Mira Trailović, stranica mog života: Sećanje na prvi doček Nove godine u oslobođenom Beogradu '44...

Novembar 1977:
Narod kaže da je svaki početak težak, a meni se čini da je u toj izreci sadržano tek pola istine. Jer, počeci su, pre svega, lepi. Njihova draž je toliko upečatljiva da se docnije češće i radije sećam početaka nego samih ostvarenja. Oni su obojeni redovno mnogim lepim željama, nadama, katkad uzbuđenim snovima i maštanjem... I što je najlepše, praćeni su snažnim poletom i oduševljenjem koji, kasnije, pod teretom svakidašnjosti, počnu da jenjavaju i čile.

I kad ste me već naveli na uspomene i sećanja...

Predsednik SIV-a Ante Marković na najposećenijoj konferenciji za štampu 4. XII '90: Optimistički u 1991...

4. decembar 1990: Samo za trenutak iznenađen velikim brojem novinara na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Palati federacije, predsednik SIV Ante Marković, uz svoj poznati optimizam, ponovio je da savezna vlada neće odstupiti od predloženih strateških ciljeva reforme i mera ekonomske politike za 1991. godinu: nepromenjenog kursa dinara, daljeg zamrzavanja novčanih tokova, obaranja inflacije i cena.

Pritom, pomagaće se izvoz, smanjiti budžetska potrošnja, a plate će moći da dele samo oni koji budu imali para. 

Lutajuća srca na vrhu top liste sa "Jefimijom" '73: Pesma koju niko sem Nišlija nije smeo da otpeva

April 1973: Danas se svaki mlađi Nišlija zaklinje u "Jefimiju". I stariji nisu ravnodušni prema njoj. Najzad, to je njihova "Jefimija", njihovo zabavno prvenče koje je prekoračilo međe opštinskog atara, krenulo u svet i tamo se našlo među najboljima.

Jer, zabavna melodija "Jefimija", na tekst i muziku Salkovića, u aranžmanu J. Robežnika i interpretaciji "Lutajućih srca", na top listi domaćih hitova, od prošle nedelje zauzima prvo mesto.

"Jefimija" se dopala i selektorima tradicionalnog festivala Vaš šlager sezone u Sarajevu. 

Branimir Šćepanović '74: Zašto njegova "Sutjeska" nije uspela da dobije Oskara

Mart 1974:
Naš poznati književnik Branimir Šćepanović je autor zbirke pripovedaka "Pre istine" i romana "Sramno leto". 

Njegove pripovetke prevođene su na dvadeset i četiri jezika i zastupljene u šesnaest antologija u zemlji i inostranstvu koje reprezentuju jugoslovensku prozu, a Šćepanovićeva pripovetka "Smrt gospodina Goluže" ušla je u svetsku antologiju, objavljenu u Americi, među dvadeset pet najboljih modernih priča na svetu. 

Šćepanović je, može se slobodno reći...

29. novembar 1945, izglasana FNR Jugoslavija: Euforija u Skupštini i na ulicama jugoslovenskih gradova

29. novembar 1960: "Objavljujem da je Ustavotvorna skupština jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije". Ove reči, koje je pre 15 godina izgovorio u Skupštini predsedavajući Vladimir Simić, označavale su da je počelo novo poglavlje naše istorije...

Narodni poslanici okupili su se u Skupštini već 28. novembra 1945. godine. No, taj dan je protekao uglavnom u veselim susretima starih ratnih i političkih drugova. Istovremeno su poslanicima razdeljene ulaznice za svečanu predstavu drame "Matija Gubec"...

Milja Marin, životna priča ikone NOB-a: Od Kozare, preko logora u Nemačkoj, do slike koja je obišla svet

Jul 1985: Kad od Prijedora krenete prema Bosanskom Novom, pa nakon nekoliko kilometara skrenete lijevo, naići ćete na planinska sela Brezičane, Gornju Dragotinju, Marine, Krnate, potom Kesare i Bere, a ako hoćete i dalje, nikakvo vozilo neće vam biti od pomoći, moraćete pješice koji kilometar, kroz šumu koja pruža ugođaj u ove ljetne sparne dane.

Pošto prođete kroz Gustiš podno Kozare, u jednoj od prvih kućica u selu Krivoj Rijeci, naći ćete Milju Marin, rođenu Toroman, partizanku čija je slika obišla svijet. 

