Partizan - Zvezda, priča o jednom jesenjem večitom derbiju: Najagilniji Moca, najbučniji Šekularac

Decembar 1980: Znan nam je jedan navijač Crvene zvezde koji posle poraza svojih ljubimaca u derbiju od Partizana ne sluša radio, nikom u kući ne dozvoljava da se nasmeši, a sam vodi računa da se novine sa izveštajem i komentarima sa derbija ni slučajno ne nađu u njegovoj kući.

U nedelju je bio jedan takav, dosta redak dan. Na Stadionu JNA, po sumornom i hladnom, pravom fudbalskom vremenu, Partizan je pobedio Crvenu zvezdu sa 3:1 u trenutku kada je već slavila titulu jesenjeg šampiona.

Punkeri iz Rume '83: Otkrili su Pistolse na Studiju B, preziru malograđanštinu i citiraju The Clash...

Septembar 1983: Svetski pank, pa i naš, sahranjen je odavno. Ostale su samo manje-više vredne i dobre muzičke numere. Međutim, tragovi pank-revolucije mogu se još uvek pronaći u nekim krajevima. 

Agonija panka vidljiva je čak i u tim krajevima, ali preostale grupice pankera kao da neće ili ne žele to da shvate. 

S tim u vezi razgovarali smo sa Žućom, Svircem, Stanišom, Boletom, Kembom, Tarzanom, Radetom...

Laza i Ipe napustili Dugme, snimili LP "Stižemo": Album će biti soundtrack za film "Pejzaži u magli"

Septembar 1978: Klavijaturista Lazar Ristovski i bubnjar Ipe Ivandić konačno su odlučili da napuste "Bijelo dugme" i nastave zajedničku karijeru kao grupa "Laza i Ipe". Naime, prema dogovoru članova naše najpopularnije pop grupe, za vreme Bregovićevog služenja vojnog roka, ostali muzičari mogli su da iskoriste vreme u kome "Dugme" privremeno ne postoji i pokušaju nešto sami da stvore na muzičkom planu. 

Tako je Željko Bebek za "Jugoton" snimio samostalni album "Skoro da smo isti"...

Radio Rijeka: Vedrana Rudan i kolege u štrajku, optuženi za napade na HDZ i ostrašćeni komunizam

Lipanj 1990: Već gotovo jedan mjesec Riječani su prikraćeni za najslušaniju emisiju Radio Rijeke "S primorske poneštrice".

Riječ je o emisiji bez dlake na jeziku, koja je na humoristički način i čakavskim narječjem opisivala društvene događaje.

Lokalni moćnici, političari i sumnjivi privrednici nerijetko su bili obrađivani suptilnim humorom, tako da su autori emisije bili na udaru sa svih strana.

Crvena jabuka u danima pre nesreće 18. IX '86: Zijo je čestitao Bajagi uspeh LP-ja "Jahači magle"

18. septembar 1986: Sve je na mostarskom stadionu "Kantarevac" one tople septembarske večeri bilo spremno za dugo najavljivani koncert "Crvene jabuke".

To je trebalo da bude početak ambiciozne turneje mladog sastava koji se meteorskom brzinom, ali zahvaljujući studioznom, predanom radu i neobičnoj nadarenosti svojih stvaralaca, vinuo u zvjezdane visine naše muzičke scene.

Poklonici njihovog prepoznatljivog muzičkog izraza ispunili su "Kantarevac" do posljednjeg mjesta.

"Bez tuđih tenkova i bajuneta, ekstremistička emigracija ne može ugroziti jugoslavenski opstanak... "

Studeni 1971: Odnos svake zemlje prema svakoj drugoj, prema svojoj međunarodnoj okolici, uvjetovan je, dakako, i odnosom te okolice prema njoj samoj. Zemlja koja njeguje tako brojne i intenzivne međunarodne odnose kao što to čini Jugoslavija mora sebi uvijek iznova postavljati i pitanje kakvom je svijet vidi i kakvu politiku prema njoj vodi.

Jugoslaviji se ta nužnost nameće s posebnom oštrinom.

Stjecajem povijesnih okolnosti...

TV gledaoci u Jugoslaviji šokirani prizorima "zaljubljenih muškaraca" u filmu "Zaljubljene žene"

Februar 1978: Ne prestaju rasprave posle emitovanja filma "Zaljubljene žene" i zakasnele domaće "seksi" serije "Ljubavni jadi Pepeka Gumbasa i Marijete Buble"...

Televizijski gledaoci su nedavno doživeli pravi mali šok.

Neki su još u nedoumici, neki se ljute, a neki (izgleda najmalobrojniji) odobravaju.

Reč je o emitovanju američko-engleskog filma "Zaljubljene žene" (subota, 14. I).

MIS 79, čarobna splitska sportska bajka: Izranjaju Gripe i ispred nas kočoperna gizdava ljepotica...

Listopad 1979: Ako i jest Dioklecijan bio simbol prve ere Splita, MIS 79 je sigurno nova era, nov splitski kalendar. Došljaku ili povratniku grad nalikuje na prizor iz čarobne sportske bajke...

Splićane ni u trenucima MIS-a, prije MIS-a i za vrijeme trajanja Igara, nije napuštalo karakteristično raspoloženje kojem su sastavni dio britki jezik, gunđav duh i mediteranska bezbrižnost kojima smišljaju peckalice, ne prikrivajući oduševljenje...

Terasa uz toplo more. Tiha noć.

"Lijepa naša" postaje himnom SR Hrvatske: Bila je to svečana pjesma partizana, a ne himna NDH...

Studeni 1971: Osamdeset godina pošto je "Lijepa naša" priznata kao narodna himna predlaže se da Ustavom SR Hrvatske bude i ozakonjena njezina povijesna povezanost s narodom - da postane himnom SR Hrvatske. Prijedlog da to i službeno postane izražen je u nacrtu prvoga amandmana (t. 3) na Ustav SR Hrvatske. 

Tijekom javne rasprave taj je prijedlog i široko prihvaćen. No, čuli su se i glasovi da tekst "Lijepe naše" nije najsretniji, da ne odgovara socijalističkome sadržaju našega društva i slično.

"Da nije bilo nekih novinara, rat u Jugoslaviji bi se završio znatno ranije": Deset primera... (1992)

Avgust 1992: Za mnoge ružne događaje i osvete krivi su "ratni izveštači" - neodgovorni pseudonovinari svih zaraćenih strana!

"Da nije nekih od vas, nekih novinara, ovaj rat bi mnogo, mnogo kraće trajao."

Kad je to izrekao jedan naš novinar i veoma staložen čovek, izgledalo je da preteruje. Međutim, vreme je, na žalost, pokazalo da je bio (i jeste) u pravu.

U ovom stravičnom ratu na našim prostorima...

Dejan Stanković (19), nova zvezda jugoslovenskog fudbala: Možda u Juventusu - ali u sledećem veku

Decembar 1997: Novopečeni reprezentativac i nova "Zvezdina" zvezda, iako ima tek 19 godina već razmišlja o fudbalskoj pečalbi na koju će imati pravo u prvoj godini sledećeg veka, kada mu ističe ugovor sa "crveno-belima"...

Kada se budu svodili računi ovogodišnje fudbalske sezone sigurni smo da će se ime Dejana Stankovića, mladog fudbalera "Crvene zvezde", naći u samom vrhu. 

Zato ima više razloga. 

Kako se promocija LP-ja "Kost u grlu" pretvorila u novinarski ispraćaj Bore Đorđevića u JNA (1979)

11. septembar 1979: "Ako ste mislili da disko kuće imaju samo svoje ekskluzivne pevače i grupe, svoje stalne i honorarne službenike, svoje saradnike i svoje "nosače zvuka" (ploče i kasete) - prevarili ste se. 

Ponekad su vlasnici i onoga što najmanje očekujete... "

"Pre tri nedelje uručena mi je odštampana pozivnica sa izvesnim ručnim korekcijama.

Na njoj od reči do reči stoji:

Hrvatski pjevači u Australiji 1988: "Da pjevamo pod slikom Ante Pavelića? Ni za milijardu dolara!"

Kolovoz 1988: Uspješna gostovanja naših estradnih zvijezda po bjelosvjetskim pozornicama često imaju i tamniju stranu.

Nejednom, koncerte naših pjevača ili grupa željeli su iskoristiti pripadnici ekstremne političke emigracije za propagandu ideologije koja je davno doživjela poraz.

Forma je već vrlo otrcana, a scenarij gotovo uvijek istovjetan. Organizatorima takvih koncerata podmeću se dvorane okićene ikonografijom koja se još može vidjeti jedino u muzejima:

Koča Popović, sportski intervju '86: Za razliku od Tita, lov nije voleo - smatrao ga je bespredmetnim

Jul 1986: Ova rubrika najvećim delom posvećena je pedesetogodišnjici organizovanja akcije bojkota XI olimpijskih igara u Berlinu i borcima internacionalnih brigada - članovima naših predratnih sportskih klubova...

Revolucionar i ratnik, komandant u interbrigadama u španskom građanskom ratu i vojskovođa u narodnooslobodilačkoj borbi, diplomat i književnik. 

Koča Popović kao gimnazijalac i student bio je svestrani sportista:

Ubijanje Jugoslavije: Stižu bivši legionari, plaćenici, neofašisti željni da se bore "protiv komunizma"

Novembar 1991: Novinar uglednog italijanskog nedjeljnika "Panorama" Đovani Porta ovih dana je boravio među plaćenicima koji se bore na jugoslovenskom ratištu. Kakvi su sve bili motivi stranih dobrovoljaca da se odluče na neizvjesnu balkansku avanturu.

ZULU je kao dvadesetogodišnjak 1973. godine pobjegao iz Jugoslavije zbog jedne ružne priče pune nasilja i krvi.

Poslije 18 godina provedenih u Legiji stranaca...

Dino Dvornik, jugoslovenska dance atrakcija: Kako je počela njegova saradnja sa Džibom i Rambom

Oktobar 1990: Rambo i Dino su se udružili. Po diskotekama trese, lupa, udara maxi singl "Jače manijače". Do Nove godine sledi Dvornikov drugi album koji je još uvek bez naslova. Umesto Rambovog kumstva predlažemo da se ploča zove "Ne tuci ženu kretenu". Stilski se uklapa.

Debi album Dina Dvornika mnogi su prihvatili s iskrenim oduševljenjem. Brojna disko publika dočekala je novu (jedinu?) jugoslovensku dance atrakciju frenetičnim ovacijama.

Mića Tomić u hit filmovima "Specijalno vaspitanje" i "Budimir Trajković": Koja uloga mu je draža?

Oktobar 1977: Beograđani ga znaju kao čoveka na mopedu, a ranije na "vespi", koji se bez obzira na doba godine, i po kiši i po snegu, ne odvaja od svog malog vozila. 

Neustrašivo se njime probija kroz gradsku saobraćajnu gužvu, vešto se provlačeći između automobila, a vozači, koji se inače ljute na te nametljive mopediste i nekako se potcenjivački ponašaju prema njima, kad ugledaju njega, razvuku lice u osmeh i radosno kažu:

- Evo Miće Tomića!

Ratko Zvrko: Kako je Beneš postao treći jugoslavenski prvak Evrope u profesionalnom boksu (1979)

Ožujak 1979: Nakon Ivana Prebega i Mate Parlova, Banjolučanin iz Tuzle Marijan Beneš postao je treći jugoslavenski prvak Evrope u profesionalnom boksu...

Kada je ušao u ring sportske dvorane u banjolučkom Boriku, pozdravljen gromoglasnom bukom i pjevanjem svojih vjernih navijača, Marijan Beneš bio je blijed kao krpa.

Možda je bljedilo na njegovu licu bilo još naglašenije zbog onog crnog haljetka kojim je bio ogrnut, ali jedno je posve sigurno:

"Bože, spasi Jugoslaviju": Zemlja se deli, stranke se razmnožavaju... Šta će biti sa nama? (1990)

Oktobar 1990: Jugoslavija se deli a stranke razmnožavaju, proizvodnja pada a inflacija raste...

Poslednji zvanični napad bez objave rata na Jugoslaviju je izvršila Nemačka, a prva zemlja koja je priznala socijalističku Jugoslaviju bila je SAD. Danas se vrednost dinara meri prema nemačkoj marki, a naši nacionalni lideri hrle u Ameriku po svoje mišljenje. 

U političkom pluralizmu SFRJ izgleda postoji još samo kao predsedavajući pokreta nesvrstanih i prvak sveta u košarci.

Đački biseri '68: "Dobrica Ćosić je prikazao najneoduševljenije neprijatelje našeg naroda - četnike"

Svibanj 1968: Vrijeme strelovito odmiče i školski sat se bliži kraju. 

Još desetak minuta i zazvonit će, zadaćnice će se morati predati nastavniku. 

Zato lete đačka pera po papiru, saginju se mlade glave u "cajt-notu", ne pazeći na svaki izraz, ne zapažajuči pogreške.

I rađaju se čudni sklopovi riječi i misli, koji kasnije navode na smijeh i same đake. 

Kako je slovenački punk uzdrmao temelje republike: "Neka idu u Englesku, ovde za njih nema mesta"

Srpanj 1982: Serija političkih ekscesa koja je, na slovenskoj punk-sceni, kulminirala prije nekoga vremena u razglašenoj aferi kukastih križeva, polarizirala je gotovo do ekstrema javno mišljenje u Ljubljani, pa i u republici. 

I dok su se neki najodgovorniji ljudi u političkom životu Slovenije radije opredijelili za dijalog s tim fenomenom, čini se da je javnost prije za rat...

Jasenko Houra, lider zagrebačkoga Prljavog kazališta, upravo razmišlja o svojoj četvrtoj metamorfozi. 

Najveći zlikovci Trećeg Reicha spaljeni su u istoj peći koja je tokom rata gutala logoraše Dachaua

Nürnberg: Ujutro 20. studenoga 1945, šest mjeseci nakon završetka drugog svjetskog rata, među ruševinama avionskim bombama porušenog grada počelo je najveće suđenje u povijesti čovječanstva.

Optužnica je imala dvadeset pet tisuća riječi, a sud je zasjedao više od četiri stotine puta i na kraju donio dvanaest smrtnih presuda na višegodišnje tamnovanje.

U sudnici je izrečena i jedna riječ koja je do tada bila nepoznata: genocid.

Braća Vujović, najbolji stranci u zemlji prvaka Evrope: Kod nas potcenjeni, u Francuskoj obožavani

Januar 1987: Zoran Vujović, za kojeg su čak i splitski novinari tvrdili da je "samo prosečan" fudbaler koji se u Hajduku "šlepuje" uz brata Zlatka, za ovih nekoliko meseci koliko igra u Francuskoj dokazao je svoju pravu vrednost - proglašen je za najboljeg stranca u zemlji prvaka Evrope!...

Kad su svojevremeno braća Vujović stekli prava odlaska u inostranstvo, jedan od njih, Zoran morao je da proguta mnogo aluzija na svoje igračke vrednosti. Gotovo svi "poznavaoci" fudbala u Splitu (među kojima je bilo čak i novinara) tvrdili su da ne vredi ni kao prosečan igrač.

Aleksandar Vojinović, niški narodni heroj: Kako sam izvršio napad na fašističko leglo u hotelu Park

Avgust 1960: Narodni heroj Aleksandar Vojinović imao je 1941. godine sedamnaest godina. Bio je učenik Poljoprivredne škole. Istog leta dobio je zadatak da baci bombu u salu hotela "Park" u Nišu, koji je za vreme okupacije bio oficirski dom i sastajalište nemačkih oficira. Vojinović je izvršio zadatak Partije. Od bombe, koju je bacio, poginulo je preko 30 fašista.

Želeo sam da baš od njega čujem najautentičniju priču o događaju koji ga je još pre početka oružanog ustanka u ovom kraju načinio herojem. 

Boris Aranđelović iz grupe Smak izabrao je deset najdražih albuma jugoslovenskog rocka... (1979)

Novembar 1979: Nаjslаvniji među "Rolingstonsimа", Mik Džeger, snimio je nekoliko filmovа, а ondа bаtаlio glumu, objаšnjаvаjući dа gа to ne zаnimа i dа verovаtno više neće stаti pred kаmere. 

Međutim, ovih dаnа u Rimu, legendаrni roker je ponovo filmski glumаc u ostvarenju "Pаti ili umri u Rimu", u kome mu je pаrtnerkа Emi Irving, inаče verenicа režiserа "Ajkule" Stivenа Spilbergа ... 

Tаnjа Bošković tumаči nаslovnu ulogu...

Aleksandar Đorđević '91: Dubiću na trepavicama, ješću parket - samo da igram za reprezentaciju

Jul 1991: Košarkaš Partizana Aleksandar Đorđević, zvani Lepi Sale, opet je, posle četiri godine pauze - u reprezentaciji Jugoslavije. 

Debitovao je kao 20-godišnjak na Evropskom šampionatu u Atini 1987. kod selektora Ćosića. Kasnije ga nije bilo među izabranicima kormilara državnog tima, Dušana Ivkovića, zbog čega je ovaj bio izložen oštrim napadima "dela beogradske štampe". 

