Blasfemija na Dan Republike '73: Bradati rockeri u Jajcu više su ličili na četnike, nego na partizane

Decembar 1973: Tridesetogodišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a bila je za televiziju prilika da pokaže šta sve zna i ume. Novembarski praznik obeležava se svake godine posebnim recitalima, sećanjima učesnika i svedoka istorijskih događaja, filmovima sa tematikom iz NOV i drugim prigodnim prilozima.

Ovog puta, pošto je godišnjica bila "okrugla" i pošto joj je od prvih početaka priprema pridavan izuzetan, jubilaran značaj, očekivali smo da će i JRT izvesti neki izuzetan programski podvig.

Ako smo ostali nešto malo razočarani, to jamačno nije stoga što se poslenici televizije (i posebno angažovani saradnici sa strane) nisu pošteno trudili da zadovolje izuzetna očekivanja, nego verovatno zato što smo očekivali još više - više nego što je trebalo očekivati.

Prenos glavnog događaja - svečane sednice u Jajcu na sam dan 29. novembra - bio je korektan. To je, uostalom, i najviša moguća ocena za takvu vrstu emisije, gde se od televizije i ne traži ništa drugo do da bude otvoreni kanal između Doma kulture u Jajcu i milionskog auditorijuma širom Jugoslavije. 

Priznanje pripada kamermanima, mikromanima i ostalim trudbenicima tv-tehnike, koji su se postarali da ne bude "kiksa".


Mladi veterani


Ako nam je televizija tako omogućila da Titov referat pratimo kao da smo u samoj dvorani - uoči svečane sednice, uveče u sredu, 28. novembra, ona (Televizija, s velikim T) bila je domaćin, organizator i maltene centralna ličnost velike priredbe u istoj toj dvorani. 

Što je priredba ipak ostala podređena temi i što je izbegnuta opasnost da se sve zajedno pretvori u neku vrstu "super-tv-šoua", valja zahvaliti osećanju mere i ukusa kako scenariste Ljubomira Simovića, tako i reditelja Bode Markovića.

Razgovori na licu mesta s nekolicinom veterana Revolucije i nekolicinom mladih samoupravljača bili su - kao ideja - dobrodošlo osveženje; kao realizacija, pokazali su da ubuduće valja pažljivije odabirati sagovornike. 

Dok je, recimo, kazivanje dr Pavla Gregorića zvučalo neposredno, vispreno, humano i duboko proosećano, odgovori nekih predstavnika mlađeg naraštaja odzvanjali su kao napamet naučene fraze. Uopšte uzev, veterani su delovali autentičnije, svežije i - mlađe.

Raskorak između ideje i realizacije osetio se i u recitatorskim tačkama. Dok su stihovi bili znalački probrani, oni koji su ih govorili, kao da nisu mogli (ili nisu ni smatrali za shodno) da se otresu šablonskog teatralnog patosa. Odakle uopšte ta navika da se o godišnjicama datuma Revolucije (ove naše) stihovi deklamuju kao na estradama 1789. ili 1848?


Deplasirani čupavci


O džeziranju i "osavremenjavanju" partizanskog melosa:

Sumnjiv je argumenat da se tako ("modernizovanjem" pesama iz NOB u stilu "roka", "bita", "popa" i ostaloga što upražnjavaju VIS-ovi) tradicije naše revolucije "približavaju" današnjoj omladini. 

Na priredbi za veterane te revolucije, pak, o tridesetogodišnjici najpresudnijeg njenog događaja, "osavremenjena" pesmica insipidnog proznog teksta i muzike izvučene iz arhive festivalskog kiča, mogla je delovati samo kao parodija, što u konkretnom slučaju znači: blasfemija.

I još nešto: ako bradati čupavci u ovo naše današnje vreme svojom kosmatom pojavom žele da izraze protest protiv konvencija građanskog društva - kada se pojave na bini Doma kulture u Jajcu, i to još na svečanoj priredbi posvećenoj godišnjici onoga što se tu zbilo 1943. godine, oni u tom kontekstu svojim izgledom pre mogu evocirati uspomenu na bradate čupavce iz upravo te, 1943. godine ...

Šteta što su takvi sitni propusti okrnjili vrednost jedne inače lepo zamišljene i dobro izvedene priredbe.

Od ostalih emisija vezanih za jubilej AVNOJ-a treba istaći zanimljivo kazivanje Petra Stambolića. Iako bi sadržini njegovih sećanja više odgovarala monološka forma, učešće sagovornika, diskretnog Dušana Mitevića, nije odveć smetalo.

Spektator (TV novosti, 1973.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate






No comments:

Post a Comment