Marina Fratucan (22), najuspešnije novo TV lice: Odmah "bačena" u vatru zvanu televizija... (1990)




Šta će biti sa JRT ne znam, ali bi mi bilo krivo da se raspadne. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što sam ja tek u njega ušla. Mislim da je glupo da se ljudi ne druže, da ne prosleđuju informacije. Nikada ne razmišljam da li je neko Slovenac, Makedonac, Hrvat... nikada mi nije bilo bitno, pa neće ni od sada 


Nije fraza: Marina Fratucan je mlada, lijepa i perspektivna. Voditelj je i televizijski novinar. "Zaštitni" je znak trećeg kanala Televizije Novi Sad, a sve češće pravi izlete i prodore na TV frekvencije ostalih jugoslovenskih studija. Jedan takav je bio i u jugo-šemi hronika Festivala jugoslovenske televizije "Neum ’90".


*****



- Da li sam lepa, perspektivna i uspešna, ostaje drugima da kažu, a ja samo mogu reći da sam mlada - počinje priču Marina Fratucan, koju je još u decembru prošle godine naša revija proglasila, na osnovu glasova čitalaca, najuspješnijim novim TV licem. - Trudim se da opravdam sve te epitete kojima sam u poslednje vreme obasuta...


Dvosjekli mač



Marina Fratucan (foto: N. Pikulić)
- Ima li barem "koristi" od tih epiteta?

- To je dvosekli mač. Ipak, u većini slučajeva odgovor je - da. Kad prilazim ljudima po novinarskom zadatku, političarima, urednicima i estradnim zvezdama, važnim ili manje važnim osobama, nekako im je nezgodno, zbog moje mladosti, da me odbiju. 

A kod nekih je posve obrnut slučaj. 

Starije, konzervativnije osobe, kad me vide ovakvu, u džinsu, nenašminkanu, običnu, a uz to pomisle da sam još mlađa (daju mi šesnaest-sedamnaest godina), misle da nisam dovoljno zrela ni kompetentna da govorim o političkim temama.

Ipak, više je onih koji veruju...

- Ako nije nepristojno i ako ne kriješ - koliko ti je godina...

- Naravno, još ne krijem. Imam 22 godine.

U TV vode Marina Fratucan je krenula prije šest godina - 1984. 

Bez ikakve "veze". 

Čula za audiciju i javila se. 

I primljena. 

I odmah "bačena" u vatru zvanu televizija.

- Najčešće pitanje mojih kolega je - ko mi radi na TV. A ja ni u užoj ni u široj porodici nemam nikoga u novinarstvu. Mama mi je umrla, tata radi u "Galenici". Ovde sam sasvim slučajno -  kaže Marina, stipendista Novosadske televizije, redovni student treće godine srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti.

Nije se pokajala, što ilustruje riječima o radu na vrlo popularnom trećem kanalu:

- Svi smo mladi ljudi, sa našim urednikom Duškom Bogdanovićem na čelu. Pravimo raznolik, zabavan, alternativan i kvalitetan program. 

Moje lično zaduženje je: jednom sedmično uređujem informativnu emisiju "Danas"

To je nešto kao mali dnevnik, petnaest minuta, sa neobaveznijim i slobodnijim prilazom... 

Naravno, usput radim i priloge za druge emisije...


Naše godine



 Marina Fratucan na naslovnici Vena,
maja 1990. (foto: Rikard Larma) 
I tako se zaradi fin džeparac...

- Džeparac da, plata ne. Može se zaraditi. Nije to neka velika para, osrednja je. Za porodični život ne znam da li bi bilo dovoljno, ali za džeparac "prolazi"...

Voditelji i novinari trećih kanala naših TV stanica nekako se mogu prepoznati: slobodniji su, bez kompleksa, sa dosta improvizacija, a uz svu ljupkost nerijetko i drski, prepotentni.

- Prepoznatljivi su samo po nekonvencionalnijem pristupu, a ne po neozbiljnosti, neprofesionalnosti. S obzirom na naše godine, možemo sebi dozvoliti da u studiju sjedimo sa čašom soka u ruci, da ne "friziramo" priloge, da govorimo neuštirkano, slobodno. 

I ja se, kao, verovatno, i sve moje kolege, neprijatno osećam kada moram da prekinem sagovornika. 