Međutim, kako je reprezentacija iz godine u godinu...

Komšije Srbi i ja, Hrvatica, pitamo se: Otkud tolika mržnja da sad jedan narod puca na drugi? (1991)

Vukovar, novembar 1991: Grad na Dunavu, kažu, više ne postoji. Ostali su sablast ruševina i ljudi za koje se ne zna da li su uopšte živi. Kakva je sudbina Marije Vučetić, radnice "Vuteksa", iz Ulice Sonje Marinković 35, čiji smo potresni dnevnik nedavno dobili...

"Mi u Vukovaru smo najradije pjevali: "Divni Vukovaru moj". A sada su ostale ruševine, izrešetane kuće, umorni, ratom napaćeni ljudi. Nalazimo se u obruču, nigdje ne možemo, nitko nam ne pomaže.

Da li su sretniji otišli u izbjeglice o kojima neki drugi ljudi brinu. Novaca nemamo, a i što će nam, radnje su zatvorene. 

Mijesimo domaći kruh, i to samo oni koji su obezbijedili brašno u neko tamo sretnije vrijeme. 

Slušamo eksplozije, pucnjave. Ginu tamo neki ljudi, znani i neznani. Tragedije su naš svakodnevni život.

Goran Marković u Puli 1982: Fašizam je potpuno nebitan fenomen za ovu sredinu i ovaj trenutak

Avgust 1982: Goran Marković ima 36 godina jer se rodio odmah nakon rata.

U Pulu je odlazio još kao mali dečko, a tamo ga je obvezatno dočekivao predstavnik producenata i za ruku vodio u apartman u hotelu "Riviera", gdje su odsjedali njegovi mama i tata, glumci Olivera i Rade Marković.

Otkad se sam počeo baviti filmom, Goran Marković spava u Puli u kućnoj radinosti. Za četiri filma prikazana na festivalu nije dobio još nijednu nagradu.

Let 3, debi album "Two Dogs Fuckin'": Da li dolazi vreme konačne afirmacije Mrleta, Prlje i drugova?

Jun 1989: "Two Dogs Fuckin'" je naziv debi-albuma, jednog od najagilnijih riječkih sastava - Let 3.

Da li dolazi vreme konačne afirmacije Mrleta, Prlje i drugova?

Esencija onoga što je činilo i čini riječku scenu je delovanje grupe Let 3.

Iako već duže vreme prisutni, kontinuitet rada im je bio prekidan, te zapravo "pravi" atak sledi zajedno sa realizacijom debi-albuma.

Kada jednog dana bude podignuta optužnica protiv onih koji su nam servirali građanski rat... (1991)

Novembar 1991: Kada jednog dana bude podignuta optužnica protiv onih koji su nam servirali građanski rat, u njoj će najbolnije biti činjenice o tome da su najmlađa pokoljenja ove zemlje zbog bezumlja odraslih ginula, umirala od gladi i bolesti, ostajala bez roditelja.

Vicu Pendžera (14) u Šibeniku raznijela granata; Josipa Kozić (15) poginula u Petrinji; Ivana Vujić (13) stradala u Osijeku; Marija Pokrovac (12) žrtva u Drnišu; Ivan (četiri mjeseca), Josipa (7) i Dubravka Špoljarić (9) poginuli od minobacačke vatre u Plitvicama; Mirela Ljutak (11) ubijena u Daruvaru, Danijela Rokvić (15) zaklana u Karlovcu...

Lista je, na žalost, mnogo duža. Otvarajući stravični dosje SOS upire prstom na sve užase YU rata. Najmanje pola miliona Jugoslovena je u izbjeglištvu ili prinudnom zatočeništvu, čak 300.000 djece putuje od nemila do nedraga. Očevi su na ratištu, a mališani na stratištu bijede i očaja. Prepune su šume Banije i Korduna, Papuka i Psunja.

Čamci preplavljeni očajnicima odvoze u nespokoj preko Dunava i Drave, Une i Save.

Stjepan Bobek, stranica mog života: U Zagrebu sam se krio od ustaša da me ne bi poslali na front

Maj 1998: Od reprezentacije Jugoslavije sam se oprostio na bedan način, ovde u Beogradu, 1956. godine, u utakmici koju smo izgubili od Mađara sa 1:3. Tada me je trener ubacio u igru u poslednjih petnaestak minuta, kada je utakmica već bila izgubljena.

To je bio moj poslednji nastup u dresu reprezentacije za koju sam igrao već na njenoj prvoj utakmici, u Pragu, 9. maja 1946, kada smo pobedili Čehoslovačku sa 2:0.

I ne samo to. 

Jelena Ćetković, životna priča neustrašive skojevke: Njene akcije inspirisale su autore "Otpisanih"

Mart 1975: Ulice okupiranog Beograda su odavno već bez živosti i života. A to jutro 6. marta 1942. godine bilo je tmurnije no obično. Jutro bez ljudi. Bilo je tačno 10 do 8 kad su se iz kuće u Ulici cara Uroša broj 17 pojavila dva čoveka. Za razliku od drugih, retkih prolaznika, koračali su žustro, razgovarali glasno, smejali se...

I dok su zalazili iza ugla Ulice Zmaja od Noćaja, usred tog veselog ćaskanja, iz jednog hodnika iznenada iskočiše pred njih dvojica mladića s uperenim revolverima.

"Plavo leto": "Pišite o Haviju, Panču, Titu, Beatris, junacima omiljene serije... Pa oni su fantastični!"

Maj 1984, rubrika "Pisma čitalaca": "Draga redakcijo, redovno čitamo TV NOVOSTI i SABOR i možemo reći samo sve super.

Redovno smo pratile špansku seriju "PLAVO LETO" ("Verano azul"). To je takođe super serija i mislimo da treba što više takvih na malom ekranu.

Mali glumci, junaci su nas oduševili. Oni su ljubimci sve dece. Molimo vas napišite ko je igrao Havija, Panča, Kiku, Beatris, Desi, Tita, Piranju, Juliju, Čanketa, pevača Bruna, Desinog tatu i ostale. Pa oni su fantastični!

Olga Vujošević o danima NOB-a: "Ne plači, rđo jedna, pobjedićemo", šapnuo mi je Peko Dapčević

Jul 1980: Sve najvažnije u životu Olge Vujošević zbilo se u proleće. Rođena je 15. aprila 1914. godine u Podgorici. Istog dana dvadeset i tri godine kasnije postala je komunista.

Bilo je takođe proleće 1941. godine kada joj je dr Saša Božović pomogla da na svet donese svoje prvo dete, kćerku Radmilu.

Još je trajao taj isti behar kada je dobila zadatak da se stavi na raspolaganje Partiji. Predstojalo je dizanje ustanka...

Žuti Beograd: Kako je naš glavni grad dobio svoje ime - i da li je ovog leta 1973. zaista "požuteo"...

Avgust 1973: Davno je Beograd dobio svoje sadašnje ime:

Neki od mnogobrojnih vojskovođa koji je prošao kroz grad na ušću dve reke, tako bar kaže legenda, posmatrao je iz daljine utvrđeno naselje koje je trebalo osvojiti i uzviknuo:

- Da bela li grada!

I tako postade i ostade - Beograd.

Novinar "Rada" u blokiranom Kninu: Da li je moguće da počinje građanski rat, mislim sa zebnjom

Listopad 1990: Tek poslije sat stajanja vlaka na željezničkom kolodvoru Bosanski Drenovac, i najpospanijim putnicima je postalo jasno da se dogodilo ono u što se, ipak, nije vjerovalo kada se ulazilo u vagon:

da će biti obustavljen sav cestovni i željeznički saobraćaj preko sjeverne Dalmacije i južne Like, točno u ponoć 1. listopada.

Tu vijest pročitao je i spiker Hrvatske televizije u Dnevniku, u nedjelju naveče...

Dušan Radović, pisac na prinudnom književnom radu: Etiketiranje je nemoć onih koji imaju moć

Oktobar 1984: "Veliki deo savremene poezije ne razumem i ne pada mi na pamet da za to sebe okrivljujem! To je poezija uskih zatvorenih krugova, dezerterska, daleko od ljudi i njihovih pravih problema, dosadna, prazna, bez duha, prosta... "

(Razgovor vođen na Stražilovu za vreme pretprošlog "Brankovog kola" / Intervju objavljen nakon smrti Dušana Radovića u magazinu "Halo" - op. Y.)

• Recite nam nešto o svom duhovnom poreklu?

Göteborg 1982, prva švedska beba iz epruvete bila je - Jugoslovenka: Kära lilla Marija Nikolić

Septembar 1983: Mala Marija Nikolić, koja je 26. septembra proslavila prvi rođendan, prva je "beba iz epruvete" rođena u Švedskoj. Dok se švedska javnost podelila "za" i "protiv", Marijina majka Gordana kaže: "Moj životni san je ispunjen"...

Četiri godine posle rođenja Engleskinje Lujze Braun čiji je dolazak na svet doneo nadu hiljadama žena, u Salgrenskoj bolnici u Geteborgu, rođena je prva švedska beba iz epruvete. Uspeh je došao posle stotinu pokušaja koji nisu urodili plodom. 

Rock leto u Herceg Novom '90: Kako je bilo na koncertima EKV-a, Bajage, Balaševića, Čorbe, Bebeka

Leto 1990: Herceg Novi je grad u kojem se uvek nešto dešava: dani mimoze, karnevali, festivali režije, koncerti...

Leto '90. biće zapamćeno po raznovrsnom koncertnom sadržaju: neko uživo, a neko kao Željko - plejbek...

Kanli Kula pravi je prostor za prave ljude-muzičare i uvek raspoloženu publiku. To fino mesto može da primi 1400 ljudi. Ali ove sezone ni na jednom koncertu, koji je tu održan, nije bilo više od 700-800 posetilaca.

Anđelko Marušić Ferata, legenda Hajduka u partizanima: Na nišanu vojnika iz divizije "Princ Eugen"

Januar 1987: U istoriji splitskog Hajduka i državne reprezentacije posebno mesto pripada Anđelku Marušiću. O nezaboravnom "Ferati" napisao je njegov sugrađanin i decenijama najuvažavanije naše sportsko pero Hrvoje Macanović i ovo:

"Pravi igrač, borac, koji se odlikovao viteškim, žilavim, hrabrim, originalnim, srdačnim, upravo strastvenim nastupima. 

Od Marušića su mogli svi naučiti...

Top 10 najgledanijih u BG bioskopima '88: Debakl domaćeg filma / Da li su za sve krive - videoteke?

Jul 1988: Grickanje semenki, škripanje stolica koje nadjačava projekciju i magična iluzija pokretnih slika na prašnjavom ekranu očigledno više nisu dovoljan izazov za sve siromašniju ali i razmaženiju, bioskopsku publiku. 

Već pomalo otužna kuknjava za izgubljenim gledaocima moraće da ustupi mesto novim pokušajima da se ti isti gledaoci nekako ponovo vrate u bioskope. 

A presudnu ulogu u tome će, ipak, odigrati repertoar. 

Zvonko Letica o TV emisiji koja je šokirala naciju '67: Prvi razgovor sa ljudima bez građanskih prava

Decembar 1967: Televizija odavno nije jednom svojom emisijom u ovolikoj meri ustalasala javnost i izazvala tolike komentare.

Šezdeset minuta trajanja emisije "Tamne staze života", koju su njeni autori Zvonko Letica i Angel Miladinov snimili u ženskom Kazneno-popravnom domu u Slavonskoj Požegi, bilo je dovoljno da se stranice mnogih listova i časopisa ispune raznim komentarima i mišljenjima, koja su i "za" i "protiv", i "za" ali - "uz izmene", i "protiv" - "bez ustupka", kao i "za".

Horst Grabert, bivši ambasador SR Nemačke u SFRJ: Nemci ne mrze Srbe, već njihova nedela (1992)

Avgust 1992: "Vaša je greška što ste ubeđeni da ste nešto posebno u svetu koji vas okružuje. 

Vodite rat oko granica koje u modernoj Evropi ne znače ništa. 

Problem je kako ih organizovati da one ne budu prepreke kretanju ljudi i roba, a ne - da se obezbedimo da ih niko od "onih drugih" odsad pa zanavek neće preći.

Čak i da uspete da se podelite i razgraničite, opet će se naći neka nova generacija koja će se tući da ih promeni."

U znak sećanja na ljubav Hatidže i Nusreta, ljudi iz okoline Jajca podigli su čuvene mlinove na Plivi

Avgust 1973: Od ovog broja, na predlog čitalaca, A-Š započinje novu seriju o nesrećnim ljubavima iz prošlosti naših naroda. 

Ove reportaže pravljene su na osnovu legendi, koje se pripovedaju u pojedinim krajevima Jugoslavije...

U znak sećanja na ljubav dvoje mladih, ljudi iz okoline Jajca podigli su osamnaest mlinova, ista kao što su bila dva Asifova, oni i danas postoje...

Ko je bio Asif?

Zora Korać, urednica II programa TV BG '73: Pakosnim muškarcima smeta što jedna žena toliko radi

April 1973: Urednik Drugog programa Beogradske televizije Zora Korać poslednjih dana je "na udaru" kritike mnogih gledalaca, koji su razočarani dosad prikazanim epizodama bučno najavljivanog "prvog srpskog mjuzikla" "Naše priredbe".

Koliko je bila hvaljena što je izabrala seriju "Velike bitke" i obogatila program, toliko je sada kude jer se priča da je serija "Naše priredbe" stajala ni manje ni više nego 400 miliona starih dinara... Spavate li mirno kad se zna da ste kao urednik mogli da sprečite da ovoliki novac ne ode u vetar?

"Jugoslavija - šta dalje?", Milovan Đilas i Vesna Pešić '90: Propadamo ka versko-nacionalnom ratu

Jun 1990: U Somboru, u organizaciji OK SSOV i našeg lista, nedavno je održana Tribina pod nazivom "Jugoslavija - šta dalje?" Gosti su bili Milovan Đilas i dr Vesna Pešić, profesor iz Beograda...

Kad se u relativno malom gradu kakav je naš pojavi čovek koji je bio u najužem rukovodstvu zemlje posle rata, da bi zatim, odmetnuvši se od boljševizma, a time i od luksuza i privilegija koji su mu bili dostupni, bio osuđen na dvanaest godina robije (odslužio devet), čovek koji je od 54. van svakog javnog političkog angažovanja

Rock leto '79: Poslednji valcer Dugmića? / Čorbin album kasni / Oliverov LP biće hit / Preporuke...

Avgust 1979: Za razliku od svih prethodnih koje pamtim - ovo je neko najblesavije leto. Em je vreme poludelo, em sam, za razliku od svih prethodnih koje pamtim, nesumnjivo i neizbežno stariji. Na mojoj privatnoj top listi trešti "dođe i prođe leto trideseto", a po Beogradu caruje tišina. 

Divim se gluvoći mog grada. Da nema tog Beogradskog leta preko vikenda u Domu omladine - najveće zabave i igranke u gradu, bili bi žurevi u kojima učestvuje Boban Petrović. 

Bodan Arsovski iz grupe Leb i sol otkriva svojih deset najdražih jugoslovenskih rock pesama (1979)

Avgust 1979: U domaćim prodavnicama ploča i dalje sve trešti od aktuelnih disco hitova: Najprodavanija licencna singlica je "Does Your Mother Know" švedske supergrupe ABBA (čije je premijerno emitovanje bilo u "Vremenu sporta i razonode" Radio Beograda).

Slede "Tragedy" Bee Geesa (pokazali da nastavljaju istim tempom i nakon "Groznice subotnje večeri") i "Do Ya Think I'm Sexy" Roda Stewarta (još jednog veterana koji je prigrlio zvuk "Diskoteke 54").

Na četvrtom mestu po prodaji:

Mika Bosnić strgnula je ćebe sa partizanskog tenka: Ovo je sećanje trojice boraca koji su bili u njemu

Svibanj 1980: Prilikom operacije "Konjićev skok" u Drvaru, među njemačkim padobrancima i jedriličarima pravu je pustoš izazvao mali tenk s petokrakom. S njega je strgnula ćebe, koje je zaklanjalo pogled tenkistima, 16-godišnja Mika Bosnić i taj je hrabri pothvat platila životom.

Tenk je u skrovištu na obali Unca dočekao kraj rata, a podvig tročlane posade bio je dosad nepoznat. Naši reporteri Aleksa Vojinović i Alojz Boršić rekonstruiraju taj događaj iz narodnooslobodilačke borbe...

U Jugoslaviji je najviše mešovitih brakova u Hrvatskoj: Albanac i Hrvatica, Zagorac i Prokupčanka

Septembar 1987: Albanac i Hrvatica već četvrt veka žive u srećnom braku, u Splitu, a Zagorac i Prokupčanka slažu se i vole tri i po decenije.

Njihova deca su - vele - Jugosloveni. 

Mnogo je sličnih primera u SR Hrvatskoj, jer je ova Republika vodeća po broju mešovitih brakova - svaki četvrti sklapaju ljudi različitih nacionalnosti...

Kad je Jelkina majka čula da joj se kći udaje za Crnogorca, izletelo joj je: "Kud baš nađe Crnogorca!"