Uoči finala KEŠ Ajax - Juventus 30. V '73: Bobi Janković dva dana sa Krojfom, Kajzerom i drugovima

Maj 1973: Kad fudbaleri Ajaksa u sredu uveče istrče na teren stadiona Crvene zvezde, hteli to ili ne, navijači će morati da ih shvate kao favorite. Kako i ne bi, kada su se "vukovi iz Amsterdama" predstavili fudbalskom svetu kao krik sportske mode, ubravši potom lovorike na svim meridijanima.

Prvi put sam video Ajaks 14. januara ove godine u Glazgovu, gde su dva dana kasnije nesalomivi Holanđani osvojili i prvi nezvanični Super kup Evrope, u duelu protiv pobednika Kupa nacionalnih kupova, ekipe Glazgov Rendžersa.

Njihov trener, Kovač - Štefan Kovač, koji gaji velike simpatije prema Jugoslovenima, omogućio mi je da dva dana budem sa njegovim fudbalerima "od jutra do povečerja".

Da, izraz je adekvatan, jer Krojf i drugovi žive život vojnika sporta, na svoj način. Gledajući ih dok se posle doručka kratkotrajno odmaraju (dan pred utakmicu) pred trening, utisak je nedvosmislen: nemoguće je da vam je pred očima klupski šampion sveta... 

Gotovo svi deluju dečački, poduže kose istomerno nešišane, još više im ublažuju onu gigantsku viziju sa terena. Ne teže za posebno duhovitim opaskama na tuđ račun, tiho i seriozno razgovaraju. 

Jednočasovni odmor brzo istekne i kad ustane kapiten Krojf, ustaju svi - to je znak za polazak na trening. 

Trener Kovač ne žali što će posle beogradskog finala otići iz Ajaksa, prevashodno zbog toga što mu je putanja u životu od fudbala i sa fudbalom veoma duga i što je uvek spreman da počne život iz početka.

Povratak sa prepodnevnog treninga sa stadiona "Ibroks-park" u Glazgovu, istovremeno su i najlepši časovi fudbalera Ajaksa. 

Do ručka se zabavljaju igrajući bridž, poker ili neku drugu igru, obavezno u zatvorenoj prostoriji. Na ručak niko nikoga ne zove, jer se u minut zna kad se obeduje. Dvočasovni odmor se završava u 16 časova i na redu je novi trening. 

Posle večere, svi se ljudi sveta, valjda, menjaju i opuštaju u očekivanju novog dana. Tada na stolovima mladih fudbalera zvecka i novac, jer u pokeru, koji je njihova važna zabava, ne vredi tražiti "teoretsku" pobedu. 

Kelneri često dolaze sa kriglama piva, mladići nisu obavezni da broje čaše koje iskape, ali sve to, naravno, ima meru. 

Spavanje pred meč počinje u 23 časa, drugim danom o tome vode računa sami igrači. 

Njihove mlade supruge kao i na svaki međunarodni meč, pratile su ih i u Glazgovu. One dolaze drugim avionom, odsedaju u drugom hotelu i imaju sastanak sa svojim muževima tek posle utakmice, na prijemu.



Spremni za igru?



Pošto je okršaj sa Rendžersom počeo u 21 čas, tri časa ranije, trener Kovač imao je sastanak sa svojim fudbalerima. Možda sam u beležnici izostavio samo reč ili dve...

- Da li ste svi spremni za igru? - obratio se Kovač momcima. - Da nije neko dobio od kuće kakav telegram?

Zatim je usledila "prozivka". 

- Krojf i Kajzer? - izustio je trener. 

Dva najbolja fudbalera su ustala. 

- Da li je sve o.k.?

Pošto su odgovorili potvrdno i seli na svoja mesta, pozvan je golman Staj.

- Škotlanđani - rekao je Kovač golmanu i svima - svaku loptu nabacuju pred gol, idu na udarac glavom i pri tom ne prezaju od faula. Na njih treba ići "prsa u prsa". Degažirajte dugačke lopte. Tandemsku igru bazirajte na niske lopte, kroz sredinu. Centaršut protiv fudbalera sa Ostrva je bespredmetan. Polazimo!

Sve je to trajalo samo nekoliko minuta. Kako i ne bi kad Ajaks zaista ima sve razloge da se protiv svakog protivnika osloni na svoju igru.



Oni se, uopšte, ne ponašaju kao zvezde



Kako to Ajaks osvaja publiku. Naravno, prvi razlog je supermoderna igra ovog tima, ali važni su i svi prateći elementi u životu i ponašanju, koji nisu direktno vezani za golove.

Hoteli u Glazgovu i Madridu, imena "Eso motor hotel" odnosno "Hilton", iako nisu dostupni običnom građaninu, bili su u vreme kada su ugostili Ajaks, preplavljeni , masom ljubitelja fudbala. 

Krojf, Kajzer, Hulshof i ostali amsterdamski asovi, delili su autograme navijačima i po čitav čas, razgovarali sa svakim i o svemu. Oni se, uopšte, ne ponašaju kao zvezde.

Najobičnija ekipa u kontaktima i neobično nadmoćna u svetskim razmerama svetskog klupskog fudbala, deluje, zaista, vrlo jednostavno.

Ajaksovi fudbaleri nisu intelektualci, međutim, bar po dva svetska jezika govore izvanredno. 

Od "škole" samo Nemac Blankenburg je završio učiteljsku. Ostali su postali nezainteresovani za nauku, pošto su se profesionalno opredelili za fudbal. 

Oni još nisu biznismeni, ali će sigurno to postati. Zarađuju dobro, samo su njihova primanja znatno manja od prinadležnosti italijanskih ili španskih fudbalera, na primer. 

Baš zato što te sume nisu basnoslovne, oni su vrlo racionalni. O novcu vode računa kao i profesionalci u svakom poslu. 

Jedan igrač vodi računa isključivo o svojoj plati, dok ga primanja njegovog saigrača apsolutno ne interesuju. 

Važnu ulogu u životu svakog fudbalera Ajaksa ima njegova porodica. Žene se uglavnom mladi, i u porodici provode gotovo sve slobodno vreme. I uloga njihovih supruga je vrlo bitna. Dužne su, kad to klub zahteva, da daju informacije o svojim muževima, čak i neke - intimne prirode.

Jednostavno, "vukovi" sa terena i obični ljudi van njega, stameno su "na zemlji". Možda i zato na našoj kugli nemaju premca u klupskoj konkurenciji...

Napisao: Dobrivoje Bobi Janković, obrada: Yugopapir (Zvezdina revija, 1973.)