Ljubavne priče slavnih sportista: Dragan Kapičić i Slobodanka Žugić (1974)

Januar 1974: Praznici tek što su prošli, a na kioscima se pojavljuje okasneli novogodišnji poklon za sve mlade Jugoslovenke - prvi broj Lade, "savremenog magazina za devojke". Koštao je tri dinara, a evo čime je pokušao da privuče pažnju čitateljki: saradnica Svetlana Broz intervjuisala je slikarku Olju Ivanjicki, dok je popularna voditeljka Mersiha Čolaković razgovarala na temu ljubavi sa operskim parom Milka Stojanović/Živan Saramandić i Ružicom Sokić, te na kraju otvorila Ladin konkurs za najlepše ljubavno pismo, objavljujući i prvi literarni pokušaj mlade S. - "Trapavom Zoranu... " Najveći hit na radio talasima tog januara 74-te bila je pesma "Milo moje", te je, tim povodom, upriličen i mini-intervju sa Biserom Veletanlić. Stranci? Mark Bolan u modernom satenskom odelu smeši se sa postera, a odnekud je "pokupljen" i monolog holivudske zvezde Stiva Mek Kvina ("Noću razmišljam o sebi!") A za naslovnu stranu, onu najvažniju, odabrani su slavni košarkaš Dragan Kapičić i sve popularnija mlada glumica Slobodanka Beba Žugić, koje je na njihovom omiljenom mestu, Kalemegdanu, uslikao Vican Vicanović. Jeste bila naslovna, ali bez intervjua! Zato je sa Draganom i Bebom porazgovarao novinar Tempa...

Kad ih čovek prvi put vidi zajedno pomisli: oni su stvoreni jedno za drugo. Pošto se ovom reporteru pružila prijatna prilika da ih i upozna, porazgovara sa njima, onda je taj prvi utisak obogaćen i sa jednim novim saznanjem: da njih dvoje - Dragan Kapičić, popularni košarkaš Crvene zvezde i reprezentacije, i mlada beogradska pozorišna i TV-glumica Slobodanka-Beba Žugić s razlogom (i nestrpljenjem) očekuju osmi mart 1974. godine. 

Tada će, naime, njih dvoje proslaviti petogodišnjicu poznanastva, svog zabavljanja, ljubavi, poverenja.

- Osmog marta iduće godine biće tačno pet godina kako smo počeli da se zabavljamo, da izlazimo zajedno... A poznajemo se i odranije - priseća se najprijatnijeg događaja u svom životu poznati košarkaš, a »ljubavnu priču« nastavlja njegova devojka:

Dragan i Beba na naslovnoj stranici Lade (1974)
- Ja i Dragan smo se upoznali na moru. Bilo je leto, mi smo često bili na plaži, viđali se uveče, ali...

- Tada mi ipak nije pošlo za rukom da osvojim Bebu - priznaje Dragan. - Tada sam bio neinteresantan za moju sadašnju devojku. I tek pet ili šest meseci kasnije, kad smo se ponovo sreli u Beogradu, uspelo mi je da je »zavedem«.

- Šta vam se na Draganu, ipak, svidelo na prvi pogled, a šta kasnije - pitamo Draganovu devojku.

- Dragan ima sve kvalitete: inteligentan je, pažljiv, dobar... a danas je teško naći mladića sa takvim osobinama. Imam veliki broj prijateljica i znam to iz njihovih priča.

- Ima li vaš mladić i neku manu?

- Ako ih i ima - kaže Slobodanka - onda su one sitne, i ja sam pristrasna. No, svaki čovek ima poneku manu. Meni je nekada smetalo što je Dragan malo lenj. Ne voli da izlazi često uveče. Više voli da sedi kod kuće nego da negde izađe. Vremenom sam se i ja navikla na to i sada obično kad izađemo onda odemo ili na večeru ili u pozorište.

- Nemojte, molim vas, da pomislite da sam ja neki strastveni ljubitelj pozorišta. Ja samo odlazim na one predstave u kojima Beba igra.

Da vam bliže predstavimo Kapičićevu devojku: Slobodanka-Beba Žugić je već uveliko zakoračila na stazu afirmacije. Završila je Akademiju za pozorište, film, radio i TV, zaposlila se u Beogradskom pozorištu, a TV-gledaoci su imali prilike da je vide i u nekoliko emisija. Sada igra u TV-seriji »Petorica otpisanih«, čije snimanje je već pri kraju.
Slobodanka Beba Žugić kao Klara u TV seriji "Otpisani"

- Mene za sada više privlači televizija od filma. Na televiziji se brže radi, brže se stiče afirmacija, popularnost. Dok je sa filmom sasvim druga stvar. Kod nas se danas malo snima, domaće filmove skoro niko ne gleda.

- Dragan je jedan od najpopularnijih jugoslovenskih sportista - posebno kod devojaka... Da li ste ljubomorni zbog toga?

Beogradski par: Dragan Kapičić i Slobodanka Žugić
- Ne, nisam ljubomorna zbog toga što Dragan dobija veliki broj pisama od obožavateljki, što mu devojke telefoniraju...

Ali zato sam ljubomorna na druge stvari. Stvari, koje se tiču samo mene i njega. Jer, ja sam načisto sa tim da je i to sve cena popularnosti koju uživa.

Baš nedavno, sedela sam kod kuće kad je zazvonio telefon. Podigla sam slušalicu i čula glas neke nepoznate devojke koja se predstavila kao Draganova devojka. 

Nasmejala sam se na to i pozvala je da zajedno, pošto je trebalo da se nađem sa Draganom, izađemo na taj sastanak.

- Bogami - sada se u razgovor umešao i Dragan Kapičić - uskoro ću i ja imati dosta razloga da budem ljubomoran. Beba sada puno radi, snima, afirmiše se.

Kapičić u YU reprezentaciji
- Pošto je Dragan zbog vas zavoleo pozorište, da li ste vi zavoleli košarku?

- U Beogradu gledam sve košarkaške utakmice, a ponekad odem i na Zvezdine treninge. Naravno, navijam za Zvezdu, odavno. Još pre nego što sam upoznala Dragana...

- Ko je onda za Vas najbolji jugoslovenski košarkaš?

- Ja samo mogu da kažem ko je drugi, posle Dragana. A to je Ćosić iz Zadra.

- O svemu smo Vas pitali, a o onom glavnom ni reči: kada ćete pred matičara?

Dragan je bio hrabriji:

- Razmišljamo i o tome, ali... ne bih tačno mogao da kažem kada će to biti.

razgovarao: N. Simić, snimio: V. Vicanović (Tempo, 1974)

"... Nikada nisam bio zavodnik. U stvari, nikada prvi nisam ni prilazio ženama, jedini način da uđem u komunikaciju s nekom devojkom bio je da ona meni priđe. Sa mojom ženom Bebom bilo je drugačije. U vreme apsolutne popularnosti, poslao sam joj poruku po jednom drugu, ali nije reagovala kako sam očekivao. Nije imala pojma ko sam, jer je nijedan sport nije zanimao. Posle nekoliko meseci, ipak mi je prišla. Bilo je to 1969, i od tada više nikada se nismo rastali. 
... Imao sam sreću da u jednoj ženi pronađem toliko važnih stvari koje su na oko manje vidljive - razumevanje, bliskost, podršku. Beba jeste mnogo oštrija, direktnija i ratobornija od mene, ja sam po karakteru pomiritelj, više volim da praštam, pa se dobro dopunjujemo. Ona je napustila glumačku karijeru i angažman u Ateljeu da bi bila sa mnom u Zagrebu gde nikoga nije poznavala. Tamo sam služio vojsku, teško sam to podneo. Od prvih dana naše veze toliko je bila uz mene i imala potrebu za mnom, da mi to i danas znači gotovo abnormalno - kao smisao celog života... "



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)