"Plastični Isus" Lazara Stojanovića / Istražujemo: Kako je došlo do snimanja šokantnog filma? (1973)

Januar 1973: Kako je tekla evolucija od jednog "Putovanja" do antijugoslovenskog filma "Plastični Isus"...

Svi su znali sve i - ništa ... Zašto "desetka" za napad na socijalizam? ...

Javnost je upravo saznala da su organizacija Saveza komunista beogradske Akademije za pozorište, film, radio i televiziju i Centar filmskih radnih zajednica oštro politički osudili film "Plastični Isus", inače zajednički proizvod ovih dveju kuća.

Posle nešto više od godinu dana otkrilo se da je "Plastični Isus" (diplomski rad studenta Lazara Stojanovića, na Akademiji ocenjen desetkom, unet u katalog Jugoslavija-film, čak namenjen da eventualno konkuriše u Puli), antikomunistički, antisocijalistički i u stvari antijugoslovenski.

Film je ovih dana šokirao odabrani filmski auditorij, među kojima su se našli i studenti i profesori-komunisti ove Akademije.

Većina nije bila iznenađena samo sadržajem i "porukom" filma već i saznanjem da se tako nešto može uopšte proizvesti od autora Akademije, uz njenu finansijsku pomoć i produkciju Centra FRZ, u sredini gde su okupljeni vrhunski filmski pedagozi i priznati profesionalci.

Izuzetno uzak krug ljudi iz obe kuće bio je upućen u to šta će se proizvesti, a još manje šta je proizvedeno. Vrlo je karakteristična spontana reakcija jednog iz kruga neobaveštenih - profesora Akademije Ratka Đurovića, pošto je 11. 1. 1973. godine video film:

"Ovo nije plastični Isus, ovo je plastična bomba smišljeno podmetnuta".

Na toj bombi nalazila se Akademija više od godinu dana, a onda je usledila eksplozija. Šteta je nastala, a uzroci se počinju analizirati.


Putovanje u mestu



Na izgled film je počeo da se priprema u normalnim okolnostima. Začet je uobičajenim kanalima, ali zasad još nije objašnjeno zašto se uočljivo razlikuje odobreni scenario i finalni produkt, što je verovatno bio povod sumnji prof. Đurovića - nije li "bomba" na kraju podmetnuta.

Scenario je kao diplomski rad Laze Stojanovića, pod prvobitnim naslovom "Putovanje u mestu" predat Akademiji 17. aprila 1970. Trebalo je to - kako se tvrdi - da bude film o životu i ljubavi u hipi-stilu.

- Sve je to bona fide u tom trenutku - kaže nam sada dekan Akademije, vanredni profesor Radoš Novaković.


Niko nije ni posumnjao da scenario nije bio dobronameran. Komisija u sastavu Radoš Novaković, Stanislav Bajić, Slobodan Selenić, Vladan Slijepčević, ocenila je 17. 12. 1970. godine da je od četiri podneta scenarija najzreliji rad Lazara Stojanovića. 

Selenić ga je tada ocenio kao "tipično školski", Vladan Slijepčević je rekao da je "avangardan, festivalski". Profesor Bajić je stavio primedbu da ubačene sekvence iz arhivsksg materijala ne izazivaju dramsku asocijaciju. Predložio je da se neke scene provere. Radoš Novaković - stoji u zapisniku - daje sugestiju da prof. Bajić razgovara sa autorom "radi preciziranja nekih odlomaka u scenariju."

Da li je i šta je precizirano, danas je teže ustanoviti, pogotovo što je film nešto drugo u poređenju sa scenarijem. U međuvremenu je bilo konstatovano da je film, snimljen po scenariju slab, što je saopšteno autoru.

- Ko je autoru dao ideju da se film spasava dokumentacionim materijalom, ne zna se - izjavili su nam Radoš Novaković i Dejan Kosanović, član Univerzitetskog komiteta SK. Obojica tvrde da je film dorađen i da o tome Akademija uopšte nije obaveštena.


Ipak nešto drugo



Ugovor o snimanju filma koji se više ne zove "Putovanje u mestu" već "Plastični Isus" sklopljen je 9. aprila 1971. godine između Akademije i Centra FRZ, kao glavnog finansijera i producenta.

"Umetničku superviziju scenarija i režije ima i Akademija - piše u ugovoru - i bez zajedničke saglasnosti ugovornih strana ne mogu se menjati elementi bitni za umetnički karakter filma".

Utisak je da je ugovorom osnovna pažnja koncentrisana na raspodelu budućeg prihoda filma, na šta se sigurno računalo sa jednom hipi-šokantnom verzijom, koja je uz to šokantno-pamfletski dograđena.

Tako je dobijen tendenciozan "politički plakat" i nedvosmislen filmski pamflet od dokumentarnog i igranog dela.

U igranom delu oseća se prvobitni scenario gde se "nesrećni filmadžija", glavni junak, Tomislav Gotovac, nemajući osnovna sredstva za život, bavi svim i svačim - od klasične do homoseksualne prostitucije i snimanja pornografskih filmova.

U kombinaciji sa arhivskim materijalom, veštom montažom, film dobija još jednu, političku dimenziju. To se vidi iz već publikovanog saopštenja Osnovne organizacije SK Akademije:

"U ovom filmu ne samo da se na posebno grub način napada naš društveni sistem i vređa ličnost druga Tita, već se i vredonosno nivelišu socijalizam i fašizam". 

Na primer, glavni junak u filmu kaže: "Ne verujem u revoluciju", iza čega odmah ide slika partizana u maršu. Glavni junak zatim izgovara: "razumem", kao reakciju na partizane, iza čega sledi kadar sa Nemcima, koji marširaju.

Mnogo je takvih i drugih sličnih montaža. Na jednom mestu puštaju se snimak i govor druga Tita iz 1968. godine, a odmah iza toga epizoda iz filma "Sage o Forsajtima", i to ona kad Džolion kaže ženi:

"Ovo su tvoje poslednje reči".

Aluzije i opredeljenost stvaralaca filma su nedvoomisleni.


Autor



Scenarist i režiser filma Lazar Stojanović, sada 28 godina, postao je apsolvent 1967. godine. Dok studira, i kasnije kao apsolvent, piše u studentskim listovima. Nalazi se među urednicima i piscima u vreme kada su pojedini brojevi "Studenta" i "Vidika" sudski zabranjivani.

Među nekoliko zabranjenih brojeva "Vidika" nalazi se i jedan posvećen Adolfu Hitleru (novembar 1971. godine), u isto vreme kada Stojanović montira "Plastičnog Isusa"". Broj je trajno zabranjen, a na sudu se - prema Tanjugu - pojavljuje Lazar Stojanović kao glavni i odgovorni urednik "Vidika".

Prema mišljenju Okružnog javnog tužilaštva Beograda "Vidici" u 152. broju objavljuju napise "kojima se vrše krivična dela protiv naroda i države".

Sve fotografije (76) u broju predstavljaju Hitlera u "prilikama njegovog privatnog i političkog života", pri susretu sa decom, majkama, partijskim funkcionerima, u nasmejanim pozama, sa izrazom ozbiljnog, ponekad zabrinutog državnika, kome se na licu ogledaju prijatna ljudaka osećanja, poslovnost, samilost.

Sve je to publikovano bez ikakvog komentara.

Početkom prošlog decembra Lazar Stojanović je, na odsluženju vojnog roka, odgovarao pred Vojnim sudom zbog krivičnog dela neprijateljske propagande. U Vojnom sudu su nam rekli da je pred vojnicima zlonamerno govorio o ulozi JNA.

Sledstveno takvim shvatanjima - rečeno nam je u Vojnom sudu - izjavio je da ne bi "ni živ ni mrtav" učestvovao u izvršavanju osnovnih vojnih zadataka jedinice u kojoj služi. Osuđen je na godinu dana strogog zatvora. Za ovo krivično delo, 118. član Krivičnog zakona inače predviđa kaznu do 12 godina zatvora.

U toku vojnog istražnog postupka saznalo se za film "Plastični Isus".

Na sudu je film prikazan kao ilustracija političkih stavova okrivljenog. Posle toga film su videli društveno-politički, javni i kulturni radnici, a onda je 11. januara prikazan studentima i profesorima Akademije, članovima SK.

Osnovna organizacija SK Akademije za film, pozorište, radio i televiziju oštro osuđuje film koji "sadrži izrazitu antihumanističku notu". Ona isključuje iz SK dvojicu profesora, Marka Babca i Predraga Delibašića, koji su kao članovi ispitne komisije dali autoru najvišu ocenu - deset, jer su pokazali krajnju političku nebudnost i odsustvo pravovremenog komunističkog reagovanja.

Isti stav zauzet je i prema prof. Vladanu Slijepčeviću, o čemu je obaveštena njegova osnovna organizacija SK u "Dunav-filmu". U zaključcima se napominje da najveću odgovornost, pored autora, snose profesor studenta Lazara Stojanovića Aleksandar Petrović, a zatim ostali članovi ispitne komisije.

Predloženo je da se protiv Petrovića pokrene disciplinski postupak uz primedbu "da je njegov dalji opstanak kao pedagoga na ovoj Akademiji neodrživ".

Dok se u Akademiji preduzimaju partijske i disciplinske mere, utvrđuje stepen odgovornosti svakog pojedinca angažovanog na realizaciji "Plastičnog Isusa" iz saopštenja Centra FRZ Srbije (koja film 20. januara ocenjuje stručno i politički štetnim) saznaje se da: "ovaj Centar nije nikada prihvatio ni odobrio izrađen materijal kao završen film."

Za sada još nema odgovora na pitanje zašto se film prikazan ispitnoj komisiji 19. novembra 1971. godine, sasvim razlikuje od prihvaćenog scenarija.

Ima pokušaja da se odgovornost izbegne, umanji ili prikrije, da se krivica svali samo na određenu idejnu klimu, koja je zaista pogodovala i ohrabrivala razne ekscese među koje spada i "Plastični Isus". Za ilustraciju ovakvog ponašanja karakterističan je i deo činjenica koje je ovih dana ustanovila disciplinska komisija Akademije, o čemu nas je obavestio prof. Dejan Kosanović.

U tom izveštaju se kaže:

"Neutvrđenog datuma, ali po svemu sudeći posle vesti o hapšenju autora filma Lazara Stojanovića, Centar FRZ je dao usmeni nalog da se izbriše originalna magnetska tonska miks-traka. Time se, kaže Kosanović, stvaraju izvesne teškoće pri utvrđivanju konkretne odgovornosti.

"Dosad isto tako, nije utvrđeno kada i po čijem nalogu su pregledani i kopirani arhivski filmski materijali. Prema usmenim obaveštenjima proširivanje dela filma sa arhivskim snimcima počelo je krajem jula 1971. godine. U toku je i ispitivanje administrativnog toka čitavog posla u Akademiji - od sklapanja ugovora za film do održavanja ispita", informisao nas je Kosanović.

Neosporno je zasad to da su članovi ispitne komisije Akademije potvrdili da je kopija filma, viđena ovih dana, ista ona koja je prikazana na dan ispita 19. 11. 1971. godine.

Profesor Aleksandar Petrović u izjavi "Ekspresu" kaže da nije prisustvovao projekciji od 19. novembra, (završeni film), da se završeni film razlikuje od verzije koju je ranije gledao, pa se ogradio od političkih insinuacija koje sadrži film.

Prema njegovoj oceni, film je posle promena dospeo u oblast ružne političke pornografije. On zatim kaže:

"Ovim ne želim da umanjim svoju odgovornost zbog nedovoljno profesionalnog odnosa prema obavezama na Akademiji."


Zašto



Odgovornost se ne može u ovom trenutku mimoići bar iz dva razloga: postavlja se pitanje zašto je jedan mlad čovek stvorio reakcionaran film, delo koje nije umetničko ostvarenje i zašto su u određenoj klimi odgovorni realizatori bili gluvi na upozorenja da se stvara i finansira politički neprihvatljiv film?

U kojim je uslovima studirao i pod čijim ideološkim uticajem, kakvim je gledištima na umetnost i društvo bio okružen Lazar Stojanović?

O ovoj temi, vaspitnoj ulozi nastavnika i o marksističkom obrazovanju studenata u nekoliko navrata raspravljalo se na Univerzitetskom komitetu SK Beograda.

Neke pojave na Akademiji ocenio je juna prošle godine profesor Dejan Kosanović član Univerzitetskog komiteta SK Beograda:

"Studenti na Akademiji, naročito studenti koji slušaju umetničke predmete, prolaze kroz faze koje bismo mogli da nazovemo faze pedagoške destrukcije. Prva faza je kada se mladim ljudima, budućim umetnicima, neprekidno ulivaju ideje da se umetnost nalazi iznad i izvan društva, da je bez ikakvih relacija sa društvom, a to kidanje relacija sa društvom istovremeno predstavlja i kidanje relacija sa svime što miriše na marksizam, na politiku. 

Mladi ljudi se vaspitavaju u duhu teorije da su umetnici elita, genijalna elita, koja treba da bude bezidejna, da ne treba uopšte unositi bilo kakvu idejnost u oblasti umetnosti i da umetnici nemaju nikakvih obaveza prema zajednici a jedino zajednica zbog njihove genijalnosti ima obaveza prema njima ...

I tako događa se da na kraju školovanja izlaze umetnici mladi ljudi koji imaju veoma dobra zanatska znanja, koji veoma dobro poznaju neke teorije, uglavnom strane teorije iz oblasti scenskih umetnosti ili filma, ali koji faktički nemaju pojma niti su uopšte zainteresovani, niti smatraju da treba da se interesuju za neke naše konkretne ideološke i političke probleme.

To znači, izlaze ljudi koji su izgubili vezu sa našim savremenim današnjim životom..."

Glavni organizator Centra FRZ Dušan Perković dao je za NIN ovu izjavu:


- "Plastični Isus" je epizoda u jednoj klimi koja je prihvatila ekscese u stvaralaštvu kao normalnu pojavu. Treba ispitati ko su bili nosioci stvaranja takve klime. "Plastični Isus" je epizoda koja je otvorila centralni problem.

U ovakvim okolnostima, na mlade ljude, koji su izvan idejnog uticaja socijalističkog društva, naleću razni "talasi" koji nemaju ničeg zajedničkog sa jugoslovenskim pogledom na svet.

Ako studenti u toku pedagoškog procesa ne steknu osećaj za kritičnost i društvenu odgovornost lako postaju robovi raznih fenomena, kao što je to tzv. crni talas, čiji je refleks i "Plastični Isus" (naslov uzet iz jednog američkog "songa").

- "Crni talas" je bio prihvaćen, cenjen, nagrađivan i kod nas. To je doba ponoćnih programa FEST-a - kaže Kosanović. - Moje je mišljenje da su te tendencije više uticale na Lazara Stojanovića nego predmetni nastavnici. Ali, šta je sa uticajem nastavnika?

Aleksandar Petrović, s kojim smo isto tako razgovarali, kritički gleda na trend šokantnog filma po svaku cenu i kaže:

- Sada nastaje rezimiranje stvari. Smatram da je taj površinski odnos prema stvarnosti, koji je karakterističan za crni film, neodrživ sa humanističke tačke gledišta. Čitav taj fenomen se blagonaklono gledao, pravile su se karijere na jednostranom gledanju stvari. Bilo je elemenata crnog filma i u mojim delima, pa sam i ja platio danak tom fenomenu. 

 - Javna je tajna - mišljenje je Dejana Kosanovića - da su se pravile karijere na krilima opozicionarstva, sa morbidnim, pornografskim aluzijama i montažnim akrobacijama. Lazar Stojanović je hteo da nadlicitira svoje prethodnike u jednoj klimi kada je izgubio vezu sa našim savremenim današnjim životom.


Tuđi uticaji



U današnjim razgovorima o kulturi i umetnosti često se ponavlja da nije bila dovoljno snažna i uspešna konfrontacija društva sa tuđim idejnim uticajima, sa ideologijom tehnokratizma, elitizma i elitističkog nadrilevičarstva.

U toku realizacije "Plastičnog Isusa" bilo je nagoveštaja i kritičkih primedbi o tome da se možda stvara rđav film.

Osnovna organizacija SK Akademije je utvrdila da su Dejan Kosanović, Alojz Ujes i Sreten Jovanović svojevremeno na različite načine reagovali na ovaj film. Kosanović je o tome govorio 8. juna 1970. godine na savetovanju o marksističkom obrazovanju koje je organizovao SK i ukazao na političke devijacije "Plastičnog Isusa".

