Mira Trailović, stranica mog života: Sećanje na prvi doček Nove godine u oslobođenom Beogradu '44...

Novembar 1977: Narod kaže da je svaki početak težak, a meni se čini da je u toj izreci sadržano tek pola istine. Jer, počeci su, pre svega, lepi. Njihova draž je toliko upečatljiva da se docnije češće i radije sećam početaka nego samih ostvarenja. Oni su obojeni redovno mnogim lepim željama, nadama, katkad uzbuđenim snovima i maštanjem... I što je najlepše, praćeni su snažnim poletom i oduševljenjem koji, kasnije, pod teretom svakidašnjosti, počnu da jenjavaju i čile.

I kad ste me već naveli na uspomene i sećanja...

Predsednik SIV-a Ante Marković na najposećenijoj konferenciji za štampu 4. XII '90: Optimistički u 1991...

4. decembar 1990: Samo za trenutak iznenađen velikim brojem novinara na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Palati federacije, predsednik SIV Ante Marković, uz svoj poznati optimizam, ponovio je da savezna vlada neće odstupiti od predloženih strateških ciljeva reforme i mera ekonomske politike za 1991. godinu: nepromenjenog kursa dinara, daljeg zamrzavanja novčanih tokova, obaranja inflacije i cena.

Pritom, pomagaće se izvoz, smanjiti budžetska potrošnja, a plate će moći da dele samo oni koji budu imali para. 

Lutajuća srca na vrhu top liste sa "Jefimijom" '73: Pesma koju niko sem Nišlija nije smeo da otpeva

April 1973: Danas se svaki mlađi Nišlija zaklinje u "Jefimiju". I stariji nisu ravnodušni prema njoj. Najzad, to je njihova "Jefimija", njihovo zabavno prvenče koje je prekoračilo međe opštinskog atara, krenulo u svet i tamo se našlo među najboljima.

Jer, zabavna melodija "Jefimija", na tekst i muziku Salkovića, u aranžmanu J. Robežnika i interpretaciji "Lutajućih srca", na top listi domaćih hitova, od prošle nedelje zauzima prvo mesto.

"Jefimija" se dopala i selektorima tradicionalnog festivala Vaš šlager sezone u Sarajevu. 

Branimir Šćepanović '74: Zašto njegova "Sutjeska" nije uspela da dobije Oskara

Mart 1974: Naš poznati književnik Branimir Šćepanović je autor zbirke pripovedaka "Pre istine" i romana "Sramno leto". 

Njegove pripovetke prevođene su na dvadeset i četiri jezika i zastupljene u šesnaest antologija u zemlji i inostranstvu koje reprezentuju jugoslovensku prozu, a Šćepanovićeva pripovetka "Smrt gospodina Goluže" ušla je u svetsku antologiju, objavljenu u Americi, među dvadeset pet najboljih modernih priča na svetu. 

Šćepanović je, može se slobodno reći...

29. novembar 1945, izglasana FNR Jugoslavija: Euforija u Skupštini i na ulicama jugoslovenskih gradova

29. novembar 1960: "Objavljujem da je Ustavotvorna skupština jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije". Ove reči, koje je pre 15 godina izgovorio u Skupštini predsedavajući Vladimir Simić, označavale su da je počelo novo poglavlje naše istorije...

Narodni poslanici okupili su se u Skupštini već 28. novembra 1945. godine. No, taj dan je protekao uglavnom u veselim susretima starih ratnih i političkih drugova. Istovremeno su poslanicima razdeljene ulaznice za svečanu predstavu drame "Matija Gubec"...

Milja Marin, životna priča ikone NOB-a: Od Kozare, preko logora u Nemačkoj, do slike koja je obišla svet

Jul 1985: Kad od Prijedora krenete prema Bosanskom Novom, pa nakon nekoliko kilometara skrenete lijevo, naići ćete na planinska sela Brezičane, Gornju Dragotinju, Marine, Krnate, potom Kesare i Bere, a ako hoćete i dalje, nikakvo vozilo neće vam biti od pomoći, moraćete pješice koji kilometar, kroz šumu koja pruža ugođaj u ove ljetne sparne dane.

Pošto prođete kroz Gustiš podno Kozare, u jednoj od prvih kućica u selu Krivoj Rijeci, naći ćete Milju Marin, rođenu Toroman, partizanku čija je slika obišla svijet. 

