Margita Stefanović Magi, EKV '86: Milan i ja poludimo kad Bojan pokuša da zabavlja ljude na koncertima

April 1986: Otvoriti jednu stranu ploče ("S vetrom uz lice" biće u prodavnicama otprilike kad ovaj broj budete imali u rukama), od koje se grupa sigurno neće obogatiti, samoironično sa "uvek sam želeo da osetim dodir, novac u rukama" postupak je dostojan uvažavanja. Nema u tom stavu egzotike krave pred soliterom ili šarenih očiju. Uglavnom, i trećim albumom Ekatarina Velika nastavlja svojom jednosmernom ulicom (pogrešili ste ako mislite - napred) u vis.

Milan trenutno snima glavnu ulogu u, kako je planirano, našem prvom filmu o rock and rollu "Crna Marija".

Bezobrazno zeleno, Vasa i Veseli '89: Ovde vladaju Hariji i takvi neki bendovi, rokenrol je na ivici propasti

Decembar 1989: Posle dugogodišnje pauze, Bezobrazno zeleno se oglasilo svojim drugim dugosvirajućim projektom nazvanim "Neonske bajke".

Vasa, Ivan, Didi i Sale Veseli počinju da vas bombarduju neonskim bajkama. 

Pripazite, dolazi vreme bombardera!

Malo stariji se sigurno sećaju pesme "Gibaj se" i saradnje sa Bajagom. Vasa je, takođe, uradio neke stvari i za Cukića. 

Majke heroji '71: Novosađanki Jeleni Jovandić fašisti su ubili petoricu sinova / Ko su bili braća Srnić

Mart 1971: Na prijedlog boračkih organizacija uz Dan žena predstavljamo vam Anu Ivković koja je u oslobodilačkom ratu izgubila muža i tri sina, Ilinku Bašić koja je izgubila šest sinova i unuka, Mariju Kotar koja je izgubila dva sina i kćer, Jelenu Jovandić kojoj su nacisti strijeljali pet sinova i Jelenu Srnić koja je rodila i izgubila četiri sina...

Nitko, na žalost, nema precizne podatke o tome koje su majke izgubile najviše djece u oslobodilačkoj revoluciji. Ne zna se ni koje su od tih majki ratnika još žive. 

Naši zlatni košarkaši '78: "Što se, bre, Serjoža, zamaramo i vi i mi, kad vas već pobedismo sa 13 razlike"

Manila, 15. oktobra 1978: Stoji Krešimir Ćosić na pobedničkom postolju svetskog košarkaškog šampionata u Manili. Slika koju smo navikli da gledamo. Stepenicu niže, samo jednu, stotinu puta manje važnu, do njega kapiten SSSR Sergej Bjelov.

"Opet je uspela ta košarkaška reprezentacija", kao da sa malo zavisti priča na toj ceremoniji proglašenja jedan kolega koji, eto, ne može da prežali što fudbaleri veoma retko uspevaju da se uopšte probiju u finalni deo svetskog prvenstva na kojima učestvuju, otprilike, svaki treći put.

Jugoslovenski novinar izveštava sa najveće posleratne parade bivših vermahtovaca i esesovaca (1977)

Braunau na Inu, juna 1977: Kraj Hitlerove rodne kuće u gradu Braunauu prodefilovala je posle rata najveća kolona bivših soldata Vermahta. Širili su miris naftalina, ali i zastrašujući duh fašizma...

Odjednom se granična rampa u Zimbahu, na nemačkoj strani digla, a čudna motorizovana kolona uz zvuke bleh-muzike stuštila se preko mosta na mutnoj reci In u austrijski gradić Braunau. Štatplac, glavni gradski trg, prostran a pust do tada, kao da se iznenada prenuo iz popodnevne omame od dobrog jela i još boljeg piva: 

Senzacionalna vest kruži YU medijima '79: "Dođi da ostarimo zajedno" je plagijat pesme Demisa Rusosa?

Mart 1979: Iz Sarajeva je pre nekoliko dana stigla, za poklonike Šaulićeve muzike, šokantna vest:

Hit hitova slavnog pevača i kompozitora, navodno je krađa melodije danas svetom slavnog Demisa Rusosa iz vremena dok je bio vokalni solista grčke grupe "Afroditina deca" ili u engleskom "originalu": "Aphrodite's Child".

Afera je u stvari začeta na radio-talasima Radio-Sarajeva u emisiji "Radioplov" Envera Šadinlije.

Vladimir Veličković '83: Ne možete da zamislite kakvo je i koliko zadovoljstvo zaparati perom po papiru...

Kolovoz 1983: Vladimir Veličković, poznati srpski slikar koji od 1966. živi i radi u Parizu, opet je na sebe svratio veliku pažnju francuske kulturne javnosti i kritike: izlaže istodobno u dvije galerije, u jednoj slike, a u drugoj grafike. Svi veliki francuski listovi i tjednici proglasili su Veličkovićeve izložbe iznimnim događajem.

"Boticellijevi crteži za Danteov 'Pakao', ili Goyini 'Užasi rata', 'sitnica' su u usporedbi s golemim platnima Vladimira Veličkovića, 48-godišnjeg Jugoslavena, koji u Parizu živi od 1966. Na njima pruža viziju čovjeka-mučenika, istrijebljenog, progonjenog...

Tragičan bilans političke utakmice naših lidera: Slike vapijućih majki čiji su sinovi vojnici uzalud stradali

Jul 1991: Finale velike političke igre naših lidera ima tragičan bilans: tužnu sliku vapijućih majki čiji su sinovi vojnici uzalud stradali. Neki su se iz Slovenije vratili kao zarobljenici, tužni i poniženi. Neki kao ranjenici ili invalidi, a neki su i dalje ostali u kasarnama. Oni, koji su majkama vraćeni u kovčezima, ostaće kao poruka protiv rata, nehumanosti, izdaje i političke elite...

Nije prošlo mnogo vremena od kad su vozovi iz Slovenije, iz bratimljenih gradova, dolazili u Srbiju da vide nekadašnje "ratne" domaćine, svoje prijatelje. I kad se u Sloveniju putovalo karavanima prijateljstva.

Priča o najvećoj aferi jugoslovenskog fudbala: Zašto je Vladimir Beara prešao iz Hajduka u Crvenu zvezdu

Lipanj 1971: Točno prije šesnaest godina Vladimir Beara, najbolji vratar koji se ikada pojavio podno Marjana, nestao je iz Splita. Bila je to najveća afera koja je dotad zabilježena u našem nogometu. 

"Plavi vjesnik" je prvi list koji odvija film događaja i iznosi dosad nepoznate detalje o Bearinu prijelazu iz "Hajduka" u "Crvenu zvezdu"...

Nikada prije, a ni poslije toga jedna bomba nije tako jako eksplodirala, toliko uzdrmala, i to iz temelja...

Doživljaji 20-godišnjeg YU autostopera: Nisu mi verovali da u Jugoslaviji mladići smeju da nose dugu kosu

Maj 1976: Neki od nas nikad ne ostvare svoje putovanje iz mašte. Zbog roditelja, novca ili sopstvene nesnalažljivosti. Ali, neki to rade vrlo uspešno. Takav svetski putnik je Ivan Pavićević, 20-godišnji student iz Beograda. Od šesnaeste godine do danas on je autostopom obišao Francusku, Švajcarsku, Poljsku, Čehoslovačku, Austriju, Grčku... 

Kako je letos proputovao dobar deo Mediterana, susreo se i sprijateljio s najpopularnijim italijanskim političarem!

Mića Orlović '89: Na TV ekran jurišaju razni šarlatani, misleći da će popularnost koju steknu trajati večno

"Dobro, taj podatak se verovatno zna: vodio sam prvi Dnevnik Televizije Beograd, 23. avgusta 1958. godine. Tada sam imao 24 godine i na mali ekran dospeo sam sa talasa Radio Beograda u kome sam radio kao spiker.

Moj dobar jezik i govor, koji su me u mladim danima vinuli do radio i TV aparata u svakom domu, posledica su porekla (otac sa Kosova, iz Ibarskog Kolašina, majka iz Valjeva) čitanja, studija književnosti... Na žalost, danas više čak ni Radio, a kamoli Televizija, ne vode računa da se svaki glas mora jasno izgovoriti, tečnom melodijom i sa pravim akcentima. Ko vas još pa za to pita...

Šta još? Još: bavio sam se, i dan-danji, novinarstvom, ranije i sportskom reportažom, direktno prenosio utakmice za radio i televiziju, snimio sam petnaestak igranih filmova. 

Narodnjaci nadiru '69: Ako TV prihvati "novu narodnu pesmu", onda je njena strahovlada zagarantovana

Avgust 1969: Kako se osećam kad mi čuk-čuk-čukne na prozor takozvana "nova narodna pesma"? Cup-cup-cup na kalup!

Kakav je taj novi kalup i zašto televizija, na zahteve svoje brojne publike, sa svoje strane ne doprinese poplavi takvih ploča na kojima se inače bogato zarađuje?

O tome je bilo reči u tv pošti i o tome je Dragutin Gostuški izneo svoje nepomirljivo mišljenje, a televizija, verna svojoj ulozi objektivnog sredstva komuniciranja, ostala i dalje nedorečena.

Baljak, Stanišić, Nešković, Ilić '69: Popularni radio voditelji nemaju pravo na letnji odmor

Avgust 1969: Dok se jednima čini da ovi vreli dani lete brzinom astronautskog broda (zato što spadaju u godišnji odmor), drugima kalendar liči na puža, a datumi se, po njihovom mišljenju, menjaju pošto protekne jedna omanja večnost (zato što su još na radnom mestu).

U ovu drugu kategoriju spadaju i neki voditelji "živih" radio emisija, koji ne smeju da maknu iz Beograda iz jednog razloga:

Suviše su popularni!

Dobrilo Nenadić, stranica mog života: Priča o jednoj svinjskoj pršuti i gladnim studentskim danima 1963...

Jun 1979: Dobrilo Nenadić je najveće iznenađenje naše književnosti: potpuno nepoznat kao pisac (ništa nije ni objavljivao), poslao je pre dve godine roman "Dorotej" na konkurs udruženih izdavača i ovi su ga kao jedno od najboljih, štampali. 

Štaviše, Nenadićeva knjiga je nedavno proglašena najčitanijom u 1978. i dobila nagradu Narodne biblioteke SR Srbije. 

To, međutim, nije ništa promenilo u životu njenog autora.

"Woodstock" u okviru prvog FEST-a: "Ova generacija ne želi da živi kao njihovi roditelji, ne želi ratove"

Decembar 1970: U Bethelu, nedaleko od Njujorka, pola miliona mladih pretvorilo je 250 hektara zemljišta u meku pop muzike. "Vudstok", film koji je snimljen tom prilikom, prikazuje nam kako su se velika hipi-plemena tri dana zabavljala i volela...

U okviru Prvog međunarodnog filmskog festivala koji će se održati u Beogradu od 8. do 16. januara, pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita, biće prikazan i film "Vudstok" američkog režisera Majkla Vedlija. Ovo izuzetno zanimljivo ostvarenje na programu je 9. januara u bioskopu "Kozara".