Zašto je sa programa skinuta najgledanija emisija TV Beograd "Od glave do pete"? (1977)

U sredu, 23. februara 1977, za kada je u 20.00 na Drugom programu Televizije Beograd bila zakazana emisija iz zabavno-muzičkog ciklusa "OD GLAVE DO PETE", susret sa voditeljima Milovanom Ilićem i Minjom Subotom i njihovim gostima (Milja Vujanović, Branislav Vukašinović, Olivera Katarina, Oliver Dragojević i ostali) je - izostao!

Nekoliko dana pre toga jedan od voditelja (Milovan Ilić) najavio je u dnevnoj štampi takvu mogućnost i dao svoje objašnjenje, a početkom ove nedelje čuo se i zvaničan stav Televizije Beograd...

Životna priča Jovana Tolomira: Kako je nastao Kunov "Kurir Jovica", jedan od najpoznatijih crteža iz NOB

Novembar 1970:
Hercegovačka ulica, Zemun. 

Na periferiji zvanoj "Sutjeska", ili Zemun-Novi grad, na domak pruge, u kući koja se posetiocu oglašava limenom škripom polegle nadstrešnice, penzioner Jovan Tolomir - "Kurir Jovica" Đorđa Andrejevića-Kuna, grafički simbol omladine u Oslobodilačkom ratu - pokazuje čuvenog dečaka s prevelikim šinjelom, u prevelikim čizmama, s preozbiljnim izrazom na licu:

- Bili smo prijatelji, Kun i ja - kaže Tolomir. - Po nečem, a ja ne znam po čemu, sviđao sam se Kunu. 

Socijalistička "zlatna mladež" 1969: Puše hašiš, tulumare, stvari sa Zapada privlače ih kao magnet

Listopad 1969: Zovu se Crni Morž, Nera, Kamilo, Španga, Bonča, Žuta, Škombra ... Djeca su uglavnom situiranih roditelja, kojima je riječ nemati nepoznanica.

Spavaju do jedanaest sati, zatim se prošeću do Trga Republike i tu u jednoj od kafeterija popiju "dugu" ili "kratku" kavicu. Na Zdencu života zadrže se sat-dva, stignu u svoj "hram slobode", kavanu "Opera". Ima i drugih "hramova". Na primjer, Džamfa (slastičarnica u Nikolićevoj), vila Rebar, dvorac Brezovica itd., i svaki je od njih gotovo uvijek u određenom vremenu pun.

Šon Koneri šarmirao jugoslovenske glumice: Olivera Marković i Ružica Sokić tražile autogram

Septembar 1991, posle Pozorišnog festivala u Edinburgu, gde je gostovala čuvena predstava "Ženski orkestar" u režiji Petra Zeca: "Sreli smo Džemsa Bonda na aerodromu Hitrou! Pravi ženski "stampedo" uputio se kao popularnoj muškarčini Šonu Koneriju. Niko nije primetio da je s njim i njegova druga supruga, Francuskinja, slikarka. 

Nije ni čudo: dama ne izgleda nimalo kao njegove partnerke iz filmova: vremešna je i, zaista, mnogo ružna! Uzalud se probijala i cičala: "Ja sam njegova žena, ja sam njegova žena..." 

Milan D. Špiček, autor "Medalje 202" '87: U mojoj je radio emisiji Bata Živojinović intervjuisao mečku

Mart 1987: Milan Špiček radi na Radio Beogradu kao dragstor: i dan i noć. "Medalja 202" je nedeljom pre podne, "Noćni bioskop" i "Noćni program" kao što naziv kaže, noću. I, sve što sada emituje ulazi u vrh najslušanijih emisija. Po internim. stručnim analizalma, merenjima i prebrojavanjima, uspeva da po broju slušalaca nadmaši i kolege iz "Indeksovog pozorišta".

Tako je sad; padaju i nagrade. A Milan Špiček je baš zbog ovog uspešnog recepta izvesno vreme bio "na ledu". Da nije tu nešto čudno?

Živorad Kovačević, gradonačelnik Beograda '76: O radničkom standardu i izgradnji solitera na Dorćolu

Oktobar 1976: "Živorad Kovačević, predsednik Skupštine grada Beograda rođen je 1930. godine u Svetozarevu. Diplomirao je u Beogradu, a magistrirao političke nauke na Kalifornijskom univerzitetu (SAD). 

Objavio je niz radova iz lokalne samouprave i urbanizacije. 

Skojevski aktivista, član SKJ od 1946, Kovačević je tokom godina obavljao niz značajnih dužnosti. 

Pre više od dve godine Kovačević je izabran na...

Novi proizvod na jugoslovenskom tržištu '80: Pank - toaletni sapun za pankere?

Novembar 1980: "Da li ste čuli za Pank? Mislim za onaj Pank zahvaljujući kome ste lepši, prijatniji i čistiji? Niste?

Onda pod hitno u samouslugu i na odeljenju higijenskih potrepština nađite sapun koji se zove Pank. 

Jedna domaća industrija kozmetike bacila se na proizvodnju baš takvog deterdženta za lice i telo i programirala reklamnu kampanju u kojoj se tvrdi da ste, zahvaljujući Panku:

TV Beograd i TV Zagreb čine sve da se YUTEL-u zatre klica i prije nego on proizvede i minut svog programa

Oktobar 1990: "YUTEL bi morao imati i ima za cilj samo jedno: predočavati gledaocima stvarne, a ne isfrizirane činjenice, i omogućiti, napokon, svima njima od Slovenije do Makedonije, da na bazi tih stvarnih činjenica za sebe (i po sebi) donose vlastite zaključke"

Ukoliko se ne desi kao sa komunizmom (da briljantna ideja zbog lošeg izvedbenog postupka doživi katastrofalno loš ishod) onda bi od YUTEL-a usitinu mogla, u dogledno vrijeme, postati Jugoslovenska televizija: jugoslovenska u geografskom, programskom, kadrovskom, koncepcijskom... smislu.

Kan '80: Goran Paskaljević u najužoj konkurenciji za Zlatnu palmu, glumačka nagrada Mileni Dravić

Maj 1980: Zaključimo bez nepotrebne euforije: na 33. Kanskom festivalu odlično smo prošli. Nagrada Mileni Dravić priznanje je ne samo ovoj našoj sjajnoj a skromnoj filmskoj poslenici nego i filmu Gorana Paskaljevića "Poseban tretman" i našoj kinematografiji koja, eto, posle nešto više od jedne decenije ponovo diže dva prsta i kaže: tu smo! 

Tu smo sa novim filmskim senzibilitetom, sa novom a zrelom grupom autora koji imaju dovoljno umetničke moći, hrabrosti i uslova da kažu ono što misle da je vredno reći, sa već mnogo puta...

Miša Marković otpevao je "Baladu o bombašima" '73: Sada i "partizanski samuraji" imaju svoju pesmu

Oktobar 1973: Već duže vreme je poznat ljubiteljima zabavne muzike. Posle nekoliko nagrada na poslednja dva festivala "Beogradsko proleće" Miša se "uvukao" u grupu popularnih i traženih interpretatora zabavne muzike.

Njegovoj popularnosti verovatno je dosta pomogla i činjenica da već duže vreme sarađuje sa talentovanim kompozitorom Borisom Bizetićem.

Iz te njihove plodne saradnje iznikla je ovih dana sve popularnija melodija "Balada o bombašima"...

Septembar 1991, Užičani uklonili Titov spomenik: "Gde mu je sad Šesta lička?"

Septembar 1991: Posle trideset godina sa užičkog Trga partizana uklonjen je spomenik J. B. Tita, po odluci gradskih vlasti kako više ne bi iritirao građane bivše Užičke republike...

Tito je ovih dana poslednji put namučio i koštao Užičane.

Po preporuci republičke vlade da se uklone znamenja i nazivi sa njegovim imenom i likom, Izvršni savet SO Užice ("Titovo" je već ranije izbrisano) doneo je...

Danilo Popović, Šesta lička: Jurili smo da spasimo Tita

Maj 1974: Na zagrebačkoj tržnici možete katkad sresti pristala čovjeka kojemu nikako ne biste mogli pripisati pedeset godina. Obilazi štandove, bira salatu, zelenje, začine. Ne bude li zadovoljan ponudom na Trešnjevačkom platou, odlazi na glavnu tržnicu. 

Danilo Popović, umirovljeni potpukovnik, opredijelio se za kuhanje. U porodici su svi prezadovoljni njegovim kulinarskim umijećem. Sin Danijel kaže:

- Stari kuha da poližeš prste! Izvodi prave majstorije... U našoj kući se bogovski jede!

Pavle Savić: Imamo u istoriji crkve masu primera da su pokušavali da zaustave zemlju, a ona se ipak okreće

April 1974, novinar Duge počinje svoj intervju sa predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti: Kada sam bio mali, učili su me da veliki ljudi znaju šta rade. 

Govorili su mi: što budeš više znao, više ćeš postići. 

U današnjem svetu izgleda da znanje ponekad vodi - nemoći. 

S raznih strana čujemo kako se učeni ljudi žale da se osećaju usamljeni i bespomoćni...