U dokumentu Osnovne oraranizacije SK Akademije od 16. januara 1973. godine kaže se da su Kosanović, Ujes i Jovanović blagovremeno obaveštavali Univerzitetski komitet, javno istupali na forumima SK, informisali dekana i ostale odgovorne faktore o ovom filmu, tražili da se film pogleda i o njemu raspravlja.

Profesor Aleksandar Petrović ima dokument o tome da je prilikom pregleda filmskog materijala zahtevao da se izbace kadrovi o predsedniku Titu i deo nemačkog arhivskog materijala.

I profesor Bajić intervenisao je još prilikom čitanja scenarija. Zanimljivo je da je mlada glumica Tina Pribićević napustila snimanje filma pod motivacijom da film sadrži određene političke implikacije.

Na sva ova upozorenja i ove događaje izostali su bilo kakvi praktični koraci.

Naprotiv, od prihvaćenog scenarija dorađen je celovečernji film koga se sada svi odriču.

Međutim, odricanje ne može biti izgovor da se izbegne politička i materijalna odgovornost. Savet Akademije odlučio je da se ispita odgovornost svakog pojedinca. Savet ističe odgovornost Aleksandra Petrovića i u prvi plan stavlja njegovu pedagošku odgovornost, "koja mora da se ispita". 


Zahteva se i odgovornost nastavnika koji su učestvovali u radu ispitne komisije, i drugih nastavnika i studenata koji su bili angažovani u realizaciji filma.

Napisao: Petar Stojanović, obrada: Yugopapir (Nin, januar 1973.)


Iz saopštenja



S obzirom na činjenicu da je ovaj film bio diplomski rad, ocenjen najvišom ocenom od strane ispitne komisije 22. novembra 1971. godine, smatramo da najveću odgovornost, pored autora filma, snose najpre profesor i mentor studenta Lazara Stojanovića Aleksandar Petrović, a zatim i ostali članovi ispitne komisije, kaže se u Zaključcima osnovne organizacije Saveza komunista Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.

Sledeći po stepenu odgovornosti jesu članovi SK Vladan Slijepčević, Marko Babac i Predrag Delibašić. Oni su bili članovi ispitne komisije koja je ocenila film "Plastični Isus" sa ocenom deset, pokazali krajnju političku nebudnost i odsustvo pravovremenog komunističkog reagovanja.

OO SK ne smatra da se u toj oceni koju su potpisali drugovi Marko Babac i Predrag Delibašić nalazi odraz njihovog političkog stava, ali zbog težine ovog akta političke odgovornosti kažnjava ih isključenjem iz SKJ.

Osnovna organizacija SK zaključuje da treba uputiti OO SK "Dunav filma" sav materijal koji se odnosi na film "Plastični Isus", koja bi trebalo da utvrdi učešće i odgovornost druga Vladana Slijepčevića, uz predlog da razmotri pitanje njegove političke odgovornosti i kažnjavanja.

Osnovna organizacija SK predlaže samoupravnim telima Akademije za PFRT da utvrde stepen odgovornosti i pokrenu disciplinski postupak i u odnosu na druge učesnike u realizaciji ovog filma koji nisu članovi SK, i to: Branislava Obradovića, Tomislava Gotovca, Rusomira Bodanovskog, Vukice Đilas, Gojka Škarića i Ljubiše Ristića, kaže se u Zaključcima Osnovne organizacije Saveza komunista Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.

U saopštenju Zbora radnih ljudi Centra FRZ kaže se, između ostalog:

"Odgovorna lica Centra FRZ ocenila su rad i filmski materijal apsolventa Akademije Lazara Stojanovića, reditelja filma, još u maju 1972. godine, stručno i politički štetnim i neprihvatljivim, bez obzira na činjenicu da je ovaj njegov rad kao diplomski na Akademiji ocenjen najvišom mogućom ocenom.

Centar FRZ nije nikada prihvatio ni odobrio izrađeni materijal kao završni film, pa je sprečio podnošenje zahteva za odobrenje javnog prikazivanja filma "Plastični Isus" u zemlji i inostranstvu."



Podržite Yugopapir: FB TW Donate