Kako je Siniša Mihajlović postao velika zvezda italijanskog fudbala: "Ovde je sve kao u bajci... " (1992)

Novembar 1992: Došao je u Beograd za vikend (petak 13. 11.), a morao je već u ponedeljak ujutru da se javi Vujadinu Boškovu na prvu jutarnju prozivku fudbalera Rome. Još pre toga, obavestio je selektora naše fudbalske reprezentacije Slobodana Santrača da neće moći da učestvuje u atraktivnoj fudbalskoj predstavi protiv selekcije koju su sastavili novinari, jer mu visoke profesionalne obaveze koje ima u svom novom klubu ne dozvoljavaju da u Beogradu ostane "samo" još dva dana. (Utakmica Jugoslavija - Selekcija novinara igra se u sredu 18. 11.).

Danka Novović, stranica mog života: "Vi ste, znači, ćerka našeg uče Vukosava?... Da njega nije bilo... "

Avgust 1978: Danka Novović je rođena u Prokuplju, 18. septembra 1944. U Beogradu od 1954, kao učenica bila je član dečje dramske grupe Bate Miladinovića, iz koje su izišle i njene današnje koleginice Staka Novković i Vesna Nestorović. Posle završene gimnazije, studirala je etnologiju. 

Na Televiziji je od 1963, prvo kao najavljivačica, od 1965. kao voditelj emisija ciklusa "Od jutra do povečerja", a od 1972. je na svom sadašnjem poslu spikera-novinara u redakciji Informativno-političkog programa. 

Gojko Kruška zapjevao je na Balšića pazaru 13. I 1944: "Crna Gora u boj kreće, bez pobjede doći neće"

Jun 1969: Balšića pazarom na Cetinju 13. januara 1944. godine u 15 sati odjeknuo je plač sedmogodišnje plavokose djevojčice Bebe Kruške, koju je prigrljenu uza se držala majka. Sve je živo tog trenutka na ovom poznatom trgu u gradu pod Lovćenom zanijemilo. S druge strane Pazara dopro je glas Gojka Kruške:

- Ne plači, sestro, nego se ponosi!

Dok je Gojko izgovarao te riječi, njemački narednik Oto Majnhofer stavljao mu je omču oko vrata.

Letovanje 1988: Da li na Jadransko more mogu svi Jugosloveni - ili samo milioneri?

April 1988: Četvoročlanoj porodici za deset dana odmora na Jadranskom moru u privatnom smeštaju sa ishranom i boravišnom taksom biće potrebno najmanje sto starih miliona! Prevoz, kafa, sokovi, sladoled... nisu uračunati, a kako nam tek predstoji majsko "odmrzavanje cena" ne treba sumnjati da će i za to biti potrebna puna kesa para. 

I Grčka, dosadašnja Meka jugoslovenskih turista, postala je nedostižna, iako su cene u njoj upola manje nego kod nas...

Maja Perfiljeva i Hrvoje Hegedušić u Bratislavi '67: "Bokeljska noć" postaće slavna kao "Marš na Drinu"

Jun 1967: Kad se prošle subote nad Bratislavom (gde je održan evropski festival zabavne muzike) spustila "Bokeljska noć", u kojoj su svetlucali "srebrni ključevi" (prestižne nagrade) u naručjima troje Jugoslovena, jedan ushićeni posmatrač, izveštač Austrijske televizije, uskliknuo je:

- Ova će pesma obići svet! To je novi "Marš na Drinu"!

Na ponoćnom banketu u hotelu "Karlgon" još više puta je ponovljena ova pohvala. 

Zašto se raspada grupa Xenia: Kritika ih obožava, ali, da li je Jugoton zadovoljan prodajom njihovih ploča?

Travanj 1985: Grupa "Xenia" priprema se za svoj oproštajni koncert. Što pjevačica Vesna Vrandečić kaže o svojoj budućoj samostalnoj karijeri?

Riječko-zagrebački rock-kvartet "Xenia" nedavno je službeno najavio razlaz. 

Iako grupa formalno više ne postoji, okupit će se da održi oproštajne koncerte u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani. Kao što to u sličnim prilikama biva, vokalnom solistu grupe predodređena je solo-karijera.

Jugoslovenski jul 1991, rat je među nama: Umesto dogovora o suživotu, pucamo u budućnost

Jul 1991: Obistinile su se i najcrnje slutnje - politika bezumlja uzima krvavi danak. Rat je među nama. Na našim kućama crni barjaci, u našim dvorištima narikače, na našim drumovima i poljima bojišta. Umesto dogovora o suživotu - pucamo u budućnost.

Spiskovi poginulih, ranjenih, zarobljenih... dečaka. Kolone izbeglica, žena i dece. 

Majke traže svoje sinove po karaulama. Druge opet prete odmazdom, uzimanjem talaca među vojnicima drugog naroda. Zub za zub. 

