Yugopapir na Patreonu: Cilj je da se osigura nesmetan rad i svakodnevno objavljivanje novih postova

Yugopapir se već godinama bavi pronalaženjem, obradom i objavljivanjem što većeg broja vrednih članaka iz nekadašnje jugoslovenske nedeljne i periodične štampe. Skenirano je i digitalizovano na hiljade stranica, stvorena je pozamašna online arhiva - za starije da se podsete, a za mlađe da se upoznaju sa junacima i fenomenima SFRJ vremena.

Da li će ta arhiva biti obogaćena sa novim postovima i u kojoj će meri rad na digitalizaciji starih tekstova biti nastavljen - od sada zavisi i od vas, redovnih posetilaca ove specifične stranice... Za ostale detalje, posetite Yugopapir na Patreonu.

Rade Končar nikada nije video svoje malo "proleterče": Kako je uspeo da preživi rat njegov sin Rade?

"I na kraju, pozdrav njegovoj drugarici i njegovom malom proleterčetu, njegovom nasljedniku, koga, na žalost, neće ni vidjeti."

Ovako je završio svoje poslednje pismo Rade Končar. 

Predosećajući skoru smrt, posle neljudskih mučenja, on nije mogao a da ne zažali što svog jedinca, koji je tih dana došao na svet, neće nikada moći da vidi i pomiluje.

Hrabri revolucionar, koji se u to vreme nalazio na dužnosti sekretara CK KP Hrvatske, umro je herojski. 

Posle suđenja, čiji se ishod unapred znao, izgovorio je one znamenite reči: 

Laza Kostić u sećanju starih Somboraca: Lenka Dunđerska bila je najnežnija ljubav pesnikova (1960)

Mart 1960: Sombor je grad u kome je pesnik Laza Kostić proveo poslednjih petnaest godina svog života. 

Pre pedeset godina to je bila tiha, otmena varoš u srcu Bačke; raspevana zlatnim bojama mirnih jutarnjih buđenja; utonula u vidik bez kraja. Sombor, popločan uvek okupanom kaldrmom, rasvetljen kandelabrima, opasan zelenim vencem granatih lipa i žilavih bođoša.

Na uglu, nešto dalje od velike crkve - učiteljska škola. U njoj - devojke sa šeširima, pantljike ispod brade. Uredne, pedantne, odmerene - sa uvek spuštenim pogledom i obrazima prelivenim dobro poznatom bojom stida.

Gradi se Njegošev mauzolej: Kako će spomenik težak 28 tona da krene do vrha Lovćena? (1972)

Cetinje, avgusta 1972: Sa Jezerskog vrha više ne odjekuju eksplozije mina. I poslednja urvina kamenja teškog i po nekoliko tona sjurila se s donje strane, prema Ivanovim koritima, pre desetak dana. Otada, danonoćno, velika dizalica vuče na lovćensku "kapu" unapred pripremljen beton.

Svaki put kada se njene dve korpe spuste u ponor dubok tri stotine metara, na vrh ponesu po tri kubika betona. Tako neprekidno sve do ovih dana.

Čak sa Cetinja, udaljenog dvadesetak kilometara od vrha Lovćena, vidi se ova neobična naprava koja ponekad, kada je počnu sakrivati oblaci, liči na džinovsku olovku koja sama ispisuje krugove oko male okrugle kapele, oko Njegoševog groba na vrhu.

Zvonko Špišić, životna priča: Poseban senzibilitet ljudi, dobri duh periferije - to je Trešnjevka! (1985)

Ožujak 1985: Dvadeset i sedam godina dijeli ovogodišnjeg dobitnika Vjesnikove nagrade Josip Slavenski za ukupnost muzičkog stvaralaštva od jednog para crnih "špičoka" - njegove prve nagrade na već zaboravljenom Prvom pljesku u zagrebačkom Varijeteu.

Ispreplelo se svih tih godina mnogo toga, ponajviše šansone koja je bila njegovim suputnikom na putovima koji presijecaju život i muziku...

Zvonko Špišić pripaljuje tko zna koju po redu cigaretu toga dana. Svuda oko nas je Trešnjevka. I u sobi u kojoj se 1937. godine rodio i u okolnim dvorištima u koja ulazi prvi sumrak, u kloparanju tramvaja koji Končarevom odlazi u veliki grad.

Top 25 najprodavanijih časopisa u Jugoslaviji '83: Iznenađujući podaci o najpopularnijim listovima

Avgust 1983: Zabeležen tiraž odnosi se na prva tri meseca ove godine. Oznaka + ili - u zagradi iza broja primeraka označava da li spomenutom časopisu (listu, reviji) raste ili opada tiraž u odnosu na 1982. godinu.

