YU diskografske kuće 1982: Godišnji prihodi, promet domaćih rock izdanja, najjača imena...

Avgust 1982: Rock 82 prvi objavljuje osnovnu dokumentaciju o svim domaćim diskografskim kućama.

U nameri smo da mladim muzičarima i grupama omogućimo što lakše stupanje u kontakt sa eventualnim izdavačima njihovih prvih, drugih,

Ili ko zna kojih ploča. 

Podatke smo skupili mukotrpno i ne garantujemo da su sve brojke apsolutno tačne.

Rodoljubne pjesme '78: Od patetične "Zemljo moja" do tužnog leleka omladine "Računajte na nas"

Decembar 1978: Zaslugom televizije muzički su festivali istovremeno monstr-priredbe za dva milijuna pozornica. 

Prisustvujemo im euforično, ravnodušno ili gnjevno, ovisno o afinitetu. 

Ja, osobno, otvaram pozornicu, pogledam i prisluhnem da bih se uvijek iznova uvjerio kako ne uspijevamo izaći iz odavna znanih mi plićaka diletantizma. 

Vukovar, novembra '91: "A bezimeni leševi i danas služe kao topovsko meso u propagandnom ratu"

Novembar 1991: Broj mrtvih u Vukovaru procjenjuje se na oko pet hiljada. Niko ne govori imena poginulih a bezimeni leševi - kakvog li užasa - i danas služe kao topovsko meso u propagandnom ratu...

VUKOVAR danas djeluje kao avetinjski grad. Spaljene i razrušene kuće. Izgorjeli ambari. Razrovani cvjetni parkovi. Polomljeni drvoredi. Uništene ulice. Nema uobičajene dječije graje. Nema vedrih paorskih pjesama.

Nema ptičijeg poja...

Milojko Pantić: Kako je najbolji recitator i nesuđeni glumac postao omiljeni sportski novinar (1980)

Avgust 1980: Nema, valjda, profesije u kojoj se za kratko vreme toliko toga doživi i preživi kao u novinarstvu. Ono što novinari dožive za deset godina ljudi drugih profesija ne dožive slično ni za svih dvadeset - kaže poznati novinar Milojko Pantić...

Kada sam daleke 1959. kao učenik VI razreda Osnovne škole u malom rudarskom naselju Resavici poslao Dečjim novinama iz Gornjeg Milanovca vest da je Desanka Maksimović posetila naše mesto, i kada sam zatim od Dečjih novina dobio foto-aparat i reportersku legitimaciju, predodređena je bila moja životna sudbina. 

"Smrt gospodina Goluže": Reportaža sa snimanja novog filma Živka Nikolića u Bratislavi (1982)

Bratislava, februara 1982: Atmosfera je prepoznatljiva. Podseća na onu koja je bila toliko bliska dobrom starom Nušiću. Mali grad, zadojen intrigama i pohotom za vlašću. U ovom slučaju, pitanje ko će biti gradonačelnik treba da odluče poštar i njegova žena. 

U odsustvu pozorišta, za kojim ovaj bračni par žudi, oni postaju režiseri, gradić njihov mizanscen. Igraju svi dokoni, isprazni i usamljeni meštani. A takvih je mnogo. Događaji se konstruišu anonimnim pismima, proizvodi ih poštarica, a raznosi njen muž, poštar. 

Američki novinar u Jugoslaviji '89: Deca se više ne igraju "kauboja i Indijanaca", već "Srba i Hrvata"

Studeni 1989: Kako Balkan vidi Amerikanac rođen u Münchenu, stanovnik mnogih zemalja, uključujući dvaput i Jugoslaviju, onu zemlju u kojoj danas u Stonu vidi djecu kako se igraju "Srba i Hrvata", a na Gazimestanu vodećeg političara kako optužuje davno propalu carevinu? ...

Moj prijatelj Tadej voli američku kulturu.

Razrogačenih očiju zuri u najnoviju ponudu holivudske kič-mašinerije: obožava je bez ograda. 

Goli otok, ekskluzivna reportaža '71: Ko je danas smešten u najozloglašenijem zatvoru u Jugoslaviji?

Novembar 1971: Prvi zatvorenici počeli su da stižu na Goli otok u vreme rezolucije Informbiroa - bili su to uglavnom politički zatvorenici.

Njihove priče o onom šta su tamo preživeli čine glavnu potku legende o Golom otoku kao našem Alkatrazu.

Danas na Golom otoku izdržavaju kaznu samo mladi prestupnici, ali ni njihove priče po povratku kući ne dodaju slici ove kaznionice, kakva je stvorena u našim glavama, nijednu svetliju nijansu.

Dolores Ibaruri '76: Pravičnost i sloboda nasušne su potrebe kao i hleb, diktature to ne pružaju

Septembar 1976: Književnik Nada Marinković koja je pre dve godine pisala za naš list feljton o Dolores Ibaruri ovih dana je privatno posetila poznatu revolucionarku koja boravi u Dubrovniku. 

Donosimo njene utiske sa ovog susreta.

"U budućnost gledam s poverenjem."

Sve izuzetne stvari u mom životu, događaji, doživljaji, zbivali su se slučajno, neočekivano ...

U prelomnoj godini I svetskog rata, u pomoć srpskoj vojsci pohrlili braća Hrvati, Bosanci, Slovenci...

Novembar 1968: U prelomnoj godini prvog svetskog rata, na bojište su u pomoć srpskoj vojsci pohrlili dobrovoljci: Hrvati, Crnogorci, Slovenci, Hercegovci, Bosanci, Sremci od kojih je 15.000 zauvek ostalo na pragu slobode.

Godina 1915, 23. novembar: Nemačka vrhovna komanda objavila je toga dana u svojoj dnevnoj zapovesti:

"Srpska vojska više ne postoji. Ostali su samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli po albanskim i crnogorskim planinama gde će naći smrt. 

Koliko zarađuju pevači na našoj estradi '67: Od ovih brojki prosečnom Jugoslovenu se zavrti u glavi

Avgust 1967: Jugoslovenski pevači zabavnih melodija još ne mogu da konkurišu inostranim kolegama, pa ipak odlično privređuju...

Eto, najnovija afera "fudbalskih miliona", podgrejana letnjom vrelinom, stigla je čak i do saveznih skupštinskih klupa.

Jedan poslanik Saveznog veća pitao je, uzbuđenim tonom, kako je to moglo da se dogodi, a predstavnik Saveznog izvršnog veća odgovorio je podsećajući "na postojeći sistem kontrole".

Josef Blösche: Otkriven nacistički zlikovac sa jedne od najpotresnijih fotografija iz II svetskog rata

Listopad 1969: Ova je fotografija potresla milijune ljudi širom svijeta. Nakon likvidacije varšavskog geta 1943. godine SS trupe izvele su sve stanovnike, žene i djecu, i jednostavno ih postrijeljali. 

Oni što su slučajno ostali živi ubijeni su u samom getu koji je razrušen i zapaljen. 

Slika je viđena bezbroj puta, ali je sada ponovo uzbudila javnost jer je na njoj prepoznat nacistički zlikovac što se sprema da puca u leđa zaplašenog židovskog dječaka koji će za trenutak izdahnuti pred očima majke. 

Glavni urednik Paris Matcha bio je jugoslovenski partizan: André Lacaze protiv Nemaca i ustaša

Pariz, marta 1968: Kada vam neki Francuz u razgovoru kaže da dobro poznaje Jugoslaviju, onda možete biti sigurni da je to jedan od onih stotina hiljada Gala koji su u toku poslednjih pet ili šest godina otkrili jadransku obalu. 

Odmah posle toga doći će i prvi izliv oduševljenja, propraćen uzdasima na račun nekog kelnera koji je turisti doneo mlaku supu, ili hotelijera koji je zaboravio da presvuče krevet i da se nasmeši.

I ovoga puta bio sam spreman da se podvrgnem ritualu. 

Doživljaji YU tinejdžera na putu po Evropi '79: Jugo-šverceri odbijaju napad poljskih menjača novca

Jul 1979: Milioni Jugoslovena putovali su ovog leta svetom. Brodovima, avionima, autobusima. Neki solo, veći deo - koji nije mogao da odoli brbljivim agencijama - u raznoraznim turističkim grupama, paketima, čarter-aranžmanima. Ovo je "putopis" jednog vašeg vršnjaka...

Zdravo! Ja sam Jovan Nikolić, imam 17 (i po) godina i u ovom istom listu imate priliku da se divite mom stripu "Ljubavni problemi mladih mužjaka" (Dule Bambus).

Hteo bih da vam ispričam šta mi se desilo. Putovanje!

Staka, majka narodnog heroja Rade Končara, svojim sinovima: Ajte, djeco moja, borite se za slobodu

Mart 1979: U neposrednoj blizini Plitvičkih jezera živi danas, u dubokoj starosti, Staka Končar, majka narodnog heroja Rada. Rodila je dvanaestoro dece, a njih devetoro i muž učestvovali su u NOB.

Danas starica Staka živi s jednom od kćeri i mnogim sećanjima iz svog dugog i punog života...

Majka narodnog heroja Rade Končara, sekretara Centralnog komiteta KP Hrvatske, Staka Končar - Žuna živi s jednim od svoje dvanaestoro dece, u selu Plitvice.

Snežana Jandrlić (Suncokret): Rockeri prelaze u zabavnjake jer im dosadi da svaki dan jedu viršle

Avgust 1979: Beogradski rok ansambl Suncokret promenio je stil. Ranije interpretatori melodija inspirisanih folklorom, krenuli su početkom godine novim pravcem - ka čistom roku. Četvorica mladića sa vokalnom solistkinjom Snežanom Jandrlić, u okviru programa beogradskog Doma omladine, imali su nedavno premijeru "Dlakavog čuda". 

Pošto je Snežana jedna od retkih ženskih interpretatora rok muzike, upitali smo je kako se oseća sada kada Suncokret svira pravi rok.

Socijalistička "zlatna mladež" 1969: Puše hašiš, tulumare, stvari sa Zapada privlače ih kao magnet

Listopad 1969: Zovu se Crni Morž, Nera, Kamilo, Španga, Bonča, Žuta, Škombra ... Djeca su uglavnom situiranih roditelja, kojima je riječ nemati nepoznanica.

Spavaju do jedanaest sati, zatim se prošeću do Trga Republike i tu u jednoj od kafeterija popiju "dugu" ili "kratku" kavicu. Na Zdencu života zadrže se sat-dva, stignu u svoj "hram slobode", kavanu "Opera". Ima i drugih "hramova". Na primjer, Džamfa (slastičarnica u Nikolićevoj), vila Rebar, dvorac Brezovica itd., i svaki je od njih gotovo uvijek u određenom vremenu pun.

Svetozar Đurović, mladi Nikšićanin '69: Iako bez noge do kolena, krenuo je peške na put do Moskve

April 1969: Svetozar Đurović najprije pješice prevalio put od Nikšića do sovjetsko-rumunjske granice, a sada kreće u Pariz...

Odjeven u staru crnogorsku nošnju s "livorom" na bubanj, uputio se u Moskvu, ali nije stigao do cilja, jer nije dobio vizu...

Svetozar Đurović, mladić iz Nikšića, spada u onu rijetku kategoriju ljudi koje ne prezaju pred teškoćama, jer životne barijere doživljavaju kao izazov i onda pred njima pokazuju nesalomljivu odlučnost.

Jugoslovenska kinoteka '86: Jedina kulturna ustanova koja održava stalnu međurepubličku suradnju

Listopad 1986: "Muzej živih slika". Tako glasi naziv emisije Televizije Novi Sad, koja je na programu u utorak, 7. listopada u 18 sati i 15 minuta. Dakako, riječ je o Jugoslavenskoj kinoteci, a naš suradnik Slobodan Šterić piše o aktualnim problemima te i u svijetu cijenjene ustanove, od kojih se neki rješavaju i na sudu...

Narušeni međuljudski odnosi, neprekidna zamjeranja, ročišta na Sudu udruženog rada i Prvom općinskom sudu, svako toliko kao točka dnevnog reda na Općinskom komitetu, nerazumijevanje i nedostatak važnih samoupravnih akata...

Mladi Jugosloveni '67: Socijalističko društvo pruža sve mogućnosti za humane odnose među ljudima

Vasko Popa, "Pesma": "Osvaneš i pogledaš: sve je već tu, i drvo i zmija i kamen i sunce. Ništa se na tebe ne osvrće, ništa tebe ne pita, sve to stoji i ide po svome. I onda, iz nekog dubljeg inata, iz čega li, kreneš i ti da od blata, od sna, od golog daha, od čega god stigneš, nešto svoje, onako po svome stvoriš... "

Januar 1967: Pesnik je, odista, u pravu: zatečeni svet nije i sopstveni svet; on, zapravo, deluje inspirativno ili, gotovo, izazovno - stvoriti nešto po svome, možda sopstveni svet.

