Yugopapir na Patreonu: Cilj je da se osigura nesmetan rad i svakodnevno objavljivanje novih postova

Yugopapir se već godinama bavi pronalaženjem, obradom i objavljivanjem što većeg broja vrednih članaka iz nekadašnje jugoslovenske nedeljne i periodične štampe. Skenirano je i digitalizovano na hiljade stranica, stvorena je pozamašna online arhiva - za starije da se podsete, a za mlađe da se upoznaju sa junacima i fenomenima SFRJ vremena.

Da li će ta arhiva biti obogaćena sa novim postovima i u kojoj će meri rad na digitalizaciji starih tekstova biti nastavljen - od sada zavisi i od vas, redovnih posetilaca ove specifične stranice... Za ostale detalje, posetite Yugopapir na Patreonu.

Rade Končar nikada nije video svoje malo "proleterče": Kako je uspeo da preživi rat njegov sin Rade?

"I na kraju, pozdrav njegovoj drugarici i njegovom malom proleterčetu, njegovom nasljedniku, koga, na žalost, neće ni vidjeti."

Ovako je završio svoje poslednje pismo Rade Končar. 

Predosećajući skoru smrt, posle neljudskih mučenja, on nije mogao a da ne zažali što svog jedinca, koji je tih dana došao na svet, neće nikada moći da vidi i pomiluje.

Hrabri revolucionar, koji se u to vreme nalazio na dužnosti sekretara CK KP Hrvatske, umro je herojski. 

Posle suđenja, čiji se ishod unapred znao, izgovorio je one znamenite reči: 

Laza Kostić u sećanju starih Somboraca: Lenka Dunđerska bila je najnežnija ljubav pesnikova (1960)

Mart 1960: Sombor je grad u kome je pesnik Laza Kostić proveo poslednjih petnaest godina svog života. 

Pre pedeset godina to je bila tiha, otmena varoš u srcu Bačke; raspevana zlatnim bojama mirnih jutarnjih buđenja; utonula u vidik bez kraja. Sombor, popločan uvek okupanom kaldrmom, rasvetljen kandelabrima, opasan zelenim vencem granatih lipa i žilavih bođoša.

Na uglu, nešto dalje od velike crkve - učiteljska škola. U njoj - devojke sa šeširima, pantljike ispod brade. Uredne, pedantne, odmerene - sa uvek spuštenim pogledom i obrazima prelivenim dobro poznatom bojom stida.

Gradi se Njegošev mauzolej: Kako će spomenik težak 28 tona da krene do vrha Lovćena? (1972)

Cetinje, avgusta 1972: Sa Jezerskog vrha više ne odjekuju eksplozije mina. I poslednja urvina kamenja teškog i po nekoliko tona sjurila se s donje strane, prema Ivanovim koritima, pre desetak dana. Otada, danonoćno, velika dizalica vuče na lovćensku "kapu" unapred pripremljen beton.

Svaki put kada se njene dve korpe spuste u ponor dubok tri stotine metara, na vrh ponesu po tri kubika betona. Tako neprekidno sve do ovih dana.

Čak sa Cetinja, udaljenog dvadesetak kilometara od vrha Lovćena, vidi se ova neobična naprava koja ponekad, kada je počnu sakrivati oblaci, liči na džinovsku olovku koja sama ispisuje krugove oko male okrugle kapele, oko Njegoševog groba na vrhu.

Zvonko Špišić, životna priča: Poseban senzibilitet ljudi, dobri duh periferije - to je Trešnjevka! (1985)

Ožujak 1985: Dvadeset i sedam godina dijeli ovogodišnjeg dobitnika Vjesnikove nagrade Josip Slavenski za ukupnost muzičkog stvaralaštva od jednog para crnih "špičoka" - njegove prve nagrade na već zaboravljenom Prvom pljesku u zagrebačkom Varijeteu.

