21. X '44: "Prvi slobodni dan Beograda, posle užasa okupacije, završen je kolom ispod Vukovog spomenika"

"Prvi miting oslobođenog Beograda", tekst objavljen u listu "20. oktobar" ("List u slavu oslobođenja Beograda"):

21. oktobar 1944: Prvi slobodni dan Beograda, posle trogodišnje okupacije, posle žestokih bojeva oko grada i uličnih borbi tenk o tenk, prsa o prsa, prošao je ceo u znaku opšte narodne proslave oslobođenja prestonice.

Beograd, izmrcvaren i unakažen bombardovanjima, zapuštenih ulica u danima nacističko-nedićevske okupacije, sa ostacima spaljenih tenkova i novim ruševinama iz nadljudskog okršaja za svoje oslobođenje, u radosti i oduševljenju razvijorio je hiljade zastava i zahujao od desetina hiljada ljudi.

Kako je Đorđe Kadijević doživeo oslobođenje Beograda: Snajperista na krovu Nemačke amabasade

Milan Ješić, komandant Sedme vojvođanske brigade, ispalio je poslednji metak u II svetskom ratu

Aleksandar Korać '86: "Tri poljupca za sreću" u stvari i nije narodnjak

Februar 1986: Možda bi bilo dobro da kao uvod u razgovor sa kompozitorom Aleksandrom Koraćem našeg sagovornika predstavimo tako što bismo pobrojali njegove najveće muzičke uspehe i nagrade na raznim jugoslovenskim festivalima i smotrama zabavne muzike. 

Međutim, moramo da odustanemo od toga. Njegovih uspeha ima toliko mnogo da bi njihovo nabrajanje bilo nedomaćinsko traženje novinskog prostora što je u ovom zanatu nedopustivo.

Novi Sad '78, najveća opština u Jugoslaviji: Gradi se više nego ikad, a ovo su planovi za budućnost...

JRT, 3. X 1986: Gledali smo istovremeno svih naših osam TV Dnevnika - imaju li išta zajedničko?

Oktobar 1986: Etatistička zakerala tvrde da ako hoćete da saznate šta se događa u svih osam konstitutivnih delova Federacije: morate gledati osam naših televizijskih dnevnika istovremeno.

U petak, trećeg oktobra; snimili smo i odgledali večernje dnevnike svih naših televizijskih studija. Zajedničko u njima bile su vesti iz sveta i sporta.

I sunce je bilo unitaristički raspoloženo, pa je i prognoza bila jedinstvena...

Mirko i Toni Cetinski '89: Izgleda da je otac u sinu dobio svog naslednika na pozornici

Danilo Kiš '86: U svetu moramo nastupiti sa najmanjom jedinicom mere koja se zove - Jugoslavija

Septembar 1986: "Ranije sam davao intervjue skoro povodom svake knjige, a onda sam video da se književni prikazi zasnivaju na komentaru mog sopstvenog komentara. Odlučio sam da sa "Enciklopedijom mrtvih" napravim eksperiment.

Povodom te knjige nisam dao nijedan intervju. Rezultat kakav sam i očekivao: kritika je vrlo malo rekla i zbog toga je, manje-više, ova knjiga i ostala neobjašnjena, jer je sam nisam objasnio."

Sutradan, na terasi hotela "Kozara"...

Dušan Makavejev dovršava film "Misterije organizma": Priča se da će biti posla za cenzuru... (1971)

Jasna Zlokić, ličnost '86: Da zabavna glazba ostane zabavna, a ne ovo što je sad - narodnjački hibrid

Prosinac 1986: Na Studijevoj naslovnici Jasna Zlokić našla se nakon splitskog festivala, na čijoj se pozornici nije pojavila, iako je bila najavljena. A u kuloarskim predviđanjima bila je jedan od favorita za osvajanje prve nagrade.

Tada su iz Splita krenule razne glasine... Te Jasna nije nastupila zbog ovog - te nije nastupila zbog onog razloga.

Što se uistinu zbilo?

- O mom nenastupanju na Splitu napisano je mnogo članaka...

Dušan M. Jovanović o fenomenu popularnosti Silvane Armenulić: Odolela je navali prostote (1975)

Queen u Budimpešti 1986: Kakvi su utisci Dejana Cukića, Marine Perazić, Firčija, Vlade Džeta?

Arsen Diklić i Lordan Zafranović, "Deca Kozare": Glavni lik - devojčica kroz čije će se doživljaje sve videti

April 1986: Ovih dana navršit će se deset godina otkako je književnik Arsen Diklić bio gost u Studijevu serijalu Intervju pred ogledalom.

Pažnju jugoslavenske javnosti plijenili su u to vrijeme izuzetni filmovi i serije Zimovanje u Jakobsfeldu (nedavno smo vidjeli na TV) i Salaš u Malom Ritu — tandema Branko Bauer i Arsen Diklić.

Povod sadašnjem susretu s Diklićem jest film Djeca Kozare (radni naslov), u režiji Lordana Zafranovića. Zajedničko u sva ta tri filma jesu djeca u ratnom vihoru.

Lordan Zafranović '81: Da li je film "Pad Italije" nepoželjan u beogradskim bioskopima?

Milenko Vučetić '80: Još kao dečak shvatio sam da je pisanje moja jedina šansa da ne odem u ludilo

Septembar 1980: Dve TV serije istovremeno, nova knjiga pripovedaka - eto razloga da Milenko Vučetić gostuje u ovoj rubrici. 

Rođen 20. januara 1947. u Beogradu, selio se po celoj Jugoslaviji (otac službenik na železnici)... 

Počeo da piše 1966. Objavio "Memoare" 1969, pripovetke "Glasovi" 1975, a ovih dana izašla mu je knjiga "Kako se prekalio čelik". 

Sećamo se njegovih drama: "Žute fešvice", "Otac i neki važni ljudi", "Slanici", "Soba sa pet zidova", "Deca rastu noću", "Crni dani", "Gospodin Dimković", "Ljubica, prvo lice množine", "Tajna večera kod složne braće", "Pupinove zvezde"...

"Ljubica" se trenutno kao drama igra u Mađarskoj, prevedena je i u Poljskoj, a u DR Nemačkoj je ušla u antologiju savremenih jugoslovenskih pripovedaka...

Kako su se upoznali košarkašica Snežana Zorić i naš "Meksikanac" Slavko Perović (1968)

Milan Panić, "Onazis sa Voždovca" '83: "Kad Srbin hoće da radi, niko ga ne može zaustaviti"

Maj 1983: Pošao u svet sa 200 dolara, završio studije hemije perući posuđe u ekspres-restoranima, a potom organizovao jedan od najvećih farmaceutskih koncerna (13 fabrika sa 7.000 radnika), postao jedan od najbolje plaćenih predsednika poslovnih odbora u SAD, sa godišnjim prihodom od 350.000 dolara!

U sportskim krugovima Beograda prepričavalo se kao najbolja prolećna šala: 

Milan Panić (54), jugoslovenski reprezentativac u biciklizmu 50-tih godina, danas bogati poslovni čovek iz kalifornijskog grada Pasadene, ponudio da kupi biciklističku trku „Kroz Jugoslaviju”!

Dr Saša Božović '78: Boško Buha je maštao da posle rata živi u oslobođenom Beogradu

Užička republika: Partizanski jazz orkestar u slobodnom gradu - u inat Nemcima i četnicima (1941)

Osma sednica CK SKS: Cela Srbija u iščekivanju - kao da je reč o prelomnom trenutku ove republike

Punkeri iz Rume '83: Otkrili su Pistolse na Studiju B, preziru malograđanštinu i citiraju The Clash...

Septembar 1983: Svetski pank, pa i naš, sahranjen je odavno. Ostale su samo manje-više vredne i dobre muzičke numere. Međutim, tragovi pank-revolucije mogu se još uvek pronaći u nekim krajevima. 

Agonija panka vidljiva je čak i u tim krajevima, ali preostale grupice pankera kao da neće ili ne žele to da shvate. 

S tim u vezi razgovarali smo sa Žućom, Svircem, Stanišom, Boletom, Kembom, Tarzanom, Radetom...

Lidija Kodrič, Minja i Saša Subota u Hagu i Parizu: Ludo lomatanje sa Denijem Kejom (1971)

Predrag Matvejević '89: Vrijeme je da ponovno razmislimo o mjestu Jugoslavije u Evropi...

Septembar 1989: Udruženje za jugoslovensku inicijativu ima svoje članstvo širom Jugoslavije, ali zvanično ono još ne postoji, pa se ni list "Republika", u stvari bilten ovog udruženja, ne može prodavati na kioscima. 

Niti na bilo kojem drugom javnom mestu. 

Zato se besplatno deli članovima. 

Iz prvog broja prenosimo tekst Predraga Matvejevića "Jugoslavija i Evropa danas"...

Crvena jabuka: "Zašto ne volim osamnaesti septembar... " (1986)

Septembar 1986, Petar Popović za Rock: "Veče 18. septembra je u Mostaru bilo neobično toplo. Temperaturu u gradu je podizao i dugo najavljivani koncert sarajevske grupe Crvena jabuka. Na rukometnom stadionu Kantarevac okupilo se oko 1500 mladih (prodato 1210 ulaznica) koji su sa nestrpljenjem očekivali početak. Po nekom već ustaljenom pravilu, svima je bilo jasno da koncert neće početi u zakazano vrijeme (20 sati), ali kada su tehničari u 20.25 počeli da štimuju razglas puštajući kasetu Crvene jabuke, oduševljenje publike na rukometnom stadionu bilo je očigledno. Svakog trenutka se očekivalo da na scenu stupi popularna grupa i tako započne prvu turneju u svojoj karijeri... I onda, organizator saopštava okupljenima da se koncert odgađa zbog teške saobraćajne nesreće koju su doživjeli članovi Crvene jabuke. Punim stadionom odjednom je zavladalo zaprepašćenje, pa muk. Ljudi iz tehničke ekipe počeli su da plaču ne vjerujući da se to zaista dogodilo. Tuga je zahvatila sve."

Katica Želi - od Pipi do mlade robijašice '77: Miljenica somborske publike debituje na filmu

Somborske novine, oktobar 1972: Kada želja iz detinjstva postane stvarnost, kada se prvi put zaigra na »daskama koje život znače«, čini se da su se svi snovi ispunili. Sve je tada jednostavno, sve lako, i moguće je uživati u tom trenutku ne misleći na sutra. Nisu tada važni ni dinar ni karijera. Jedina želja je samo da se igra, igra...

Simpatična Pipi Duga Čarapa iz istoimene predstave Narodnog pozorišta u Somboru osvojila je naprečac sve gledaoce: i one najmlađe, koji svaki susret sa scenom doživljavaju kao da su i sami akteri, i one starije koji umeju već kritičkim okom da procene vrednosti, pa i odrasle kojima nije tuđe da se na sat-dva vrate u detinjstvo. 

Ulogu te vragolanke tumači Katica Želi, mlada glumica kojoj je ovo profesionalni debi. Po ocenama poznavalaca — uspešan.

Doduše, dok je bila student Dramskog studija u Novom Sadu tumačila je Katica Želi nekoliko uloga. Njen prvi susret sa glumom vremenski je još udaljeniji: nastupala je u amaterskom kulturno-umetničkom društvu u Žablju (odakle je rodom), pa je na Majskim igrama u Bečeju odnela i poneku nagradu...

Emir Balić, legendarni skakač sa mostarskog Starog mosta: Nisam prestao da se plašim pada u vodu

Kada je Plavi vjesnik u oktobru 1967. doneo priču o mostarskim skakačima u Neretvu, Emir Balić je bio tek jedan od pomenutih mladića koji su redovno skakali sa Starog i Titovog mosta, mada je on već tada slavljen kao peterostruki prvak u skokovima na glavu. 

Samo nekoliko godina kasnije, Tempo je u dva navrata izveštavao o Baliću, sada već nedostižnom rekorderu u svom letačkom umeću...

Plavi vjesnik, 1967: "Otkad je sazidan ovaj visoki most, otada ovamo dolaze veziri i drugi prvaci da ga vide. Sjedeći na čardaku (mali objekt iznad mosta - pp), oni promatraju kako mnoga smiona djeca šehera stoje spremna na ivici mosta. Kada se zatrče i skoče, padaju u rijeku, leteći u zraku kao ptice, praveći svaki od njih neku posebnu vrstu akrobacije. 

Rock leto '79: Poslednji valcer Dugmića? / Čorbin album kasni / Oliverov LP biće hit / Preporuke...

Avgust 1979: Za razliku od svih prethodnih koje pamtim - ovo je neko najblesavije leto. Em je vreme poludelo, em sam, za razliku od svih prethodnih koje pamtim, nesumnjivo i neizbežno stariji. Na mojoj privatnoj top listi trešti "dođe i prođe leto trideseto", a po Beogradu caruje tišina. 

Divim se gluvoći mog grada. Da nema tog Beogradskog leta preko vikenda u Domu omladine - najveće zabave i igranke u gradu, bili bi žurevi u kojima učestvuje Boban Petrović. 

Predrag Pepi Laković, životna priča (1/2): Kada se pojavio na sceni, mnogi su rekli: "Božanski glumac"

Mira Furlan: Ne vidim izlaz... Civilizirani put koji vodi ka Evropi nastoji se u začetku uništiti... (1991)

Dušan Vesić '84: Moje pismo svetu živućem 2084. godine

Prilog Dušana Vesića za specijalnu rubriku "Crna kutija" zabavnog magazina Maksi povodom dolaska Orvelove 1984. godine - iliti "Poruke onima čije vreme tek dolazi za 100 godina" (svoje poruke budućim generacijama priložili su i Zoran Stanojević, Miljenko Žuborski, Gane Milanović... ):

Dragi svete!

Napolju pada kiša i ne izlazi mi se nikud. Ako ćemo pošteno, nije stvar baš u kiši, ali nije bitno. 

Elem, para nemam, kola nemam, ženu nemam. Golema me muka spopala, moj svete! 

Ni zdravlje mi nije najbolje: osim što poboljevam od teške ekonomske situacije, boli me nešto stomak od prejakog stezanja kaiševa (ja sam ozbiljno shvatio poruku pa nabavio dva), ponos mi je zakržljao, a nešto me muči i kijavica. 

Izveštaj iz "doline meda i mleka" '72: Nećete kopati u Deliblatskoj peščari

Jun 1972: Deliblatska pješčara; jedina pustinja u Evropi... Tako je nekoć bilo. A danas?

Deliblatska je pješčara pretvorena u mali raj. Zelena polja, livade, brežuljci prekriveni mladicama bagrema, carstvo pčelara, šume, lovišta kao bajke. 

Pješčare je ponajmanje u nekadašnjoj pustinji. Čovjek je dobio bitku s prirodom...

U stvari, bitka s pijeskom dobijena je još prije stotinu i pedeset godina, kad su vrijedni ljudi iz Vladimirovca odlučili obuzdati stihiju i zaštititi svoje pašnjake. 

David Bowie u Jugoslaviji, 5. IX 1990: Radost, želje i nade - u maksimirskoj kišnoj noći

Start istražuje najnovije nacionalističke ispade širom Jugoslavije: Da li da budemo zabrinuti? (1985)

Ksenija Urličić o sebi i svojim kolegicama na TVZ '83: "Kad mi jednog dana odemo, ne znam kako će biti"

Oktobar 1983: Ksenija Urličić je uz Helgu Vlahović najpoznatija i najpopularnija spikerica Televizije Zagreb. Po zvanju je spiker-voditelj broj jedan, što je najveća kategorija na TV Zagreb. 

Rođena je u Splitu, ali već godinama živi u Zagrebu, gdje je diplomirala talijanski i francuski jezik. Povremeno se bavi prevodilačkom radom, a iza nje su i brojne autorske emisije. 

Nosi titulu najljepše bake (kćerka joj se rano udala, tako da Ksenija već ima unučad).

- Na TV Zagreb sam došla još 1966. godine - kaže Ksenija, koju smo zatekli na poslu, u pauzi, između dvije informativne emisije. - Doduše i ranije sam nešto radila na televiziji, ali to je bio moj honorarni rad. Kad se danas sjetim svojih početaka odmah pomislim samo jedno - kako godine brzo prolaze...

Ivan Gudelj: Jedini igrač YU fudbalske reprezentacije koji je briljirao na Mundijalu (1982)

Gordana Suša (TV BG) i Luka Mitrović (TV ZG): Urednici političkih magazina o cenzuri na našoj TV

Slobodan Šnajder: Možda bi bilo sretnije vrijeme u kojem "Hrvatski Faust" ne bi bio u modi (1983)

Stjepan Jimmy Stanić: Da li je kralj jazza iz Vlaške previše romantičan za današnje doba? (1968)

Andrija Artuković na suđenju '86: Ratni zločinac se rasplakao videvši u sudnici svog sina Radoslava

Chuck Jones o nastanku crtaća o Kojotu i Ptici trkačici: Speedus Demonicus protiv Appetitusa Giganticusa

Septembar 1989: Pustinja na jugoistoku Kalifornije. Na nepreglednoj ravnici, koju presjeca autocesta - stjenoviti kanjon. Nad pijeskom ispod stijene uzdiže se oblak prašine. Što je narušilo nepomičnost toga krajolika: velik odron ili iznenadni nalet vjetra?

Ništa slično! Oblačić prašine dokazuje da je Kojot, po tko zna koji put, promašio. Njegov neuspjeh naglašava dramatična i glasna glazba. I poslije te nedaće, Kojot ustaje i pokušava ponovo - njegova je sudbina da pokušava nadmudriti silu težu! Pokušava sve ne bi li uhvatio lukavu i brzu pticu, čije ga prodorno i podrugljivo glasanje, taj nepodnošljivi »bip-bip« dovodi do ludila!

Slaviša Vajner Čiča, život i smrt junaka sa Romanije: "Nisu to tаmo neki Turci i Hrvаti, već tvojа brаćа"

Kada se 1961. u Sarajevu pročulo da će biti snimljen film o narodnom heroju Slaviši Vajneru, novinar Džavid Husić uputio se ka Romaniji, ne bi li od tamošnjih ljudi prikupio što više priča i anegdota o legendarnom Čiči.

Naum je ostvaren, tekst o inženjeru-ratniku je napisan i objavljen, pa je Džavid krenuo da zabeleži i atmosferu na snimanju prvih kadrova "Čiče sa Romanije".

Ipak, dogodilo se nešto sasvim neočekivano - prvi kadrovi filma bili su ujedino i poslednji.

Naime, neko je odlučio da već prvog dana naprasno zaustavi produkciju, tako da su svi planovi i sve pripreme - pali u vodu...   

"Jedne vetrovite noći zаstаo sаm nа Sokolcu. Restorаn novog hotelа bio je pun Romаnijаcа. Zаpitаh imа li ko dа mi ispričа nešto o Čiči. Dvojicа stаrijih seljаkа ustаdoše nа noge i prekrstiše se: Pokoj mu duši. Mi gа nikаdа nećemo i ne možemo zаborаviti"

Niški festival 1984: Pavle Vujisić u svađi sa organizatorima, Taško Načić bez nagrade za "Davitelja"

Niški festival 1970: Predsednica žirija Olivera Katarina, najavljen dolazak Brižit Bardo?

Ivan Stambolić, predsednik predsedništva SR Srbije '86: "Velibore, jesi li u poslu? Jа bih došаo kod tebe"

Goran Marković u bivšoj gimnaziji '81: Njegovi profesori su se prepoznali u filmu "Majstori, majstori"?

Mart 1981: Zaista, sve je bilo slučajno: slučajno smo u bivšoj V beogradskoj gimnaziji, čuvenoj po maksimalnoj produkciji odličnih đaka. Slučajno je u nju nekad išao Goran Marković koji je u filmu, opet slučajno, upotrebio model jedne slične škole (bar po društvenom statusu).

Slučajno je i direktor ove škole ženskog pola kao i inkriminisana direktorka iz filma i slučajno je trenutno sva angažovana oko velike školske priredbe, kao i direktorka u "Majstorima", jedino ne zbog odlaska tetkice-Keve u penziju, već zbog 75-godišnjice škole.

Radmila Savićević '93: Ostadoh majka Vuka, svi u tom liku traže miris detinjstva, toplinu koja im nedostaje

Decembar 1993: "Mislim dа čovek, kаd proživi tаkаv život kаkаv sаm jа imаlа, pа nosi prijаteljstvo od 40 i više godinа - postаje bogаt. Jа ništа posebno nisаm steklа od mаterijаlnih dobаrа kаo glumicа, verujte, živelа sаm tаko kаo dа imаm tri životа, а to mi je vrednije od svegа što bih kаo mаterijаlno dobro imаlа"

- Gledamo vas svake nedelje uveče u "Srećnim ljudima", igrate Ristanu - koliko je ona slična rolama "ponosnih žena iz naroda" kakve ste do sada često tumačili?

- Onаko kаko je nаpisаnа, Riskа nije ličilа nа likove koje sаm do sаdа igrаlа. Kаdа sаm dublje međutim, ušlа u tаj lik i sаgledаlа gа svojim očimа, tа ženа zа mene spremno brаni svаki svoj pokret. Onа nemа dlаke nа jeziku, sve postiže rаdom, ne krije dа je njeno dete neuspešno. Svom unuku kаže: „Uči sine, uči, jer imаš gde dа vidiš kаko ne trebа biti čovek". 

Dino Dervišhalidović o novoj grupi na YU sceni - Merlin: Volimo da gricnemo od sveg pomalo (1985)

Zelene patrole čuvaju Šumadiju '63: Mladi gorani Srbije podigli 20 hiljada hektara novih šuma

Maj 1963: Jedan prolaznik kroz park u Požarevcu nemarno je bacio pročitane novine na stazu. Žurio je na posao i nije obratio pažnju na razlistalo drveće i ozelenele travnjake oko sebe. Odjednom, neko ga je povukao za rukav:

- Čiko, ne bacajte novine u parku - čuo je učtiv, ali odlučan dečji glas.

Malo postiđen, prolaznik je bolje osmotrio neobičnog čuvara parka. Pred njim je stajao dečak od nepunih sedam godina.

- Ko si ti? - upitao je u čudu.

- Goran - odgovorio je dečak, ozbiljno. - Zelena patrola.

Ratovi, nevolje ali i nebriga za zeleni ogrtač polja učinili su da ime Šumadije samo podseća na nekadašnji izgled ovog našeg kraja. 

Bebi Dol, nova pop zvezda: Vokalne kvalitete joj niko ne osporava, ali svi kažu da je malo luckasta...

April 1983: Po rečima poznatog muzičkog kritičara Dragutina Gostuškog Bebi Dol ima očigledne vokalne-muzičke kvalitete, ali njeno ponašanje na sceni dočarava nekakvu narkomansku seansu sa psihodeličnim primesama. Interesantno je i mišljenje jednog kolege novinara koji je posle njenog nastupa na YU finalu za Pesmu Evrovizije napisao:

"Sjajna pevačica koja ume da peva i da se ponaša na sceni, ali koja, kao ždrebe pred rudu, ide bar dve godine ispred onoga što se događa u našoj zabavnoj muzici.

Dubravka Duca Marković otkriva ko su bili junaci njene mladosti / Kako je izgledao Hit meseca aprila '83...

April '83: "Hit meseca" Televizije Beograd

Kako je to kad imaš 24 godine, pa se sa setom sećaš svoje mladosti?

U tu situaciju je došla mlada voditeljka emisije "Hit meseca" Televizije Beograd, koja je 1985. bila gost rubrike "Junaci moje mladosti" u novembarskom izdanju Rocka.

Podsetnik na taj mesec: Divlje jagode postaju prva jugoslovenska rock grupa koja objavljuje album specijalno pravljen za UK tržište. Tiraž Bajaginog "Jastuka": 240 hiljada primeraka.

Valentino lansira budući superhit "Bez tebe" sa problematičnim refrenom: "Đubre, volim te!" Približava se deveti FAMUS u Sivcu.

Smak je ponovo zajedno. Haustor objavljuje "Bolero", a Oliver Mandić najavljuje novi album radnog naslova: "Dođe mi da kriknem tvoje ime".

Usred sve te rock galame, Duca počinje svoju priču...