Leontina Kraus: Po duhu se osećam Srpkinjom, streljajte mene umesto najmlađeg komuniste (1942)




Zovem se Leontina Kraus, rođena sam 16. aprila 1881. godine u Pišćanovcu, sreza Novo Marovskog od oca poč. Josipa i majke poč. Henrijete, rođ. Erlevain, po duhu se osećam Srpkinjom, krštena sam u rimo-katoličkoj crkvi, neudata, neosuđivana, policijski nekažnjavana

Bezbroj je plemenitih gestova pojedinaca i čitavih grupa učinjenih u jednom od najmračnijih poglavlja istorije, u doba vladavine armijskog generala Milana Nedića, koji je sam sebe nazvao "ocem srpskog naroda". U svetle trenutke ovog perioda ubraja se i primer direktora učiteljske škole Miloja Pavlovića, koji je dobrovoljno stao uz svoje učenike na kragujevačkom strelištu. I još niz sličnih, poznatih ili još bezimenih heroja...


*****



Jedna od do sada nepoznatih patriotkinja je Leontina Kraus. Neka sledeća četiri originalna dokumenta iz tog vremena budu trag u otkivanju velike žrtve ove žene.


Pismo



Gospodinu Predsedniku Srpske Vlade

Molim da oslobodite najmlađeg komunistu osuđenog na smrt streljanjem, a na njegovo mesto da se stavi mene.

U Beogradu, 8 XII 1942. g.

Cvetkova 6 kvart 7

Leontina Kraus


Odgovor



Da se u toku današnjeg dana uhapsi KRAUS LEONTINA, učiteljica u penziji, sa stanom u Cvetkovoj ulici br. 6.

Pretres stana, u cilju kompromitujućeg materijala, obavezan je.

15 decembra 1942

Beograd

Po naredbi Šefa Odeljenja specijalne policije, Referent, (potpis nečitak)


Stav



Rađeno 19. decembra 1942. godine u odeljenju specijalne policije U.G.B.

ZAPISNIK

o saslušanju Kraus Leontine, učiteljice u penziji iz Beograda, sa stanom u Cvetkovoj ul. br. 6.


*****



Zovem se Leontina Kraus, rođena sam 16. aprila 1881. godine u Pišćanovcu, sreza Novo Marovskog od oca poč. Josipa i majke poč. Henrijete, rođ. Erlevain, po duhu se osećam Srpkinjom, krštena sam u rimo-katoličkoj crkvi, neudata, neosuđivana, policijski nekažnjavana.

Disciplinski kažnjena sa penzionisanjem i umanjenjem prinadležnosti za 50% zbog odricanja poslušnosti pretpostavljenim starešinama - nisam htela da vodim školsku decu u crkvu.

Fizički i duševno zdrava.

Rođena sam 1881. godine u Pišćanovcu, gde mi je otac bio zakupac manastirskog imanja. Poč. otac bio je po rođenju Jevrejin, ali se je nakon tri godine od mog rođenja pokrstio i prešao u rimo-katoličku veru.

Poč. majka bila je Hrvatica, kći Nemaca iz Beča.

Kao šestogodišnje dete upućena sam od strane roditelja u samostan reda Ursulinki u Pišćanovcu, a kasnije sam prešla u samostan Milosrdnih sestara u Zagrebu, gde sam završila i učiteljsku školu.

Međutim, i pored ovakvog vaspitanja u detinjstvu, tokom daljeg života odbacila sam od sebe svako osećanje vere, i osporavam pravo na postojanje bilo koje veroispovesti. 

Iz ovakvog mog stava došla sam do ubeđenja, da je komunističko uređenje u svetu jedino koje može da pruži ljudima ravnopravnost i ista prava na život, a u ovom svom ubeđenju potencirana sam i time što sam konstatovala da u našoj zemlji vodeće državničke ličnosti ne vode pravu narodnu politiku u cilju poboljšanja životnih uslova, već se grabe samo za svoje lične interese.

Ovakvo moje shvatanje pobudilo me je da uputim predsedniku Srpske vlade nekoliko pisama u kojima sam zahtevala njegovo povlačenje sa ovog položaja s tim, da vođenje države ustupi komunistima čija je ideologija i praktična organizacija jedino sposobna za napredak i poboljšanje životnih prilika čovečanstva.

Pisma sam uputila pod uticajem svoga ličnog mišljenja i stava, jer smatram, da je komunizam izvanredno uspešna tvorevina ljudskog duha, pošto se zasniva na pozitivnim naukama.

Nasuprot ovome, fašističke ideologije ne mogu imati uspeha u narodu zbog toga što misle jedino na ciljeve svoje politike, a ni malo ne vode računa o čoveku i njegovim težnjama i pravima.

U jednom od ovih pisama zahtevala sam, da se pusti na slobodu jedan od najmlađih komunista a da ja na njegovo mesto budem streljana. Ovo sam uradila radi toga, što smatram da je moj životni put skoro završen, a da bi puštanjem na slobodu jednog komunističkog omladinca bilo pomognuto komunističkoj stvari da što skorije dođe do izražaja i preuzimanja vlasti u svoje ruke.

Iako sa mesnom komunističkom organizacijom ili sa komunistima posebno nemam nikakve veze, ja se smatram otvorenim i beskompromisnim komunistom i kao takva spremna sam da primim sve posledice. 

U mom stavu prema komunizmu ne može da dođe do promena ili udaljavanja zbog toga, što sam potpuno svesna vrednosti, kako ideološke tako i praktične, komunizma u kome gledam jedino spas i srećniju budućnost čovečanstva.


Poruka



Srpskom Narodu!

U oči moje smrti, u zadnjem pismu koje sada pišem, želim Vam predati najbolji deo mog životnog saznanja.

Smrt nije bolna - i smrt je lepa kad časno sledimo poziv Prirode.

Svaki koji oseća bitno čovečno u čoveku, staviće sve svoje snage na raspolaganju pregaocima oko komunističkog privrednog uređenja, a njegove nosioce prigrliti svom svojom ljubavlju i zahvalnošću.

Moja poslednja osećanja posvećujem

Komunistima.

U Beogradu 8. XII 1942.

Cvetkova 6.

Kvart VII

Leontina Kraus (s.r.)


Kraj



Posle nekoliko meseci mučnog životarenja u logoru, u zoru 7. juna 1943. godine Leontina Kraus je streljana...

Obrada: Yugopapir (Revija Halo 92, 1972.)


Leontina Kraus


Podržite Yugopapir: FB TW Donate