, oni postaju režiseri, gradić njihov mizanscen. Igraju svi dokoni, isprazni i usamljeni meštani. A takvih je mnogo. Događaji se konstruišu anonimnim pismima, proizvodi ih poštarica, a raznosi njen muž, poštar. 

Američki novinar u Jugoslaviji '89: Deca se više ne igraju "kauboja i Indijanaca", već "Srba i Hrvata"

Studeni 1989: Kako Balkan vidi Amerikanac rođen u Münchenu, stanovnik mnogih zemalja, uključujući dvaput i Jugoslaviju, onu zemlju u kojoj danas u Stonu vidi djecu kako se igraju "Srba i Hrvata", a na Gazimestanu vodećeg političara kako optužuje davno propalu carevinu? ...

Moj prijatelj Tadej voli američku kulturu.

Razrogačenih očiju zuri u najnoviju ponudu holivudske kič-mašinerije: obožava je bez ograda. 

Goli otok, ekskluzivna reportaža '71: Ko je danas smešten u najozloglašenijem zatvoru u Jugoslaviji?

Novembar 1971: Prvi zatvorenici počeli su da stižu na Goli otok u vreme rezolucije Informbiroa - bili su to uglavnom politički zatvorenici.

Njihove priče o onom šta su tamo preživeli čine glavnu potku legende o Golom otoku kao našem Alkatrazu.

Danas na Golom otoku izdržavaju kaznu samo mladi prestupnici, ali ni njihove priče po povratku kući ne dodaju slici ove kaznionice, kakva je stvorena u našim glavama, nijednu svetliju nijansu.

Dolores Ibaruri '76: Pravičnost i sloboda nasušne su potrebe kao i hleb, diktature to ne pružaju

Septembar 1976: Književnik Nada Marinković koja je pre dve godine pisala za naš list feljton o Dolores Ibaruri ovih dana je privatno posetila poznatu revolucionarku koja boravi u Dubrovniku. 

Donosimo njene utiske sa ovog susreta.

"U budućnost gledam s poverenjem."

Sve izuzetne stvari u mom životu, događaji, doživljaji, zbivali su se slučajno, neočekivano ...

U prelomnoj godini I svetskog rata, u pomoć srpskoj vojsci pohrlili braća Hrvati, Bosanci, Slovenci...

Novembar 1968: U prelomnoj godini prvog svetskog rata, na bojište su u pomoć srpskoj vojsci pohrlili dobrovoljci: Hrvati, Crnogorci, Slovenci, Hercegovci, Bosanci, Sremci od kojih je 15.000 zauvek ostalo na pragu slobode.

Godina 1915, 23. novembar: Nemačka vrhovna komanda objavila je toga dana u svojoj dnevnoj zapovesti:

"Srpska vojska više ne postoji. Ostali su samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli po albanskim i crnogorskim planinama gde će naći smrt. 

Koliko zarađuju pevači na našoj estradi '67: Od ovih brojki prosečnom Jugoslovenu se zavrti u glavi

Avgust 1967: Jugoslovenski pevači zabavnih melodija još ne mogu da konkurišu inostranim kolegama, pa ipak odlično privređuju...

Eto, najnovija afera "fudbalskih miliona", podgrejana letnjom vrelinom, stigla je čak i do saveznih skupštinskih klupa.

Jedan poslanik Saveznog veća pitao je, uzbuđenim tonom, kako je to moglo da se dogodi, a predstavnik Saveznog izvršnog veća odgovorio je podsećajući "na postojeći sistem kontrole".

Josef Blösche: Otkriven nacistički zlikovac sa jedne od najpotresnijih fotografija iz II svetskog rata

Listopad 1969: Ova je fotografija potresla milijune ljudi širom svijeta. Nakon likvidacije varšavskog geta 1943. godine SS trupe izvele su sve stanovnike, žene i djecu, i jednostavno ih postrijeljali. 

Oni što su slučajno ostali živi ubijeni su u samom getu koji je razrušen i zapaljen. 

Slika je viđena bezbroj puta, ali je sada ponovo uzbudila javnost jer je na njoj prepoznat nacistički zlikovac što se sprema da puca u leđa zaplašenog židovskog dječaka koji će za trenutak izdahnuti pred očima majke. 