Ispreplelo se svih tih godina mnogo toga, ponajviše šansone koja je bila njegovim suputnikom na putovima koji presijecaju život i muziku...

Zvonko Špišić pripaljuje tko zna koju po redu cigaretu toga dana. Svuda oko nas je Trešnjevka. I u sobi u kojoj se 1937. godine rodio i u okolnim dvorištima u koja ulazi prvi sumrak, u kloparanju tramvaja koji Končarevom odlazi u veliki grad.

Top 25 najprodavanijih časopisa u Jugoslaviji '83: Iznenađujući podaci o najpopularnijim listovima

Avgust 1983: Zabeležen tiraž odnosi se na prva tri meseca ove godine. Oznaka + ili - u zagradi iza broja primeraka označava da li spomenutom časopisu (listu, reviji) raste ili opada tiraž u odnosu na 1982. godinu.

I dok se još sređuju podaci o poslovanju u prvom polugođu 1983, već sada je izvesno da će se na ovoj tabeli dogoditi značajna pomeranja. Pre svega zbog povećanja cena.

Međutim, tiraž više listova, uprkos poskupljenju, nezaustavljivo raste. Među njima će najveći skok zabeležiti prvi jugoslovenski tabloid, sarajevski "As", koji je već premašio štampani tiraž od 215.000 komada.

Novi fosili na Pesmi Evrovizije 1987: Neno šarmirao belgijsku kraljicu, Zec poljubio pitona u glavu

Maj 1987: Posle lepog uspeha "naše muzičke reprezentacije" u dvorani Palais du Centenaire, naš izveštač, koji je nekoliko dana proveo zajedno sa Sanjom i "Fosilima" u glavnom gradu Belgije, opisuje kako su ovi prosto šarmirali okolinu: od aviona do belgijskog dvora...

Nacija je više nego zadovoljna. "Novi fosili" su u Briselu na "Pesmi Evrovizije '87." osvojili četvrto mesto, a svojim dostojanstvenim nastupom, šarmom i neposrednošću osvojili posetioce dvorane Palais du Centenaire i televizijske gledaoce, kojih je prema procenama bilo oko 500 miliona.

Prave rezultate tek treba očekivati, jer se pesma "Ja sam za ples" već zvižduće po briselskim bistroima, kafićima i na ulicama.

Miodrag Zdravković, stranica života: Saveti za 17-godišnjeg partizana pred prvu borbu sa Nemcima

Mart 1979: Jedan od veterana beogradske televizije, Miodrag Zdravković, važi za spikera izuzetnih kvaliteta. Ovim poslom počeo je da se bavi pedesetih godina.

Prvo na Radio Beogradu, a odmah po osnivanju TV Beograda, prvo honorarno, a zatim stalno, prelazi na televiziju. 

Danas je novinar-spiker RTV Beograd koji se drži svoje maksime:

"Sa ekrana mora da iziđe informacija, a nikada onaj koji je saopštava".


Vasil Hadžimanov, slavni etnomuzikolog: Zbog makedonskih tužaljki - šest meseci u krevetu (1967)

Rođen 1906. godine u Kavadarcima, Vasil Hadžimanov potiče iz siromašne muzikalne porodice. Završio je farmaceutski fakultet i diplomirao na pedagoškoj akademiji muziku. Niz godina je predavao muzički folklor u Muzičkoj školi u Skopju. Bio je popularan interpretator narodnih pjesama u razdoblja od 1933. do 1941. Već je dva desetljeća muzički urednik Radio-Skopja.

Osim 17 radova iz oblasti folklora, ima oko 8000 zapisa makedonskih narodnih pjesama i kola iz folklora narodnosti na području Makedonije. Oko 6000 zapisa iz tog fonda solidno je sređeno. Vasil Hadžimanov redovito sudjeluje u ekipama za sakupljanje narodnih pjesama i kola Istočne Makedonije.

Ovaj put razgovaramo s ocem Zafira Hadžimanova - Vasilom Hadžimanovim koji se ljubazno odazvao našoj molbi i odgovorio na nekoliko pitanja.

