Ćiro Blažević o "podvali stoleća" '87: Zvezda je na prevaru uzela Prosinečkog - a zamalo i Bobana

Novembar 1987: Na primedbe da svesno rastura Dinamo, Miroslav Ćiro Blažević otkriva gotovo senzacionalnu pozadinu prelaska najboljeg omladinca sveta u Crvenu zvezdu: Džajić me prevario za Prosinečkog!

Nedavno, po povratku naše omladinske reprezentacije iz Čilea, najbolji igrač na Svetskom prvenstvu Robert Prosinečki, otkrio nam je i jednu malu tajnu:

- Sad, posle svega, nemam razloga da se ljutim na Dinamo.

Što se Zagrepčana tiče, doživeo sam punu satisfakciju. Neka sad oni razmišljaju gde su i kada pogrešili. I ne samo to - vrlo lako se moglo dogoditi da letos, zajedno sa mnom, u Crvenu zvezdu dođe i Zvonimir Boban!

Što bi rekao Mladen Delić - da li je to moguće? Odnosno, kako je moguće da u Dinamu nisu uspeli da "upoznaju" sve kvalitete Roberta Prosinečkog i Zvonimira Bobana, dvojice, zvanično, najboljih mladih fudbalera sveta? Pitanje je, normalno, direktno upućeno treneru Dinama Miroslavu-Ćiri Blaževiću, koga već danima i mesecima optužuju da "rastura" Dinamo, i da se olako odriče mladih igrača u koje je njegov klub mnogo (i premnogo) investirao, pa sad, eto, nema strpljenja da sačeka na rezultate (dugogodišnjeg) rada.

Da li to Blažević svesno radi? Čitaoci će se, nema sumnje, lako setiti da je u trenucima ljutnje Ćiro Biažević "ispalio" i onu čuvenu rečenicu da će pocepati svoju trenersku diplomu ako Robert Prosinečki postane igrač! Da li je sad došao trenutak da trener Dinama javno objasni svoje nagle i ishitrene poteze.

Uostalom, ne treba zaboraviti ni to da se sadašnji trener Dinama svojevremeno isto tako lako odrekao jednog Bore Cvetkovića, pa Milivoja Bračuna. Sada, eto, saznajemo da je i mladi Zvonimir Boban bio na dobrom putu da odmagli iz Maksimira. I, dok Ćiro Biažević trpi kritike zbog "kratkovidosti" kada je u pitanju Robert Prosinečki, iz Crvene zvezde, kojoj je letos praktično poklonio najveće pojačanje, čak i ironišu, pitajući se javno koga li će im Ćiro novog igrača poslati na Marakanu?

- Neke stvari u vezi Prosinečkog i Bobana pišu se dosta proizvoljno. Prvo, nikada u Maksimiru nije postojao "slučaj Boban". I drugo nije postojao ni "slučaj Prosinečki"... - dosta ljutito nam objašnjava trener Dinama. - Mene stalno napadaju što sam olako pustio Cvetkovića, Bračuna, letos
i Prosinečkog. Moram da kažem - to je taj naš nesrećni balkanski mentalitet. Jer, kada bi tako radili i drugi klubovi, kada ne bi gledali samo svoje uske interese, i po cenu da upropaste igrača, onda bismo mi imali bolji fudbal, više gledalaca, zapaženije rezultate, u domaćim i međunarodnim relacijama. I onda bi u Dinamu igrao jedan Mitar Mrkela, a u Zvezdi Robert Prosinečki, bez ikakvog čuđenja.

Ja sam napravio to što sam napravio. Bio sam korektan prema Crvenoj zvezdi. Međutim, oni prema meni - nisu! Jer, kada smo mi zatražili da nam, posle svega, daju Mitra Mrkelu, oni su počeli da vrdaju i da nas ucenjuju. No, nema veze... Učinio sam samo ono što je korisno za jugoslovenski fudbal, za te igrače. A sad doživljavam da me pojedinci prave budalom i optužuju da nemam pravu procenu.