Glavni urednik Paris Matcha bio je jugoslovenski partizan: André Lacaze protiv Nemaca i ustaša

Pariz, marta 1968: Kada vam neki Francuz u razgovoru kaže da dobro poznaje Jugoslaviju, onda možete biti sigurni da je to jedan od onih stotina hiljada Gala koji su u toku poslednjih pet ili šest godina otkrili jadransku obalu. 

Odmah posle toga doći će i prvi izliv oduševljenja, propraćen uzdasima na račun nekog kelnera koji je turisti doneo mlaku supu, ili hotelijera koji je zaboravio da presvuče krevet i da se nasmeši.

I ovoga puta bio sam spreman da se podvrgnem ritualu. 

Doživljaji YU tinejdžera na putu po Evropi '79: Jugo-šverceri odbijaju napad poljskih menjača novca

Jul 1979: Milioni Jugoslovena putovali su ovog leta svetom. Brodovima, avionima, autobusima. Neki solo, veći deo - koji nije mogao da odoli brbljivim agencijama - u raznoraznim turističkim grupama, paketima, čarter-aranžmanima. Ovo je "putopis" jednog vašeg vršnjaka...

Zdravo! Ja sam Jovan Nikolić, imam 17 (i po) godina i u ovom istom listu imate priliku da se divite mom stripu "Ljubavni problemi mladih mužjaka" (Dule Bambus).

Hteo bih da vam ispričam šta mi se desilo. Putovanje!

Staka, majka narodnog heroja Rade Končara, svojim sinovima: Ajte, djeco moja, borite se za slobodu

Mart 1979: U neposrednoj blizini Plitvičkih jezera živi danas, u dubokoj starosti, Staka Končar, majka narodnog heroja Rada. Rodila je dvanaestoro dece, a njih devetoro i muž učestvovali su u NOB.

Danas starica Staka živi s jednom od kćeri i mnogim sećanjima iz svog dugog i punog života...

Majka narodnog heroja Rade Končara, sekretara Centralnog komiteta KP Hrvatske, Staka Končar - Žuna živi s jednim od svoje dvanaestoro dece, u selu Plitvice.

Snežana Jandrlić (Suncokret): Rockeri prelaze u zabavnjake jer im dosadi da svaki dan jedu viršle

Avgust 1979: Beogradski rok ansambl Suncokret promenio je stil. Ranije interpretatori melodija inspirisanih folklorom, krenuli su početkom godine novim pravcem - ka čistom roku. Četvorica mladića sa vokalnom solistkinjom Snežanom Jandrlić, u okviru programa beogradskog Doma omladine, imali su nedavno premijeru "Dlakavog čuda". 

Pošto je Snežana jedna od retkih ženskih interpretatora rok muzike, upitali smo je kako se oseća sada kada Suncokret svira pravi rok.

Socijalistička "zlatna mladež" 1969: Puše hašiš, tulumare, stvari sa Zapada privlače ih kao magnet

Listopad 1969: Zovu se Crni Morž, Nera, Kamilo, Španga, Bonča, Žuta, Škombra ... Djeca su uglavnom situiranih roditelja, kojima je riječ nemati nepoznanica.

Spavaju do jedanaest sati, zatim se prošeću do Trga Republike i tu u jednoj od kafeterija popiju "dugu" ili "kratku" kavicu. Na Zdencu života zadrže se sat-dva, stignu u svoj "hram slobode", kavanu "Opera". Ima i drugih "hramova". Na primjer, Džamfa (slastičarnica u Nikolićevoj), vila Rebar, dvorac Brezovica itd., i svaki je od njih gotovo uvijek u određenom vremenu pun.

Svetozar Đurović, mladi Nikšićanin '69: Iako bez noge do kolena, krenuo je peške na put do Moskve

April 1969: Svetozar Đurović najprije pješice prevalio put od Nikšića do sovjetsko-rumunjske granice, a sada kreće u Pariz...

Odjeven u staru crnogorsku nošnju s "livorom" na bubanj, uputio se u Moskvu, ali nije stigao do cilja, jer nije dobio vizu...

Svetozar Đurović, mladić iz Nikšića, spada u onu rijetku kategoriju ljudi koje ne prezaju pred teškoćama, jer životne barijere doživljavaju kao izazov i onda pred njima pokazuju nesalomljivu odlučnost.