Dan borca '76: Kako je i od čega napravljen prvi partizanski tenk / Milan Maričić u poseti tenkistima JNA

Srpanj 1976: Uoči Dana borca Arena je potražila prvoborca Milana Maričića: jednog od graditelja danas legendarnog, prvog partizanskog tenka, koji su ustaničke ruke iskovale u ljeto 1941. godine u Lici...

Dok smo u predvorju zagrebačkog Muzeja narodne revolucije razgledali izuzetno zanimljiv izložak - prvi "tenk" koji su u Hrvatskoj iskovale ustaničke ruke - kustos Muzeja Katarina Babić nam reče:

- A znate li da je jedan od graditelja ovog "tenka" još živ?

Goran Ivanišević '89: Njegovo će ime već ove godine biti upisano zlatnim slovima u istoriju tenisa...

Februar 1989: Ime mladog Splićanina Gorana Ivaniševića će ove godine zlatnim slovima biti upisano u istoriju svetskog tenisa!

Naime, Svetska teniska federacija (ITF) vodi statistiku o tome koji je teniser u toku jedne godine najviše napredovao, a budući da je Ivanišević u ovo vreme prošle godine bio čak 900. na ATP listi njegov najnoviji plasman među 100 najboljih igrača sveta predstavlja:

Podvig kakav se retko događa u sportu.

Borka Pavićević '93: Da li su patrioti svi oni koji su svom, i drugim narodima, priredili ovo što sada imaju?

April 1993: Borku Pavićević znaju kao veoma marljivu osobu, savesnog radnika koji iznad svega voli teatar; visoko je obrazovana, ne pljuje po podu, ne psuje upravnika, ne šamara kolege, a u njenom umetničkom pedigreu blistaju godine provedene u "Ateljeu 212" i BITEF-u. 

Pa, šta je onda zabrljala kad su je smenili sa položaja umetničkog direktora Beogradskog dramskog pozorišta i vratili na mesto dramaturga, koga, na žalost, malo ko šta pita?

Aleksandar Dujin, Aleksandar Kravić, Boris Kovač, Siniša Sekulić: Novosadski muzički kvartet - Džez meta

Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da, pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević", Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i "Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za ispravnost takve tvrdnje...

- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog vrenja u Novom Sadu.

Kako su izgledali prvi minuti emitovanja "Dvestadvojke", 27. VI '69: Mladi voditelji odmah "gurnuti" u etar

Jun 1969: Od petka, 27. juna slušaoci Beograda 202 mogu da provode vreme od jutra do ponoći uz muziku, reklamu i zabavu, uz radio-program sa koga su "prognane" reči ...

- Dobro jutro svima koji ste već odavno budni, čili i orni. Dobro jutro i vama koji tek sada ustajete. Dobro jutro svima koji me sada slušate ... Govori vam Hanija Gaković... Ja sam voditelj današnjeg jutarnjeg programa Beograd 202. Ostajem sa vama do osam časova. Nadam se da prihvatate moje društvo ...

Černobil, godinu dana nakon katastrofe, novinarska poseta: Noću se dobro videla jaka svetlost iz reaktora

Svibanj 1987: O černobilskoj nesreći i nastavku rada atomske centrale, tj. dva njena reaktora, napisano je mnogo novinskih tekstova. U njima su stručnjaci iznijeli svoja gledišta o tome zašto je do katastrofe došlo. Ipak, mnogo je toga ostalo tajnovito i neobjašnjeno. U tim tekstovima nije bilo izjava onih koji su bili neposredno uz reaktore i koji danas tamo rade.

Zahvaljujući angažmanu Vjesnikova dopisnika iz Moskve, Branka Vlahovića - Studio objavljuje ekskluzivnu reportažu koju su za nas napisali novinari moskovskog radija, Igor Gorjaev i Aleksej Gluhovski.

Dragan Radulović, "Mali veliki" TV Titograd '90: Nakon susreta sa Radenkom i Hasanom - priča o Ljubici

Februar 1990: Jedan čovjek, jedna redakcija.

I jedna priča, ali uvijek nova i drugačija: pjesnik i autor brojnih dječijih emisija Televizije Titograd Dragan Radulović ponovo skreće pažnju na sebe i svoje djelo.

Zanimljiva i topla priča iz dokumentarnog ciklusa "Mali veliki", a pod nazivom "Ljubičica" prilikom nedavnog emitovanja naišla je na nepodijeljene simpatije publike i kritike. 

Poslije poznate, nagrađivane emisije...

Beogradsko proleće '71: Bisera Veletanlić i Arsen Dedić "oteli" prvo mesto Loli Novaković i Draganu Antiću

Maj 1971: Prvi put u istoriji priredbe koja je dobila zvučan naziv "Beogradsko proleće" publika je postala pravi junak celog događaja dokazavši da je vremenom prozrela sve trikove i naučila da vrednuje stvari prema razumljivijim kriterijumima. Da nije bilo toga, Arsen Dedić ne bi u minut do dvanaest bukvalno razorio pokret "koraćizma" i premoćno osvojio obe prve nagrade, publike i žirija.

U ovom podvigu svesrdno mu je Bisera Veletanlić, pomogla.