Zašto je sa programa skinuta najgledanija emisija TV Beograd "Od glave do pete"? (1977)

U sredu, 23. februara 1977, za kada je u 20.00 na Drugom programu Televizije Beograd bila zakazana emisija iz zabavno-muzičkog ciklusa "OD GLAVE DO PETE", susret sa voditeljima Milovanom Ilićem i Minjom Subotom i njihovim gostima (Milja Vujanović, Branislav Vukašinović, Olivera Katarina, Oliver Dragojević i ostali) je - izostao!

Nekoliko dana pre toga jedan od voditelja (Milovan Ilić) najavio je u dnevnoj štampi takvu mogućnost i dao svoje objašnjenje, a početkom ove nedelje čuo se i zvaničan stav Televizije Beograd...

Životna priča Jovana Tolomira: Kako je nastao Kunov "Kurir Jovica", jedan od najpoznatijih crteža iz NOB

Novembar 1970: Hercegovačka ulica, Zemun. 

Na periferiji zvanoj "Sutjeska", ili Zemun-Novi grad, na domak pruge, u kući koja se posetiocu oglašava limenom škripom polegle nadstrešnice, penzioner Jovan Tolomir - "Kurir Jovica" Đorđa Andrejevića-Kuna, grafički simbol omladine u Oslobodilačkom ratu - pokazuje čuvenog dečaka s prevelikim šinjelom, u prevelikim čizmama, s preozbiljnim izrazom na licu:

- Bili smo prijatelji, Kun i ja - kaže Tolomir. - Po nečem, a ja ne znam po čemu, sviđao sam se Kunu. 

Socijalistička "zlatna mladež" 1969: Puše hašiš, tulumare, stvari sa Zapada privlače ih kao magnet

Listopad 1969: Zovu se Crni Morž, Nera, Kamilo, Španga, Bonča, Žuta, Škombra ... Djeca su uglavnom situiranih roditelja, kojima je riječ nemati nepoznanica.

Spavaju do jedanaest sati, zatim se prošeću do Trga Republike i tu u jednoj od kafeterija popiju "dugu" ili "kratku" kavicu. Na Zdencu života zadrže se sat-dva, stignu u svoj "hram slobode", kavanu "Opera". Ima i drugih "hramova". Na primjer, Džamfa (slastičarnica u Nikolićevoj), vila Rebar, dvorac Brezovica itd., i svaki je od njih gotovo uvijek u određenom vremenu pun.

Šon Koneri šarmirao jugoslovenske glumice: Olivera Marković i Ružica Sokić tražile autogram

Septembar 1991, posle Pozorišnog festivala u Edinburgu, gde je gostovala čuvena predstava "Ženski orkestar" u režiji Petra Zeca: "Sreli smo Džemsa Bonda na aerodromu Hitrou! Pravi ženski "stampedo" uputio se kao popularnoj muškarčini Šonu Koneriju. Niko nije primetio da je s njim i njegova druga supruga, Francuskinja, slikarka. 

Nije ni čudo: dama ne izgleda nimalo kao njegove partnerke iz filmova: vremešna je i, zaista, mnogo ružna! Uzalud se probijala i cičala: "Ja sam njegova žena, ja sam njegova žena..." 

Milan D. Špiček, autor "Medalje 202" '87: U mojoj je radio emisiji Bata Živojinović intervjuisao mečku

Mart 1987: Milan Špiček radi na Radio Beogradu kao dragstor: i dan i noć. "Medalja 202" je nedeljom pre podne, "Noćni bioskop" i "Noćni program" kao što naziv kaže, noću. I, sve što sada emituje ulazi u vrh najslušanijih emisija. Po internim. stručnim analizalma, merenjima i prebrojavanjima, uspeva da po broju slušalaca nadmaši i kolege iz "Indeksovog pozorišta".

Tako je sad; padaju i nagrade. A Milan Špiček je baš zbog ovog uspešnog recepta izvesno vreme bio "na ledu". Da nije tu nešto čudno?

Živorad Kovačević, gradonačelnik Beograda '76: O radničkom standardu i izgradnji solitera na Dorćolu

Oktobar 1976: "Živorad Kovačević, predsednik Skupštine grada Beograda rođen je 1930. godine u Svetozarevu. Diplomirao je u Beogradu, a magistrirao političke nauke na Kalifornijskom univerzitetu (SAD). 

Objavio je niz radova iz lokalne samouprave i urbanizacije. 

Skojevski aktivista, član SKJ od 1946, Kovačević je tokom godina obavljao niz značajnih dužnosti. 

Pre više od dve godine Kovačević je izabran na...

Novi proizvod na jugoslovenskom tržištu '80: Pank - toaletni sapun za pankere?

Novembar 1980: "Da li ste čuli za Pank? Mislim za onaj Pank zahvaljujući kome ste lepši, prijatniji i čistiji? Niste?

Onda pod hitno u samouslugu i na odeljenju higijenskih potrepština nađite sapun koji se zove Pank. 

Jedna domaća industrija kozmetike bacila se na proizvodnju baš takvog deterdženta za lice i telo i programirala reklamnu kampanju u kojoj se tvrdi da ste, zahvaljujući Panku:

TV Beograd i TV Zagreb čine sve da se YUTEL-u zatre klica i prije nego on proizvede i minut svog programa

Oktobar 1990: "YUTEL bi morao imati i ima za cilj samo jedno: predočavati gledaocima stvarne, a ne isfrizirane činjenice, i omogućiti, napokon, svima njima od Slovenije do Makedonije, da na bazi tih stvarnih činjenica za sebe (i po sebi) donose vlastite zaključke"

Ukoliko se ne desi kao sa komunizmom (da briljantna ideja zbog lošeg izvedbenog postupka doživi katastrofalno loš ishod) onda bi od YUTEL-a usitinu mogla, u dogledno vrijeme, postati Jugoslovenska televizija: jugoslovenska u geografskom, programskom, kadrovskom, koncepcijskom... smislu.

Kan '80: Goran Paskaljević u najužoj konkurenciji za Zlatnu palmu, glumačka nagrada Mileni Dravić

Maj 1980: Zaključimo bez nepotrebne euforije: na 33. Kanskom festivalu odlično smo prošli. Nagrada Mileni Dravić priznanje je ne samo ovoj našoj sjajnoj a skromnoj filmskoj poslenici nego i filmu Gorana Paskaljevića "Poseban tretman" i našoj kinematografiji koja, eto, posle nešto više od jedne decenije ponovo diže dva prsta i kaže: tu smo! 

Tu smo sa novim filmskim senzibilitetom, sa novom a zrelom grupom autora koji imaju dovoljno umetničke moći, hrabrosti i uslova da kažu ono što misle da je vredno reći, sa već mnogo puta...

Miša Marković otpevao je "Baladu o bombašima" '73: Sada i "partizanski samuraji" imaju svoju pesmu

Oktobar 1973: Već duže vreme je poznat ljubiteljima zabavne muzike. Posle nekoliko nagrada na poslednja dva festivala "Beogradsko proleće" Miša se "uvukao" u grupu popularnih i traženih interpretatora zabavne muzike.

Njegovoj popularnosti verovatno je dosta pomogla i činjenica da već duže vreme sarađuje sa talentovanim kompozitorom Borisom Bizetićem.

Iz te njihove plodne saradnje iznikla je ovih dana sve popularnija melodija "Balada o bombašima"...

Septembar 1991, Užičani uklonili Titov spomenik: "Gde mu je sad Šesta lička?"

Septembar 1991: Posle trideset godina sa užičkog Trga partizana uklonjen je spomenik J. B. Tita, po odluci gradskih vlasti kako više ne bi iritirao građane bivše Užičke republike...

Tito je ovih dana poslednji put namučio i koštao Užičane.

Po preporuci republičke vlade da se uklone znamenja i nazivi sa njegovim imenom i likom, Izvršni savet SO Užice ("Titovo" je već ranije izbrisano) doneo je...

Danilo Popović, Šesta lička: Jurili smo da spasimo Tita

Maj 1974: Na zagrebačkoj tržnici možete katkad sresti pristala čovjeka kojemu nikako ne biste mogli pripisati pedeset godina. Obilazi štandove, bira salatu, zelenje, začine. Ne bude li zadovoljan ponudom na Trešnjevačkom platou, odlazi na glavnu tržnicu. 

Danilo Popović, umirovljeni potpukovnik, opredijelio se za kuhanje. U porodici su svi prezadovoljni njegovim kulinarskim umijećem. Sin Danijel kaže:

- Stari kuha da poližeš prste! Izvodi prave majstorije... U našoj kući se bogovski jede!

Pavle Savić: Imamo u istoriji crkve masu primera da su pokušavali da zaustave zemlju, a ona se ipak okreće

April 1974, novinar Duge počinje svoj intervju sa predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti: Kada sam bio mali, učili su me da veliki ljudi znaju šta rade. 

Govorili su mi: što budeš više znao, više ćeš postići. 

U današnjem svetu izgleda da znanje ponekad vodi - nemoći. 

S raznih strana čujemo kako se učeni ljudi žale da se osećaju usamljeni i bespomoćni...

Septembar 1980, najprodavanije singlice u beogradskim prodavnicama ploča: Dominacija Splićana

Septembar 1980: Na top listi najprodavanijih longplejki u beogradskim prodavnicama ploča i dalje je neprikosnoven paket novih pesama povratnika iz JNA Zdravka Čolića pod nazivom "Zbog tebe"... Sledi ga aktuelni prateći bend na njegovim koncertima - Generacija 5, koja zahvaljujući jednom od najvećih rock hitova '80. "Dolazim za pet minuta" odlično prodaje svoj album prvenac... Zatim, šaroliko društvo novotalasne Azre i Pekinške patke (takođe sa debi albumima) i nešto romantičnija izdanja Zlatka Pejakovića ("Ti nisi ta") i dueta Gabi i Arsen (zajednički LP)...

Pino Tomažič '41: Među milionima ljudi koji će morati da izgube svoje živote, biću samo jedan od mnogih

Poslednje reči ljubavi: Umirali su, a tako su voleli da žive. 

Imali su osamnaest, dvadeset ili trideset godina kada su morali da umru. 

Ali, ma koliko to saznanje bilo surovo i neumitno, ono nije moglo ništa oduzeti lepoti njihove žrtve i uzvišenosti njihove drame. 

Umirali su stoički lepše i dostojanstvenije no iko pre njih.

Anku Knežević (19) streljali su četnici u Podgorici '44: Pre smrti, napisala je ocu i bratu oproštajna pisma...

Anka Knežević je imala samo 16 godina kad je počeo rat.

Ovoj naprednoj gimnazijalki godine nisu smetale da se i mnogo ranije priključi naprednoj crnogorskoj mladeži. Od samog početka rata obavljala je veoma odgovornu dužnost - održavanje stalne veze između partizanskih odreda i njihove centrale u Podgorici.

Obavljajući ovu rizičnu dužnost, bila je krajem 1942. godine uhapšena. Pošto je odbila da bilo šta prizna, puštena je iz zatvora oktobra 1943. godine i odmah nastavila svoju ilegalnu aktivnost. 

Crnogorski "Leteći bataljon" OZNE '44: Zadatak mu je bio da uništi ostatke četničkih bandi

Jul 1974: Popularno ime koje je specijalni bataljon OZN-e dobio, u potpunosti mu je odgovaralo - išao je bukvalno iz akcije u akciju...

Prvoborac Bogić Vlahović, član KPJ od 1941. godine, rezervni potpukovnik JNA koji je ušao u rat kao student prava, jedan je od prvih komandanata Bataljona Odeljenja za zaštitu naroda, formiranog jula 1944. godine u selu Buču kod Ivangrada. Bogić Vlahović, raniji komandant Komskog odreda dobio je, jednostavno, zadatak da preuzme komandu nad tek formiranom specijalnom jedinocom OZN-e.

SAP Vojvodina '74: Novim zakonom biće zabranjena politička aktivnost verskih zajednica

Jul 1974: "Nedozvoljivo je uznemiravanje građana na ulicama, javnim objektima i mestima, u kućama i stanovima radi njihovog pridobijanja za upis u neku od verskih zajednica."

Ova odredba sadržana je u Nacrtu pokrajinskog zakona o pravnom položaju verskih zajednica u SAP Vojvodini, koji će ovih dana biti upućen na javnu diskusiju organizacijama Socijalističkog saveza, nadležnim telima opštinskih skupština i udruženjima sveštenika.

Obrazloženje predlagača novog zakona je veoma jasno: 

Milan Lane Gutović, glumac koji pristaje da igra u "limunadama": Ne žalim što me mimoišao "Bolji život"

Lipanj 1988: Glumac sa zadrškom. U komedijama je najbolji, a oko njih stvara horror atmosferu. Nikad ne znaš što će Milan Lane Gutović (42) učiniti prije no što stupi na scenu, kad se pojavi ili siđe. Ili kad uopće ne dođe! Zna prirediti svakojaka iznenađenja, ali mu se ona neugodna - kao po nekom pravilu - opraštaju. Valjda se uvijek uzima u obzir da je Lane još u nekoj čudnoj fazi previranja, pri čemu su hirovitost i ćudljivost u prvom planu. Ali, zapravo, sve je to samo tajnovita i slojevita obloga - fasada koja bi mogla zadovoljiti površnu znatiželju, ako se tako može reći.

Avgust 1990: Za Savez reformskih snaga Ante Markovića glasalo bi 78 odsto građana Jugoslavije

Avgust 1990: Nimalo slučajno, premijer Ante Marković izabrao je Bosnu i Hercegovinu, preciznije Kozaru, kao mjesto gdje će obavijestiti javnost o formiranju stranke reformskih snaga Jugoslavije.

I do sada, u više navrata, Bosna i Hercegovina se pokazala kao najveći zagovornik očuvanja jedinstva Jugoslavije, i to u vremenu kada su nabujale nacionalne i separatističke struje u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu.

Oko 100.000 ljudi, okupljenih na Kozari...

300 hiljada Beograđana ustalo protiv ratnog zločina i rasizma, uz njih je bio sav jugoslovenski narod

April 1968: Preko 300 hiljada Beograđana okupljeno na Trgu Marksa i Engelsa, s transparentima i karikaturama u kojima su bile ispisane parole "Dole prljavi rat", "Vijetnam - Vijetnamcima", "Vijetnamci - ceo svet vam se divi" i drugima, izražavalo je svoju potpunu solidarnost s pravednom borbom vijetnamskog naroda, osuđujući prljavi rat koji Amerikanci vode u toj zemlji. 

Svi koji su prisustvovali mitingu nisu toga dana mogli stati na prostrani trg u u centru grada. Mnogi su se zadovoljili time da izađu na ulice i da tako pokažu da su na strani herojskog vijetnamskog naroda. 

Ceo Beograd je bio ustalasan, bučan. Parole koje su uzvikivali pojedinci, mnoštvo je u refrenu prihvatalo i činilo se kao da Beograd nema samo milion stanovnika, već mnogo više. 

"Povratak otpisanih": Zašto je TV Beograd "otpisala" Gorana Markovića i Branka Baletića? (1976)

Jul 1976: Uprkos prvobitnom planu da sa Aleksandrom Đorđevićem podele rediteljski posao, Branko Baletić i Goran Marković u poslednji čas ostali kratkih rukava...

Da se na ovdašnjoj televiziji već nekoliko meseci govori o pripremama za realizaciju "Otpisanih II" što će reći novih 13 epizoda serije koja je svojevremeno prikazivana na malim ekranima, a na zadovoljstvo TV-pretplatnika - svima je poznato.

Dragan Marković, glavni urednik NIN-a autor je scenarija i za nastavak priče o podvizima beogradskih...

Srb, 27. srpanj 1941: Mnogo prije Dana ustanka, zbivali su se dramatični događaji bez prasaka pušaka...

Srpanj 1971: Na vrhu Srpskog klanca, desetak kilometara od Srba, prema Kninu, široki je proplanak i tu se cesta račva. Lijevi odvojak vodi u Knin, desni u Gračac i Gospić.

Poslije mnogo vremena Milan Đumić se jutros dovezao amo sa mnom. Za ovu prigodu ponio je oficirski dalekozor u kožnatoj futroli, pa sad odovud, s vrha, dalekozorom promatra najprije kotlinu prema Srbu, zatim se okrenuo prema jugu, pa je dugo bez riječi promatrao bijeli trag makadamske ceste što se gubi tamo u kamenjaru.

Ovdje na vrhu unaokolo je zeleni valoviti sag. Na padinama prema sjeveru šikara i niska bjelogorica, a kroz tamno zelenilo tu i tamo bjelasaju se okuke ceste.

- Eto, tu je to bilo - kaže Đumić i gura dalekozor u futrolu.

Suvišno je to njegovo upozorenje da je "to tu bilo". O značenju ovog mjesta govori skromni jednostavni spomenik na kojem je zapisano da je ovdje 27. srpnja (jula) 1941. počeo oružani ustanak.

Okrenuvši se zatim prema sjeverozapadu, Đumić pokazuje na puteljak u kamenjaru:

Kritika prazničnog programa za Dan borca '73: Patetika pokvarila TV prenos sa Tjentišta

Jul 1973: Praznični program oko 4. i 7. jula bio je, kao svake godine, tematski vezan za velike istorijske događaje - ovog puta posebno za bitku na Sutjesci.

Kako to obično biva, neki su prilozi - na prvom mestu političko-informativni - neposredno obrađivali temu, dok su drugi (kao na primer Tanhoferov igrani film "Dvostruki obruč", ili dokumentarni film o sovjetskom ratnom snimatelju Muromcevu) bili za nju vezani samo posredno i više su služili dopunjavanju opšte atmosfere obnavljanja uspomena.

Zdenka Heršak '86: Za razliku od drugih sredina, Zagreb desetljećima zanemaruje svoje glumice

Listopad 1986: Zdenka Heršak, glumica na vrhuncu kreativne moći, ne glumi već dvije godine u matičnoj kazališnoj kući! Koliki komičarski talent proždire vremenska praznina - podsjetila nas je sjajna epizoda iz TV serije Putovanje u Vučjak...

Nadopisujući Krležin Vučjak Krležom samim, stvarajući na njegovu dramskom planu panoptikum stotinjak potpornih likova koji se pojavljuju iz dubine krležijanske ikonografije scenarist Ivo Štivičić kao da je htio dati šansu svim onim zagrebačkim glumcima koji se tako malo pojavljuju...

Marko Elsner izabran za najboljeg jugoslovenskog fudbalera '86: U konkurenciji bili Škoro, Tuce, Savićević

Decembar 1986: Tempov fudbaler godine je Marko Elsner! 

U konkurenciji nekolicine koji su zablistali u prolećnom delu prošlog i jesenjem delu ovog, tekućeg prvenstva, dakle - u jednoj kalendarskoj godini - Tempov izabranik je, pre svega, bio najstandardniji prvotimac Crvene zvezde i reprezentacije.

Trojica, njemu najbližih za laskavu titulu: Haris Škoro, Semir Tuce i Dejan Savićević zaostaju za - atletskim jezikom rečeno - delić sekunde. 

Kosta Nađ maja '45: "Sprečiti izlazak iz zemlje Nemcima i domaćim izdajničkim bandama ustaša i četnika"

Startov specijal "30 godina od pobjede nad fašizmom", maj 1975: 

"Rat u Evropi bio je već službeno završen, gotovo cijeli teritorij naše zemlje bio je oslobođen, a jedinice Treće i četvrte armije oslobađale su zadnje dijelove Slovenije.

U trokutu Celje - Dravograd - Pliberk nalazio se velik dio neprijateljske vojske koja se pokušavala probiti u Austriju da bi se predala saveznicima a ne Jugoslavenskoj armiji.

Ivo Lesić i grupa Stil '83: "Putovanje", hit koji je Splićane učinio najpopularnijim pop bandom u Jugoslaviji

Decembar 1983: Volite li da putujete? Naravno, a tek na more... Super! A šta je sa ljudima koji su već na moru i da li i oni vole da putuju?

I gde to?

Sve do skora odgovor na ovo pitanje je bio nepoznat. Mi kontinentalci smo odlazili u priobalne krajeve, lepo se odmarali i zabavljali totalno zanemarujući činjenicu da pojma nemamo o željama i htenjima morskih ljudi, ignorišući možda njihove planove o putovanjima, sad nije ni bitno gde. 

Little Richard vraća se na scenu, kralja rock & rolla sreo je stalni saradnik Rocka - Branislav Rašić (1986)

Novembar 1986: Na kraju knjige "The Life And Times Of Little Richard" Čarlsa Vajta, citirane su mnoge zvezde koje priznaju da im je Litl Ričard bio glavna inspiracija. 

Njegova reputacija izvođača i dalje je neprevaziđena, bez obzira što se Princ iz sve snage trudi da ga potisne u zaborav. Ipak, kruna kralja rock'n'rolla nikada nije pripala Ričardu: oteo ju je Elvis Presli. 

Posle sedam godina tišine, Liti Ričard želi da ispravi neke nepravde, a u tome bi trebalo da mu pomognu novi singl "Operator", album "Lifelong Friend" i uloga u filmu...

Povodom Dana pobede '75: Antifašizam ostaje i danas najvažniji ljudski politički angažman

Svibanj 1975: Istodobno dok se na trgovima evropskih gradova održavaju antifašističke manifestacije ili proslave obljetnica pobjede nad fašizmom, u podrumima tih istih gradova održavaju se tajne fašističke konferencije i kongresi.

Stoga antifašizam ostaje i danas, trideset godina nakon rata, najvažniji ljudski politički angažman...

Ne samo zbog žrtava jučer, nego prvenstveno radi života sutra, fašizam se nikada ne smije potcjenjivati. 

Jugoslavija na vratima Evrope '90: Podneli smo zahtev '89, očekuje se da ćemo ući u EZ 1991...

21. maj 1990, JRT, prvi program, 21.05:

"Svijet danas: Jugoslavija na vratima Evrope"

Najveći dio večerašnje emisije "Svijet danas" bit će posvećen nedavnim događajima u Strasbourgu i govoru našeg predsjednika Predsjedništva, Janeza Drnovšeka u parlamentarnoj skupštini Evropskog savjeta.

Imajući u vidu gužvu pred vratima te institucije, posebno nakon vala demokratizacije u zemljama Istočne Evrope, taj je govor...

Valter express uoči 10. godišnjice Titove smrti '90: Zašto smo Brozove stavili na naslovnu stranu našeg lista

April 1990: Danas mnogi "znaju" mnogo o bračnom paru Broz. Poplava je knjiga, feljtona, intervjua, memoara, u kojima se gotovo nagađa, sumnja, pretpostavlja, vjeruje, pa čak i sigurno tvrdi nešto što kroz ključaonicu ulazi u hodnik, u dnevnu, pa i u spavaću sobu. 

Prisjećaju se biografi svih detalja: razaznavali su glasove, uzvike, vrisku, pa čak i Titovo raspoloženje svakog pojedinačnog dana. Ništa nije moglo promaći budnom oku i uhu onih što za elementarnu pristojnost ne mare, a sopstvenu privatnost čuvaju...

Ante Marković zaista zna da ulije optimizam i najvećim jugoslovenskim pesimistima

April 1990: Ante Marković zaista zna da ulije optimizam i najvećim jugoslovenskim pesimistima. Em je uspio da dinar učini konvertibilnim, em je mjesečnu inflaciju od užasavajućih 63% u decembru 1989. godine sveo na 2,3% u martu. 

Time se džepovi nisu napunili parama, ali je zato psihološki učinak na građanstvo veliki. Ljudi mogu bar mirnije da odlaze u prodavnice, a da ih od svakodnevnih poskupljenja ne strefe mali nervni stresovi. Više nije ništa neobično da cijene sve češće padaju.

Ilija Petković, motor OFK Beograda '68: Drugovi ga zovu "Ilija od Knina", silno želi - dres reprezentacije

Zanimljiva Pula: Istrani su se zaklinjali na vernost Jugoslaviji, dok ona kao država još nije ni postojala

Mart 1972: U ponedeljak smo videli prvu emisiju iz serije "Gradovi".

Kako reče autor ove emisije (scenarista, reditelj i reporter u isto vreme) Prvoljub Pejatović, priča o Bitolju nam je pokazala da se danas može saopštiti veoma sveža i aktuelna vest iz četvrtog veka pre naše ere.

Posle emisije o Bitolju, svakog ponedeljka, gledaoci televizije imaće prilike da posete (uglavnom u prošlosti) Niš, Mostar, Pulu, Cetinje, a kasnije i druge naše gradove.

Pismo Televiziji Beograd: Poštedite nas, molim vas, prizora koji podsećaju na četnike

Mart 1980, pisma čitalaca TV novosti: "Poštovana redakcijo, iako znam da vi ni najmanje niste odgovorni za tv emisiju o kojoj želim da pišem, rešila sam da se obratim vama u nadi da će neko od odgovornih pročitati ovo moje pismo.

Pošto mi je pedeseta godina sa zadovoljstvom na televiziji pratim emisije tipa "Zeleni kabare", no sigurno da je više nikada neću pogledati s obzirom na traume koje sam pretrpela za vreme i posle te emisije prikazane početkom februara. 

Ljubomir Radičević '71: Na koji način TV Beograd otkupljuje filmove, zašto "Dr Živago" kasni u bioskopima

April 1971: U želji da saznamo šta će nam u narednom delu godine ponuditi Televizija Beograd, obratili smo se Ljubomiru Radičeviću, glavnom uredniku Kulturno-umetničke redakcije da nam pruži, što bi se reklo, informacije iz prve ruke o novim filmovima, uzbudljivim serijama, dramskim ostvarenjima i šou programima. 

Naše prvo pitanje odnosilo se na filmski repertoar. Hteli smo da saznamo da li će u toku leta broj takozvanih celovečernjih filmova biti povećan. Evo šta nam je na to odgovorio Ljuba Radičević:

Februar 1980: Zoran Modli pripremio je vesti sa YU pop rock scene i top listu 13 najslušanijih pesama

Ni Moni Kovačič nije želela da ostane na periferiji domaćih longplej događaja! Ovih dana pojavila se i njena LP ploča. Moni ju je nazvala "Zagonetka". 

Ali, da baš sve ne bi bilo pod znakom pitanja, i ona je oberučke prihvatila saradnju naših najpoznatijih rok muzičara (između ostalih, Čarlija Novaka i Ratka Divjaka), gostoprimstvo poznatog "Akademik" studija u Ljubljani i producentske usluge Tadeja Hrušovara. 

Kad je Moni Kovačič u pitanju, onda ne treba biti preveliko zakeralo. 

Đorđe Balašević u jugoslovenskoj štampi: Izbor tekstova (1978 - 1993)

Ljiljana Petrović o prvom učestvovanju SFRJ na Pesmi Evrovizije: "Socijalistički" saveti Miroslava Antića

Travanj 1990: Ljiljanu Petrović, prvu našu predstavnicu na »Pjesmi Eurovizije« 1961. godine u Francuskoj, zatekli smo kod kuće u Novom Sadu. Imali smo sreću, jer Ljiljana je upravo doputovala iz Titova Velesa. 

- Sudjelovala sam ondje na velikoj priredbi u čast davalaca krvi, koju je organizirao Crveni križ Makedonije.

- Znači li to da imate mnogo posla?

Ljubav u partizanima: Odlomci iz dnevnika mlade bolničarke Nanice Paroški (Prva proleterska)

"Mi moramo da sačuvamo srca za ljubav. Ovo je vreme ubijanja, ali mi proglašavamo ljubav! Mržnja je najbliži rod strahu i nespokojsivu."

(Iz Dnevnika N. Boškovića, borca Prve proleterske. Poginuo je u Petoj neprijateljskoj ofanzivi).

Iz pisanke Nanice Paroški, saznajemo da je do odlaska u odred živela kao izbeglica s majkom u Mačvanskoj Mitrovici. U nju je stigla nekud iz Slavonije, a sa Posavo-tamnavcima postala je borac Prve proleterske.

Mladi Jugosloveni začuđeni pitanjima na testiranju za američke kampove: "Da li će vaša zemlja propasti?"

Ožujak 1973: Pedesetak sludenata, odabranih u Ljubljani za odlazak u američke kampove, neće ovog ljeta otputovati u Sjedinjene Države zbog nekorektnih pitanja koja su im postavljala šestorica američkih predstavnika ... Tek nakon dva mjeseca izbija na vidjelo istina o intervjuu, obavljenom u prostorijama organizacije ljubljanskih studenata s kandidatima prijavljenim za ljetnu praksu u SAD ... Mladići i djevojke koji su izrazili želju da idu na praksu u SAD nisu ispitivani što znaju o Americi, nego što misle o Jugoslaviji ... Nije uvijek naivno ono što kriju "dječja pitanja" ...

Zubčević odabrao 10 najboljih filmova '89: Na listi nema domaćih naslova, Kusturica ga ostavio "hladnim"

Siječanj 1990: ... Evo ih: 1. "Carstvo sunca" (Steven Spielberg), 2. "Posljednje Kristovo iskušenje" (Martin Scorsese), 3. "Kratki film o ubijanju" (Krzysztof Kieslowski), 4. "Opasne igre" (David Mamet), 5. "Burni ponedjeljak" (Mike Figgis), 6. "Pod udarom zakona" (Jim Jarmusch), 7. "Sastanak s nepoznatom" (Blake Edwards), 8. "Sicilijanac" (Michael Cimino), 9. "Dva bjegunca i klinka" (Francis Veber), 10. "Riba zvana Wanda" (Charles Crichton). 

Sastavljajući listu, birao sam samo između filmova prikazanih u kinima.

Stop: "Srbija duguje Sloveniji šest milijardi dolara, Markovićev program na štetu uspešnijih republika"

Januar 1990, odlomak iz domaće štampe / U ljubljanskom je Stopu stalna kolumna Neve Železnik.

U najnovijem broju piše: 

"Srbija duguje Sloveniji deset milijardi maraka ili približno šest milijardi dolara što je jednako sadašnjim deviznim rezervama Jugoslavije ili što predstavlja dobru trećinu vanjskoga duga SFRJ! 

Tko koga muze? Srbi Sloveniju ili Slovenci Srbiju?