Narkomani u Jugoslaviji '82: Između droge i rock muzike ipak ne bi trebalo stavljati znak jednakosti

Maj 1982: Prikazivanje izuzetno iskrenog filma "Christiane F." o stradanjima mlade narkomanke, pokrenulo ozbiljne razgovore o narkomaniji kod nas... Među muzičarima i pevačima rock muzike ima narkomana, ima ih i među drugim umetnicima, ali između droge i muzike ne treba stavljati znak jednakosti... Čak i vrhunski sportisti upotrebljavaju drogu... Promenila se slika tipičnog narkomana...

Samo u Beogradu, prema nezvaničnim podacima, ima između pet i sedam hiljada narkomana.

Grozdana Olujić, jedina žena romansijer na Balkanu '67: Pisanje mi je neophodno kao vazduh ili hleb

Januar 1967: Grozdana Olujić - eto imena svima vama znanog. I ne samo nama: nju zna svet. Grozdana Olujić spada, sigurno, u malobrojnu porodicu jugoslovenskih pisaca, koji su se svojim delom, koliko toliko, predstavili svetu. Njena tri romana ("Izlet u nebo", "Glasam za ljubav", "Ne budi zaspale pse") već kruže svetom...

Za samo osam godina intenzivnog bavljenja književnim radom, Grozdana Olujić je uspela živo da zainteresuje strane izdavače, do te mere, da potpisuju s njom "blanko ugovore": 

Svet kompjutera '68: Dolazi vreme kada će elektronski mozgovi biti povezani sa telefonskom mrežom

Veljača 1968: Jedan proizvod čovječjeg mozga postao je simbolom našeg vremena. Ne, to nije nuklearna energija. Nevjerojatni elektronski računari, "mozgovi" obdareni brzinom koja je gotovo jednaka brzini svjetlosti, a osposobljeni neograničenim pamćenjem prestaju da budu rijetki skupi instrumenti, sakriveni u laboratorijima instituta.

Tiho zujeći svojim relejima, žmigajući signalnim svjetlima, polako ulaze na sveučilišta, u tvornice, željezničke stanice, istraživačke centre.

Nenad Čanak, NS rock muzičar '80: Budućnost muzike i umetnosti je u multimedijalnom pristupu

Oktobar 1980: Novosadska rok grupa "ŠTA" već pune tri godine s promenljivom srećom i promenljivim postavama, navodi na pitanje - da li je reč o formaciji kojoj, u osudnim momentima, ponestaje daha (iako im niko ne odriče kvalitet i raznovrsnost ideja) ili je, jednostavno, članovima ove grupe muzika hobi.

Od osnivanja do danas, kostur grupe čine NENAD ČANAK (klavijature, flauta, akustična gitara, vokal) i  IVAN FECE-FIRČI (udaraljke, akustična gitara, vokal).

Beograd noću '59: Rokenrol na Crvenom krstu, Grofica, Crnac i "lake" devojke koje kažu "aj lav ju"

Bela noć - to je noć u kojoj se ne spava. Bela noć - to je noć u velegradu. Ona može da bude lepa i bela, ali i ružna i crna.

Stigao sam sa priličnim zakašnjenjem. Avaj, takmičenje je davno počelo. Nisam prisustvovao svečanom otvaranju. To je bila, svakako, posebna atrakcija. Jer i samo takmičenje je neobično. Takmiče se parovi u igranju rok'n'rola. Bele košulje i šarene suknje. Mesto takmičenja: sportski teren negde kod Crvenog Krsta.

Dole zemlja, gore nebo.

Zašto je novosadski advokat postao najvatreniji zagovornik ukidanja smrtne kazne u Jugoslaviji...

Veljača 1988: Novosadski odvjetnik Veljko Komlenović stigao je do mirovine, ali nije prestao dokazivati da bi način izvršenja smrtnih kazni trebalo mijenjati. Zbog osuđenika, ali i zbog izvršitelja. Zar nije humanije da to obavlja medicinsko osoblje nekom injekcijom ili da se izvršenje kazne prepusti samom osuđeniku? - pita se on.

I sve dokazuje sudbinama egzekutora, koje opominju...

Život je tako htio da Veljko Komlenović u svom životu lovi, tuži i brani kriminalce. 

JRT, 3. X 1986: Gledali smo istovremeno svih naših osam TV Dnevnika - imaju li išta zajedničko?

Oktobar 1986: Etatistička zakerala tvrde da ako hoćete da saznate šta se događa u svih osam konstitutivnih delova Federacije: morate gledati osam naših televizijskih dnevnika istovremeno.

U petak, trećeg oktobra; snimili smo i odgledali večernje dnevnike svih naših televizijskih studija. Zajedničko u njima bile su vesti iz sveta i sporta.

I sunce je bilo unitaristički raspoloženo, pa je i prognoza bila jedinstvena...

Na snimanju serije "Marija": Neprepoznatljiva Mira Banjac, Dinu Rutić posećuje Zoran Radmilović

Travanj 1976: U ambijentima jeseničke Željezare rekonstruiran je djelić zatočeničkog pakla kakav je u drugom svjetskom ratu bio stvarnost porobljene Evrope ... U ovom foto-reportu prikazujemo snimanje TV-priče o tužnim junakinjama nacističkih logora ...

U posjet ekipi TV-serije "Marija", koja se snima na terenima Slovenije, krenuli smo iz Zagreba po sunčanom ali prohladnom vremenu. Takvo smo vrijeme zatekli i na Bledu, privremenom boravištu ekipe i štaba serije. Pred hotelom "Toplice" parkiralo se...