Šta piše na nadgrobnim spomenicima šminkeru, pankeru, hipiku, rokeru, hevi metalcu... (1983)

1. novembar 1983: "Đavo u paklu rocka!" - glasi vest o novom vokalnom solisti grupe Black Sabbath, čije je ime svima poznato (a naročito ljubiteljima "teškog metala" u Jugoslaviji): Ian Gillan! Isprva je zazvučalo kao dobar vic, ali sada se oglasio i sam pevač:

"Kada sam dobio poziv, bio sam iznenađen, ali to je ujedno za mene bio izazov kome nisam mogao da odolim... "

Videćemo koliko će Gillan izdržati u ovoj formaciji - a zlobnici dodaju:

Nebojša Čonkić Čonta iz novosadske Pekinške patke otkriva svojih 10 najdražih domaćih pesama

Mart 1979: Na top listi najprodavanijih singlova u Jugoslaviji ovog meseca dominira ploča "Bitanga i princeza" Bijelog dugmeta, koja se itekako vrti i u lokalnim kafanama i poslastičarnicama (da li ste čuli za spravu zvanu džuboks?), gde posetioci pored naslovne teme novog albuma rado biraju i B stranu - živu verziju pesme "Dede bona, sjeti se, tako ti svega" ...

Na drugom mestu - "apsolutni" hit Mirzinog jata, na trećem "Tanja", nova mezimica Srebrnih krila, na četvrtom debi singl benda koji obećava (Riblja čorba) i otkriva mračne tajne lepotica sa naslovnih strana...

Gavrilo Princip, književni pokušaj: "U divnom ciku zore, ljepšem od ljepote, slađem od sna... " (1911)

Decembar 1974: Veoma se malo zna o književnim pokušajima nacionalnog revolucionara Gavrila Principa (1894-1918), koji je 28. juna 1914. godine atentatom na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda najavio prvi svetski rat. Poput većine svojih drugova iz gimnazije i Gavrilo Princip je pisao stihove koji su, po svoj prilici, davno izgubljeni. 

Izgleda da je najveći broj svojih pesama sam Princip uništio, jer one po tvrđenju jednog savremenika nisu "izdržale njegovu samokritiku". 

Safija, Fatima i Salih Mušanović: Bihaćka Republika bila je 1942. plamena tačka u mraku fašizma

Novembar 1985: Ovo je priča o porodici Mušanović iz Bihaća. Otac Osman je otišao u rat kao vojnik Austro-Ugarske, a vratio se sa pričama o velikom oktobru. 

Sin Salih se vatreno borio da iskru revolucije usadi u srca radnika i omladine. 

I kćeri Fatima i Safija su nošene plimom ustanka utkale svoju mladost za slobodno nebo iznad bistre Une...

Kazivanja učesnika revolucije su dragocena. 

Dnevnik Fabijana Šovagovića '77: "Čaruga" Teatra u gostima - turneja po Slavoniji, Vojvodini, Srbiji

Listopad 1977: Poznati "Teatar u gostima" opet je na putu. Njegovi članovi će se povremeno javljati svojim napisima "Vikendu", opisujući nam kako provode svoje, uistinu, radne vikende susrećući se s gradovima i ljudima...

"Kad bi se nazivom našeg "Teatra u gostima" napravila mala jezična pošalica mogli bismo ga zvati "Teatrom na vikendu". To bi dakako odgovaralo "novijim stremljenjima" budući je riječ "vikend", u nas barem, novijeg, a riječ "gost" starijeg datuma.

Jugotonove "zlatne koke" - ljuti rivali 1979: Ko prodaje više ploča - Bijelo dugme ili Srebrna krila?

Decembar 1980: U rano proleće 1979. vodio se jedan ne baš ugodan duel koji široj javnosti nikada do kraja nije objašnjen. 

Naime, zagrebačka disko kuća "Jugoton" našla se u neugodnoj situaciji izmeću dve svoje zlatne koke. Istovremeno su i Srebrna krila i Bijelo dugme želeli da izdaju nov album. 

