Zoran Hristić, jedan od najvrednijih jugoslovenskih kompozitora '72: Dubrovački golubovi kao inspiracija

Avgust 1972: Borbe za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine. U dvorištu jedne kuće na kraju Bulevara vojvode Stepe, tada dalekoj periferiji Beograda, na polurastočenim kolicima sedi petogodišnji mališan i, dok odjekuje artiljerijska vatra i čuje se zvižduk puščanih zrna, igra šah sa ruskim vojnicima.

Mališan stalno sedi, a poraženi partneri se smenjuju jedan za drugim.

- Biće velemajstor - kažu vojnici i miluju dečaka.

Bora Čorba '89: Ako ne porušimo neke zidove u glavama ljudi kod nas, ostaćemo uz Rumuniju i Albaniju

Novembar 1989: Kako je poznati muzičar i pesnik Bora Đorđević doživeo ovo "čudo ljudske prirode", o kome sada svi pišu...

"Ja nešto ne obožavam preterano nemačke gradove. Nekako su mi hladni kao i ljudi koji tamo misle samo na posao. Radnim danom, već oko sedam uveče, na ulicama i kafanama nema ni žive duše. Pa i naši ljudi koji tamo rade kao da su se ponemčili. Jedino subotom odvoje propisanu sumu za provod i odu da slušaju narodnjake. Dođu lepo obučeni, ali se brzo raspištolje uz kolce i šotu.

Nedelja u kojoj je pao Berlinski zid, izbori u Srbiji, Milošević obećava: Ako izgubim, povlačim se iz politike

ČETVRTAK, 9. studenog 1989: Zatvori se otvoriše, zidovi se porušiše...

Istočni Nijemci preplavili Zapadni dio ne-jedinstvene njemačke dežele. Berlin je opet bio središte svijeta, a i šire. Dok su se "velikani" današnjice smjenjivali za govornicom, Berlinčani najradije vrtili govor Johna F. Kennedya iz ranih šezdesetih: "Ich bin ein Berliner." 

Iz daleke od očiju kineske zemlje stiže nenadana vijest o ostavci Denga Xiaopinga na mjesto predsjednika Središnje vojne komisije.

"Ann i Eve", skandalozni film u kojem Šveđanke zavode Jugoslovene: Igraju Olivera Vučo i Božidarka Frajt

Kolovoz 1969: Vjerujemo da se sjećate imena švedskog režisera Arne Mattssona i njegova prvog filma koji je Jugoslavija vidjela poslije Oslobođenja pod nazivom "Plesala je samo jedno ljeto".

Ukratko: tad se, prije gotovo dvije decenije, na našim ekranima prvi put pojavila naga žena. 

Izazvalo je to veliko uzbuđenje i među gledaocima i na stranicama naše štampe, posebno među filmskim autorima, koji su od tada počeli slobodnije tretirati žensko tijelo.

Kazimir Klarić, kontroverzna serija "Punom parom": Problemi zbog pisanja o aferama samoupravljača?

Jun 1978: Nije čudo što su se scenarista Kazimir Klarić i reditelj Mario Faneli pokazali baš na temama iz samoupravljačkog života:

Prvi je dugo godina bio zamenik direktora u jednoj fabrici, a drugi - metalski radnik...

Kada smo telefonom u Zagrebu ugovorili sastanak i razgovarali sa Kazimirom Klarićem, on je, pošto se ranije nikada nismo sreli, predložio da kao znak raspoznavanja ponese - Marksov "Kapital".

Neprijateljsko delovanje protiv SFRJ '73: Radio za organizaciju "Sveti Sava", dobio godinu dana zatvora

Mart 1973: Nikola Simeunović pristao da radi za organizaciju "Sveti Sava" i zaradio godinu dana strogog zatvora...

U velikoj dvorani Okružnog suda u Kragujevcu, pred Većem petorice kome je predsedavao sud i ja Rajko Popović, više od četiri časa trajalo je saslušanje Nikole Simeunovića iz Lapova koga je javna tužba teretila za neprijateljsko delovanje protiv Jugoslavije.

Da bi objasnio sudskoj poroti kako ga je emigrant Mile Božić, za koga zna da je rodom iz Srema i da je...

Američki turista u našoj zemlji '82: Kako to da Jugosloveni ne znaju koliko koštaju lekovi?

April 1982: Mister Džo iz Oregona, s povećom grupom američkih turista boravio je ovih dana u Dubrovniku i Beogradu. Kao sociolog, iako u penziji, želeo je što više da sazna o našoj zemlji, a zahvaljujući njemu, izgleda da smo i mi ponešto otkrili o sebi samima.