Kako mene neko može da optuži da nemam pravu procenu, da nisam znao koliko vredi Robert Prosinečki, kada je on na moje insistiranje i potpisao prvi profesionalni ugovor s Dinamom. Druga je stvar što on nije bio dovoljno privržen Dinamu. I dovoljno strpljiv da sačeka svoju šansu. Nikoga ja ni ubuduće neću silom da zadržavam u Dinamu. Onaj ko ne voli klub, ko mu srcem nije odan, može slobodno da ide. Nikoga, kažem, nećemo silom zadržavati. Ni Mlinarića, ni Zvonimira Bobana, ma koliko to nekome i dalje izgledalo suludo.

Mene ni najveći igrač na svetu ne interesuje ako je nezadovoljan. Na žalost, u našem fudbalu, dosta dugo, egzistira jedna krajnje sebična "politika", koja bi mogla da se objasni rečenicom-dve. Samo ne dozvoli da ti igrač ode u drugi klub, da pojačaš konkurenciju, a nije važno šta će sa njim biti i da li će on propasti!

Dobro, recite nam istinu o "slučaju Zvonimira Bobana". I on sam priznaje da u Dinamu dugo nisu hteli da potpišu ugovor sa njim - da li je to tačno?

- Ne! Sa Bobanom nije bilo nikakvih problema. Možda se i kod njega, u jednom trenutku, pojavilo nestrpljenje i želja da što pre potpiše svoj prvi profesionalni ugovor. Ali, Dinamo na Bobana nije zaboravio, kako to sad neko želi da predstavi. On je sa nama imao ugovor o stipendiranju koji je isto toliko pravno valjan kao i profesionalni ugovor. Prema tome, nama se nije žurilo. Dinamo je s Bobanom potpisao ugovor onda kada su to hteli on i njegov otac koji ga odlično vodi i usmerava.

Vas, verovatno, nije iznenadio Bobanov uspeh u Čileu, i njegovo proglašavanje za drugog igrača Svetskog prvenstva?

- Iznenadilo me je... još kako me je iznenadilo. Boban je takav igrač i mladić kome nije potrebno nešto dva puta reći. Ja sam sa njim pred početak sezone imao samo jedan razgovor "poverljive vrste". Upozorio sam ga da ne može da igra komotno, revijalno, već da mora u svakoj prilici i na svakoj utakmici da igra - takmičarski. U jednom trenutku sam se, čak, uplašio da je pomalo i kukavica.

Srećom, Boban me je brzo demantovao - izmenio je pristup igri za 180 stepeni. Odjednom, više mu nije nedostajalo ni hrabrosti ni agresivnosti. Mali Boban je u našoj ekipi za kratko vreme postao veliki vuk. I to je naša najveća dobit. To je Boban pokazao i u Čileu. Sada od njega, s pravom, očekujem da pokaže i jedan kvalitet više - da mu uspeh na Svetskom prvenstvu bude samo dodatni motiv da pokaže još više. Na to sam ga već i upozorio.

Jer, svetski fudbal je pun negativnih primera. Jedan Paolo Rosi ili Gentile, iz ekipe svetskih prvaka Italijana, nikada posle Španije nisu bili ono što je trebalo da ostanu istinski asovi. Boban je srećom, stabilna ličnost. To je već jedna garancija da će ostati čvrsto na zemlji. Znaju mene dobro i Zvonimir Boban i svi ostali igrači Dinama - da "zvezde" priznajem samo na terenu.

Na žalost, kod nas je sve drugačije - "zvezde" su nam, uglavnom, najekscesniji igrači. Ovde već moram da se poslužim jednom izrekom duhovitog Ive Tomića, da je igrač "kao pokvaren zub". Uvek mora da te zeza ako hoće da ga okuješ u zlato. Naši igrači su, izgleda, dobro (i naopako) shvatili to, i sad imamo ono što imamo - zvezde bez sjaja, koje najmanje daju a najviše uzimaju. Imamo i najnedisciplinovanije igrače, u Evropi i svetu.

Boban i Prosinečki, iz vašeg trenerskog ugla - koje su im sličnosti i gde su razlike?

- Teško je upoređivati Bobana i Prosinečkog. Prosinečki ima bolji pregled igre, tečnija i tačnija dodavanja. Boban je hitriji, brži, agresivniji. I ono što je najvažnije - Boban ima i onu najbitniju komponentu savremenog fudbala: mogućnost promene ritma. Boban ima i prvu, drugu i treću brzinu. Robert Prosinečki ima samo jednu - drugu.

Po meni, Boban može da igra u svakoj ekipi. Prosinečki samo u jednoj i to - specifičnoj. Robert je imao i tu sreću da su njegovi igrački kvaliteti brzo došli do izražaja u Crvenoj zvezdi, kojoj je bio potreban igrač takvog profila. Ali, tvrdim vam nešto drugo - da Crvena zvezda, nekim slučajem, ima jednog Pižona u svojim redovima, Prosinečki nikad ne bi mogao da "prođe" na Marakani.

Ovim, naravno, ne želim da umanjim kvalitete ovog igrača. Ne! Ma koliko se to mnogima činilo čudnim - meni je posebno drago što je Prosinečki uspeo. Robert je dobar dečko. Njegov "problem" je jedino bio u tome što je bio nestrpljiv. Da je imao strpljenja da malo pričeka - našao bi i on svoje mesto u Dinamu.

Nije tačno da u Maksimiru nije bilo mesta i za njega i za Bobana. Ne želim ovim da precenjujem kvalitete svog tima, ali, kad je Prosinečki odlazio, znao sam da je njegova šansa da zaigra u Crvenoj zvezdi veća za 40 odsto nego u Dinamu. Takav je to tip igrača. I niko sad, mislim, nema pravo da me osuđuje što uvažavam slobodu igrača, pa i kad je u pitanju promena sredine.

Dinamo je u Roberta Prosinečkog dosta investirao. Milijarde. Za uzvrat, nije dobio ništa - ni dinara! Međutim, hajde da razmišljamo i malo drugačije - koliko je dobio jugoslovenski fudbal. Sve dok ne počnemo da razmišljamo tako, da vodimo računa i o nekim širim interesima, a ne samo o interesima sopstvenog kluba, svoje sredine, svoje opštine - fudbal će nam i dalje biti kakav je sad: težak bolesnik.

A, vidite, mene napadaju što sam takav - "fudbalski altruista". No, oni koji me napadaju što sam dozvolio da Robert Prosinečki ode uz Dinama u Crvenu zvezdu, trebalo bi da znaju samo jedno - da su to, u suštini, najprimitivnija razmišljanja!

Slažemo se sa vama. Utoliko je čudnije što iz Crvene zvezde, kojoj ste praktično "poklonili" sjajnog igrača, stiže jedno ironično pitanje "koga li će im to sledećeg igrača proslediti Ćiro Biažević"? Kao da, baš u Zvezdi, postoji želja da vas u javnosti diskredituju i predstave kao "neznalicu"?

- Ja mislim da se to sadašnji trener Crvene zvezde samo šalio. Vasović je jedan duhovit čovek. Ne plašim se ja da će meni "Vaske" da podvali. Međutim, ne verujem da je on mogao tako nešto da kaže. Možda se samo našalio, kao što bih to učinio i ja, a onda su to novinari dohvatili i "preveli" onako kako njima odgovara - da mene gađaju. Kažem vam - ja sam to shvatio kao jedan Vasovićev vic na moj račun. Pa, neka je i tako... najviše volim da se smejem vicevima koji su upućeni na moju adresu.

Neki me, kažem, uporno kritikuju što sam bio tako izdašan prema Crvenoj zvezdi, pa sam joj dao Boru Cvetkovića, Bračuna, Prosinečkog. A, ja svima odgovaram ovako - da je Crvena zvezda nama učinila najveću uslugu. Pa, Crvena zvezda je, praktično, najviše afirmisala Dinamo, jer i sama priznaje da su joj trenutno ponajbolji igrači - naši bivši članovi. Čak su i uspehu u Čileu najviše doprinela tri "dinamovca" - Prosinečki, Boban i Pavličić?

