YU pop rock scena na prelazu između '78. i '79: Bora, Oliver, Mića... Da li dolazi vreme "nepevača"?

Decembar 1978: Odavno je poznato da za rok-stvaralaštvo nisu uvek potrebni vokalni solisti snažnih mogućnosti. 

Odavno se zna da izvrsni Mik Džeger nema glasovnu moć koja bi odgovarala najširim dijapazonima i to njegovim "Kotrljajućim kamenovima" nikada nije smetalo. 

Fenomen rok-pevača je dublji i kompleksniji od dostizanja visokog C i zvezdanih visina školovanog operskog glasa. 

Verovatno najbolji jugoslovenski rok-pevač Željko Bebek pre deceniju i više ne bi ni stigao do neke audicije za pevače zabavne muzike, a danas u zemlji već ima nekoliko kopiranata koji ga sa više i manje uspeha podražavaju.

U poslednje vreme, međutim, kao da se vokalno stvaralaštvo u pop-muzici sve više izjednačava sa angažovanjem naturščika u značajnim ulogama na filmu. 

Kao da je došlo vreme nepevača.

Nepevača koji beleže veće uspehe od osvedočenih imena domaće pop i zabavne muzike kojima se može dati zvanična i nezvanična diploma o glasovnim vrednostima.

Trenutno se u domaćoj rok-muzici najviše govori i na radio talasima najviše slušaju nekadašnji muzičari, gitaristi, pijanisti, bubnjari, koji su, hteli to ili ne - morali da propevaju.

Oliver Mandić peva slabašnim glasom ali beleži velike uspehe. 

Bora Đorđević je vokalni solista svoje nove grupe "Riblja čorba". 

Slobodan Kovačević je odlučio da bude pevač u svom sastavu "More". 

Nekadašnji bubnjar "Indeksa" i "Bijelog dugmeta" Milić Vukašinović prijatno iznenađuje kao pevač u svojoj grupi "Vatreni poljubac".

Nikola Borota sam peva u svom "Kamenu na kamen".

Zlatko Manojlović je već godinama više pevač nego muzičar ... 

Uspeh prati nepevače dok su pravi pevači u krizi. Nije li to dokaz da je rad u grupi ipak rešenje za mnoge od njih?

Napisao: Zoran Predić (RTV revija, 1978.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate