Dušan Đurić Đuša, mladi beogradski glumac: Nemam sreće u ljubavi kao moj drug Dragan Nikolić



U devojkama je bilo nečeg za vreme studentskih demonstracija - sve su imale čist pogled, zameram im što ga više nemaju

Mart 1969: Mladi beogradski glumac Dušan - Đuša Đurić smatra da o devojkama i ljubavi ne treba govoriti. Takođe se ne slaže sa svojim vršnjacima i smatra da nisu u pravu što se zalažu za kratke susrete, koji po njemu ne mogu biti ljubav:

- Ja sam teoretičar - a ne realizator. Naročito mislim u onom muško-ženskom smislu. Za to je krivo staromodno domaće vaspitanje. A tek kad sam kraj svojih drugova, recimo kraj Dragana Nikolića, baš sam nesrećan...

1966: Jugoslovensko dramsko pozorište primilo je grupu najmlađih i najtalentovanijih
akademskih glumaca, među kojima se posebno isticao Dušan Đurić. Pored njega su
Tanasije Uzunović, Josif Tatić, Gojko Šantić, Đurđija Cvetić, Ivan Bekjarev,
Branko Cvejić i Svetlana Bojković (foto: TV novosti)  

*****



Ako te dobro shvatam, ti si neka vrsta staromodnog romantičara, čini mi se da devojke vole takve mladiće?


Na žalost, prednost daju mojim kolegama.


Da li si se dosad zaljubljivao?


Stalno sam zaljubljen.


Neprekidno u jednu istu devojku?


Uglavnom samo u nju.


Koje ti se devojke sviđaju?


Isti onaj tip koji i mom drugu Draganu. Samo, pored duge kose i lepe spoljašnosti, što on traži, ja želim i jedan drugi kvalitet - trebalo bi da bude onakva, kakva je bila Marija Kiri.


Zašto baš kvaliteti Marije Kiri?


Mnogo tražim ... Zamisli, baš bi bilo lepo kad bi devojka bila inteligentnija od mene. Ne bih imao nikakvih problema, a i mogao bih da učim od nje.


Zar se ne bi u jednom trenutku osetio inferiornim?


Pa zar to nije lepo? Veruj mi, lepo je biti mali dečak, uz to poslušan. Koji je recimo, lepo čuvan, pažen, mažen ... Slabost je moja snaga ...


A tako?


Znaš, ja se neprekidno udvaram devojkama i kad god se udvaram, osećam tu svoju slabost i kako ona, prerasta u moju snagu.


Da li si naišao na devojku koja ti je rekla, da si nesavremen?


Sve mi to kažu.


I ne smeta ti?


Smeta mi, ali još nisam dokučio šta je to savremen tip muškarca. Uvek se pitam, da li je to onaj koji ne voli da peca ribu i da se šeta pored reke, onaj koji ne voli da čita stihove ...


A ti to radiš?


Da!


Da li postoje momenti u kojima poželiš da se menjaš?


Kad budem shvatio šta je to savremen muškarac, možda ću želeti da se menjam.



Neka mi se jave sve devojke koje se zovu Marija




Imam utisak da si još uvek pod utiskom lika koji si nedavno tumačio na televiziji. Mislim da je uloga Laze Lazarevića na tebe jako delovala, ali neka ti bude, reci mi, šta misliš o ljubavi?


Po meni, u ljubavi se ništa ne traži, tu je sve nađeno. I kad to osetimo, onda poželimo mali predah.


Da li predah u smislu raskida?


Ne, samo u smislu malog odmora. Jedna ličnost koja se voli, može se bezbroj puta otkriti i naći i nećemo biti baš kategorični u tom upoznavanju, jer, ako to učinimo, uplašićemo se.


Voliš li da pišeš ljubavna pisma?


Ne samo da pišem pisma, već devojci često pošaljem koji cvetić, priređujem joj neko iznenađenje.


Koje ti se žensko ime najviše sviđa?


Marija. Neka mi se jave sve devojke koje se zovu Marija.


Hoćeš da ti pišu na ovu adresu: Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Maršala Tita 50.


Da i svima ću odgovoriti.


Šta misliš o vernosti?


Vernost - nikad ne treba otkrivati ono što se desilo između dvoje, u tom smislu je tražim ... Nikad nekom trećem ne poklanjaj ono što je samo naše ...


Ima li nešto što zameraš devojkama?


U devojkama je bilo nečeg za vreme studentskih demonstracija - sve su imale čist pogled, zameram im što ga više nemaju.


Ti izgleda tražiš neku vrstu čudne devojke, hoćeš malo bolje da nam sve to objasniš?


Ne samo od devojaka, već i od svojih drugova tražim da budu bez "foliranja", da se devojke ne "femišu". Neka devojke uvek budu ono, što su u svojoj kući. Neka nikad ne greše i nek ne kreću u neke stvari sa šablonom, s taktikom, s namerom da fasciniraju - laž ne može fascinirati.

Obrada: Yugopapir (Krik, mart 1969.)

*****



In memoriam: Dušan Đurić (1939 - 1969)




Dušan Đurić: Taman je postajao popularno
TV lice zahvaljujući seriji "Kad sam bio
vojnik"... (foto: RTV revija) 
Septembar 1969: Drugovi su ga zvali Đuša.

Jedna vožnja kolima tragično se završila.

I Đuše više nema.

Bio je preslab da preboli. Bio je visok i tanak. Tanak kao bor.

Ali, iz tako na izgled krhkog tela kuljala je kao gejzir neobuzdana snaga: snaga za životom, scenska snaga, snaga za pozorištem i savlađivanjem svih dilema i kriza koje ono sobom nosi.

Jednom prilikom kada smo s njim razgovarali povodom ekranizacije pripovedaka Laze Lazarevića za televiziju napomenuli smo mu da on uglavnom tumači romantične junake.

Odgovorio nam je:

- Tumačim romantične likove jer sam i sam romantičan.

I zaista on je to i bio. Voleo je pozorište, televiziju, film kako to samo može da voli jedan zanesenjak. Izgledalo je kao da previše voli.

Dušan Đurić bio je nesumnjivo jedan od najdarovitijih glumaca mlađe generacije.

Ona je sada ostala bez predvodnika. Njegov talenat razapinjao se od komedije do ozbiljne drame. Dovoljno je da napomenemo samo njegovu ulogu pijaniste u Anujevoj "Zabavnoj muzici".

Plenio je duhom i finom komikom.

Na malom ekranu poneo nas je tumačenjem lika pisca Laze Lazarevića.

Njegova glavna uloga u filmu "Bekstva" pravo je malo remek delo.

Ali, Đuše više nema. Ostaje samo sećanje.

(RTV revija, septembar 1969.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate