Bezobrazno zeleno, Vasa i Veseli '89: Ovde vladaju Hariji i takvi neki bendovi, rokenrol je na ivici propasti

Decembar 1989: Posle dugogodišnje pauze, Bezobrazno zeleno se oglasilo svojim drugim dugosvirajućim projektom nazvanim "Neonske bajke".

Vasa, Ivan, Didi i Sale Veseli počinju da vas bombarduju neonskim bajkama. 

Pripazite, dolazi vreme bombardera!

Malo stariji se sigurno sećaju pesme "Gibaj se" i saradnje sa Bajagom. Vasa je, takođe, uradio neke stvari i za Cukića. 

Majke heroji '71: Novosađanki Jeleni Jovandić fašisti su ubili petoricu sinova / Ko su bili braća Srnić

Mart 1971: Na prijedlog boračkih organizacija uz Dan žena predstavljamo vam Anu Ivković koja je u oslobodilačkom ratu izgubila muža i tri sina, Ilinku Bašić koja je izgubila šest sinova i unuka, Mariju Kotar koja je izgubila dva sina i kćer, Jelenu Jovandić kojoj su nacisti strijeljali pet sinova i Jelenu Srnić koja je rodila i izgubila četiri sina...

Nitko, na žalost, nema precizne podatke o tome koje su majke izgubile najviše djece u oslobodilačkoj revoluciji. Ne zna se ni koje su od tih majki ratnika još žive. 

Naši zlatni košarkaši '78: "Što se, bre, Serjoža, zamaramo i vi i mi, kad vas već pobedismo sa 13 razlike"

Manila, 15. oktobra 1978: Stoji Krešimir Ćosić na pobedničkom postolju svetskog košarkaškog šampionata u Manili. Slika koju smo navikli da gledamo. Stepenicu niže, samo jednu, stotinu puta manje važnu, do njega kapiten SSSR Sergej Bjelov.

"Opet je uspela ta košarkaška reprezentacija", kao da sa malo zavisti priča na toj ceremoniji proglašenja jedan kolega koji, eto, ne može da prežali što fudbaleri veoma retko uspevaju da se uopšte probiju u finalni deo svetskog prvenstva na kojima učestvuju, otprilike, svaki treći put.

Jugoslovenski novinar izveštava sa najveće posleratne parade bivših vermahtovaca i esesovaca (1977)

Braunau na Inu, juna 1977: Kraj Hitlerove rodne kuće u gradu Braunauu prodefilovala je posle rata najveća kolona bivših soldata Vermahta. Širili su miris naftalina, ali i zastrašujući duh fašizma...

Odjednom se granična rampa u Zimbahu, na nemačkoj strani digla, a čudna motorizovana kolona uz zvuke bleh-muzike stuštila se preko mosta na mutnoj reci In u austrijski gradić Braunau. Štatplac, glavni gradski trg, prostran a pust do tada, kao da se iznenada prenuo iz popodnevne omame od dobrog jela i još boljeg piva: 

Senzacionalna vest kruži YU medijima '79: "Dođi da ostarimo zajedno" je plagijat pesme Demisa Rusosa?

Mart 1979: Iz Sarajeva je pre nekoliko dana stigla, za poklonike Šaulićeve muzike, šokantna vest:

Hit hitova slavnog pevača i kompozitora, navodno je krađa melodije danas svetom slavnog Demisa Rusosa iz vremena dok je bio vokalni solista grčke grupe "Afroditina deca" ili u engleskom "originalu": "Aphrodite's Child".

Afera je u stvari začeta na radio-talasima Radio-Sarajeva u emisiji "Radioplov" Envera Šadinlije.

Vladimir Veličković '83: Ne možete da zamislite kakvo je i koliko zadovoljstvo zaparati perom po papiru...

Kolovoz 1983: Vladimir Veličković, poznati srpski slikar koji od 1966. živi i radi u Parizu, opet je na sebe svratio veliku pažnju francuske kulturne javnosti i kritike: izlaže istodobno u dvije galerije, u jednoj slike, a u drugoj grafike. Svi veliki francuski listovi i tjednici proglasili su Veličkovićeve izložbe iznimnim događajem.

"Boticellijevi crteži za Danteov 'Pakao', ili Goyini 'Užasi rata', 'sitnica' su u usporedbi s golemim platnima Vladimira Veličkovića, 48-godišnjeg Jugoslavena, koji u Parizu živi od 1966. Na njima pruža viziju čovjeka-mučenika, istrijebljenog, progonjenog...

Tragičan bilans političke utakmice naših lidera: Slike vapijućih majki čiji su sinovi vojnici uzalud stradali

Jul 1991: Finale velike političke igre naših lidera ima tragičan bilans: tužnu sliku vapijućih majki čiji su sinovi vojnici uzalud stradali. Neki su se iz Slovenije vratili kao zarobljenici, tužni i poniženi. Neki kao ranjenici ili invalidi, a neki su i dalje ostali u kasarnama. Oni, koji su majkama vraćeni u kovčezima, ostaće kao poruka protiv rata, nehumanosti, izdaje i političke elite...

Nije prošlo mnogo vremena od kad su vozovi iz Slovenije, iz bratimljenih gradova, dolazili u Srbiju da vide nekadašnje "ratne" domaćine, svoje prijatelje. I kad se u Sloveniju putovalo karavanima prijateljstva.

Priča o najvećoj aferi jugoslovenskog fudbala: Zašto je Vladimir Beara prešao iz Hajduka u Crvenu zvezdu

Lipanj 1971: Točno prije šesnaest godina Vladimir Beara, najbolji vratar koji se ikada pojavio podno Marjana, nestao je iz Splita. Bila je to najveća afera koja je dotad zabilježena u našem nogometu. 

"Plavi vjesnik" je prvi list koji odvija film događaja i iznosi dosad nepoznate detalje o Bearinu prijelazu iz "Hajduka" u "Crvenu zvezdu"...

Nikada prije, a ni poslije toga jedna bomba nije tako jako eksplodirala, toliko uzdrmala, i to iz temelja...

Doživljaji 20-godišnjeg YU autostopera: Nisu mi verovali da u Jugoslaviji mladići smeju da nose dugu kosu

Maj 1976: Neki od nas nikad ne ostvare svoje putovanje iz mašte. Zbog roditelja, novca ili sopstvene nesnalažljivosti. Ali, neki to rade vrlo uspešno. Takav svetski putnik je Ivan Pavićević, 20-godišnji student iz Beograda. Od šesnaeste godine do danas on je autostopom obišao Francusku, Švajcarsku, Poljsku, Čehoslovačku, Austriju, Grčku... 

Kako je letos proputovao dobar deo Mediterana, susreo se i sprijateljio s najpopularnijim italijanskim političarem!

Mića Orlović '89: Na TV ekran jurišaju razni šarlatani, misleći da će popularnost koju steknu trajati večno

"Dobro, taj podatak se verovatno zna: vodio sam prvi Dnevnik Televizije Beograd, 23. avgusta 1958. godine. Tada sam imao 24 godine i na mali ekran dospeo sam sa talasa Radio Beograda u kome sam radio kao spiker.

Moj dobar jezik i govor, koji su me u mladim danima vinuli do radio i TV aparata u svakom domu, posledica su porekla (otac sa Kosova, iz Ibarskog Kolašina, majka iz Valjeva) čitanja, studija književnosti... Na žalost, danas više čak ni Radio, a kamoli Televizija, ne vode računa da se svaki glas mora jasno izgovoriti, tečnom melodijom i sa pravim akcentima. Ko vas još pa za to pita...

Šta još? Još: bavio sam se, i dan-danji, novinarstvom, ranije i sportskom reportažom, direktno prenosio utakmice za radio i televiziju, snimio sam petnaestak igranih filmova. 

Narodnjaci nadiru '69: Ako TV prihvati "novu narodnu pesmu", onda je njena strahovlada zagarantovana

Avgust 1969: Kako se osećam kad mi čuk-čuk-čukne na prozor takozvana "nova narodna pesma"? Cup-cup-cup na kalup!

Kakav je taj novi kalup i zašto televizija, na zahteve svoje brojne publike, sa svoje strane ne doprinese poplavi takvih ploča na kojima se inače bogato zarađuje?

O tome je bilo reči u tv pošti i o tome je Dragutin Gostuški izneo svoje nepomirljivo mišljenje, a televizija, verna svojoj ulozi objektivnog sredstva komuniciranja, ostala i dalje nedorečena.

Baljak, Stanišić, Nešković, Ilić '69: Popularni radio voditelji nemaju pravo na letnji odmor

Avgust 1969: Dok se jednima čini da ovi vreli dani lete brzinom astronautskog broda (zato što spadaju u godišnji odmor), drugima kalendar liči na puža, a datumi se, po njihovom mišljenju, menjaju pošto protekne jedna omanja večnost (zato što su još na radnom mestu).