Naš novopečeni prijatelj stalno je postavljao neka pitanja od kojih na mnoga - kakve li bruke! - nismo znali odgovor.

Pitao nas je prvo - koliko kod nas staju lekovi. Znali smo za aspirin i C vitamin, za ostalo - nismo.

Fra Mijo Đeno, ispovest poslednjeg jugoslovenskog isterivača đavola '71: "Zaklinjem te, nečisti duše... "

Ožujak 1971: U eri uspješnih transplantacija srca i drugih fantastičnih dostignuća suvremene medicine, danas, kad astronauti lete svemirskim prostorom, i šetaju se po Mjesecu, neki se svećenici još bore protiv "zlih duhova" i ostalih "demona" što borave u "najgušćim slojevima zemaljske atmosfere" - kao u srednjovjekovno doba čarobnjaka i vještica izgone đavla i druge demone iz tijela opsjednutih.

- Svjestan sam da uspjeh koji sam postigao kod te žene nije moja osobna zasluga. Uvidio sam koliko je naša moć malena, koliko smo mi sitni...

TV propaganda - najstrašnije oružje budućnosti? "Ne ubija, ali može da uništi svako samostalno mišljenje"

Oktobar 1973: Zlonamerna televizijska propaganda preko snažnih satelita iz orbite može da postane najsnažnije oružje budućnosti, koje istina ne ubija, ali može da uništi svako samostalno mišljenje...

(Deo izveštaja sa 24. Međunarodnog astronautičkog kongresa u Bakuu, tadašnjem SSSR-u)

Najopasnije oružje nije nuklearna bomba, kako smo to navikli da verujemo, nisu neki još nepoznati zraci smrti koji će čoveka moći da rasprše na atome i zbrišu svaki trag njegovog bitisanja na Zemljinoj površini. 

U strahu od partizana, Franjo se krio na tavanu 17 godina: Kroz rupu je posmatrao život svoje porodice...

Svibanj 1962: Nije tome davno kako smo pisali o vojnom dezerteru iz Subotice, Stipanu Stipiću, koji je nakon 16-godišnjeg dobrovoljnog tamnovanja ponovo izašao na svjetlo dana. Prije nekoliko dana u selu Veliki Grđevac, nedaleko od Bjelovara, "slučaj iz Subotice" doživio je reprizu. 

Poslije punih sedamnaest godina kućnog zatočeništva 53-godišnji Franjo Gregov Kovačić napustio je uzano sklonište i prijavio se organima Narodne milicije u Velikom Grđevcu.

Narodni heroji Marija i Duško Bursać u sećanju roditelja Joke i Nikole: Ovo je bila "Marija na Prkosima"

Februar 1979: U naselju Prnjavor, na krševitoj Kamenici, posle dužeg boravka i seljenja po Vojvodini, žive danas Joka i Nikola Bursać, roditelji dva narodna heroja Marije i Duška, koji su sa suzama u očima oživeli sećanja na herojstvo svoje dece...

Ove godine na krševitoj Kamenici biće veliko slavlje: svečano će se otvoriti za saobraćaj 15,5 kilometara dug asfaltni put Drvar - Kneževića gostiona - Kamenica - Hrnjadi i otkriti biste narodnih heroja rodom iz Kamenice, Marije Bursać i Vicuke Bodroži.

Marko Valok, stranica mog života: U Sao Paolu 1954, u potrazi za davno izgubljenim bratom Josipom

Vest je stigla sa zakašnjenjem od mesec dana. I zaobilaznim putem. Preko brazilske fudbalske organizacije i našeg saveza. Saopštili su mi je tiho, sa žaljenjem i saučešćem, kako je i običaj kod nas u takvim prilikama.

Time je jedna daleka, prekookeanska pustolovina okončana. A jedna davnašnja boljka dobila svoj konačan oblik. I zatištala snažnije i dublje nego ikad.

Sa izmešanim osećanjima sećam se danas egzotičnog Brazila.

Fića: Kada je napravljen, kako se proizvodio... Sve što ste hteli da znate o legendarnom YU automobilu

Maj 1985: "Fića" je međugradsko vozilo. Ako ne verujete, pitajte starije: oni su "fićom" odlazili tamo gde se danas odlazi avionom", poručuje "Zastavin" reklamni slogan.

Zbilja je tako, jer ove godine "fića", najpopularnije jugoslovensko vozilo, puni svoju 30. godinu života, pa njegovi savremenici dugo pamte.

Prvih 25 komada ovih malih kola, koja su, slobodno se može reći, uvela Jugoslovene u svet motorizacije, sklopljeno je ravno pre trideset godina...

Vaska Duganova '73: Pre rata radnica, u ratu komesar bataljona, posle rata - tamo gde ju je slala Partija

Oktobar 1973: Put Vaske Duganove do predsednika Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije i člana Predsedništva SK SSRN Jugoslavije bio je dug.

Ovim njenim funkcijama prethodile su dvadesetak odgovornih dužnosti.

Pre rata bila je fabrička radnica u duvanskoj industriji.

U ratu: komesar bataljona, komesar odreda i organizacioni sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Makedoniju. 

Peter Handke '96: Srbi koji pate prikazuju se drugačije u odnosu na njihove sapatnike iz drugih naroda

Januar 1996: Već dugo, gotovo četiri godine, od završetka rata u istočnoj Slavoniji, uništenja Vukovara, od izbijanja rata u Bosni i Hercegovini nameravao sam da otputujem u Srbiju. Od cele zemlje poznavao sam samo Beograd, gde sam pre gotovo tri decenije kao autor jednog komada bio pozvan na pozorišni festival. Od tih možda dan i po ostalo mi je u sećanju samo moje mladalačko ili pre bi se moglo reći autorsko negodovanje zbog neprestanog žamora srpske publike na predstavi bez reči, zbog publike koja, kako sam tada mislio, južnjačka ili balkanska, kakva je bila, naravno nije mogla da bude zrela za tako dugotrajno ćutanje na pozornici.

Zoran Miščević (Siluete), zvezda rock spektakla na stadionu JNA '79: Top 10 najdražih domaćih pesama

Oktobar 1979: Nedavni rok-spektakl na Stadionu JNA bio je prilika da se na istoj sceni nađu dve grupe, obe sa epitetom najpopularnije, ali svaka u svom vremenu:

"Siluete" i Zoran Miščević vladali su domaćom rok-scenom pre gotovo deceniju i po, a Goran Bregović i "Bijelo dugme" to čine danas.

Mada je većinu publike na ovom koncertu sačinjavala mladež koja se "Silueta" uopšte ne seća, Zoran Miščević i njegova grupa burno su pozdravljeni.

"Zemljo moja": Kako je nastala i gde je prvi put izvedena jedna od najlepših pesama o Jugoslaviji (1975)

Jun 1975: Posle šest godina muzičkog delovanja sarajevski sastav "Ambasadori" izbio u prvi plan, pre svega zahvaljujući hitu "Zemljo moja"...

Takozvana sarajevska škola zabavne muzike dobila je još jednog udarnog predstavnika. To je sastav "Ambasadori" koji je postigao uspeh na minulom "Šlageru sezone" pesmom "Zemljo moja". 

Istoimena ploča je ovih dana jedna od najtraženijih na našem tržištu.

Kako je "Leteći cirkus Montija Pajtona" prihvaćen u Jugoslaviji: "Subverzivna i šizoidna vrsta humora"

April 1975: Već nekoliko godina humoristička serija "Leteći cirkus Montija Pajtona" zasmejava naše tv gledalište svojom specifičnom vrstom komike koja je nova i za stanovnike engleskog ostrva, naviknute da svakojake novotarije hladnokrvno primaju...

Kada je pre nekoliko godina TV studio iz Sarajeva počeo da emituje prvu seriju "Letećeg cirkusa Montija Pajtona", bilo je dosta gledalaca, nenaviknutih na ove zaista urnebesne obrte jedne originalne grupe komičara, kojima se emisija nije svidela. 

Kako je Ivan Tomić prenosio utakmicu Jugoslavija - Danska: "Opet je na mestu naš delija Panta Pantelija!"

Ljubljana, 27. septembar 1980: Stadion Bežigrad. Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Sudija: António José da Silva Garrido (Portugal). 

Za Jugoslaviju igrali: Dragan Pantelić, Zoran Vujović, Miloš Hrstić, Nikola Jovanović, Boro Primorac, Ivan Buljan, Vladimir Petrović, Ive Jerolimov, Zlatko Vujović, Safet Sušić, Dževad Šećerbegović.

Jugosloveni pobedili Dance rezultatom 2:1.

"Gol, gol, gol!" / Vreme sporta i razonode Radio Beograda: Proslavljen jubilej - hiljadita emisija (1978)

Decembar 1978: Prošle nedelje, na talasima Radio Beograda i u velikom Studiju VI u Hilendarskoj ulici, proslavljen je jedan zaista lep jubilej: hiljadita emisija "Vreme sporta i razonode".

Proslavljen je na lep, odmeren i neusiljen način, u društvu autora emisije i gostiju, ni nalik na narcisoidne slične proslave, kao što je nedavno TV Beograd proslavila svoju dvadesetogodišnjicu.

Međutim, čestitke i pohvale nisu mogle da budu izbegnute jer emisija "Vreme sporta i razonode"...

Magnus Pyke ("Ne pitajte mene") oduševljava domaće gledaoce '80: A naša TV lica - smrtno ozbiljna...

Avgust 1980: Ma kakav Čkalja! Taj Britanac (Magnus Pyke) koga ste možda gledali u seriji "Ne pitajte mene"("Don't Ask Me"), dr nauka, i tako to, ponašao se tako spontano, iz svoga bića, temperamentno, žustro, reklo bi se čak neurotično.

Sa pričljivošću i gestikulacijom Italijana objašnjavao je na vrlo razumljiv način neke na prvi pogled obične stvari. Recimo, kako je pronađen i koji je princip patent zatvarača, zipa, rajsferšlusa, ili kako se već naziva ta spona na ženskim suknjama i od posleratnih vremena na šlicu muških pantalona.

Margita Stefanović Magi, EKV '86: Milan i ja poludimo kad Bojan pokuša da zabavlja ljude na koncertima

April 1986: Otvoriti jednu stranu ploče ("S vetrom uz lice" biće u prodavnicama otprilike kad ovaj broj budete imali u rukama), od koje se grupa sigurno neće obogatiti, samoironično sa "uvek sam želeo da osetim dodir, novac u rukama" postupak je dostojan uvažavanja. Nema u tom stavu egzotike krave pred soliterom ili šarenih očiju. Uglavnom, i trećim albumom Ekatarina Velika nastavlja svojom jednosmernom ulicom (pogrešili ste ako mislite - napred) u vis.

Milan trenutno snima glavnu ulogu u, kako je planirano, našem prvom filmu o rock and rollu "Crna Marija".

Bezobrazno zeleno, Vasa i Veseli '89: Ovde vladaju Hariji i takvi neki bendovi, rokenrol je na ivici propasti

Decembar 1989: Posle dugogodišnje pauze, Bezobrazno zeleno se oglasilo svojim drugim dugosvirajućim projektom nazvanim "Neonske bajke".

Vasa, Ivan, Didi i Sale Veseli počinju da vas bombarduju neonskim bajkama. 

Pripazite, dolazi vreme bombardera!

Malo stariji se sigurno sećaju pesme "Gibaj se" i saradnje sa Bajagom. Vasa je, takođe, uradio neke stvari i za Cukića. 

Majke heroji '71: Novosađanki Jeleni Jovandić fašisti su ubili petoricu sinova / Ko su bili braća Srnić

Mart 1971: Na prijedlog boračkih organizacija uz Dan žena predstavljamo vam Anu Ivković koja je u oslobodilačkom ratu izgubila muža i tri sina, Ilinku Bašić koja je izgubila šest sinova i unuka, Mariju Kotar koja je izgubila dva sina i kćer, Jelenu Jovandić kojoj su nacisti strijeljali pet sinova i Jelenu Srnić koja je rodila i izgubila četiri sina...

Nitko, na žalost, nema precizne podatke o tome koje su majke izgubile najviše djece u oslobodilačkoj revoluciji. Ne zna se ni koje su od tih majki ratnika još žive. 

Naši zlatni košarkaši '78: "Što se, bre, Serjoža, zamaramo i vi i mi, kad vas već pobedismo sa 13 razlike"

Manila, 15. oktobra 1978: Stoji Krešimir Ćosić na pobedničkom postolju svetskog košarkaškog šampionata u Manili. Slika koju smo navikli da gledamo. Stepenicu niže, samo jednu, stotinu puta manje važnu, do njega kapiten SSSR Sergej Bjelov.

"Opet je uspela ta košarkaška reprezentacija", kao da sa malo zavisti priča na toj ceremoniji proglašenja jedan kolega koji, eto, ne može da prežali što fudbaleri veoma retko uspevaju da se uopšte probiju u finalni deo svetskog prvenstva na kojima učestvuju, otprilike, svaki treći put.

Jugoslovenski novinar izveštava sa najveće posleratne parade bivših vermahtovaca i esesovaca (1977)

Braunau na Inu, juna 1977: Kraj Hitlerove rodne kuće u gradu Braunauu prodefilovala je posle rata najveća kolona bivših soldata Vermahta. Širili su miris naftalina, ali i zastrašujući duh fašizma...

Odjednom se granična rampa u Zimbahu, na nemačkoj strani digla, a čudna motorizovana kolona uz zvuke bleh-muzike stuštila se preko mosta na mutnoj reci In u austrijski gradić Braunau. Štatplac, glavni gradski trg, prostran a pust do tada, kao da se iznenada prenuo iz popodnevne omame od dobrog jela i još boljeg piva: 

Senzacionalna vest kruži YU medijima '79: "Dođi da ostarimo zajedno" je plagijat pesme Demisa Rusosa?

Mart 1979: Iz Sarajeva je pre nekoliko dana stigla, za poklonike Šaulićeve muzike, šokantna vest:

Hit hitova slavnog pevača i kompozitora, navodno je krađa melodije danas svetom slavnog Demisa Rusosa iz vremena dok je bio vokalni solista grčke grupe "Afroditina deca" ili u engleskom "originalu": "Aphrodite's Child".

Afera je u stvari začeta na radio-talasima Radio-Sarajeva u emisiji "Radioplov" Envera Šadinlije.

Vladimir Veličković '83: Ne možete da zamislite kakvo je i koliko zadovoljstvo zaparati perom po papiru...

Kolovoz 1983: Vladimir Veličković, poznati srpski slikar koji od 1966. živi i radi u Parizu, opet je na sebe svratio veliku pažnju francuske kulturne javnosti i kritike: izlaže istodobno u dvije galerije, u jednoj slike, a u drugoj grafike. Svi veliki francuski listovi i tjednici proglasili su Veličkovićeve izložbe iznimnim događajem.

"Boticellijevi crteži za Danteov 'Pakao', ili Goyini 'Užasi rata', 'sitnica' su u usporedbi s golemim platnima Vladimira Veličkovića, 48-godišnjeg Jugoslavena, koji u Parizu živi od 1966. Na njima pruža viziju čovjeka-mučenika, istrijebljenog, progonjenog...

Tragičan bilans političke utakmice naših lidera: Slike vapijućih majki čiji su sinovi vojnici uzalud stradali

Jul 1991: Finale velike političke igre naših lidera ima tragičan bilans: tužnu sliku vapijućih majki čiji su sinovi vojnici uzalud stradali. Neki su se iz Slovenije vratili kao zarobljenici, tužni i poniženi. Neki kao ranjenici ili invalidi, a neki su i dalje ostali u kasarnama. Oni, koji su majkama vraćeni u kovčezima, ostaće kao poruka protiv rata, nehumanosti, izdaje i političke elite...

Nije prošlo mnogo vremena od kad su vozovi iz Slovenije, iz bratimljenih gradova, dolazili u Srbiju da vide nekadašnje "ratne" domaćine, svoje prijatelje. I kad se u Sloveniju putovalo karavanima prijateljstva.

Priča o najvećoj aferi jugoslovenskog fudbala: Zašto je Vladimir Beara prešao iz Hajduka u Crvenu zvezdu

Lipanj 1971: Točno prije šesnaest godina Vladimir Beara, najbolji vratar koji se ikada pojavio podno Marjana, nestao je iz Splita. Bila je to najveća afera koja je dotad zabilježena u našem nogometu. 

"Plavi vjesnik" je prvi list koji odvija film događaja i iznosi dosad nepoznate detalje o Bearinu prijelazu iz "Hajduka" u "Crvenu zvezdu"...

Nikada prije, a ni poslije toga jedna bomba nije tako jako eksplodirala, toliko uzdrmala, i to iz temelja...

Doživljaji 20-godišnjeg YU autostopera: Nisu mi verovali da u Jugoslaviji mladići smeju da nose dugu kosu

Maj 1976: Neki od nas nikad ne ostvare svoje putovanje iz mašte. Zbog roditelja, novca ili sopstvene nesnalažljivosti. Ali, neki to rade vrlo uspešno. Takav svetski putnik je Ivan Pavićević, 20-godišnji student iz Beograda. Od šesnaeste godine do danas on je autostopom obišao Francusku, Švajcarsku, Poljsku, Čehoslovačku, Austriju, Grčku... 

Kako je letos proputovao dobar deo Mediterana, susreo se i sprijateljio s najpopularnijim italijanskim političarem!

Mića Orlović '89: Na TV ekran jurišaju razni šarlatani, misleći da će popularnost koju steknu trajati večno

"Dobro, taj podatak se verovatno zna: vodio sam prvi Dnevnik Televizije Beograd, 23. avgusta 1958. godine. Tada sam imao 24 godine i na mali ekran dospeo sam sa talasa Radio Beograda u kome sam radio kao spiker.

Moj dobar jezik i govor, koji su me u mladim danima vinuli do radio i TV aparata u svakom domu, posledica su porekla (otac sa Kosova, iz Ibarskog Kolašina, majka iz Valjeva) čitanja, studija književnosti... Na žalost, danas više čak ni Radio, a kamoli Televizija, ne vode računa da se svaki glas mora jasno izgovoriti, tečnom melodijom i sa pravim akcentima. Ko vas još pa za to pita...

Šta još? Još: bavio sam se, i dan-danji, novinarstvom, ranije i sportskom reportažom, direktno prenosio utakmice za radio i televiziju, snimio sam petnaestak igranih filmova. 

Narodnjaci nadiru '69: Ako TV prihvati "novu narodnu pesmu", onda je njena strahovlada zagarantovana

Avgust 1969: Kako se osećam kad mi čuk-čuk-čukne na prozor takozvana "nova narodna pesma"? Cup-cup-cup na kalup!

Kakav je taj novi kalup i zašto televizija, na zahteve svoje brojne publike, sa svoje strane ne doprinese poplavi takvih ploča na kojima se inače bogato zarađuje?

O tome je bilo reči u tv pošti i o tome je Dragutin Gostuški izneo svoje nepomirljivo mišljenje, a televizija, verna svojoj ulozi objektivnog sredstva komuniciranja, ostala i dalje nedorečena.

Baljak, Stanišić, Nešković, Ilić '69: Popularni radio voditelji nemaju pravo na letnji odmor

Avgust 1969: Dok se jednima čini da ovi vreli dani lete brzinom astronautskog broda (zato što spadaju u godišnji odmor), drugima kalendar liči na puža, a datumi se, po njihovom mišljenju, menjaju pošto protekne jedna omanja večnost (zato što su još na radnom mestu).

U ovu drugu kategoriju spadaju i neki voditelji "živih" radio emisija, koji ne smeju da maknu iz Beograda iz jednog razloga:

Suviše su popularni!

Dobrilo Nenadić, stranica mog života: Priča o jednoj svinjskoj pršuti i gladnim studentskim danima 1963...

Jun 1979: Dobrilo Nenadić je najveće iznenađenje naše književnosti: potpuno nepoznat kao pisac (ništa nije ni objavljivao), poslao je pre dve godine roman "Dorotej" na konkurs udruženih izdavača i ovi su ga kao jedno od najboljih, štampali. 

Štaviše, Nenadićeva knjiga je nedavno proglašena najčitanijom u 1978. i dobila nagradu Narodne biblioteke SR Srbije. 

To, međutim, nije ništa promenilo u životu njenog autora.

"Woodstock" u okviru prvog FEST-a: "Ova generacija ne želi da živi kao njihovi roditelji, ne želi ratove"

Decembar 1970: U Bethelu, nedaleko od Njujorka, pola miliona mladih pretvorilo je 250 hektara zemljišta u meku pop muzike. "Vudstok", film koji je snimljen tom prilikom, prikazuje nam kako su se velika hipi-plemena tri dana zabavljala i volela...

U okviru Prvog međunarodnog filmskog festivala koji će se održati u Beogradu od 8. do 16. januara, pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita, biće prikazan i film "Vudstok" američkog režisera Majkla Vedlija. Ovo izuzetno zanimljivo ostvarenje na programu je 9. januara u bioskopu "Kozara".

Caca Aleksić i Branko Milićević: Ona - pobednik u igrama veštine i snage, on - pobednik u igrama pravde

Decembar 1991: Svet igre je poseban svet. Igra je borba za nešto ili predstavljanje nečeg. Ona "predstavlja" nadmetanje za nešto ili je nadmetanje u kojem se "predstavlja" neko ko je najbolji, pa se tako istovremeno otkriva i kao borba i kao predstava. 

Na ovome je, pre nešto više od pedeset godina, u svom kapitalnom delu "Homo ludens", temeljio svoju teoriju poznati istraživač igre Johan Huicinga. Njegovo uverenje o važnoj ulozi igre u životu čoveka, a posebno njegova ideja o igri kao "borbi i predstavi", imali su brojne sledbenike, ali i beskompromisne protivnike.

Fahrudin Jusufi, najčvršći stub odbrane Partizana '60: Ne pamti se kada je primljen gol njegovom krivicom

Jul 1960: Beograd je pored drugih obeležja po kojima se prepoznaje, stekao danas još jedno: pet visokih solitera, na vrhu grada, ispod Zvezdare. U podnožju jednog od tih stambenih nebodera, u novoj ulici Vjekoslava Kovača u krugu svoje porodice živi tiho, najeksplozivniji i najborbeniji bek u državi - Fahrudin Jusufi.

On je tih, skroman, svaki razgovor ilustruje osmehom. Roditelji kažu da je uvek bio dobro dete. A rodio se u selu Zli Potok! To je tamo ispod Šare, u Makedoniji ...

U podvodnom ribolovu sa Kočom Popovićem '69: Prišao nam je i drug Kardelj, da vidi kakve puške imamo

Avgust 1969: Bilo je rano nedeljno letnje jutro na Brionima. Na terasi hotela "Neptun" podmazivali smo podvodne puške.

Kada smo to završili oštrili smo turpijama vrhove ostiju i harpuna.

Radovali smo se lepom danu, mirnom moru i verovali u dobar ulov.

- Poznajem sve pozicije na Brionima - rekao je drug Koča Popović. - Riba ima dosta, ulovićemo za večeru.

Šta vidovnjaci predviđaju u 1991: Političke strasti će se stišati, u život ljudi će se vratiti mir i spokojstvo...

Jul 1991: Godina rodna, odmor po bagatelnim cenama, stabilan dinar, bolji i mirniji život, penzije na vreme, pobeda "Crvene zvezde" u Tokiju i srećan preokret na političkoj sceni - u najkraćem je raport onih koji imaju moć da "vide" budućnost...

U ovo naše vreme kada se Nebo obraća Zemlji, ljudi osećaju veliku potrebu da spoznaju njegove poruke ne bi li našli izlaz iz svoje teskobe.

Žitelji Japana, zemlje koja je već ušla u 21. vek...

Svetislav Sveta Vuković '72: To je sudbina nas tekstopisaca, niko nas ne zna, niko ne pamti...

Maj 1972: Popularni voditelj Radio Beograda Sveta Vuković zaradio je najviše nagrada na "Beogradskom proleću": tri nagrađene kompozicije pisane su na njegove tekstove!

Ipak, kad smo mu napomenuli da će pored njegovih mnogobrojnih aktivnosti baš to biti tema razgovora, preneraženo je uzviknuo: "Ju, pa zar sa piscem tekstova?

Kao što često biva, voditelji šlagerskog dela "Beogradskog proleća" zaboravili su da u slavlju...

Kako je Goran Hudec (19) postao TV heroj nacije: Pobednik kviza "Znaš, znam" - zaluđen astronautikom

Travanj 1969: "Startov" reporter posjetio Gorana Hudeca, pobjednika TV kviza "Znaš, znam" na njegov devetnaesti rođendan, dan nakon osvajanja nagrade od 5,600.000 s. d...

"Imao sam užasnu tremu. Gledao sam Miću Orlovića, a on mi se činio dalekim, kao u magli. Pitanja sam mehanički registrirao i, ne znam kako su zapravo glasili moji odgovori... "

"Moje slabe "astronautske" tačke? 

Grupa Afera, nova nada YU rocka / Steva i drugari poručuju: "Bilo bi super, da ti mače budeš moj partner"

Jul 1981: Ne žele da tuguju, ne žele da se bacaju u duboka razmišljanja, ne žele da budu prljavi i dronjavi, ne žele afere i ne žele da nam priznaju gde idu na jahanje. Inače, bave se muzikom i "znaju sve moguća pravila roka"...

Mlada beogradska grupa "Afera" izdala je svoju prvu singl-ploču, sa pesmama "Bilo bi super" i "Ti si moja dijeta". 

Steva, Duško, Dragan, Miki i Marko, iskusni su muzičari. 

Split '74: Pobedila "Ča će mi Kopakabana", ali će i pesma i pevač Oliver Dragojević biti brzo zaboravljeni...

Jul 1974: Nema Splita do Splita, ali čini se da bi i Splitu bilo bolje kada "Splita" ne bi bilo. 

To je utisak koji se nametao čitavo vreme festivala, internacionalnog po formi, amaterskog po organizaciji, turističkog po izboru stranih gostiju, pevača, sve u svemu dosadnog i bajatog. 

Od 20 kompozicija, koliko je izvedeno na "Splitu 74," teško da bi se i za jednu moglo reći da je unela nešto novo u tu muziku koja, eto, treba da bude zabavna, a sve više postaje dosadna.

Odiseja jugoslovenskih rodoljuba '42: Pošli iz Kanade u partizane, brod im potopile nemačke podmornice

U zoru 6. septembra 1942. godine već isluženim teretnjakom "Andreas", nosivosti 11 hiljada tona, iz malog mesta Sent Džon, sa zapadne obale Atlantika, krenula je prva grupa naših iseljenika iz Kanade u partizane...

Grupu su sačinjavali: Nikola Kovačević "Stari" (brat legendarnog Save Kovačevića), Stevo Serdar, Joso Šarić, Božo Prpić, Lazar Jelić, Emil Vrkljan, Miho Klubučar i Luka Biljan. 

Svi komunisti.

Pero Lovšin iz grupe Pankrti otkriva svojih deset najdražih domaćih albuma... (1982)

Jun 1982: Petar Popović u uvodniku Rocka: "To što je neki hohštapler pokušao i delimično uspeo da u svojoj "režiji" organizuje reklamu i prodaju karata za koncert grupe Rolling Stones u Zagrebu 9. juna - nije za smeh već za brigu.

Ni najmanje nije smešno ako se zna da je spisak nasamarenih širi od naivne, uvek naivne, publike i jedne nedeljne beogradske novine koja je donela (u svom stilu) preteranu cifru o čak 20.000 prodatih ulaznica.

Za opšte zabrinjavanje je...

Beč 1975, gastarbajterska priča: "U Jugoslaviji sam živeo kao čovek, ovde živim kao skot"

Beč, marta 1975: Bečki fijakeri su isto tako poznati kao i bečke šnicle. U senci crkve svetog Štefana, jednog od istorijskih i turističkih znamenja grada valcera, u najužem centru Beča, nalazi se i fijakerska stanica. 

U starinskim frakovima i sa halbcilindrima na glavi, brkovima i bakenbardima a la Franja Josif, konji i kočijaši strpljivo očekuju mušterije. A mušterije zna se: Amerikanci i Japanci, oni koji imaju dosta novaca za ovo skupo zadovoljstvo i svojevrsan egzibicionizam i - pokoji Jugosloven.

Ivan Rogulić, partizan sa ratne slike (Zelengora, '43): Video sam kad je rafalom pokošen Sava Kovačević

Siječanj 1977: Na poznatoj fotografiji Žorža Skrigina snimljenoj na Zelengori 1943. prepoznao se Ivan Rogulić iz Žrnovnice pokraj Splita. Što je o teškim ratnim danima i toj fotografiji ispričao našem reporteru?

Od brojnih dokumenata koji svjedoče o patnjama, odlučnosti i herojstvu sudionika NOR-a, najupečatljivije su svakako fotografije snimljene na fronti u predahu između dvije bitke. Promatraču tih slika neumitno se postavlja pitanje: tko su ti ljudi? Jesu li pokošeni neprijateljskim rafalima ili su odoljeli svim kanonadama?

Nada Vojinović, prva zavodnica YU filma '82: Muškarce bi trebalo koristiti kao papirne maramice...

Jul 1982: Visoka i dugonoga, Nada Vojinović, glumica ovdašnja, podseća na hiljade devojaka koje svakodnevno srećemo na ulicama. Sasvim obična "devojka iz grada", koja ipak snima film za filmom. Za nju nema krize kinematografije. Sudeći po broju realizovanih projekata, Nadi za sada teku "med i mleko".

Na pulski festival "juriša" čak sa tri filma, dva je snimila u međuvremenu, a na trećem upravo radi.
Pa onda, neka neko kaže da se ne isplati biti zgodan, mlad i lep.

Kako je Siniša Mihajlović postao velika zvezda italijanskog fudbala: "Ovde je sve kao u bajci... " (1992)

Novembar 1992: Došao je u Beograd za vikend (petak 13. 11.), a morao je već u ponedeljak ujutru da se javi Vujadinu Boškovu na prvu jutarnju prozivku fudbalera Rome. Još pre toga, obavestio je selektora naše fudbalske reprezentacije Slobodana Santrača da neće moći da učestvuje u atraktivnoj fudbalskoj predstavi protiv selekcije koju su sastavili novinari, jer mu visoke profesionalne obaveze koje ima u svom novom klubu ne dozvoljavaju da u Beogradu ostane "samo" još dva dana. (Utakmica Jugoslavija - Selekcija novinara igra se u sredu 18. 11.).