NOB na Kosovu: Liman Kaba predvodio je mlade Albance koji su hrabro ginuli na sremskom frontu

Novembar 1974: Od prvih dana narodnooslobodilačke borbe narod Kosova je, rame uz rame sa ostalim narodima i narodnostima naše zemlje, ustao u odbranu svoje slobode i nezavisnosti.

Već 7. jula 1941. godine pri Oblasnom komitetu KPJ za Kosovo i Metohiju formiran je Vojni komitet, koji je rukovodio pripremama za ustanak. Obrazovane su i dve diverzantske grupe. Jedna od njih, grupa Trepče, je 17/18. jula 1941. godine izvršila diverziju na žičari Zvečan-Stari Trg... Posle toga, ova grupa se prebacila na Kopaonik.

Vuk Drašković: Postoji li u Jugoslaviji sloboda štampe? Ne - jer je nema nigde u svetu... (1973)

Januar 1973: Kad sam, pre neku veče, svojevoljno pristao da, kao novinar, vodim otvoreni dijalog sa žiteljima Studentskog grada, meni je postavljeno pitanje: postoji li u nas sloboda štampe?

Neka mi oprosti kolega Tihomir Lešić, ali ja sam, u odgovoru, citirao njega, jer nimalo drugojačije ne mislim: nema slobode štampe! Nema je nigde u svetu.

Pesnik Radoslav Bratić, u povodu tog odgovora, naivno i duhovito je primetio: da ta sloboda ne postoji, ti ne bi smeo da govoriš to što govoriš.

Zanimljivi statistički podaci o Jugoslovenkama '78 / Tito: Žene - ne samo u kuhinji, već i da vladaju

Mart 1980: Evo za neki dan prodavnice cveća i suvenira počeće da rade bolje nego ikada, jer - zna se - bliži se 8. mart - Dan žena! Iako su tog dana svi muškarci posebno predusretljivi i zaista iskreni u priznavanju tog (možda jedinog) pravog Dana žena, ne znaju svi da se praznik 8. mart slavi još od 1910. godine. Tog dana je pre tačno 68 godina, u glavnom gradu Danske, Copenhagenu, održana Druga međunarodna socijalistička konferencija žena...

Žene iz svih krajeva sveta podigle su svoj glas protiv nejednakosti i tražile su svoja prava slobodnih ljudi. 

Danilo Kiš '86: U svetu moramo nastupiti sa najmanjom jedinicom mere koja se zove - Jugoslavija

Septembar 1986: "Ranije sam davao intervjue skoro povodom svake knjige, a onda sam video da se književni prikazi zasnivaju na komentaru mog sopstvenog komentara. Odlučio sam da sa "Enciklopedijom mrtvih" napravim eksperiment.

Povodom te knjige nisam dao nijedan intervju. Rezultat kakav sam i očekivao: kritika je vrlo malo rekla i zbog toga je, manje-više, ova knjiga i ostala neobjašnjena, jer je sam nisam objasnio."

Sutradan, na terasi hotela "Kozara"...

Danilu Kišu uručena nagrada "Skender Kulenović" '86: Rudari Ljubije poklonili piscu rudarski šlem

Septembar 1986: Ove godine dodeljena je po deveti put književna nagrada "Skender Kulenović". Dobitnik je Danilo Kiš, romansijer, esejista i prevodilac...

U dugoj, kilometarskoj koloni u kojoj zakasneli gastajbajteri pretiču kamione sa prikolicom i krupnom oznakom TIR, putujemo iz Beograda, punih šest sati, prema Kozari. Vreme prekraćujemo ćaskanjem o literaturi i jelu. Kiš vidno ignoriše drugu temu, što ga ne sprečava da sa velikim uživanjem proba većinu specijaliteta u jednom slavonskom motelu.

Vlada Divljan pokušava da objavi CD "Odbrana i zaštita": Šta mu zameraju Krstić i Šaper? (1996)

Avgust 1996: Nijedan objektivan hroničar jugoslovenskog rokenrola danas, ali ni sutra, neće moći da prenebregne kompozitorski i izvođački doprinos Vladimira Divljana originalnom domaćem, posebno beogradskom, rok zvuku. 

Iako rezultat ravnopravnog delovanja jakih intelektualnih i kreativnih ličnosti, grupa Idoli svoj uspešan muzički i komercijalni opus, duguje ponajviše - upravo njemu. Idol mnogih generacija mladih, ali i njihovih roditelja, otišao je pre pet godina u Australiju, oženio se i posvetio primenjenom zvuku...

Kakvu Jugoslaviju žele Jugosloveni '89: Voleli bismo da smo kao Švajcarska, "jer se u njoj ne ratuje"

Veljača 1989: "Najveći broj Jugoslavena želi da njihova zemlja ne sliči ni na koju drugu, izuzev na samu sebe. Za to se u "Borbinom" ispitivanju javnog mnijenja opredijelila gotovo polovica (43 posto) anketiranih u svih šest republika.

Jugoslaveni su se još izjasnili za Švedsku (deset posto, "zato jer se u njoj dobro živi", odnosno "ne zbog političkog sistema već zbog socijalističkog odnosa prema čovjeku"), Švicarsku gotovo sedam posto (tipičan je odgovor: "zato što se u njoj ne ratuje"), Sovjetski Savez šest, te Francusku i SR Njemačku po četiri posto.