Fića: Kada je napravljen, kako se proizvodio... Sve što ste hteli da znate o legendarnom YU automobilu

Maj 1985: "Fića" je međugradsko vozilo. Ako ne verujete, pitajte starije: oni su "fićom" odlazili tamo gde se danas odlazi avionom", poručuje "Zastavin" reklamni slogan.

Zbilja je tako, jer ove godine "fića", najpopularnije jugoslovensko vozilo, puni svoju 30. godinu života, pa njegovi savremenici dugo pamte.

Prvih 25 komada ovih malih kola, koja su, slobodno se može reći, uvela Jugoslovene u svet motorizacije, sklopljeno je ravno pre trideset godina...

Vaska Duganova '73: Pre rata radnica, u ratu komesar bataljona, posle rata - tamo gde ju je slala Partija

Oktobar 1973: Put Vaske Duganove do predsednika Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije i člana Predsedništva SK SSRN Jugoslavije bio je dug.

Ovim njenim funkcijama prethodile su dvadesetak odgovornih dužnosti.

Pre rata bila je fabrička radnica u duvanskoj industriji.

U ratu: komesar bataljona, komesar odreda i organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Makedoniju. 

Peter Handke '96: Srbi koji pate prikazuju se drugačije u odnosu na njihove sapatnike iz drugih naroda

Januar 1996: Već dugo, gotovo četiri godine, od završetka rata u istočnoj Slavoniji, uništenja Vukovara, od izbijanja rata u Bosni i Hercegovini nameravao sam da otputujem u Srbiju. Od cele zemlje poznavao sam samo Beograd, gde sam pre gotovo tri decenije kao autor jednog komada bio pozvan na pozorišni festival. Od tih možda dan i po ostalo mi je u sećanju samo moje mladalačko ili pre bi se moglo reći autorsko negodovanje zbog neprestanog žamora srpske publike na predstavi bez reči, zbog publike koja, kako sam tada mislio, južnjačka ili balkanska, kakva je bila, naravno nije mogla da bude zrela za tako dugotrajno ćutanje na pozornici.

Zoran Miščević (Siluete), zvezda rock spektakla na stadionu JNA '79: Top 10 najdražih domaćih pesama

Oktobar 1979: Nedavni rok-spektakl na Stadionu JNA bio je prilika da se na istoj sceni nađu dve grupe, obe sa epitetom najpopularnije, ali svaka u svom vremenu:

"Siluete" i Zoran Miščević vladali su domaćom rok-scenom pre gotovo deceniju i po, a Goran Bregović i "Bijelo dugme" to čine danas.

Mada je većinu publike na ovom koncertu sačinjavala mladež koja se "Silueta" uopšte ne seća, Zoran Miščević i njegova grupa burno su pozdravljeni.

"Zemljo moja": Kako je nastala i gde je prvi put izvedena jedna od najlepših pesama o Jugoslaviji (1975)

Jun 1975: Posle šest godina muzičkog delovanja sarajevski sastav "Ambasadori" izbio u prvi plan, pre svega zahvaljujući hitu "Zemljo moja"...

Takozvana sarajevska škola zabavne muzike dobila je još jednog udarnog predstavnika. To je sastav "Ambasadori" koji je postigao uspeh na minulom "Šlageru sezone" pesmom "Zemljo moja". 

Istoimena ploča je ovih dana jedna od najtraženijih na našem tržištu.

Kako je "Leteći cirkus Montija Pajtona" prihvaćen u Jugoslaviji: "Subverzivna i šizoidna vrsta humora"

April 1975: Već nekoliko godina humoristička serija "Leteći cirkus Montija Pajtona" zasmejava naše tv gledalište svojom specifičnom vrstom komike koja je nova i za stanovnike engleskog ostrva, naviknute da svakojake novotarije hladnokrvno primaju...

Kada je pre nekoliko godina TV studio iz Sarajeva počeo da emituje prvu seriju "Letećeg cirkusa Montija Pajtona", bilo je dosta gledalaca, nenaviknutih na ove zaista urnebesne obrte jedne originalne grupe komičara, kojima se emisija nije svidela. 

Kako je Ivan Tomić prenosio utakmicu Jugoslavija - Danska: "Opet je na mestu naš delija Panta Pantelija!"

Ljubljana, 27. septembar 1980: Stadion Bežigrad. Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Sudija: António José da Silva Garrido (Portugal). 

Za Jugoslaviju igrali: Dragan Pantelić, Zoran Vujović, Miloš Hrstić, Nikola Jovanović, Boro Primorac, Ivan Buljan, Vladimir Petrović, Ive Jerolimov, Zlatko Vujović, Safet Sušić, Dževad Šećerbegović.

Jugosloveni pobedili Dance rezultatom 2:1.

"Gol, gol, gol!" / Vreme sporta i razonode Radio Beograda: Proslavljen jubilej - hiljadita emisija (1978)

Decembar 1978: Prošle nedelje, na talasima Radio Beograda i u velikom Studiju VI u Hilendarskoj ulici, proslavljen je jedan zaista lep jubilej: hiljadita emisija "Vreme sporta i razonode".

Proslavljen je na lep, odmeren i neusiljen način, u društvu autora emisije i gostiju, ni nalik na narcisoidne slične proslave, kao što je nedavno TV Beograd proslavila svoju dvadesetogodišnjicu.

Međutim, čestitke i pohvale nisu mogle da budu izbegnute jer emisija "Vreme sporta i razonode"...

Magnus Pyke ("Ne pitajte mene") oduševljava domaće gledaoce '80: A naša TV lica - smrtno ozbiljna...

Avgust 1980: Ma kakav Čkalja! Taj Britanac (Magnus Pyke) koga ste možda gledali u seriji "Ne pitajte mene"("Don't Ask Me"), dr nauka, i tako to, ponašao se tako spontano, iz svoga bića, temperamentno, žustro, reklo bi se čak neurotično.

Sa pričljivošću i gestikulacijom Italijana objašnjavao je na vrlo razumljiv način neke na prvi pogled obične stvari. Recimo, kako je pronađen i koji je princip patent zatvarača, zipa, rajsferšlusa, ili kako se već naziva ta spona na ženskim suknjama i od posleratnih vremena na šlicu muških pantalona.

Margita Stefanović Magi, EKV '86: Milan i ja poludimo kad Bojan pokuša da zabavlja ljude na koncertima

April 1986: Otvoriti jednu stranu ploče ("S vetrom uz lice" biće u prodavnicama otprilike kad ovaj broj budete imali u rukama), od koje se grupa sigurno neće obogatiti, samoironično sa "uvek sam želeo da osetim dodir, novac u rukama" postupak je dostojan uvažavanja. Nema u tom stavu egzotike krave pred soliterom ili šarenih očiju. Uglavnom, i trećim albumom Ekatarina Velika nastavlja svojom jednosmernom ulicom (pogrešili ste ako mislite - napred) u vis.

Milan trenutno snima glavnu ulogu u, kako je planirano, našem prvom filmu o rock and rollu "Crna Marija".

Bezobrazno zeleno, Vasa i Veseli '89: Ovde vladaju Hariji i takvi neki bendovi, rokenrol je na ivici propasti

Decembar 1989: Posle dugogodišnje pauze, Bezobrazno zeleno se oglasilo svojim drugim dugosvirajućim projektom nazvanim "Neonske bajke".

Vasa, Ivan, Didi i Sale Veseli počinju da vas bombarduju neonskim bajkama. 

Pripazite, dolazi vreme bombardera!

Malo stariji se sigurno sećaju pesme "Gibaj se" i saradnje sa Bajagom. Vasa je, takođe, uradio neke stvari i za Cukića. 

Majke heroji '71: Novosađanki Jeleni Jovandić fašisti su ubili petoricu sinova / Ko su bili braća Srnić

Mart 1971: Na prijedlog boračkih organizacija uz Dan žena predstavljamo vam Anu Ivković koja je u oslobodilačkom ratu izgubila muža i tri sina, Ilinku Bašić koja je izgubila šest sinova i unuka, Mariju Kotar koja je izgubila dva sina i kćer, Jelenu Jovandić kojoj su nacisti strijeljali pet sinova i Jelenu Srnić koja je rodila i izgubila četiri sina...

Nitko, na žalost, nema precizne podatke o tome koje su majke izgubile najviše djece u oslobodilačkoj revoluciji. Ne zna se ni koje su od tih majki ratnika još žive. 

Naši zlatni košarkaši '78: "Što se, bre, Serjoža, zamaramo i vi i mi, kad vas već pobedismo sa 13 razlike"

Manila, 15. oktobra 1978: Stoji Krešimir Ćosić na pobedničkom postolju svetskog košarkaškog šampionata u Manili. Slika koju smo navikli da gledamo. Stepenicu niže, samo jednu, stotinu puta manje važnu, do njega kapiten SSSR Sergej Bjelov.

"Opet je uspela ta košarkaška reprezentacija", kao da sa malo zavisti priča na toj ceremoniji proglašenja jedan kolega koji, eto, ne može da prežali što fudbaleri veoma retko uspevaju da se uopšte probiju u finalni deo svetskog prvenstva na kojima učestvuju, otprilike, svaki treći put.

Jugoslovenski novinar izveštava sa najveće posleratne parade bivših vermahtovaca i esesovaca (1977)

Braunau na Inu, juna 1977: Kraj Hitlerove rodne kuće u gradu Braunauu prodefilovala je posle rata najveća kolona bivših soldata Vermahta. Širili su miris naftalina, ali i zastrašujući duh fašizma...

Odjednom se granična rampa u Zimbahu, na nemačkoj strani digla, a čudna motorizovana kolona uz zvuke bleh-muzike stuštila se preko mosta na mutnoj reci In u austrijski gradić Braunau. Štatplac, glavni gradski trg, prostran a pust do tada, kao da se iznenada prenuo iz popodnevne omame od dobrog jela i još boljeg piva: 

Senzacionalna vest kruži YU medijima '79: "Dođi da ostarimo zajedno" je plagijat pesme Demisa Rusosa?

Mart 1979: Iz Sarajeva je pre nekoliko dana stigla, za poklonike Šaulićeve muzike, šokantna vest:

Hit hitova slavnog pevača i kompozitora, navodno je krađa melodije danas svetom slavnog Demisa Rusosa iz vremena dok je bio vokalni solista grčke grupe "Afroditina deca" ili u engleskom "originalu": "Aphrodite's Child".

Afera je u stvari začeta na radio-talasima Radio-Sarajeva u emisiji "Radioplov" Envera Šadinlije.