To je stvar nekulture, ali, kao i u privatnom životu, ako je sagovornik predug, šta drugo činiti. 

Naš program je kao i sam život...

Sve se više govori o mogućnosti razilaženja članica Jugoslovenske televizije, a kako se Marina Fratucan bavi političkim temama; pitamo je šta misli o tome.

- Šta će biti sa JRT ne znam, ali bi mi bilo krivo da se raspadne. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što sam ja tek u njega ušla - smiješeći se govori, onda pojašnjava:

- Mislim da je glupo da se ljudi ne druže, da ne prosleđuju informacije. Ne bih volela da postanemo lokalne televizije. 

Ako smo već Jugoslavija, a volela bih da zauvek to ostanemo, volela bih i da znam za jugoslovensku informaciju. 

Dopada mi se ideja o osnivanju Jugosata i težnja SIV-a i JRT da naprave u početku polusatnu informativnu emisiju koju bi radila jugo-redakcija. 

Volim da se družim, da sarađujem, da razmenjujem misli i ideje. 

Nikada ne razmišljam da li je neko Slovenac, Makedonac, Hrvat... nikada mi nije bilo bitno, pa neće ni od sada...


Najuži izbor



- Da li si imala nekog od sagovornika kome nacionalna pripadnost jeste bitna...?

- Ne mogu se setiti baš sagovornika u emisiji, ali sam ih sretala. Na žalost, ima ih sve više i više...

U javnosti je malo poznata vijest da je Marina Fratucan bila jedna od glavnih kandidatkinja za voditelja "Pjesme Evrovizije"

Nakon čuđenja i pitanja otkud to znamo, potvrđuje naše pitanje:

- Jeste, bila sam u najužem izboru sa Ducom Marković, Helgom Vlahović, Tajdom Lakše i Sašom Gerdej (muškarci Oliver Mlakar, Dejan Đurović i Rene Medvešek).

Marina u najužem izboru za voditeljku Pesme Evrovizije u Zagrebu 1990. godine

- Nije ti žao što nisi stigla i do završne priredbe?

- Ne znam da li mi je žao. Iskreno sam bila iznenađena da su me se uopšte setili. Evrovizija je bila daleko od mene. Od svih tih silnih ljudi, da mene pozovu, to nisam verovala. 

Nisam nešto strašno ni želela taj posao. 

Uspeh je bio što su me već pozvali. 

Za tako važan posao treba imati malo više godina, više iskustva. 

Za nas će biti još prilika, sigurno...

- Kako su ti se dopale tvoje starije kolege?

- Ne mogu reći ništa loše. Volela bih da vidim kako bi se snašli mlađi. 

Evrovizija je ipak manifestacija mladih. 

Volela bih da sam videla nekonvencionalniji pristup...

- Kako bi ti izledala to veče, da si izabrana za glavnog voditelja?

- Bila sam zadovoljna izborom kostimografa. Da za čitaoce "Vena" otkrijem svoju tajnu: bila sam obučena u smoking, sa leptir-mašnom, ravnim cipelama, suknja ili pantalone, to još nije bilo utvrđeno. 

Uglavnom, muški imidž.




Imati privatnost



- Tako lijepa djevojka, a muški imidž... konstatujemo i u "ime" zadivljenih pogleda za susjednim stolovima koji "prate" ovaj razgovor.

- Tako se najbolje osećam. Počela sam kao reporter, sa čestim terenskim radom, pa su farmerke bile pod obavezno. 

I sada nikad ne znam gde će me "baciti", pa mi je najbolje biti ovakva kakva jesam, neuštogljena, u džinsu, nenašminkana...

- Poznato je da televizija "uzima" cijelu ličnost, da TV ljudi postaju javne ličnosti, bez svog života, privatnosti...

- Ja uspevam da radim, da studiram, da imam svoju privatnost. Ne mislim da se treba predavati samo poslu, treba sačuvati energiju i za druga interesovanja, za sebe, svoju ličnost, svoje prijatelje, svoju intimu...

Razgovarala: Sabaheta Arnautović, snimio: N. Pikulić, obrada: Yugopapir (Ven, maj 1990.)


Marina: Treba sačuvati energiju
 (foto: Marko Čolić)

Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)