Pardon, Prosinečki nije Dinamov igrač. Verovatno ne čitate pažljivo sportsku štampu. Pa, i sam Vasović se sad hvali da je od Roberta Prosinečkog, za tri meseca, napravio svetskog igrača. Ni reči, dakle, o zaslugama Dinama?

- Dobro, priznajem, nisam to pročitao. Ali, ako je to Vasović ozbiljno rekao, onda je to od njega - neozbiljno. Trener Crvene zvezde, opet kažem, ima svoj specifičan humor koji vi novinari, izgleda, ne razumete!

I sada smo praktično došli do samog kraja - kada ćete konačno morati da progovorite o "istini" kako je Robert Prosinečki zaista završio u Crvenoj zvezdi. Jednom prilikom ste izjavili da je Dragan Džajić, direktor Crvene zvezde, na prevaru, iz Maksimira, odveo vašeg mladog igrača. Navodno, rekao je ljudima iz Dinama (za vreme vašeg odsustva iz Maksimira) da se sa vama o svemu dogovorio oko Prosinečkog, i da ste vi saglasni da on pređe na Marakanu. U klubu su poverovali u to, znajući za vaše dobre odnose sa Džajićem i Crvenom zvezdom i...?

- To je tačno! Sa Draganom Džajićem imam jedan korektan odnos. Međutim, on je to (zlo)upotrebio baš u slučaju Roberta Prosinečkog. Za vreme mog odsustva iz Maksimira (bio sam sa ekipom na turneji po Francuskoj), rekao je da se sa mnom dogovorio da Dinamo izda sve potrebne dokumente Prosinečkom - i u klubu su to poštovali. Ne znam i ne sećam se da sam Džajiću rekao da može da uzme Prosinečkog. Ali, znam nešto drugo - da je Džajić pošten čovek. Pa, neka sad sve ide na dušu moje zaboravnosti!


Dragan Džajić: Da nisam žurio na more, uzeo bih im i Bobana!



Pitamo Dragana Džajića o toj "podvali stoleća", načinu na koji je došao do Roberta Prosinečkog, a direktor "crveno-belih" se samo zagonetno smeška, i kaže:

- Pa, nije baš tako kako Ćira Blažević kaže. Robert Prosinečki je sam došao i ponudio se Crvenoj zvezdi. Odmah sam video, već na prvom treningu, da je on čudo od igrača. I jedino sam, pravo da vam kažem, strepeo da li će se pojaviti u dogovoreno vreme - da potpiše ugovor. Ja, možda nisam stručnjak za pisaće mašine, ali nikada se nisam prevario kada je igrač u pitanju.

Što se Prosinečkog tiče, sa njim su stvari bile od početka jasne - Robert nije imao nikakvih obaveza prema Dinamu. Već je prethodno bio raskinuo ugovor o stipendiranju sa zagrebačkim "plavima". I mogao je, bez ikakvih obaveza prema matičnom klubu, da sam izabere novu sredinu. Međutim, meni jedino nije bilo jasno kada sa njim Crvena zvezda treba da potpiše ugovor; za vreme prelaznog roka za profesionalce ili amatere.

No, i tu dilemu brzo je rešio Konstantin Zečević, pa smo sa Prosinečkim ugovor potpisali prvog dana prelaznog roka za amatere. Tačno je jedino što Ćiro kaže - da smo odlično sarađivali kada je u pitanju bio Boro Cvetković. On je dosta pomogao - i Bori i Zvezdi.

Međutim, kada je reč o Milivoju Bračunu, stvari stoje malo drukčije - on ni za živu glavu nije želeo da se više vraća u Maksimir. I Ćiro nije imao kud.

I što se neke korektnosti tiče, tu smo s Dinamom nerešeno - 1:1. Jer, sada ću vam otkriti i jednu malu tajnu - letos sam, pored Prosinečkog, mogao da dovedem i Zvonimira Bobana. Malo je nedostajalo da realizujem i taj transfer. Razgovarao sam o tome i sa njegovim ocem i samo da nisam žurio na more, i Boban bi sad igrao na Marakani!

Razgovarao: Nikola Simić (Tempo, 1987.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment