Šta se najviše krade u domaćim prodavnicama: Kasirka Kosovka specijalizovana za hvatanje lopova

Jul 1978: Krade se u samouslugama, sve: od pečene kokoške s roštilja do čačkalice... Kad su videli kako se to radi "u svetu", i naši trgovci su uveli samousluge.

Znali su da se takav oblik prodaje neće baš složiti s mentalitetom našeg življa, da neće biti "i vuci siti, i ovce na broju", ali nadali su se da će vreme brzo učiniti svoje i da će samousluživanje postati neodvojivo od samoplaćanja i u svesti i navikama kupaca. 

Pomislili smo: da li je vreme imalo dosta "fore"?

Na ovaj, ne baš cvećem posut put krenuli smo sa Novog Beograda, iz bloka 45. Najprometniji trgovinski objekat u bloku je "Centropromov" supermarket "Sunce". Porazgovarali smo s zamenikom glavnog poslovođe Rajkom Bogićevićem.

Dve, ne baš tanke knjige, uredno evidentiranih lopova (i sve do kraja članka tako ćemo ih nazivati, jer to nije ništa drugo nego krađa) nekim svojim nemuštim jezikom duboko usađuje otužan utisak: krade se!

- Najčešće kradu žene srednjih godina - kaže Bogićević. - Obično su na udaru parfemi, dezodoransi, sprejevi, puderi...

Letimičnim prelistavanjem pomenutiih knjiga u to se lako uveriti. Valjda se, jadnicama, čini da će da vrate mladost kozmetikom, il’ im ljubomorni muževi ne daju da troše novac na uređivanje?

- Kradu svi, od dece do staraca - nastavlja Bogićević. - U toj prljavoj raboti uhvatili smo čak i starca od sedamdeset dve godine.

Činjenicu da im trgovci ne smeju zavirivati u džepove, ispod kaputa, pa čak ni u torbu koju nose u drugoj ruci dok metalnu korpu supermarketa prinose kasi, ovi takozvani sitni lopovi obilato nastoje da iskoriste. Ali, kasirke su pronašle prilično uspešan metod za otkrivanje "zaboravljenih" stvari, onih koje kupac nije prijavio za naplatu.

Kad neko nosi svoju torbu, uvek se ljubazno ponude da pomognu da upakuju. Ne treba biti veliki psiholog da se izvede zaključak iz reakcije kupca, a ponekad se tako pronađe i poneki predmet. Kako to u praksi izgleda, ispričala nam je jedna od najuspešnijih kasirki u hvatanju lopova, koja je za to bila čak i nagrađivana, Kosovka:

- Pre neki dan sam tako, pomažući jednoj gospođi da upakuje stvari, osetila u njenoj torbi nešto hladno pod rukom. Pitala sam je šta je to. Odgovorila je da je kupila u drugoj prodavnici margarin. Bilo mi je čudno kako je još hladan. Pozvala sam poslovođu. Najednom je počelo da joj se strašno žuri, pa je rekla da joj i to "otkucam"! Više nije bilo sumnje, a ubrzo je i dokazano da je margarin iz naše prodavnice.

Ta hladnoća bila je kobna po još jednu mušteriju. Ona je u torbu bila stavila sladoled. Kosovka je opet bila "ljubazna" i - mušterija se našla na spisku prijava za sudiju za prekršaje! Ali sladoled je ovde odigrao znatno veću ulogu. Ispostavilo se da ta žena ispod mantila ima pravi mali "bunker".

Oko grudi i pojasa bila je sašila vrećice i u njih je trpala ukradenu robu: girice, kobasice i drugo. "Baksuzni" sladoled bio je isuviše hladan da bi ga mogla staviti uz telo.

Jasno je da se u najvećem broju slučajeva ne radi o "profesionalnim" lopovima. Posredi je izvitopereno sitnopotrošačko shvatanje koristi. Zato se ne treba ni čuditi što se uzvrpolje kad se u njih upre oko sumnje. Dešava se da plate neku sitnicu koju su nosili u korpi pa, i ne uzevši je, brže bolje odjure sa nekom ukradenom stvari u torbi ili ispod kaputa.

Lopov, koji krade sa velikim strahom, jer je amater, a takvih je najviše, zna da napravi posao i čistačicama. Tako se neka žena, stojeći pred Bogićevićem u njegovoj kancelariji, kad joj je ovaj zapretio milicijom, toliko uplašila da se, "sirotica", i pokvasila.

Kradu žene i čarape. Ali to je na kasi gotovo nemoguće uhvatiti, jer ne uzimaju ih sa kutijom, već ih izvuku. Svakog meseca, na štandu sa čarapama, nađu po nekoliko praznih kutija.


Organizovan prepad na - kafu



Na početku je, na udaru, najvše bila kafa, pa su je premestili na suprotan kraj od ulaza, tako da je sada u prinadležnosti gotovo isključivo profesionalaca. Nedavno je jedna organizovana grupa lopova posetila ovaj supermarket i iz njega iznela deset kilograma kafe, ne plativši je. Srećom, na vreme su primećeni i ovdašnji čuvar je pojurio za njima. Umakli su taksijem, koji ih je čekao, ali su se prethodno oslobodili "balasta" - kafe.

Nevolja su roditelji sa malom decom. Kupe deci sladoled ili kiflu, a ova su nestrpljiva, pa počnu da ih jedu odmah; obično ih pojedu pre nego dođu do kase. Roditelji posle zaborave, namerno ili nenamerno, da ih plate.

Hendikep ovog supermarketa je što nema takozvanu špijunku - sobicu na spratu iz koje se cela prodavnica vidi kao na dlanu. Ali zato postoje dva čuvara, koja budno paze na svaku mušteriju. Čak i kad primete da je neko nešto stavio u džep ili torbu, intervenišu tek kad prođe pored kase i ne plati. Niko neće biti proglašen za lopova pre nego se to dokaže.

Zato se mogu naći kobasice na štandu sa parfemom, ili sir među čarapama: kad lopov primeti da ga prate, ne vodi računa kako će se osloboditi ukradene robe.


"Izgubljena" ruka - lopov



Sledeći naš sagovornik je poslovođa "Centropromove" samousluge "Pelješac" u Knez Mihailovoj ulici, Stanimir Gizdavić. On je dugo muku mučio sa "džoni vokerom". To je najskuplji artikal u njegovoj prodavnici i bili su se prosto okomili na njega. Jedini je izlaz bio da ga premesti pod sam plafon, tako da ga mogu dohvatiti samo prodavci pomoću lestvica.

Ovde imaju "špijunku" i posao obezbeđenja je znatno olakšan, ali nije i savršen, "špijunka" ne može pomoći da se uhvati čovek koji jednostavno projuri pored kasirke i pobegne. Nedavno je jedan tako čak udario i SUP-ovca u civilu na vratima, koji je upravo naišao i pokušao da ga zaustavi, i pobegao. Odneo je vinjak.

Imaju posla i sa beznadežnim slučajevima: kleptomanima, alkoholičarima, kriminalcima. Pre neki dan je jedan alkoholičar, koji se upravo bio vratio iz zatvora, pokušao da ukrade dve flaše vinjaka.

- Najnoviji način krađe je "štafetna krađa" - kaže Gizdavić. - Dođe njih nekoliko, jedan uzme neki artikal i privuče na sebe našu pažnju stavivši ga ispod kaputa ili slično. Kasnije, kad kod kase potražimo taj predmet - nema ga. U međuvremenu ga je dao drugome, ovaj trećem, koji ga iznosi. Uhvatili smo ih kad su tako pokušali da ukradu jedan kulen.

Milica Ličina je donedavno bila ovde kasirka. Ispričala nam je jedan svoj doživljaj:

- Jednom mi je mušterija bio sredovečni gospodin bez ruke. Makar sam mislila da je bez ruke. Izgledao je nekako sav utučen dok mu je rukav sakoa visio prazan. Sažaljevajući ga, naplatila sam mu ono što je imao u korpi. Ali samo što je uzeo kusur dojurila je jedna koleginica i raširila mu sako. Rukom, koju "nije imao" stiskao je uz telo flašu pića.


Slava u službi krađe?



Dragstor u Nušićevoj ulici je, s obzirom na položaj i "protok" kupaca, na najjačoj lopovskoj vetrometini u gradu. Paradoksalno je da je prošle godine podneto samo sto dvadeset prijava sudiji za prekršaje. Dragstor se nalazi u samom centru Beograda, radi i danju i noću, bez prestanka, 363 dana u godini (1. i 2. januara je popis), a nije ništa produktivniji od ostalih samousluga, tako da ne mogu da planiraju veći broj ljudi nego što sada radi.

A sada nemaju organizovanu zaštitu, nema čoveka kome je posao da pazi da neko nešto ne ukrade. Sve je prepušteno prezauzetim prodavcima i kasirkama i - savesti potrošača (sic!). U dragstoru se ništa ne zaključava; ključevi su plombirani (!), i upotrebljavaju se samo za vreme popisa.

Razgovarali smo sa Stanojem Simićem, pomoćnikom rukovodioca Dragstora:

- Kad sam jednom dolazio na posao - priča Simić - sreo sam neko dete na stepenicama gde nosi punu korpu robe. Kako se radilo o našoj korpi, pitao sam ga gde će sa njom. Rekao mi je da mu je otac naredio da korpu odnese u kola. Vratio sam ga da potražimo tog oca. Spazivši dete sa mnom, ovaj poče da viče na njega gde se "izgubilo". I decu zloupotrebljavaju za krađu!

Kradu i naši miljenici iz javnog života, takozvani poznati ljudi. Jedna estradna umetnica imala je običaj da uzme ono što joj treba za jedan dan u domaćinstvu. Poznati fudbaler, još poznatijeg beogradskog kluba, jednom je ukrao majonez i, kako je bio pijan, izazvao i tuču, pride!

U dva sata noću jedan je čovek izjurio sa čajnom kobasicom pod rukom. Hrabri prodavac pojurio je za, njim i, kad ga je stigao kod Doma omladine, ovaj je izvukao pištolj. Prodavac je uspeo da mu ga otme i da ga privede.

Inače, krade se sve, čak i čačkalice. Najpopularnije je takozvana "lančana" krađa. U Dragstoru je to lako izvesti, treba samo drugu, ili drugarici, dodati ukradeno preko lanca.

Kao ni sve ostalo, ne zaključava se ni roštilj na kome se peku kokoške, koji se nalazi kao u izlogu podzemnog prolaza ispod ulice Moše Pijade. Kad se otvori, roštilj stane i ništa lakše nego skinuti pile. To, kad ga niko ne čuva.

Na spisku prijava ima ljudi iz svih krajeva zemlje. Posle velikih sportskih događaja oni bukvalno "nagrnu" u Dragstor. Tada studenti masovno kradu vakumiranu robu - za večeru. Možda je u pitanju i nestrpljenje - nije lako po sat i više čekati u redu - ali krađa je krađa.

Od svakog lopova zatraže da potpiše izjavu da je "prisvojio" robu. Poneko odbije, ali većinom potpišu tu sramnu izjavu. Možda će to malo samokritike uticati pozitivno.

Na kraju smo posetili robnu kuću "Beograđanka". Pošli smo s nadom o obilju podataka, a vratili smo se prazne beležnice. Direktor ove kuće je "nalepio" veto na usta zamenika šefa obezbeđenja koji je svakako jedan od najinformisanijih ljudi "po ovom pitanju". Zašto, pitali smo se tada. Nismo dobili odgovor. Zašto, pitamo se i sada.

Zašto, kad ova robna kuća svakodnevno bude pokradena za tri do četiri miliona starih dinara (podatak dobijen preko "veze"), kad, ako uzmete bilo koju stvar i kesu uz nju, možete da trpate štogod hoćete, kad možete da obučete odelo i mirno išetate? Zašto? Zašto narod u robnoj kući "Beograđanka" može da dobije sve osim - ogledala!?

Napisao: Jovan Plamenac (Zum reporter, 1978.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment