Branko i Marko Elsner (NK Olimpija): Šta otac trener misli o svom sinu fudbaleru i - obrnuto (1978)

Oktobar 1978: Šta otac-trener misli o svom sinu-fudbaleru i - obrnuto, šta sin misli o svom ocu.

Reč imaju trener Olimpije Branko Elsner, docent na Visokoj sportskoj školi u Ljubljani, koji je svojevremeno bio trener Insbruka kada je dva puta bio šampion Austrije i tri puta pobednik kupa, i Marko Elsner, vezni igrač Olimpije, donedavno omladinski reprezentativac Jugoslavije.

- Da ti ste imali neprijatnosti zbog toga što vam je sin igrač ekipe Olimpije u kojoj ste vi trener?

To je bilo prvo pitanje koje smo uputili Branku Elsneru.

- Nikakvih neprijatnosti nisam imao od fudbalera, tehničkog štaba i uprave Olimpije. Međutim, saznao sam od drugih da su neki navijači na jednoj utakmici dobacivali nešto na moj račun, ali tačno ne znam šta.

- Otac vam je trener ekipe u kojoj vi igrate. Da li vam to pravi neke teškoće? - pitali smo, ovog puta, Marka Elsnera.

- Nikada mi niko ništa nije rekao. Imam utisak da me drugi smatraju običnim igračem, tako se osećam i ja.

- Da li ste u nekim situacijama forsirali sina?

- Naprotiv! Tehnički štab Olimpije je smatrao da ga je ranije trebalo staviti u prvi tim. Ja, međutim, nisam bio tog mišljenja.

- Da li ste zapazili da vas je otac pretpostavio drugim igračima?

- Pre bih rekao da me je zapostavio, a da su me drugi forsirali, pre svih Bečejac i Srbu.

- Trener Olimpije, znači vaš otac, da li vam je posvećivao posebnu pažnju, odnosno držao specijalne treninge ili vam otkrivao neke svoje fudbalske tajne?

- Ne! Moj otac me nije ni trenirao, niti sam ja bio član Oiimpije. Najpre me je fudbalu učio Čampa, zatim Frančeskin u Slavenu. U Austriji, dok sam bio u Insbruku, učitelj mi je bio Ludešer. Tek poslednje sezone, kad sam prešao u Olimpiju, preuzeo me je otac kao formiranog igrača. Hteo bih reći da me je još pre nekoliko godina Bečejac zvao u Olimpiju, dakle u vreme kad je moj otac bio u Austriji.

- Kakvo je vaše mišljenje o Marku kao fudbaleru?

- Mislim da je dobar fudbaler, da ima solidnu tehniku i tačan i jak šut, ali je suviše rano preuzeo odgovornu ulogu organizatora igre u Olimpiji.

- Šta mislite o svom ocu kao treneru?

- Najjača strana u fudbalu mu je taktika. Međutim, žao mi je što se Olimpiji ne može potpuno posvetiti, jer je mnogo zauzet na fakultetu za sport. 

- Kad bi se, kojim slučajem, dogodilo da odete iz Oiimpije, da li biste poveli sina sa sobom?

- Ne! Marko je punoletan, sam treba da odlučuje o svom fudbalskom životu, s tim da, ni u kojem slučaju, ne sme da zapusti svoje redovno školovanje. Sem toga, ne treba ispustiti iz vida da je on nedavno potpisao profesionalni ugovor sa klubom.

- Da li biste pošli s ocem u neki drugi klub, ako bi on u toj novoj sredini bio trener?

- Ne! Meni je škola u Ljubljani, klub mi je u Ljubljani, ja ostajem ovde.

- Zbog čega je Olimpija u krizi i tako nisko na tabeli?

- Ja, kao trener, mislim da nije u pitanju samo kriza igre, već kriza rezultata. Olimpija nije igrala tako loše kao što to rezultati pokazuju. Sem toga, imali smo vrlo težak raspored, a ne treba izgubiti iz vida da nam je otišao vrlo značajan igrač Radulović u Čelik, a da nam nisu došla dva isto tako značajna igrača iz drugih klubova. No, i pored svega toga, uveren sam da će uskoro sve biti bolje.

- A šta sin Marko misli o niskom plasmanu ekipe u kojoj igra?

- Po meni, ima dva jaka razloga. Prvi je: težak raspored u početku prvenstva, a kao posledica toga je i drugi razlog: bili smo šokirani sa 11 primljenih golovg na tri utakmice. Od Slobode smo primili četiri gola, od Partizana isto tako četiri i od Crvene zvezde tri gola. To je ukupno 11. To nas je psihički ubilo.

Možda je na početku ove rubrike trebalo reći da je Marko insistirao da odgovore ne daje pred ocem.

Na kraju, otac i sin su nas zamolili da njihovo prezime pišemo tažno. Oni nisu Elzner, već - Elsner.

Razgovarao: Jovan Veličković (Tempo, 1978.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate