Kragujevac 1959: Krajem rata bio je zaostala palanka, a danas je privredni i kulturni centar Šumadije

Oktobar 1959: Slavni grad u srcu Šumadije svakog 21. oktobra seća se svojih mrtvih i dana oslobođenja...

Kragujevac, grad na Lepenici, negdašnja srpska prestonica, ima veoma burnu prošlost. Kad ga je knez Miloš Obrenović 1818. godine učinio prestonicom vazalne Kneževine Srbije, premeštajući u njega svoje središte iz rudničkog sela Crnuće zaostala turska palanka počinje da napreduje.

Tada je Kragujevac imao svega 193 kuće i 378 poreskih glava. Šabac i Užice bili su veće varoši, sa po 12.000 duša, dok je Beograd u to vreme imao oko 18.000 stanovnika. Pored leve obale Lepenice knez Miloš je podigao dvor, koji se sastojao od četiri glavne i nekoliko sporednih zgrada.

Tihomir Simić: "Gospodine, pustite me, imam šestoro dece", obratio sam se Ljotićevom pukovniku...

Sećanje na kragujevački oktobar '41: Stajao sam u gomili ljudi izdvojenih za streljanje, a hteo sam da živim. Imao sam šestoro dece. Nisam mislio o hrabrosti, već o životu.

- Gospodine, pustite me, imam šestoro dece - obratio sam se Ljotićevom pukovniku koji je s Nemcima obilazio grupu.

Niko me nije pogledao.

Iz očajanja hteo sam da vičem, da preklinjem, da molim, ali sam shvatio da to ništa ne bi vredelo. Nikoga se nije ticalo što će šestoro dece ostati bez hranioca.

Radomir Paljić, sećanje na kragujevački oktobar '41: Ko je žedan neka izađe, viknuo je folksdojčer...

Bio sam čistač cipela i sa svojim sandučetom i četkama obično sam sedeo u centru grada. Nemci su bili dobre mušterije i tog jutra 20. oktobra, ja sam lupkao četkom o sanduk i vikao kao i obično "Puc... puc... "

Na raskršću se pojavila grupa ljudi koje su terali naoružani nemački vojnici. Video sam da usput pri kupljaju i druge muškarce. Zaustavili su se preda mnom i naredili mi da pođem. Moje četke ostale su na trotoaru.

Doterali su nas do starih Topovskih šupa na kraju varoši. Za nama su zatvorili velika vrata. Seo sam u jedan ugao. Položaj nije bio tako nesnosan.

Pojeo sam nešto hleba koji sam poneo sa sobom, legao, ispružio noge i zaspao...

S vremena na vreme - prvi na top listi: "Put putuje karavan" trenutno je najveći jugoslovenski hit

Oktobar 1977: Mnogi su bučno došli i tiho otišli ali je grupa "S vremena na vreme" ostala. S vremena na vreme beležila je veće uspehe na festivalima, pločama, na televiziji i radiju ali je uvek bila prisutna u muzici Beograda.

Od "Sunčane strane ulice" preko "Čudnog drveta", "Odiseja", "Jane", "Tavne noći" do "Diksi benda" grupa "S vremena na vreme" je gradila sliku o svom stalnom usponu menjajući svoje stilove izražavanja već prema potrebi vremena.

U početku klasična "akustičarska" grupa koja koristi folklorne instrumente, vremenom prerasta u rok-ansambl koji svoje izvođenje ukrašava instrumentima bez kojih se ova vrsta muzike tako reći više i ne može dobro da čuje.

Danas sastav "S vremena na vreme" bere plodove svog verovatno najvećeg komercijalnog uspeha do sada. "Put putuje karavan" je hit sa radio-talasa, tražena ploča i pravi put njihovog muzičkog karavana.

Boney M. ("Ma Baker"): Da li je najveći letnji hit 1977. zapravo plagijat? A tek promocija kriminala...

Septembar 1977: Boney M. i njihov producent Frank Farian prvi put na optuženičkoj klupi! Taman kada je njihov novi LP "Love For Sale" postao najtraženiji u celoj Evropi, muzičkim stručnjacima učinilo se da su najveći hit sa te ploče već čuli kao deo neke druge pesme... 

Kako je na optužbe da je "Ma Baker" plagijat odgovorio idejni vođa nemačke disko atrakcije?   

- O krađi nema ni govora - naglasio je Frank Farian. - "Ma Baker" se sastoji iz četiri muzička dela. Jedna od melodija potiče od prastare narodne pesme poreklom iz Tunisa.

Tu su temu još 1967. obradili i objavili pevač Mohamed Jerrari i grupa Suleff. U međuvremenu sam od Jerrarija kupio prava za njegovu verziju - tako da je sve u redu!

Čak su i članovi grupe Boney M. bili zatečeni optužbama... 

Slađana Milošević ("Au, au"), novo ime na našoj pop sceni: Ne želim da idem već utabanim stazama

Septembar 1977: "Au, au" slušamo ovih dana veoma često u programima radija i televizije.

Da li je ovu pesmu mlada Slađana Milošević učinila popularnom, ili su kvaliteti pesme učinili da se dotle malo poznata pevačica odjednom nađe na lestvicama uspeha teško je reći: ali je sigurno da je beogradska zabavna muzika posle mnogo jalovih godina konačno stekla jedno novo žensko ime.

Oni koji Slađanu poznaju znaju da njen uspeh nije došao preko noći, kako bi se to inače moglo pomisliti. Pre punih šest godina, kao 15-godišnja devojčica ona je započela zabavno-muzičku karijeru u grupi "Ex art", u kojoj je pevala, glumila, igrala balet i svirala violinu.

Kasnije je sarađivala sa grupama "Džentlmeni", "Juniori", "Ganeša", "Sklavini" - ni manje, ni više, sa 28 beogradskih pop-grupa!