U ovu drugu kategoriju spadaju i neki voditelji "živih" radio emisija, koji ne smeju da maknu iz Beograda iz jednog razloga:

Suviše su popularni!

Dobrilo Nenadić, stranica mog života: Priča o jednoj svinjskoj pršuti i gladnim studentskim danima 1963...

Jun 1979: Dobrilo Nenadić je najveće iznenađenje naše književnosti: potpuno nepoznat kao pisac (ništa nije ni objavljivao), poslao je pre dve godine roman "Dorotej" na konkurs udruženih izdavača i ovi su ga kao jedno od najboljih, štampali. 

Štaviše, Nenadićeva knjiga je nedavno proglašena najčitanijom u 1978. i dobila nagradu Narodne biblioteke SR Srbije. 

To, međutim, nije ništa promenilo u životu njenog autora.

"Woodstock" u okviru prvog FEST-a: "Ova generacija ne želi da živi kao njihovi roditelji, ne želi ratove"

Decembar 1970: U Bethelu, nedaleko od Njujorka, pola miliona mladih pretvorilo je 250 hektara zemljišta u meku pop muzike. "Vudstok", film koji je snimljen tom prilikom, prikazuje nam kako su se velika hipi-plemena tri dana zabavljala i volela...

U okviru Prvog međunarodnog filmskog festivala koji će se održati u Beogradu od 8. do 16. januara, pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita, biće prikazan i film "Vudstok" američkog režisera Majkla Vedlija. Ovo izuzetno zanimljivo ostvarenje na programu je 9. januara u bioskopu "Kozara".

Caca Aleksić i Branko Milićević: Ona - pobednik u igrama veštine i snage, on - pobednik u igrama pravde

Decembar 1991: Svet igre je poseban svet. Igra je borba za nešto ili predstavljanje nečeg. Ona "predstavlja" nadmetanje za nešto ili je nadmetanje u kojem se "predstavlja" neko ko je najbolji, pa se tako istovremeno otkriva i kao borba i kao predstava. 

Na ovome je, pre nešto više od pedeset godina, u svom kapitalnom delu "Homo ludens", temeljio svoju teoriju poznati istraživač igre Johan Huicinga. Njegovo uverenje o važnoj ulozi igre u životu čoveka, a posebno njegova ideja o igri kao "borbi i predstavi", imali su brojne sledbenike, ali i beskompromisne protivnike.

Fahrudin Jusufi, najčvršći stub odbrane Partizana '60: Ne pamti se kada je primljen gol njegovom krivicom

Jul 1960: Beograd je pored drugih obeležja po kojima se prepoznaje, stekao danas još jedno: pet visokih solitera, na vrhu grada, ispod Zvezdare. U podnožju jednog od tih stambenih nebodera, u novoj ulici Vjekoslava Kovača u krugu svoje porodice živi tiho, najeksplozivniji i najborbeniji bek u državi - Fahrudin Jusufi.

On je tih, skroman, svaki razgovor ilustruje osmehom. Roditelji kažu da je uvek bio dobro dete. A rodio se u selu Zli Potok! To je tamo ispod Šare, u Makedoniji ...

U podvodnom ribolovu sa Kočom Popovićem '69: Prišao nam je i drug Kardelj, da vidi kakve puške imamo

Avgust 1969: Bilo je rano nedeljno letnje jutro na Brionima. Na terasi hotela "Neptun" podmazivali smo podvodne puške.

Kada smo to završili oštrili smo turpijama vrhove ostiju i harpuna.

Radovali smo se lepom danu, mirnom moru i verovali u dobar ulov.

- Poznajem sve pozicije na Brionima - rekao je drug Koča Popović. - Riba ima dosta, ulovićemo za večeru.

Šta vidovnjaci predviđaju u 1991: Političke strasti će se stišati, u život ljudi će se vratiti mir i spokojstvo...

Jul 1991: Godina rodna, odmor po bagatelnim cenama, stabilan dinar, bolji i mirniji život, penzije na vreme, pobeda "Crvene zvezde" u Tokiju i srećan preokret na političkoj sceni - u najkraćem je raport onih koji imaju moć da "vide" budućnost...

U ovo naše vreme kada se Nebo obraća Zemlji, ljudi osećaju veliku potrebu da spoznaju njegove poruke ne bi li našli izlaz iz svoje teskobe.

Žitelji Japana, zemlje koja je već ušla u 21. vek...

Svetislav Sveta Vuković '72: To je sudbina nas tekstopisaca, niko nas ne zna, niko ne pamti...

Maj 1972: Popularni voditelj Radio Beograda Sveta Vuković zaradio je najviše nagrada na "Beogradskom proleću": tri nagrađene kompozicije pisane su na njegove tekstove!

Ipak, kad smo mu napomenuli da će pored njegovih mnogobrojnih aktivnosti baš to biti tema razgovora, preneraženo je uzviknuo: "Ju, pa zar sa piscem tekstova?

Kao što često biva, voditelji šlagerskog dela "Beogradskog proleća" zaboravili su da u slavlju...

Kako je Goran Hudec (19) postao TV heroj nacije: Pobednik kviza "Znaš, znam" - zaluđen astronautikom

Travanj 1969: "Startov" reporter posjetio Gorana Hudeca, pobjednika TV kviza "Znaš, znam" na njegov devetnaesti rođendan, dan nakon osvajanja nagrade od 5,600.000 s. d...

"Imao sam užasnu tremu. Gledao sam Miću Orlovića, a on mi se činio dalekim, kao u magli. Pitanja sam mehanički registrirao i, ne znam kako su zapravo glasili moji odgovori... "

"Moje slabe "astronautske" tačke? 

Grupa Afera, nova nada YU rocka / Steva i drugari poručuju: "Bilo bi super, da ti mače budeš moj partner"

Jul 1981: Ne žele da tuguju, ne žele da se bacaju u duboka razmišljanja, ne žele da budu prljavi i dronjavi, ne žele afere i ne žele da nam priznaju gde idu na jahanje. Inače, bave se muzikom i "znaju sve moguća pravila roka"...

Mlada beogradska grupa "Afera" izdala je svoju prvu singl-ploču, sa pesmama "Bilo bi super" i "Ti si moja dijeta". 

Steva, Duško, Dragan, Miki i Marko, iskusni su muzičari. 

Split '74: Pobedila "Ča će mi Kopakabana", ali će i pesma i pevač Oliver Dragojević biti brzo zaboravljeni...

Jul 1974: Nema Splita do Splita, ali čini se da bi i Splitu bilo bolje kada "Splita" ne bi bilo. 

To je utisak koji se nametao čitavo vreme festivala, internacionalnog po formi, amaterskog po organizaciji, turističkog po izboru stranih gostiju, pevača, sve u svemu dosadnog i bajatog. 

Od 20 kompozicija, koliko je izvedeno na "Splitu 74," teško da bi se i za jednu moglo reći da je unela nešto novo u tu muziku koja, eto, treba da bude zabavna, a sve više postaje dosadna.

Odiseja jugoslovenskih rodoljuba '42: Pošli iz Kanade u partizane, brod im potopile nemačke podmornice

U zoru 6. septembra 1942. godine već isluženim teretnjakom "Andreas", nosivosti 11 hiljada tona, iz malog mesta Sent Džon, sa zapadne obale Atlantika, krenula je prva grupa naših iseljenika iz Kanade u partizane...

Grupu su sačinjavali: Nikola Kovačević "Stari" (brat legendarnog Save Kovačevića), Stevo Serdar, Joso Šarić, Božo Prpić, Lazar Jelić, Emil Vrkljan, Miho Klubučar i Luka Biljan. 

Svi komunisti.

Pero Lovšin iz grupe Pankrti otkriva svojih deset najdražih domaćih albuma... (1982)

Jun 1982: Petar Popović u uvodniku Rocka: "To što je neki hohštapler pokušao i delimično uspeo da u svojoj "režiji" organizuje reklamu i prodaju karata za koncert grupe Rolling Stones u Zagrebu 9. juna - nije za smeh već za brigu.

Ni najmanje nije smešno ako se zna da je spisak nasamarenih širi od naivne, uvek naivne, publike i jedne nedeljne beogradske novine koja je donela (u svom stilu) preteranu cifru o čak 20.000 prodatih ulaznica.

Za opšte zabrinjavanje je...

Beč 1975, gastarbajterska priča: "U Jugoslaviji sam živeo kao čovek, ovde živim kao skot"

Beč, marta 1975: Bečki fijakeri su isto tako poznati kao i bečke šnicle. U senci crkve svetog Štefana, jednog od istorijskih i turističkih znamenja grada valcera, u najužem centru Beča, nalazi se i fijakerska stanica. 

U starinskim frakovima i sa halbcilindrima na glavi, brkovima i bakenbardima a la Franja Josif, konji i kočijaši strpljivo očekuju mušterije. A mušterije zna se: Amerikanci i Japanci, oni koji imaju dosta novaca za ovo skupo zadovoljstvo i svojevrsan egzibicionizam i - pokoji Jugosloven.

Ivan Rogulić, partizan sa ratne slike (Zelengora, '43): Video sam kad je rafalom pokošen Sava Kovačević

Siječanj 1977: Na poznatoj fotografiji Žorža Skrigina snimljenoj na Zelengori 1943. prepoznao se Ivan Rogulić iz Žrnovnice pokraj Splita. Što je o teškim ratnim danima i toj fotografiji ispričao našem reporteru?

Od brojnih dokumenata koji svjedoče o patnjama, odlučnosti i herojstvu sudionika NOR-a, najupečatljivije su svakako fotografije snimljene na fronti u predahu između dvije bitke. Promatraču tih slika neumitno se postavlja pitanje: tko su ti ljudi? Jesu li pokošeni neprijateljskim rafalima ili su odoljeli svim kanonadama?

Nada Vojinović, prva zavodnica YU filma '82: Muškarce bi trebalo koristiti kao papirne maramice...

Jul 1982: Visoka i dugonoga, Nada Vojinović, glumica ovdašnja, podseća na hiljade devojaka koje svakodnevno srećemo na ulicama. Sasvim obična "devojka iz grada", koja ipak snima film za filmom. Za nju nema krize kinematografije. Sudeći po broju realizovanih projekata, Nadi za sada teku "med i mleko".

Na pulski festival "juriša" čak sa tri filma, dva je snimila u međuvremenu, a na trećem upravo radi.
Pa onda, neka neko kaže da se ne isplati biti zgodan, mlad i lep.

Kako je Siniša Mihajlović postao velika zvezda italijanskog fudbala: "Ovde je sve kao u bajci... " (1992)

Novembar 1992: Došao je u Beograd za vikend (petak 13. 11.), a morao je već u ponedeljak ujutru da se javi Vujadinu Boškovu na prvu jutarnju prozivku fudbalera Rome. Još pre toga, obavestio je selektora naše fudbalske reprezentacije Slobodana Santrača da neće moći da učestvuje u atraktivnoj fudbalskoj predstavi protiv selekcije koju su sastavili novinari, jer mu visoke profesionalne obaveze koje ima u svom novom klubu ne dozvoljavaju da u Beogradu ostane "samo" još dva dana. (Utakmica Jugoslavija - Selekcija novinara igra se u sredu 18. 11.).

Danka Novović, stranica mog života: "Vi ste, znači, ćerka našeg uče Vukosava?... Da njega nije bilo... "

Avgust 1978: Danka Novović je rođena u Prokuplju, 18. septembra 1944. U Beogradu od 1954, kao učenica bila je član dečje dramske grupe Bate Miladinovića, iz koje su izišle i njene današnje koleginice Staka Novković i Vesna Nestorović. Posle završene gimnazije, studirala je etnologiju. 

Na Televiziji je od 1963, prvo kao najavljivačica, od 1965. kao voditelj emisija ciklusa "Od jutra do povečerja", a od 1972. je na svom sadašnjem poslu spikera-novinara u redakciji Informativno-političkog programa. 

Gojko Kruška zapjevao je na Balšića pazaru 13. I 1944: "Crna Gora u boj kreće, bez pobjede doći neće"

Jun 1969: Balšića pazarom na Cetinju 13. januara 1944. godine u 15 sati odjeknuo je plač sedmogodišnje plavokose djevojčice Bebe Kruške, koju je prigrljenu uza se držala majka. Sve je živo tog trenutka na ovom poznatom trgu u gradu pod Lovćenom zanijemilo. S druge strane Pazara dopro je glas Gojka Kruške:

- Ne plači, sestro, nego se ponosi!

Dok je Gojko izgovarao te riječi, njemački narednik Oto Majnhofer stavljao mu je omču oko vrata.

Letovanje 1988: Da li na Jadransko more mogu svi Jugosloveni - ili samo milioneri?

April 1988: Četvoročlanoj porodici za deset dana odmora na Jadranskom moru u privatnom smeštaju sa ishranom i boravišnom taksom biće potrebno najmanje sto starih miliona! Prevoz, kafa, sokovi, sladoled... nisu uračunati, a kako nam tek predstoji majsko "odmrzavanje cena" ne treba sumnjati da će i za to biti potrebna puna kesa para. 

I Grčka, dosadašnja Meka jugoslovenskih turista, postala je nedostižna, iako su cene u njoj upola manje nego kod nas...

Maja Perfiljeva i Hrvoje Hegedušić u Bratislavi '67: "Bokeljska noć" postaće slavna kao "Marš na Drinu"

Jun 1967: Kad se prošle subote nad Bratislavom (gde je održan evropski festival zabavne muzike) spustila "Bokeljska noć", u kojoj su svetlucali "srebrni ključevi" (prestižne nagrade) u naručjima troje Jugoslovena, jedan ushićeni posmatrač, izveštač Austrijske televizije, uskliknuo je:

- Ova će pesma obići svet! To je novi "Marš na Drinu"!

Na ponoćnom banketu u hotelu "Karlgon" još više puta je ponovljena ova pohvala. 

Zašto se raspada grupa Xenia: Kritika ih obožava, ali, da li je Jugoton zadovoljan prodajom njihovih ploča?

Travanj 1985: Grupa "Xenia" priprema se za svoj oproštajni koncert. Što pjevačica Vesna Vrandečić kaže o svojoj budućoj samostalnoj karijeri?

Riječko-zagrebački rock-kvartet "Xenia" nedavno je službeno najavio razlaz. 

Iako grupa formalno više ne postoji, okupit će se da održi oproštajne koncerte u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani. Kao što to u sličnim prilikama biva, vokalnom solistu grupe predodređena je solo-karijera.

Jugoslovenski jul 1991, rat je među nama: Umesto dogovora o suživotu, pucamo u budućnost

Jul 1991: Obistinile su se i najcrnje slutnje - politika bezumlja uzima krvavi danak. Rat je među nama. Na našim kućama crni barjaci, u našim dvorištima narikače, na našim drumovima i poljima bojišta. Umesto dogovora o suživotu - pucamo u budućnost.

Spiskovi poginulih, ranjenih, zarobljenih... dečaka. Kolone izbeglica, žena i dece. 

Majke traže svoje sinove po karaulama. Druge opet prete odmazdom, uzimanjem talaca među vojnicima drugog naroda. Zub za zub. 

Dan borca '76: Kako je i od čega napravljen prvi partizanski tenk / Milan Maričić u poseti tenkistima JNA

Srpanj 1976: Uoči Dana borca Arena je potražila prvoborca Milana Maričića: jednog od graditelja danas legendarnog, prvog partizanskog tenka, koji su ustaničke ruke iskovale u ljeto 1941. godine u Lici...

Dok smo u predvorju zagrebačkog Muzeja narodne revolucije razgledali izuzetno zanimljiv izložak - prvi "tenk" koji su u Hrvatskoj iskovale ustaničke ruke - kustos Muzeja Katarina Babić nam reče:

- A znate li da je jedan od graditelja ovog "tenka" još živ?

Goran Ivanišević '89: Njegovo će ime već ove godine biti upisano zlatnim slovima u istoriju tenisa...

Februar 1989: Ime mladog Splićanina Gorana Ivaniševića će ove godine zlatnim slovima biti upisano u istoriju svetskog tenisa!

Naime, Svetska teniska federacija (ITF) vodi statistiku o tome koji je teniser u toku jedne godine najviše napredovao, a budući da je Ivanišević u ovo vreme prošle godine bio čak 900. na ATP listi njegov najnoviji plasman među 100 najboljih igrača sveta predstavlja:

Podvig kakav se retko događa u sportu.

Borka Pavićević '93: Da li su patrioti svi oni koji su svom, i drugim narodima, priredili ovo što sada imaju?

April 1993: Borku Pavićević znaju kao veoma marljivu osobu, savesnog radnika koji iznad svega voli teatar; visoko je obrazovana, ne pljuje po podu, ne psuje upravnika, ne šamara kolege, a u njenom umetničkom pedigreu blistaju godine provedene u "Ateljeu 212" i BITEF-u. 

Pa, šta je onda zabrljala kad su je smenili sa položaja umetničkog direktora Beogradskog dramskog pozorišta i vratili na mesto dramaturga, koga, na žalost, malo ko šta pita?

Aleksandar Dujin, Aleksandar Kravić, Boris Kovač, Siniša Sekulić: Novosadski muzički kvartet - Džez meta

Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da, pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević", Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i "Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za ispravnost takve tvrdnje...

- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog vrenja u Novom Sadu.

Kako su izgledali prvi minuti emitovanja "Dvestadvojke", 27. VI '69: Mladi voditelji odmah "gurnuti" u etar

Jun 1969: Od petka, 27. juna slušaoci Beograda 202 mogu da provode vreme od jutra do ponoći uz muziku, reklamu i zabavu, uz radio-program sa koga su "prognane" reči ...

- Dobro jutro svima koji ste već odavno budni, čili i orni. Dobro jutro i vama koji tek sada ustajete. Dobro jutro svima koji me sada slušate ... Govori vam Hanija Gaković... Ja sam voditelj današnjeg jutarnjeg programa Beograd 202. Ostajem sa vama do osam časova. Nadam se da prihvatate moje društvo ...

Černobil, godinu dana nakon katastrofe, novinarska poseta: Noću se dobro videla jaka svetlost iz reaktora

Svibanj 1987: O černobilskoj nesreći i nastavku rada atomske centrale, tj. dva njena reaktora, napisano je mnogo novinskih tekstova. U njima su stručnjaci iznijeli svoja gledišta o tome zašto je do katastrofe došlo. Ipak, mnogo je toga ostalo tajnovito i neobjašnjeno. U tim tekstovima nije bilo izjava onih koji su bili neposredno uz reaktore i koji danas tamo rade.

Zahvaljujući angažmanu Vjesnikova dopisnika iz Moskve, Branka Vlahovića - Studio objavljuje ekskluzivnu reportažu koju su za nas napisali novinari moskovskog radija, Igor Gorjaev i Aleksej Gluhovski.

Dragan Radulović, "Mali veliki" TV Titograd '90: Nakon susreta sa Radenkom i Hasanom - priča o Ljubici

Februar 1990: Jedan čovjek, jedna redakcija.

I jedna priča, ali uvijek nova i drugačija: pjesnik i autor brojnih dječijih emisija Televizije Titograd Dragan Radulović ponovo skreće pažnju na sebe i svoje djelo.

Zanimljiva i topla priča iz dokumentarnog ciklusa "Mali veliki", a pod nazivom "Ljubičica" prilikom nedavnog emitovanja naišla je na nepodijeljene simpatije publike i kritike. 

Poslije poznate, nagrađivane emisije...

Beogradsko proleće '71: Bisera Veletanlić i Arsen Dedić "oteli" prvo mesto Loli Novaković i Draganu Antiću

Maj 1971: Prvi put u istoriji priredbe koja je dobila zvučan naziv "Beogradsko proleće" publika je postala pravi junak celog događaja dokazavši da je vremenom prozrela sve trikove i naučila da vrednuje stvari prema razumljivijim kriterijumima. Da nije bilo toga, Arsen Dedić ne bi u minut do dvanaest bukvalno razorio pokret "koraćizma" i premoćno osvojio obe prve nagrade, publike i žirija.

U ovom podvigu svesrdno mu je Bisera Veletanlić, pomogla.

"Ovo je Srbija" u Hrvatskoj 1989: I Srbe i Hrvate podjednako pritišću iste nevolje kojima kao da nema kraja

Rujan 1989: Zamislimo zaprepaštenost slučajnih prolaznika da se čikaški Poljaci pojave na Wabash Aveniji s transparentima "Ovo je Poljska" ili da se njujorški Židovi prošeću Times Squareom vičući iz petnih žila "Ovo je Kanaan", ili da u Münchenu neka mala grupa zanesenjaka izdere grlo parolom "Ovo je Baden-Württemberg". 

Nema sumnje da bi i prolaznici i pozornici takve pojave držali za neku niskobudžetnu uličnu reklamu kakvog alternativnog političkog kazališta pred zatvaranjem...

Alija Mamutovski '68: Njegove ruke su podigle i spustile, okupale i obukle na hiljade ljudi ugašenih zenica

Avgust 1968: Pedesetogodišnji Alija Mamutovski dve decenije oprema ljude ugašenih zenica s ljubavlju koju mnogi od nas teško mogu i da razumeju...

Ispred mrtvačnice na ulazu u kliničku bolnicu u Beogradu dvadesetak rođaka i prijatelja iznosilo je sanduk u kojem je ležao nesrećni mladić. Umro je iznenada, mesec dana pre venčanja.

Roditelji su plakali. Suze nisu uspevali da prikriju ni oni koji su umrloga bliže poznavali.

Mesec dana od odlaska Radivoja Koraća: Ugao u Knez Mihajlovoj ulici Beograđani sada zovu Žućkovo ćoše

Jul 1969: "Ugao u Knez Mihajlovoj ulici kod Jugoeksporta, gde se Radivoj Korać uvek nalazio sa svojim društvom, sada Beograđani zovu Žućkovo ćoše"

Prošlo je mesec dana kako Radivoja Žućka Koraća nema više među nama. 

Prošlo je mesec dana kako je preko deset hiljada Beograđana otpratilo Radivoja do njegove večne kuće. Prošlo je mesec dana kako je na jednoj hladnoj kamenoj ploči naređano 153 venca. 

Radivoj Korać '68: Nekadašnja zlatna levica YU košarke sada briljira u Belgiji... ali bolje da nije za volanom

Januar 1968: "Navikli smo da pišemo, uglavnom, lepo o našim fudbalerima koji igraju u inostranstvu. Kad se dogodi da su eliminisani iz ekipe, pronalazimo 1001 razlog da ih opravdamo. A kad treba napisati nešto zaista pohvalno, recimo o jednom košarkašu - osećamo se nelagodno... kao da izdajemo naš omiljeni sport. Iako nam je fudbal drag, još draža nam je istina... "

Jedan od naših basketbolista koji je ne u punom smislu reči, već u prepunjenom smislu uspeo, jeste donedavno član OKK Beograd - Radivoj Korać.

Bregović podržava Antu Markovića: Manje je važno hoće li se Jugoslavija raspasti - samo da se ne pobijemo

Studeni 1990: "Uvijek ste izjavljivali kako ne želite da politika bude vaš život, a sad se javnosti predstavljate kao jedan od agitatora Markovićeve stranke.

- Moj je odnos prema politici prije bio na razini djetinjarija i zapravo sam se sad prvi put u životu izjasnio. Ne želim biti tek duhovit cinik koji će sve promatrati iz naslonjača, premda iza njegovih vrata vlada kaos. Treba sudjelovati, jer ovo je možda prvi put u našoj povijesti da imamo priliku stvoriti nešto primjereno čovjeku, organizirati dobar život za sebe. 

Dan mladosti '84: Na Trgu Marksa i Engelsa u Beogradu održan najveći ovogodišnji rock koncert u Evropi

Jun 1984: Ozbiljna svetska informativna agencija poslala je 26. maja vest iz našeg glavnog grada:

"Juče je u Beogradu, Jugoslavija, održan do sada najveći ovogodišnji rock koncert u Evropi. Povod je bio Dan mladosti. Koncert održan pred 90.000 posetilaca uz učešće ukupno 12 grupa".

Jasno da će do kraja godine na ovom Kontinentu biti neuporedivo većih i mnogo boljih koncerata (i besplatnih i onih drugih), ali je od neprocenjivog značaja činjenica da je sada, prvi put...

Slovenci protiv Dana mladosti '87: Nacistički plakat, festival homoseksualaca, osporavanje štafete...

Maj 1987: Događaji oko Štafete mladosti postali su prvorazredna politička i medijska senzacija. Šta se sve događalo protekle nedelje i šta o tome misli Milan Lazović, sekretar Saveznog odbora za obeležavanje Dana mladosti...

Javnost je proteklih nedelja maltene svakodnevno bila bombardovana novim obrtima vezanim za ovogodišnju proslavu Dana mladosti. Kako je uveliko znano, Slovenija, na koju je ove godine došao red, debelo je ustalasala mirne vode u kojima se u minulim vremenima pripremao praznik mladih.

Dušica Žegarac, 16-godišnja učenica Desete beogradske gimnazije, odlazi na filmski festival u Kan (1960)

Maj 1960: Večeras 16-godišnja učenica Desete beogradske gimnazije, Dušica Žegarac, odlazi na filmski festival u Kan.

Glumica je postala sasvim slučajno. Pre nekoliko meseci vraćala se sa probe orkestra harmonika i prolazila preko Terazija. Sreo ju je asistent reditelja Štiglica Krešo Golik i čim ju je video učinilo mu se da je najzad našao glavnu glumicu za naš novi film - "Deveti krug". 

Prišao joj je, pretstavio se i upitao da li bi došla na probno snimanje u Zagreb.