Milan Ješić, komandant Sedme vojvođanske brigade, ispalio je poslednji metak u II svetskom ratu

Aleksandar Korać '86: "Tri poljupca za sreću" u stvari i nije narodnjak

Februar 1986: Možda bi bilo dobro da kao uvod u razgovor sa kompozitorom Aleksandrom Koraćem našeg sagovornika predstavimo tako što bismo pobrojali njegove najveće muzičke uspehe i nagrade na raznim jugoslovenskim festivalima i smotrama zabavne muzike. 

Međutim, moramo da odustanemo od toga. Njegovih uspeha ima toliko mnogo da bi njihovo nabrajanje bilo nedomaćinsko traženje novinskog prostora što je u ovom zanatu nedopustivo.

JRT, 3. X 1986: Gledali smo istovremeno svih naših osam TV Dnevnika - imaju li išta zajedničko?

Oktobar 1986: Etatistička zakerala tvrde da ako hoćete da saznate šta se događa u svih osam konstitutivnih delova Federacije: morate gledati osam naših televizijskih dnevnika istovremeno.

U petak, trećeg oktobra; snimili smo i odgledali večernje dnevnike svih naših televizijskih studija. Zajedničko u njima bile su vesti iz sveta i sporta.

I sunce je bilo unitaristički raspoloženo, pa je i prognoza bila jedinstvena...

Mirko i Toni Cetinski '89: Izgleda da je otac u sinu dobio svog naslednika na pozornici

Danilo Kiš '86: U svetu moramo nastupiti sa najmanjom jedinicom mere koja se zove - Jugoslavija

Septembar 1986: "Ranije sam davao intervjue skoro povodom svake knjige, a onda sam video da se književni prikazi zasnivaju na komentaru mog sopstvenog komentara. Odlučio sam da sa "Enciklopedijom mrtvih" napravim eksperiment.

Povodom te knjige nisam dao nijedan intervju. Rezultat kakav sam i očekivao: kritika je vrlo malo rekla i zbog toga je, manje-više, ova knjiga i ostala neobjašnjena, jer je sam nisam objasnio."

Sutradan, na terasi hotela "Kozara"...

Jasna Zlokić, ličnost '86: Da zabavna glazba ostane zabavna, a ne ovo što je sad - narodnjački hibrid

Prosinac 1986: Na Studijevoj naslovnici Jasna Zlokić našla se nakon splitskog festivala, na čijoj se pozornici nije pojavila, iako je bila najavljena. A u kuloarskim predviđanjima bila je jedan od favorita za osvajanje prve nagrade.

Tada su iz Splita krenule razne glasine... Te Jasna nije nastupila zbog ovog - te nije nastupila zbog onog razloga.

Što se uistinu zbilo?

- O mom nenastupanju na Splitu napisano je mnogo članaka...

Queen u Budimpešti 1986: Kakvi su utisci Dejana Cukića, Marine Perazić, Firčija, Vlade Džeta?

Arsen Diklić i Lordan Zafranović, "Deca Kozare": Glavni lik - devojčica kroz čije će se doživljaje sve videti

April 1986: Ovih dana navršit će se deset godina otkako je književnik Arsen Diklić bio gost u Studijevu serijalu Intervju pred ogledalom.

Pažnju jugoslavenske javnosti plijenili su u to vrijeme izuzetni filmovi i serije Zimovanje u Jakobsfeldu (nedavno smo vidjeli na TV) i Salaš u Malom Ritu — tandema Branko Bauer i Arsen Diklić.

Povod sadašnjem susretu s Diklićem jest film Djeca Kozare (radni naslov), u režiji Lordana Zafranovića. Zajedničko u sva ta tri filma jesu djeca u ratnom vihoru.

Lordan Zafranović '81: Da li je film "Pad Italije" nepoželjan u beogradskim bioskopima?

Milenko Vučetić '80: Još kao dečak shvatio sam da je pisanje moja jedina šansa da ne odem u ludilo

Septembar 1980: Dve TV serije istovremeno, nova knjiga pripovedaka - eto razloga da Milenko Vučetić gostuje u ovoj rubrici. 

Rođen 20. januara 1947. u Beogradu, selio se po celoj Jugoslaviji (otac službenik na železnici)... 

Počeo da piše 1966. Objavio "Memoare" 1969, pripovetke "Glasovi" 1975, a ovih dana izašla mu je knjiga "Kako se prekalio čelik". 

Sećamo se njegovih drama: "Žute fešvice", "Otac i neki važni ljudi", "Slanici", "Soba sa pet zidova", "Deca rastu noću", "Crni dani", "Gospodin Dimković", "Ljubica, prvo lice množine", "Tajna večera kod složne braće", "Pupinove zvezde"...

"Ljubica" se trenutno kao drama igra u Mađarskoj, prevedena je i u Poljskoj, a u DR Nemačkoj je ušla u antologiju savremenih jugoslovenskih pripovedaka...

Milan Panić, "Onazis sa Voždovca" '83: "Kad Srbin hoće da radi, niko ga ne može zaustaviti"

Maj 1983: Pošao u svet sa 200 dolara, završio studije hemije perući posuđe u ekspres-restoranima, a potom organizovao jedan od najvećih farmaceutskih koncerna (13 fabrika sa 7.000 radnika), postao jedan od najbolje plaćenih predsednika poslovnih odbora u SAD, sa godišnjim prihodom od 350.000 dolara!

U sportskim krugovima Beograda prepričavalo se kao najbolja prolećna šala: 

Milan Panić (54), jugoslovenski reprezentativac u biciklizmu 50-tih godina, danas bogati poslovni čovek iz kalifornijskog grada Pasadene, ponudio da kupi biciklističku trku „Kroz Jugoslaviju”!

Osma sednica CK SKS: Cela Srbija u iščekivanju - kao da je reč o prelomnom trenutku ove republike

Punkeri iz Rume '83: Otkrili su Pistolse na Studiju B, preziru malograđanštinu i citiraju The Clash...

Septembar 1983: Svetski pank, pa i naš, sahranjen je odavno. Ostale su samo manje-više vredne i dobre muzičke numere. Međutim, tragovi pank-revolucije mogu se još uvek pronaći u nekim krajevima. 

Agonija panka vidljiva je čak i u tim krajevima, ali preostale grupice pankera kao da neće ili ne žele to da shvate. 

S tim u vezi razgovarali smo sa Žućom, Svircem, Stanišom, Boletom, Kembom, Tarzanom, Radetom...

Predrag Matvejević '89: Vrijeme je da ponovno razmislimo o mjestu Jugoslavije u Evropi...

Septembar 1989: Udruženje za jugoslovensku inicijativu ima svoje članstvo širom Jugoslavije, ali zvanično ono još ne postoji, pa se ni list "Republika", u stvari bilten ovog udruženja, ne može prodavati na kioscima. 

Niti na bilo kojem drugom javnom mestu. 

Zato se besplatno deli članovima. 

Iz prvog broja prenosimo tekst Predraga Matvejevića "Jugoslavija i Evropa danas"...

Crvena jabuka: "Zašto ne volim osamnaesti septembar... " (1986)

Septembar 1986, Petar Popović za Rock: "Veče 18. septembra je u Mostaru bilo neobično toplo. Temperaturu u gradu je podizao i dugo najavljivani koncert sarajevske grupe Crvena jabuka. Na rukometnom stadionu Kantarevac okupilo se oko 1500 mladih (prodato 1210 ulaznica) koji su sa nestrpljenjem očekivali početak. Po nekom već ustaljenom pravilu, svima je bilo jasno da koncert neće početi u zakazano vrijeme (20 sati), ali kada su tehničari u 20.25 počeli da štimuju razglas puštajući kasetu Crvene jabuke, oduševljenje publike na rukometnom stadionu bilo je očigledno. Svakog trenutka se očekivalo da na scenu stupi popularna grupa i tako započne prvu turneju u svojoj karijeri... I onda, organizator saopštava okupljenima da se koncert odgađa zbog teške saobraćajne nesreće koju su doživjeli članovi Crvene jabuke. Punim stadionom odjednom je zavladalo zaprepašćenje, pa muk. Ljudi iz tehničke ekipe počeli su da plaču ne vjerujući da se to zaista dogodilo. Tuga je zahvatila sve."

Predrag Pepi Laković, životna priča (1/2): Kada se pojavio na sceni, mnogi su rekli: "Božanski glumac"

Dušan Vesić '84: Moje pismo svetu živućem 2084. godine

Prilog Dušana Vesića za specijalnu rubriku "Crna kutija" zabavnog magazina Maksi povodom dolaska Orvelove 1984. godine - iliti "Poruke onima čije vreme tek dolazi za 100 godina" (svoje poruke budućim generacijama priložili su i Zoran Stanojević, Miljenko Žuborski, Gane Milanović... ):

Dragi svete!

Napolju pada kiša i ne izlazi mi se nikud. Ako ćemo pošteno, nije stvar baš u kiši, ali nije bitno. 

Elem, para nemam, kola nemam, ženu nemam. Golema me muka spopala, moj svete! 

Ni zdravlje mi nije najbolje: osim što poboljevam od teške ekonomske situacije, boli me nešto stomak od prejakog stezanja kaiševa (ja sam ozbiljno shvatio poruku pa nabavio dva), ponos mi je zakržljao, a nešto me muči i kijavica. 

Start istražuje najnovije nacionalističke ispade širom Jugoslavije: Da li da budemo zabrinuti? (1985)

Ksenija Urličić o sebi i svojim kolegicama na TVZ '83: "Kad mi jednog dana odemo, ne znam kako će biti"

Oktobar 1983: Ksenija Urličić je uz Helgu Vlahović najpoznatija i najpopularnija spikerica Televizije Zagreb. Po zvanju je spiker-voditelj broj jedan, što je najveća kategorija na TV Zagreb. 

Rođena je u Splitu, ali već godinama živi u Zagrebu, gdje je diplomirala talijanski i francuski jezik. Povremeno se bavi prevodilačkom radom, a iza nje su i brojne autorske emisije. 

Nosi titulu najljepše bake (kćerka joj se rano udala, tako da Ksenija već ima unučad).

- Na TV Zagreb sam došla još 1966. godine - kaže Ksenija, koju smo zatekli na poslu, u pauzi, između dvije informativne emisije. - Doduše i ranije sam nešto radila na televiziji, ali to je bio moj honorarni rad. Kad se danas sjetim svojih početaka odmah pomislim samo jedno - kako godine brzo prolaze...

Ivan Gudelj: Jedini igrač YU fudbalske reprezentacije koji je briljirao na Mundijalu (1982)