I dok se još sređuju podaci o poslovanju u prvom polugođu 1983, već sada je izvesno da će se na ovoj tabeli dogoditi značajna pomeranja. Pre svega zbog povećanja cena.

Međutim, tiraž više listova, uprkos poskupljenju, nezaustavljivo raste. Među njima će najveći skok zabeležiti prvi jugoslovenski tabloid, sarajevski "As", koji je već premašio štampani tiraž od 215.000 komada.

Novi fosili na Pesmi Evrovizije 1987: Neno šarmirao belgijsku kraljicu, Zec poljubio pitona u glavu

Maj 1987: Posle lepog uspeha "naše muzičke reprezentacije" u dvorani Palais du Centenaire, naš izveštač, koji je nekoliko dana proveo zajedno sa Sanjom i "Fosilima" u glavnom gradu Belgije, opisuje kako su ovi prosto šarmirali okolinu: od aviona do belgijskog dvora...

Nacija je više nego zadovoljna. "Novi fosili" su u Briselu na "Pesmi Evrovizije '87." osvojili četvrto mesto, a svojim dostojanstvenim nastupom, šarmom i neposrednošću osvojili posetioce dvorane Palais du Centenaire i televizijske gledaoce, kojih je prema procenama bilo oko 500 miliona.

Prave rezultate tek treba očekivati, jer se pesma "Ja sam za ples" već zvižduće po briselskim bistroima, kafićima i na ulicama.

Miodrag Zdravković, stranica života: Saveti za 17-godišnjeg partizana pred prvu borbu sa Nemcima

Mart 1979: Jedan od veterana beogradske televizije, Miodrag Zdravković, važi za spikera izuzetnih kvaliteta. Ovim poslom počeo je da se bavi pedesetih godina.

Prvo na Radio Beogradu, a odmah po osnivanju TV Beograda, prvo honorarno, a zatim stalno, prelazi na televiziju. 

Danas je novinar-spiker RTV Beograd koji se drži svoje maksime:

"Sa ekrana mora da iziđe informacija, a nikada onaj koji je saopštava".

Vasil Hadžimanov, slavni etnomuzikolog: Zbog makedonskih tužaljki - šest meseci u krevetu (1967)

Rođen 1906. godine u Kavadarcima, Vasil Hadžimanov potiče iz siromašne muzikalne porodice. Završio je farmaceutski fakultet i diplomirao na pedagoškoj akademiji muziku. Niz godina je predavao muzički folklor u Muzičkoj školi u Skopju. Bio je popularan interpretator narodnih pjesama u razdoblja od 1933. do 1941. Već je dva desetljeća muzički urednik Radio-Skopja.

Osim 17 radova iz oblasti folklora, ima oko 8000 zapisa makedonskih narodnih pjesama i kola iz folklora narodnosti na području Makedonije. Oko 6000 zapisa iz tog fonda solidno je sređeno. Vasil Hadžimanov redovito sudjeluje u ekipama za sakupljanje narodnih pjesama i kola Istočne Makedonije.

Ovaj put razgovaramo s ocem Zafira Hadžimanova - Vasilom Hadžimanovim koji se ljubazno odazvao našoj molbi i odgovorio na nekoliko pitanja.

Dušan Duda Timotijević: Kako je Televizija Beograd reagovala na studentske demonstracije (1968)

7. jun 1968: Možda bi bilo nepravedno prema štampi i radiju reći da je televizija imala najbolji i najbrži novinarski refleks - jer možda je, naprosto, televizija imala najviše vremena da sazna šta se zaista zbilo, da sredi i uporedi podatke, da čuje mišljenja studenata i političkih foruma i da predstavnike svih zainteresovanih (osim milicije) dovede pred svoje kamere - tek, televizija (a to ovog puta konkretno znači Studio Beograd) osvetlala je obraz u ponedeljak i utorak.

Dežurnim urednicima, reporterima, snimateljima na terenu, voditeljima, intervjuerima, i, razume se, gostima u studiju - dugujemo zahvalnost za dve izuzetno korisne i poučne večeri; za rasterećenje od početnog, jednostranog utiska da su studentske demonstracije maslo jedne šačice huliganskih i neprijateljskih elemenata, ali i za sagledavanje raznorodnosti snaga koje su bačene u igru; za priliku da se uverimo u duboku potrebu za prelaskom društvenih kretanja iz oseke u plimu.