Dušan Duda Timotijević: Kako je Televizija Beograd reagovala na studentske demonstracije (1968)

7. jun 1968: Možda bi bilo nepravedno prema štampi i radiju reći da je televizija imala najbolji i najbrži novinarski refleks - jer možda je, naprosto, televizija imala najviše vremena da sazna šta se zaista zbilo, da sredi i uporedi podatke, da čuje mišljenja studenata i političkih foruma i da predstavnike svih zainteresovanih (osim milicije) dovede pred svoje kamere - tek, televizija (a to ovog puta konkretno znači Studio Beograd) osvetlala je obraz u ponedeljak i utorak.

Dežurnim urednicima, reporterima, snimateljima na terenu, voditeljima, intervjuerima, i, razume se, gostima u studiju - dugujemo zahvalnost za dve izuzetno korisne i poučne večeri; za rasterećenje od početnog, jednostranog utiska da su studentske demonstracije maslo jedne šačice huliganskih i neprijateljskih elemenata, ali i za sagledavanje raznorodnosti snaga koje su bačene u igru; za priliku da se uverimo u duboku potrebu za prelaskom društvenih kretanja iz oseke u plimu.

Jevgenij Jevtušenko '80: Volim Rovinj, Davičova "Hana" jedna je od najlepših pesama koje sam čitao

Najpoznatiji savremeni sovjetski pesnik postao je i zvezda velikog ekrana. Igra slavnog naučnika Ciolkovskog u filmu Save Kuliša "Uzlet". Šta "anfan teribl sovjetske poezije" kaže o svom prvom filmskom iskustvu, rodnom Sibiru kome se uvek vraća, prvom romanu, padanju u nemilost...

Hoće da razgovara, rekao je, ali prvo mora da pojede barem jedan sendvič i popije dva đusa plus čaj. 

Dodaje da nikad u prepodnevnim časovima ne pije bilo šta žestoko, isto važi i kad radi. Ne može veli, da zamisli kako neki ljudi mogu u isto vreme i da pišu, stvaraju i da "odvajaju kapljicu". 

Tomanija Đuričko: Njena uloga u drami "Smrt trgovačkog putnika" oduševila je Artura Milera (1975)

Jun 1975: "Zašto je poznata glumica Tomanija Đuričko već dve godine zapostavljena?" - pitao se, pre jedne decenije, poznati beogradski nedeljni list. 

Povod za razmišljanje bila je poseta Bledu američkog pisca Artura Milera: jedan od najpoznatijih i najviše prevođenih književnika našeg doba nije zaboravio da uputi srdačne pozdrave glumici koja je, petnaestak godina ranije, sjajno odigrala Lindu Loman u njegovoj drami "Smrt trgovačkog putnika", na sceni ondašnjeg Beogradskog dramskog pozorišta.

Taj pozdrav, to nezvanično ali svakako izuzetno priznanje, zateklo je umetnicu u njenim najtežim danima. Za dve godine, koliko je prošlo otkako je postala član Drame Narodnog pozorišta, bilo joj je povereno samo nekoliko epizodnih uloga.

Goran Marković na saslušanju u bivšoj gimnaziji: Kako si nas to prikazao u filmu "Majstori... "?!

Mart 1981: Zaista, sve je bilo slučajno: slučajno smo u bivšoj V beogradskoj gimnaziji, čuvenoj po maksimalnoj produkciji odličnih đaka.

Slučajno je u nju nekad išao Goran Marković koji je u filmu, opet slučajno, upotrebio model jedne slične škole (bar po društvenom statusu).

Slučajno je i direktor ove škole ženskog pola kao i inkriminisana direktorka iz filma i slučajno je trenutno sva angažovana oko velike školske priredbe, kao i direktorka u "Majstorima", jedino ne zbog odlaska tetkice-Keve u penziju, već zbog 75-godišnjice škole.

Gile o Rimtuti Tukiju, Divljanu, HR rockerima '92: Rat su zakuvali huškački mediji - srpski i hrvatski

Popularni beogradski roker govori o ponovnom startu "Električnog orgazma", supergrupi "Rimtuti Tuki", Piku Stančiću i hrvatskim rokerima, Vladi Divljanu i budućnosti koja čeka domaći rokenrol...

Nosioci spomenice "novog talasa" nakon izdavanja albuma "Letim, sanjam, dišem" (sada već davne '88.) razišli su se na sve strane, u potrazi za nekim individualnim muzičkim iskustvima.

Srećom, po rokenrol (a i njih), big padrone Gile je od septembra prošle godine rešio da reaktivira taj čudovišni izvor pozitivnih vibracija.

Slušaj 'vamo...

Stjepan Filipović, od Opuzena do Valjeva: Slike iz porodičnog albuma i životna priča narodnog heroja

Već i samo njegovo ime podsjeća na fotografiju trga u Valjevu na kojem su podignuta vješala, a pod njima stoji mlad čovjek s omčom oko vrata, s partizanskom kapom na glavi, koji uzdignutih pesnica nešto izvikuje... Posljednji herojski pothvat mladog partizanskog ratnika zapamtili su dobro i prijatelji i neprijatelji - za neprijatelje je on bio nemili dokaz nepokorenosti, a za sve borce narodne revolucije uzor hrabrosti...

Već i ime Stjepana Filipovića - Steve, Fildusa, narodnog heroja, metalca, ratnika, komandira čete i komandanta bataljona Tamnavsko-kolubarskog partizanskog odreda, odmah podsjeća na fotografiju, dobro poznatu i starijim i mlađim čitaocima: fotografiju trga u Valjevu, trga na kojem su uz proljetno olistalo drveće podignuta vješala, a pod njima stoji mlad čovjek s omčom oko vrata, s partizanskom kapom na glavi, koji uzdignutih pesnica nešto viče. 

"Plastični Isus" Lazara Stojanovića / Istražujemo: Kako je došlo do snimanja šokantnog filma? (1973)

Januar 1973: Kako je tekla evolucija od jednog "Putovanja" do antijugoslovenskog filma "Plastični Isus"...

Svi su znali sve i - ništa ... Zašto "desetka" za napad na socijalizam? ...

Javnost je upravo saznala da su organizacija Saveza komunista beogradske Akademije za pozorište, film, radio i televiziju i Centar filmskih radnih zajednica oštro politički osudili film "Plastični Isus", inače zajednički proizvod ovih dveju kuća.

Ivo Brešan, intervju: Provincija nije geografski smještena, već se nalazi u glavama ljudi (1985)

Rujan 1985: "Što uopće znači živjeti u središtu kulturnih zbivanja? Svi smo mi, ipak, manje-više u središtu! Zahvaljujući sredstvima informiranja, možemo pratiti sve što se događa u kulturi. 

Napokon, mala smo zemlja i nemamo mnogo toga.

Dakle, mogu živjeti ne samo u Šibeniku, nego, recimo, na Zlarinu ili na Žirju, pa ću opet biti informiran o svemu. Ako se želim informirati!"

Povodom filma "Kabare": Šta je sve doživeo naš čuveni novinar Predrag Milojević u Berlinu 1931...

Decembar 1985: U filmu "Kabare", nedavno prikazanom na TV ekranu, umetnički snažno je dočarano predvečerje nacističke euforije u Nemačkoj.

Ali, kako je sve to izgledalo u surovoj stvarnosti?

Jedan od najpouzdanijih svedoka događaja iz tog vremena je Predrag Milojević, u to vreme dopisnik "Politike" iz Berlina.

Iz obilja tekstova doajena Jugoslovenskog novinarstva, odabrali smo tekst koji donosimo, objavljen delom u knjizi "Iz prošlih dana" i prilagođen za ovu priliku.


Nikola Kojo (16): Plašim se da se ovo ne prekine, desi se glumcima da nikada više ne dobiju ponudu

Maj 1983: On više nije onaj trinaestogodišnji švrća koji širom otvorenih, kao nebo nemirnih, očiju još nesigurnim korakom grabi ka svom prvom filmu: "Rad na određeno vreme".

Izrastao je u šesnaestogodišnjeg momka koji se iz sve snage trudi da bude ozbiljan i veliki, koga na uglu ulice već čekaju "njegove devojčice".

Sa tri snimljena filma za sobom ("Moj tata na određeno vreme", na putu je da potuče rekorde gledanosti), mnoštvom dečijih radio-drama i, kako reče, jednom nagradicom (za najbolju ulogu - naturščik na Niškom festivalu), on je "zvezda" u kojoj još uvek "čuči" bezazleni klinja.

Sergej Trifunović, dobitnik nagrade "Zoran Radmilović" '98: Kao glumac, ja sam prva linija fronta

Oktobar 1998: Za kratko vreme dogodile su mu se dve divne stvari. Sergej Trifunović je u Veneciji, na filmskom festivalu, primio nagradu za naš film "Bure baruta", pošto je reditelj Goran Paskaljević morao da otputuje. I još lepše: ove godine on je dobitnik velikog, jedanaestog priznanja "Zoran Radmilović" za glumačku bravuru.

- Moram priznati, bilo je uzbudljivo i lepo. U Veneciji se nisam osećao kao reditelj, već kao Sergej Trifunović kome se nešto lepo desilo.

To mi je prvi internacionalni festival i drago mi je što je baš meni zapalo da primim nagradu.

Branislav Bane Trifunović odgovara na 55 pitanja: Neke ljude bih zatvorio na duži vremenski period

U Huper magičnu kutiju stigao je glumac Branislav Trifunović. Možete ga zvati i Bane.

Trenutno sprema predstavu "Lulu" u režiji Gorčina Stojanovića i komad "Smrt" po tekstu Vudija Alena a u režiji Marka Manojlovića.

S pitanjima nije bilo problema. Bane nije iskoristio pravo da na jedno pitanje ne odgovori.

Ali, usfalila mu je pomoć brata Sergeja pa je morao sam da se nacrta.

Mesto dešavanja restoran "Intima", a na meniju "magična pitanja".

U poseti porodici Kovač: Da li to tata Kornelije nadgleda prvi kompozitorski pokušaj Kristine Kovač?

Decembar 1977: Za poznatog kompozitora Kornelija Batu Kovača muzika je i posao, i predah, i zabava, i briga.

Čak i kad ne piše pesme za naše poznate i nepoznate pevače (svi ga grozničavo traže, ubeđeni da jedini on zna pravu formulu za uspeh i pravu pesmu po "njihovoj meri").

Kovač sluša muziku ili upućuje kćerke u tajne čarobnih nota.

Porodica, supruga Spomenka i dve devojčice, prva su i najvažnija Batina publika, žiri koji preslušava pesme pre nego što one, s usana ovog ili onog pevača, siđu među publiku.

Vlado Georgiev (20), nova zvezda domaće pop scene 1997: Saradnja sa Rambom za kinesko tržište

Januar 1997: Dve godine je radio producentske i aranžerske poslove za značajna imena domaće pop scene. Posle uspešnog dueta sa Rođom na festivalu prošlog leta u Herceg Novom, odlučio se za solo projekat koji treba da se pojavi na proleće.

Ovog momka iz Herceg Novog već nazivaju našim Gibonnijem.

• Ko je Vlado Georgiev?

Legenda od vazda (smeh)!!! Ne znam stvarno kako bi ti na to pitanje odgovorio.


Nikola Đuričko, životna priča: Kao klinac sam sanjao 1992. godinu i Olimpijske igre u Beogradu...

Rođen sam 5. jula 1974. godine u Beogradu, u opštini Savski venac. Moji roditelji su tada stanovali u bloku 45. Imam godinu i mesec dana starijeg brata Đorđa i sedam godina mlađu sestru Milicu.

Dugo smo bili podstanari, selili smo se trinaest puta! Najduže smo živeli na Vidikovcu, zatim Petlovom brdu, Banovom brdu, u Nušićevoj ulici, na Zelenom vencu...

U jednom stanu smo ostali samo nedelju dana.

Imali smo nemačkog ovčara Alisu, ali pošto nisu hteli da nas prime u sve stanove sa psom, poklonili smo je prijateljima koji imaju kuću sa dvorištem. Bio sam veoma tužan.

Vesna Nestorović, spikerka TV Beograd, od kolevke do ekrana: Moje slabosti su TV, muzika i poezija

Maj 1968: Privatno sa Vesnom Nestorović, novoizabranim blagajnikom Udruženja spikera Jugoslavije. Spljiskaće članarinu na put oko sveta...

Najzad smo ostali sami. Očekivao sam da će vrisnuti "U pomoooć!" ili skočiti kroz prozor. Međutim, ona je pušila i posmatrala me začuđeno. 

Prišao sam bliže, zatim još bliže... 

Pre nego što je mogla bilo šta da preduzme, skljokao sam se na stolicu i upitao je: Pa, kako ste, više u principu?

Predrag Matvejević: Jugoslavenstvo kao odbojnost prema isključivostima i banalnosti nacionalizma

Ožujak 1983: U novije doba kao da je u cijeloj našoj zajednici povećano zanimanje za problematiku koju zovemo zajedničkim imenom bratstvo i jedinstvo i ravnopravnost naroda i narodnosti u Jugoslaviji. 

Po samoj naravi stvari, i to je područje izloženo društvenoj dinamici i zbivanja na njemu zahtijevaju stalnu političku i društvenoteorijsku ocjenu. 

Iz knjige Predraga Matvejevića "Jugoslavenstvo danas", u izdanju zagrebačkoga "Globusa" 1982. prenosimo poglavlje pod istim naslovom.

Čini nam se zanimljivim prilogom javnim diskusijama koje se danas vode...

Gorden Kaye ("Alo, 'Alo!"), ekskluzivni intervju '90: Čujem da je kod vas u Jugoslaviji politički vruće?

Listopad 1990: Naš je suradnik razgovarao s Gordenom Kayem, popularnim Reneom iz još popularnije TV-serije 'Alo! 'Alo!", dok se još oporavljao od posljedica nesreće koju je doživio jednog olujnog dana u Londonu. 

Razgovoru su prisustvo vali Edith i Albert, pa se zahvaljujući njima naš suradnik povremeno osjećao kao da sudjeluje na snimanju neke od epizoda 'Alo! 'Alo!"

- Jeste li sigurni da su vam namjere plemenite? - zanimao se muški glas s druge strane telefonske žice. Prema svim logičnim ocjenama pitanje je bilo apsurdno, a osim toga nije mi se javila osoba s kojom sam prvenstveno htio razgovarati, već ovlašteni posrednik.

Miki Jevremović, životna priča jednog od naših najpopularnijih pevača: Svakoj pesmi davao deo srca

Avgust 1999: Miki Jevremović je više od tri i po decenije na sceni, doživljavao je takvu popularnost još u onoj bivšoj, velikoj Jugoslaviji, kakvu danas pevači mogu samo da sanjaju.

A on je oduvek bio i ostao romantična duša, što se vidi i po pesmama: "Pijem", "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme"... bilo da ih je sam pisao i komponovao ili pažljivo birao od drugih autora.

Vreme poštenja: "Rodio sam se na takozvani dan prevrata, 27. marta 1941. godine u Beogradu. U stvari, u to vreme je moja porodica živela u Požarevcu, ali je moja majka Angelina samo zbog porođaja došla u Beograd.