Problem je u kapacitetima, što praktično znači: neko je morao da dobije prednost. 

Smoje 1988: Jeben ti ja one što jedu kavijare i jastoge, a nama govoridu kako tribamo stezat kaiše

Lipanj 1988: Neuništivi Šjor Smoje! Živa legenda jugoslavenskog novinarstva, neponovljivi kroničar Splita i Dalmacije, Miljenko Smoje govori za Sprint o sebi, Hajduku, o barba Luki Kaliterni i trenerima "bilih", o prijetnjama, noževima, krizi i skupoći...

... O tome kako je nesretan jer ne može živjeti kao što mu je živio otac, siromašni ribar.

- Balun i novinarstvo moj je otac oduvik smatra sumnjivim poslima. 

Zašto je '76. bila presudna u odnosu Tita i Jovanke Broz: Sukob zbog Ordena jugoslovenske zvezde

Maj 1990: "Tito je 1975. predložio da se Jovanka Broz, za pomoć koju mu pruža u vršenju njegove funkcije, naročito na međunarodnom planu, odlikuje Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. 

Posle Ordena jugoslovenske velike zvezde, kojim se mogao odlikovati samo inostrani šef države ili šefovi partije na vlasti (naknadno je dato nekolicini naših najviših političkih funkcionera), naše najviše civilno odlikovanje je Orden jugoslovenske zvezde sa lentom koje se inače dodeljuje inostranim šefovima vlada...

Dražen Petrović '88: O sukobu sa Novoselom, Slavniću, Komazecu, planovima da završi karijeru u...

Jul 1988: Sa našim najboljim košarkašem Draženom Petrovićem - o reprezentaciji, Ciboni, Novoselu, ugovoru sa Realom, eventualnom odlasku u profesionalce Portland Blazersa, Slavniću, Komazecu...

Umesto nekog od oveštalih uvoda o Draženu Petroviću (o njemu se ionako već sve zna) donosimo fragment iz razgovora sa njim, vođen u ruiniranom, "zubom vremena" nagriženom hotelu "Slon" u Ljubljani (stabilizacija je i u reprezentaciji), na nekoliko dana pred odlazak u Nizozemsku na kvalifikacije za Olimpijske igre u Seoulu.

Žan Pol Sartr '69: Kad god neko pomene Jugoslaviju, setim se Kragujevca i njegovih streljanih đaka

April 1969: Žan Pol Sartr je jedan od najpoznatijih francuskih književnika i jedan od najuglednijih filozofa u svetu. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost. Rođen je 21. juna 1905. u Parizu.

Sartr je angažovani pisac koji se bori za prava malog čoveka i malih naroda. On je jedan od pokretača procesa za suđenje američkim imperijalistima zbog rata u Vijetnamu.

Neka njegova dela prenesena su i na film.

Dragan Stojković Piksi i Zoran Dimitrijević Čava, najdarovitiji igrači 1987: Kakva li ih sudbina čeka?

Avgust 1987: Pred nama se odvijaju dve sudbine dvojice momaka koji su predodređeni za najviše domete. 

Reč je o Draganu Stojkoviću, fudbaleru Crvene zvezde i Zoranu Dimitrijeviću, od ovog leta prvotimcu zagrebačkog Dinama...   

Nedavno smo imali dva prijatna događaja: 

Piksi je igrao na Vembliju, Čava je oduševio Zagrepčane na svom prvenstvenom derbiju za Dinamo.

Kako je snimljeno "Varljivo leto '68.": I reditelj Goran Paskaljević zauvek je izgubio svoju Ruženjku...

April 1984: Mnogi posetioci koji iziđu sa filma "Varljivo leto 68." verovatno imaju osećanje, možda ne sasvim definisano, kao da su ovaj film već jednom negde videli!

Da, dobro im je poznata ta atmosfera jedne palanke, idilični sokaci koji se crvene od muškatle, male ljudske radosti ali i male ljudske drame simpatičnih stanovnika, priključenija tri generacije jedne tipične građanske porodice, jaz između njih koji se lagano i neprimetno, ali pouzdano, širi...

Prva elektronska mašina za računanje izrađena u Jugoslaviji 1953: Nema je ni Evropa, ni Amerika

Siječanj 1953: U Institutu "Nikola Tesla" u Beogradu, jedna, za javnost anonimna grupica ljudi, na čelu sa ing. dr. Obradovićem, konstruirala je prvu elektronsku mašinu za računanje u Jugoslaviji i treću u Evropi. 

U jednoj prostoriji Instituta, uz čitavu stijenu zida, u dužini oko pet metara, stoji ovaj gigantski metalni filozof, koji ne kapitulira ni pred najsloženijim matematskim operacijama, pouzdavajući se u svoj elektronski mozak. Njegov mozak sačinjavaju 200 elektronskih cijevi...

Đačke ekskurzije pretvorile su se u orgijanje po hotelima: Zar tako, socijalistička omladino? (1978)

Oktobar 1978: "Sve je bilo u najboljem redu do ponoći, dok nismo utvrdili da smo sami, da oko nas na kilometre nema profesora. Tada je počelo...!"

Ekspres Politika: "Učenici Druge gimnazije iz Beograda u četiri časa ujutru 23. septembra demolirali su u hotelu "Stane Žegar" u Bohinju vatrogasne uređaje, lupali inventar, pretili portiru što ih je opominjao na red dok sa njima u to doba nisu bili nastavnici..."

Politika: "Demolirali subotički hotel iz obesti! 

Milena Dravić '91: Ne pada mi na pamet da se stidim uloga koje sam igrala u partizanskim filmovima

Mart 1991: Niko, verovatno, nije u stanju da sa sigurnošću utvrdi kada je "šargo čiko" (žuto ždrebe) našeg filma postalo prva dama ili "Milena nacionale" ovdašnje kinematografije. 

Od vremena kada je, 1958. debitovala u filmu Františeka Čapa "Vrata ostaju otvorena", pa do danas, tridesetogodišnja karijera Milene Dravić protiče u znaku impozantnih brojeva (više od 70 filmskih, 150 televizijskih i mnogobrojne pozorišne uloge), otmene profesionalnosti finog javnog (i ličnog) šarma.

Milena Dravić i Dragan Nikolić, porodično: Uživaju da na miru prelistavaju domaću i stranu štampu

Mart 1973: U njihovom domu gosti su uvek dobrodošli, naravno ako ih pronađu kod kuće - "obraz uz obraz". Dok je Milena u Ateljeu 212, Dragan snima film; kad Dragan stigne u Atelje, Milena je na snimanju nekog filma; a kad se Milena vrati, Dragan otputuje. I tako stalno: jedva da se okupe na snimanju popularnog TV šoua, a tu, kako Zdravko Šotra kaže:

"Nema mrdanja dok se emisija ne snimi!''

Uz dosta strpljenja i malo sreće, ipak smo ih zatekli kod kuće, gde su zajedno proveli punih 45 minuta...

Saobraćajne nesreće koje su odnele živote slavnih Jugoslovena: Silvana, Žućko, Aca Gavrić... (1976)

Oktobar 1976: Tragedija Silvane Armenulić, Mirjane Bajraktarević i Miodraga Jašarevića podsetila nas je na gotovo identične nesreće u kojima su nestali fudbaler Bruno Belin, košarkaš Radivoje Korać, kompozitor i muzičar Đeki Srbljenović, filmski glumac Aleksandar Gavrić...

Rat se nastavlja. Četiri jahača Apokalipse, četiri simbola smrti kao da su se pretvorili u četiri automobilska točka i uzimaju neumoljiv danak na drumovima. Velikih ratova srećom nema ali ovaj rat na putevima sve se više rasplamsava.

Potpukovnik Ljubo Anđelić za Front '48: Legenda postaje stvarnost - prvi susret Tita i II proleterske

Decembar 1948: U ratu smo od početka osjetili sve radosti pobjede i svu težinu neravne borbe sa nadmoćnijim neprijateljem. 

U danonoćnim okršajima, marševima, iz ofanzive u ofanzivu, iz borbe protiv okupatora u borbu protiv onih koji su mu služili psećom vjernošću, kovao se, pod zastavom Partije, nesalomljiv duh masovnog heroizma naših prvih brigada.

U našem ratu bilo je događaja koji se ne zaboravljaju...

Najtraženija roba na novosadskom Najlonu '68: Žene ih donose iz Čehoslovačke ispod širokih suknji

Svibanj 1968: Tomislav Vojnović, istražni sudac novosadskog Općinskog sada, zatrpan je prijavama i zapisnicima o krijumčarenju i švercu oružja. Lista od 25 okrivljenih Novosađana, za koje je utvrđeno da se bave kupnjom i prodajom pištolja, proširit će se, jer postoje znaci da ima još osoba koje su u trgovini oružjem našle unosan posao. U prostorijama novosadskog sada nalazi se više od dvije stotine zaplijenjenih pištolja. 

To je, kako se pretpostavlja, samo mali dio iz privatnog arsenala uvezene robe koja sumnjivim kanalima...

Montserrat Caballé i Freddie Mercury, pesma i LP "Barcelona": Kako je nastao 80's duet snova

Februar 1989: Opera i rok su se često dodirivali ostvarujući uvek neobične ili čak kontroverzne kombinacije. Ipak, čini se da još nijednom ova dva žanra nisu delovali tako usaglašeno, primamljivo i efektno, kako je to slučaj na albumu "Barselona", na kome zajedno pevaju vođa legendarne rok-grupe "Kvin" i slavna španska operska diva...

Album pod nazivom "Barselona" koji je beogradski PGP RTB objavio na izmaku prošle godine, a na kome su svoje izvođačke vokalne bravure ovekovečili...

TV kritičari oktobra 1988: Mali ekran postao je ovih dana najšira pozornica jugoslavenske drame...

Oktobar 1988, TV barometar beogradske RTV revije: "Iako se sve "opasniji" zborovi, sve "negativniji" mitinzi i druga "sumnjiva" okupljanja ne održavaju na tlu SR Hrvatske, Televizija Zagreb je prva (i jedina?), prošle subote, zbog dramatike događaja, promenila svoj program.

Umesto najavljenog igranog filma američko-komediografskog tipa, uleteo je razgovor sa Antom Milovićem, predsednikom Izvršnog veća Sabora SR Hrvatske.

NS, 6. X '88: Motkama i jogurtom na vojvođansko rukovodstvo koje podupire separatiste na Kosovu

Novi Sad, 6. oktobar 1988: Pokrajinsko rukovodstvo nije više moglo da obmanjuje narod, koji je uzeo stvar u svoje ruke...

Jedno od najvećih čvorišta, uporišta i izvorišta svekolike krize u našem društvu, nalazilo se - to su već i najslužbenije ocene najviših organa u zemlji - u politici, ponašanju, potezima, politike vojvođanskog rukovodstva. I, kada je već izgledalo da ništa nije dovoljno odbranaškoj politici tog rukovodstva da ode sa političke scene...

Miloš Crnjanski u Berlinu '36: Leni Rifenštal trčkara ispred Hitlerove lože, on se pravi da je ne vidi

Septembar 1986: Književnik Miloš Crnjanski, u mladosti i sam aktivan sportist, u svom delu "Embahade" Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine posvetio je punih 17 stranica...

Miloš Crnjanski je u doba održavanja Igara u Berlinu bio ataše za štampu naše ambasade u glavnom gradu Trećeg Rajha. Pratio je i službeno ocenjivao sve što je bilo u vezi sa Igrama. Ali, on je bio i sportist. Interesovala su ga i nadmetanja. Posvetio im je 17 strana svojih "Embahada". Ovo što sledi samo su izvodi...

35 godina Jugoslovenskog sportskog društva Partizan '80: Vreme ljubavi prema sportu, a ne novcu

Oktobar 1980: Čuveni horski uzvik sa "juga" stadiona JNA, od kojeg i bukvalno zaglunu uši, zaoriće se 4. oktobra verovatno jače nego ikad dosad. Biće to finale velike Partizanove proslave.

Trideset pet godina Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Velikih trideset pet godina.

Za čoveka veliko životno razdoblje. Za život sportskog kolektiva ne tako dug period. Ali, uprkos mladosti, Partizan je za sobom ostavio dug put trijumfa.

Kako je izgledao prvi ratni mjesec Dubrovnika 1991: Trideset dana bez struje, vode, komunikacija...

Novembar 1991: Kada me prije nekoliko dana telefonom iz Njemačke nazvao moj radni kolega, prve riječi bile su mu:

"Konačno si se izvukao iz Dubrovnika.

Tvoju dugogodišnju ljubav prema tom divnom gradu dobro si platio..."

Da, odista, bilo je tako... Trideset dana bez struje, vode, komunikacija...

Pavle Vujisić, In Memoriam 1988: Rođen na Cetinju, ne u Beogradu - insistirao na "J" u prezimenu

Oktobar 1988: Umro je Pavle Vujisić, glumac koji je nastupio u sto osam filmova te mnogo TV serija i drama...

Nastupilo je neko ludo vrijeme, nekakav izbirljivi tajfun, pa ne odnosi ono što mu se nađe na putu, nego odabire, probire, i to sve učestalije - s vrha naše kulture. Čovjeku da se srce smrzne osvrne li se samo koju godinu-dvije unatrag.

Pavle Vujisić imao je sreću da bude filmski glumac...

Toma Zdravković '91: Ne zameram kolegama što me ne obilaze u bolnici, pevači se plaše bolesti

Jul 1991: Teško bolestan i napušten gotovo od svih Toma Zdravković već tri nedelje leži na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. 

Izvađen mu je i drugi bubreg, pa bez aparata za dijalizu ne može da živi. Svoje nevolje junački podnosi, ali mu srce ranjava to što ga do sada nijedan kolega nije posetio...

Ima li kraja mukama i nevoljama Tome Zdravkovića? Taman pomislimo da je "dotakao dno života", da niže ne može, kad se neka nova boljka navali na njegova pleća. 

Fudbalska jesen '78: Rijeka, Hajduk i Zvezda idu dalje u evropskim kupovima - Partizan nije uspeo

Septembar 1978: Od četiri naša predstavnika u velikim evropskim kupovima - tri su prešla prvu stepenicu. U drugi krug Kupa šampiona nije uspeo da se probije Partizan.

"Crno-beli" su pobedili Dinamo iz Drezdena na svom terenu sa 2:0, a u revanšu su izgubili istim rezultatom. Posle 120 minuta igre, prvak DDR je bio uspešniji u izvođenju jedanaesteraca.

Rijeka je protiv Reksema, u Kupu pobednika kupova...

Ejdus '86: Nemamo jugoslovensku kulturnu politiku, nemamo čak ni saveznog ministra za kulturu

Maj 1986: Glumac Narodnog pozorišta u Beogradu, koga smo nedavno gledali na televiziji u ulozi Moše Pijade, skrenuo je pažnju na sebe baš interpretacijama istorijskih ličnosti...

Glumac Predrag Ejdus spada među one glumce čija svaka uloga predstavlja malo savršenstvo: 

Njegov glas, pokret, izraz lica na sceni pripadaju samo liku koji tumači, a sve skupa čini potpun sklad koji ponekad iznenadi, ali i očara publiku.

Dr Ivan Đurić '97: Vaspitan sam da je rodoljublje dužnost i da ne bi trebalo da donosi nekakve koristi

Maj 1997: Dr Ivan Đurić, istoričar po zanimanju, ali i strastveni političar, stupio je na političku scenu Srbije početkom 90-ih godina. Bio je zagovornik ideja Ante Markovića i angažovan na JUTEL-u.

Tako je, u stvari, nastavio porodičnu tradiciju i po očevoj i po majčinoj liniji: unuk je Milana Bogdanovića, književnika i strasnog i kontroverznog polemičara, sestrić arh. Bogdana Bogdanovića, čuvenog projektanta partizanskih grobalja i jasenovačkog kamenog cveta i neuspešnog gradonačelnika Beograda...

Telefonska obaveštajna služba 018, najčešća pitanja građana '60: "Tetkice, jel' važi da se nađemo?"

Januar 1960: Na trećem spratu u Kosovskoj ulici br. 47 nalaze se prostorije telefonske obaveštajne službe. Ako službenik sa 018 možda nema odgovor na neko pitanje, uvek će imati dovoljno ljubaznosti i srdačnosti.

Ali, zaslužuju li sva pitanja odgovore i svi ljudi koji okrenu ovaj broj ljubaznost? O tome vam može ispričati naš reporter Marija Tarjević, koja je provela jednu smenu u svojstvu službenika sa 018...

Trebalo je najpre da me prime u ovu službu po svim pravilima i redu jedne ustanove.