Kako je Siniša Mihajlović postao velika zvezda italijanskog fudbala: "Ovde je sve kao u bajci... " (1992)

Novembar 1992: Došao je u Beograd za vikend (petak 13. 11.), a morao je već u ponedeljak ujutru da se javi Vujadinu Boškovu na prvu jutarnju prozivku fudbalera Rome. Još pre toga, obavestio je selektora naše fudbalske reprezentacije Slobodana Santrača da neće moći da učestvuje u atraktivnoj fudbalskoj predstavi protiv selekcije koju su sastavili novinari, jer mu visoke profesionalne obaveze koje ima u svom novom klubu ne dozvoljavaju da u Beogradu ostane "samo" još dva dana. (Utakmica Jugoslavija - Selekcija novinara igra se u sredu 18. 11.).

Danka Novović, stranica mog života: "Vi ste, znači, ćerka našeg uče Vukosava?... Da njega nije bilo... "

Avgust 1978: Danka Novović je rođena u Prokuplju, 18. septembra 1944. U Beogradu od 1954, kao učenica bila je član dečje dramske grupe Bate Miladinovića, iz koje su izišle i njene današnje koleginice Staka Novković i Vesna Nestorović. Posle završene gimnazije, studirala je etnologiju. 

Na Televiziji je od 1963, prvo kao najavljivačica, od 1965. kao voditelj emisija ciklusa "Od jutra do povečerja", a od 1972. je na svom sadašnjem poslu spikera-novinara u redakciji Informativno-političkog programa. 

Gojko Kruška zapjevao je na Balšića pazaru 13. I 1944: "Crna Gora u boj kreće, bez pobjede doći neće"

Jun 1969: Balšića pazarom na Cetinju 13. januara 1944. godine u 15 sati odjeknuo je plač sedmogodišnje plavokose djevojčice Bebe Kruške, koju je prigrljenu uza se držala majka. Sve je živo tog trenutka na ovom poznatom trgu u gradu pod Lovćenom zanijemilo. S druge strane Pazara dopro je glas Gojka Kruške:

- Ne plači, sestro, nego se ponosi!

Dok je Gojko izgovarao te riječi, njemački narednik Oto Majnhofer stavljao mu je omču oko vrata.

Letovanje 1988: Da li na Jadransko more mogu svi Jugosloveni - ili samo milioneri?

April 1988: Četvoročlanoj porodici za deset dana odmora na Jadranskom moru u privatnom smeštaju sa ishranom i boravišnom taksom biće potrebno najmanje sto starih miliona! Prevoz, kafa, sokovi, sladoled... nisu uračunati, a kako nam tek predstoji majsko "odmrzavanje cena" ne treba sumnjati da će i za to biti potrebna puna kesa para. 

I Grčka, dosadašnja Meka jugoslovenskih turista, postala je nedostižna, iako su cene u njoj upola manje nego kod nas...

Maja Perfiljeva i Hrvoje Hegedušić u Bratislavi '67: "Bokeljska noć" postaće slavna kao "Marš na Drinu"

Jun 1967: Kad se prošle subote nad Bratislavom (gde je održan evropski festival zabavne muzike) spustila "Bokeljska noć", u kojoj su svetlucali "srebrni ključevi" (prestižne nagrade) u naručjima troje Jugoslovena, jedan ushićeni posmatrač, izveštač Austrijske televizije, uskliknuo je:

- Ova će pesma obići svet! To je novi "Marš na Drinu"!

Na ponoćnom banketu u hotelu "Karlgon" još više puta je ponovljena ova pohvala. 

Zašto se raspada grupa Xenia: Kritika ih obožava, ali, da li je Jugoton zadovoljan prodajom njihovih ploča?

Travanj 1985: Grupa "Xenia" priprema se za svoj oproštajni koncert. Što pjevačica Vesna Vrandečić kaže o svojoj budućoj samostalnoj karijeri?

Riječko-zagrebački rock-kvartet "Xenia" nedavno je službeno najavio razlaz. 

Iako grupa formalno više ne postoji, okupit će se da održi oproštajne koncerte u Zagrebu, Beogradu i Ljubljani. Kao što to u sličnim prilikama biva, vokalnom solistu grupe predodređena je solo-karijera.

Jugoslovenski jul 1991, rat je među nama: Umesto dogovora o suživotu, pucamo u budućnost

Jul 1991: Obistinile su se i najcrnje slutnje - politika bezumlja uzima krvavi danak. Rat je među nama. Na našim kućama crni barjaci, u našim dvorištima narikače, na našim drumovima i poljima bojišta. Umesto dogovora o suživotu - pucamo u budućnost.

Spiskovi poginulih, ranjenih, zarobljenih... dečaka. Kolone izbeglica, žena i dece. 

Majke traže svoje sinove po karaulama. Druge opet prete odmazdom, uzimanjem talaca među vojnicima drugog naroda. Zub za zub. 

Dan borca '76: Kako je i od čega napravljen prvi partizanski tenk / Milan Maričić u poseti tenkistima JNA

Srpanj 1976: Uoči Dana borca Arena je potražila prvoborca Milana Maričića: jednog od graditelja danas legendarnog, prvog partizanskog tenka, koji su ustaničke ruke iskovale u ljeto 1941. godine u Lici...

Dok smo u predvorju zagrebačkog Muzeja narodne revolucije razgledali izuzetno zanimljiv izložak - prvi "tenk" koji su u Hrvatskoj iskovale ustaničke ruke - kustos Muzeja Katarina Babić nam reče:

- A znate li da je jedan od graditelja ovog "tenka" još živ?

Goran Ivanišević '89: Njegovo će ime već ove godine biti upisano zlatnim slovima u istoriju tenisa...

Februar 1989: Ime mladog Splićanina Gorana Ivaniševića će ove godine zlatnim slovima biti upisano u istoriju svetskog tenisa!

Naime, Svetska teniska federacija (ITF) vodi statistiku o tome koji je teniser u toku jedne godine najviše napredovao, a budući da je Ivanišević u ovo vreme prošle godine bio čak 900. na ATP listi njegov najnoviji plasman među 100 najboljih igrača sveta predstavlja:

Podvig kakav se retko događa u sportu.

Borka Pavićević '93: Da li su patrioti svi oni koji su svom, i drugim narodima, priredili ovo što sada imaju?

April 1993: Borku Pavićević znaju kao veoma marljivu osobu, savesnog radnika koji iznad svega voli teatar; visoko je obrazovana, ne pljuje po podu, ne psuje upravnika, ne šamara kolege, a u njenom umetničkom pedigreu blistaju godine provedene u "Ateljeu 212" i BITEF-u. 

Pa, šta je onda zabrljala kad su je smenili sa položaja umetničkog direktora Beogradskog dramskog pozorišta i vratili na mesto dramaturga, koga, na žalost, malo ko šta pita?

Aleksandar Dujin, Aleksandar Kravić, Boris Kovač, Siniša Sekulić: Novosadski muzički kvartet - Džez meta

Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da, pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević", Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i "Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za ispravnost takve tvrdnje...

- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog vrenja u Novom Sadu.

Kako su izgledali prvi minuti emitovanja "Dvestadvojke", 27. VI '69: Mladi voditelji odmah "gurnuti" u etar

Jun 1969: Od petka, 27. juna slušaoci Beograda 202 mogu da provode vreme od jutra do ponoći uz muziku, reklamu i zabavu, uz radio-program sa koga su "prognane" reči ...

- Dobro jutro svima koji ste već odavno budni, čili i orni. Dobro jutro i vama koji tek sada ustajete. Dobro jutro svima koji me sada slušate ... Govori vam Hanija Gaković... Ja sam voditelj današnjeg jutarnjeg programa Beograd 202. Ostajem sa vama do osam časova. Nadam se da prihvatate moje društvo ...

Černobil, godinu dana nakon katastrofe, novinarska poseta: Noću se dobro videla jaka svetlost iz reaktora

Svibanj 1987: O černobilskoj nesreći i nastavku rada atomske centrale, tj. dva njena reaktora, napisano je mnogo novinskih tekstova. U njima su stručnjaci iznijeli svoja gledišta o tome zašto je do katastrofe došlo. Ipak, mnogo je toga ostalo tajnovito i neobjašnjeno. U tim tekstovima nije bilo izjava onih koji su bili neposredno uz reaktore i koji danas tamo rade.

Zahvaljujući angažmanu Vjesnikova dopisnika iz Moskve, Branka Vlahovića - Studio objavljuje ekskluzivnu reportažu koju su za nas napisali novinari moskovskog radija, Igor Gorjaev i Aleksej Gluhovski.

Dragan Radulović, "Mali veliki" TV Titograd '90: Nakon susreta sa Radenkom i Hasanom - priča o Ljubici

Februar 1990: Jedan čovjek, jedna redakcija.

I jedna priča, ali uvijek nova i drugačija: pjesnik i autor brojnih dječijih emisija Televizije Titograd Dragan Radulović ponovo skreće pažnju na sebe i svoje djelo.

Zanimljiva i topla priča iz dokumentarnog ciklusa "Mali veliki", a pod nazivom "Ljubičica" prilikom nedavnog emitovanja naišla je na nepodijeljene simpatije publike i kritike. 

Poslije poznate, nagrađivane emisije...

Beogradsko proleće '71: Bisera Veletanlić i Arsen Dedić "oteli" prvo mesto Loli Novaković i Draganu Antiću

Maj 1971: Prvi put u istoriji priredbe koja je dobila zvučan naziv "Beogradsko proleće" publika je postala pravi junak celog događaja dokazavši da je vremenom prozrela sve trikove i naučila da vrednuje stvari prema razumljivijim kriterijumima. Da nije bilo toga, Arsen Dedić ne bi u minut do dvanaest bukvalno razorio pokret "koraćizma" i premoćno osvojio obe prve nagrade, publike i žirija.

U ovom podvigu svesrdno mu je Bisera Veletanlić, pomogla.

"Ovo je Srbija" u Hrvatskoj 1989: I Srbe i Hrvate podjednako pritišću iste nevolje kojima kao da nema kraja

Rujan 1989: Zamislimo zaprepaštenost slučajnih prolaznika da se čikaški Poljaci pojave na Wabash Aveniji s transparentima "Ovo je Poljska" ili da se njujorški Židovi prošeću Times Squareom vičući iz petnih žila "Ovo je Kanaan", ili da u Münchenu neka mala grupa zanesenjaka izdere grlo parolom "Ovo je Baden-Württemberg". 

Nema sumnje da bi i prolaznici i pozornici takve pojave držali za neku niskobudžetnu uličnu reklamu kakvog alternativnog političkog kazališta pred zatvaranjem...

Alija Mamutovski '68: Njegove ruke su podigle i spustile, okupale i obukle na hiljade ljudi ugašenih zenica

Avgust 1968: Pedesetogodišnji Alija Mamutovski dve decenije oprema ljude ugašenih zenica s ljubavlju koju mnogi od nas teško mogu i da razumeju...

Ispred mrtvačnice na ulazu u kliničku bolnicu u Beogradu dvadesetak rođaka i prijatelja iznosilo je sanduk u kojem je ležao nesrećni mladić. Umro je iznenada, mesec dana pre venčanja.

Roditelji su plakali. Suze nisu uspevali da prikriju ni oni koji su umrloga bliže poznavali.

Mesec dana od odlaska Radivoja Koraća: Ugao u Knez Mihajlovoj ulici Beograđani sada zovu Žućkovo ćoše

Jul 1969: "Ugao u Knez Mihajlovoj ulici kod Jugoeksporta, gde se Radivoj Korać uvek nalazio sa svojim društvom, sada Beograđani zovu Žućkovo ćoše"

Prošlo je mesec dana kako Radivoja Žućka Koraća nema više među nama. 

Prošlo je mesec dana kako je preko deset hiljada Beograđana otpratilo Radivoja do njegove večne kuće. Prošlo je mesec dana kako je na jednoj hladnoj kamenoj ploči naređano 153 venca. 

Radivoj Korać '68: Nekadašnja zlatna levica YU košarke sada briljira u Belgiji... ali bolje da nije za volanom

Januar 1968: "Navikli smo da pišemo, uglavnom, lepo o našim fudbalerima koji igraju u inostranstvu. Kad se dogodi da su eliminisani iz ekipe, pronalazimo 1001 razlog da ih opravdamo. A kad treba napisati nešto zaista pohvalno, recimo o jednom košarkašu - osećamo se nelagodno... kao da izdajemo naš omiljeni sport. Iako nam je fudbal drag, još draža nam je istina... "

Jedan od naših basketbolista koji je ne u punom smislu reči, već u prepunjenom smislu uspeo, jeste donedavno član OKK Beograd - Radivoj Korać.

Bregović podržava Antu Markovića: Manje je važno hoće li se Jugoslavija raspasti - samo da se ne pobijemo

Studeni 1990: "Uvijek ste izjavljivali kako ne želite da politika bude vaš život, a sad se javnosti predstavljate kao jedan od agitatora Markovićeve stranke.

- Moj je odnos prema politici prije bio na razini djetinjarija i zapravo sam se sad prvi put u životu izjasnio. Ne želim biti tek duhovit cinik koji će sve promatrati iz naslonjača, premda iza njegovih vrata vlada kaos. Treba sudjelovati, jer ovo je možda prvi put u našoj povijesti da imamo priliku stvoriti nešto primjereno čovjeku, organizirati dobar život za sebe. 

Dan mladosti '84: Na Trgu Marksa i Engelsa u Beogradu održan najveći ovogodišnji rock koncert u Evropi

Jun 1984: Ozbiljna svetska informativna agencija poslala je 26. maja vest iz našeg glavnog grada:

"Juče je u Beogradu, Jugoslavija, održan do sada najveći ovogodišnji rock koncert u Evropi. Povod je bio Dan mladosti. Koncert održan pred 90.000 posetilaca uz učešće ukupno 12 grupa".

Jasno da će do kraja godine na ovom Kontinentu biti neuporedivo većih i mnogo boljih koncerata (i besplatnih i onih drugih), ali je od neprocenjivog značaja činjenica da je sada, prvi put...

Slovenci protiv Dana mladosti '87: Nacistički plakat, festival homoseksualaca, osporavanje štafete...

Maj 1987: Događaji oko Štafete mladosti postali su prvorazredna politička i medijska senzacija. Šta se sve događalo protekle nedelje i šta o tome misli Milan Lazović, sekretar Saveznog odbora za obeležavanje Dana mladosti...

Javnost je proteklih nedelja maltene svakodnevno bila bombardovana novim obrtima vezanim za ovogodišnju proslavu Dana mladosti. Kako je uveliko znano, Slovenija, na koju je ove godine došao red, debelo je ustalasala mirne vode u kojima se u minulim vremenima pripremao praznik mladih.

Dušica Žegarac, 16-godišnja učenica Desete beogradske gimnazije, odlazi na filmski festival u Kan (1960)

Maj 1960: Večeras 16-godišnja učenica Desete beogradske gimnazije, Dušica Žegarac, odlazi na filmski festival u Kan.

Glumica je postala sasvim slučajno. Pre nekoliko meseci vraćala se sa probe orkestra harmonika i prolazila preko Terazija. Sreo ju je asistent reditelja Štiglica Krešo Golik i čim ju je video učinilo mu se da je najzad našao glavnu glumicu za naš novi film - "Deveti krug". 

Prišao joj je, pretstavio se i upitao da li bi došla na probno snimanje u Zagreb.

Dr Esad Mekuli, najistaknutiji javni radnik Kosova: Mislili smo da pobedom socijalizma prestaje svaki rat

Svibanj 1979: "Nepravde, patnja, bijeda postali su moja opsesija. Ja sam u mladosti volio i crtati i sjećam se da sam crtao najbjednije kućerke, cigansku sirotinju, zalazio sam i u najtužnija predgrađa. Vjerovao sam da će se to promijeniti ako se počne prikazivati i opisivati. Iz toga vremena potječu pjesme 'Prosjaci', 'Testeraši', zbirka 'Šćiptar ti peva, Metohijo', koja je poslije, u ratu, izgubljena..."

Dr Esad Mekulji najistaknutiji je javni radnik Kosova, pjesnik, prevodilac, doktor veterine, predsjednik Akademije znanosti i umjetnosti Kosova.

Rade Končar u sećanju Šibenčana: Pere Škarica i Kamilo Kolombo o suđenju i streljanju narodnog heroja

Svibanj 1972: Nad šumovitim šibenskim predjelom Šubićevcem tek se krililo sunce. Bio je dvadeseti dan u svibnju krvave, okupacijske ali i ustaničke 1942. godine. Plotuni crnokošuljaškog odreda zaustavili su se na komunistima zavezanima za stupove. Fijukne tanad i prekine napaćene ljudske živote. 

Tu, na gubilištu, završio se i dug i kratak, kako se uzme, životni put Rade Končara. Rodio se potkraj listopada daleke 1911. godine u Končarevu kraju, seocetu što tada brojaše devetnaest ognjišta i 130 duša. 

Niki Lauda o nesreći koja mu je promenila život '76: "Moja kola sada su bila samo džinovska baklja... "

Jul 1977: Prvi put posle nesreće na teškoj stazi u Nürburgringu, Niki Lauda, jedan od najboljih vozača sveta, priča o svom dramatičnom životu i času kad je pogledao smrti u oči. Samo mesec dana posle udesa, Lauda se vratio trkama i pobedama...

Četvrtak, 29. jul 1976: "Probili smo sloj magle iznad Frankfurta i "cesna" se primakla pisti za sletanje. Sedeo sam na mestu drugog pilota, ne skidajući pogled s komandne table. Mesto iza mene bilo je prazno. Moja supruga Marlene ostala je kod kuće.

Jugoslavija u velikim dugovima '85: Koje su republike najzaduženije? / Spisak najvećih firmi gubitaša

April 1985: U poslednje dve godine stalno se ponavlja fraza kako je, najzad, "skinut veo tajni sa naših dugova". Danas se, međutim, jedino pouzdano zna da se ne zna koliko je Jugoslavija dužna, jer, zaduživao se kako je ko stizao.

U vreme kada nam se deca po kućama igraju računarima, Narodna banka Jugoslavije nema tačnih podataka o tome koliko smo dužni.

I kako potpunih zvaničnih podataka nema, ili su toliko uopšteni da nam malo govore...

Božo Kučić, ispovest najusamljenijeg čoveka u Jugoslaviji: 80 godina živi sam na vrhu Kornata (1968)

Ostrvo Kornat, avgusta 1968: Starina Božo Kučić, suv i čvornovat kao grana davno usahle masline, dremao je pod vrelim jadranskim suncem na stepenicama oronule kamene kuće.

Kad smo iznebuha ispali pred njega prenuo se i u njegovim, od dugog života već zamućenim očima pomešao se strah sa nezadovoljstvom. Hteo je da pobegne od ljudi, tih nametljivih stvorova koji neprekidno nešto govore i uvek hoće nešto da saznaju, od tih galamdžija što remete zuk pčela...

Kraći istorijat divljanja na fudbalskim stadionima Jugoslavije: Stariji kažu da je sve počelo još pedesetih...

Veljača 1989: U posljednje vrijeme zaokupljeni smo sve ozbiljnijim problemima i zato se sve manje stižemo zgražati zbog ispada na stadionima. Mjere dosad poduzimane radi sprečavanja nacionalističkih i mnogo češćih "običnih" ispada uglavnom su se svodile na povremene kampanje protiv navijača i ponekih pojedinaca. 

A kako izgleda psihološka i sociološka lepeza svih tih grupacija i na kojim se vatrama antoginizama one oblikuju?

Darko Glavan o Pesmi Evrovizije '76: Vreme je da se Jugoslavija povuče sa ovog takmičenja cmizdravaca

Travanj 1976: "Vrijeme je da shvatimo kako nema smisla slati naše ambasadore u evropske lakoglazbene vode da se natječu s ostalim cmizdravcima ... Pjesmuljak koji osvaja prve nagrade obično je tako loš da "ulazi u uho" jedino nagluhim bogatašima ... "

Ako ste, kojim nesretnim slučajem, subotnje veče proveli uz televizijske ekrane, doživjeli ste dvojake neugodnosti - povrijeđeni su i vaš nacionalni ponos i vaš glazbeni ukus. (Predstavnici Jugoslavije, sarajevski Ambasadori, završili su na poslednjem mestu - op. Y.)

Doris Day, životna priča: "Draga moja, ako želiš da traješ, moraš da stvoriš sopstveni glumački tip"

Decembar 1973: Američka glumica i pevačica Doris Dej godinama je bila ljubimica publike: filmovi u kojima je igrala, a koji se i danas rado gledaju, bili su garancija za smeh i razbibrigu. "Uvek sam se dobro slagala sa svojim partnerima, ali moram da izdvojim trojicu koji su mi draži od svih: Rok Hadson, Keri Grent i Rod Tejlor", kaže Doris Dej.

- Da li se sećate devojčice koja je pre gotovo tri decenije stigla u Holivud? - upitala je nedavno Doris Dej Dika Kaveta u čijem je TV programu-intervjuu bila gost. 

Balašević ekskluzivno za Zdravo '79: Kako su nastali "Neki novi klinci", kome je posvećena "Zoki, Zorule"

April 1979: Postoji divan običaj u Novom Sadu, a verovatno i još nekim gradovima, da se maturanti slikaju sa razrednim starešinom i direktorom škole, pa se te slike po završenoj maturi na velikom tablou stavljaju u izlog. U kom ćete se izlogu naći zavisi od ugleda škole, pa se te slike po završenoj maturi na velikom tablou stavljaju u izlog. Obično su gimnazijalci imali mesto na korzou, u poslastičarnici "Carigrad"...

Iz "tehničkih" razloga nikad nisam dospeo na tablo, pa je to ostala neostvarena želja moje majke.

Vladimir Divljan (20) iz grupe Zvuk ulice '79: Za sada nemamo nijednu poznatu pesmu... Ali, doći će i to

Februar 1979: Kako je sve počelo i otkuda baš to ime tj. Zvuk ulice?

- Grupa je oformljena 1. decembra 1976. i egzistira do danas u skoro istom sastavu tj. došlo je do promene klaviriste. 

Tada smo se zvali Merilin. 

Svirali smo neki džez-rok. Imali smo par nastupa u Džez klubu Doma omladine u Beogradu i na nekim drugim mestima. 

Miša Mirković, stranica mog života: "Mali, beži, idu Nemci! Daj mi brzo te bombe i zapamti - ja sam Zulim!"

Sa nepunih trinaest godina otišao sam u rat, 1942. godine, i tokom rata bio kurir kod Moše Pijade, Save Kovačevića i Peke Dapčevića. Inače sam dete sa sela, rođen u Bosni, blizu Bugojna, ispod planine Vranice. 

Prvi sam od sve moje familije pošao u školu i takoreći do rata ni voz nisam video. 

Godine 1941. oca su mi ubile ustaše i tako je ostala majka, sa petoro nas dece, sve jedno drugome do uva, a ja najstariji među njima.

"Sumorna jesen" TV ZG (2/2): "Za priču u jednoj epizodi inspirirala me otmica naše drugarice Nade Dimić"

Travanj 1969: VUS-ov reporter, u suradnji s preživjelim ilegalcima Šiblom, Vračarićem i Mesarićem, rekonstruira neke povijesne događaje koji su poslužili kao osnova za pojedine televizijske epizode...

Uzbudljive akcije koje gledamo na malom ekranu samo su dio herojske borbe Zagreba koji je dao 40.000 boraca kad je imao 250.000 stanovnika...

Tko su bili i koje likove prikazuju Mura, Dren, Komunar, Maksi, Taras i drugi junaci televizijske serije koja je pobudila toliku pažnju...

Istina o "Sumornoj jeseni" (1/2): Borba ilegalaca u okupiranom Zagrebu '41 - u stvarnosti i na TV ekranu

Travanj 1969: VUS-ov reporter, u suradnji s preživjelim ilegalcima Šiblom, Vračarićem i Mesarićem, rekonstruira neke povijesne događaje koji su poslužili kao osnova za pojedine televizijske epizode... Uzbudljive akcije koje gledamo na malom ekranu samo su dio herojske borbe Zagreba koji je dao 40.000 boraca kad je imao 250.000 stanovnika...

Tko su bili i koje likove prikazuju Mura, Dren, Komunar, Maksi, Taras i drugi junaci televizijske serije koja je pobudila toliku pažnju...

Branislav Surutka, "prvi glas Jugoslavije": Smatrao je da lep i čist jezik mora ostati privilegija radija i TV

Maj 1979: "U Srpskoj akademiji nauka, u Institutu za fonetiku i patologiju govora, časove nam je davao profesor Đorđe Kostić. Mi kojima je lep govor bio san, odlazili smo zbog toga u SAN!"

Tako je, pričajući o teškoćama i lepotama svog poziva, govorio čovek koji je svojim glasom, svojim govorom, označio epohu, školu, stil na našem radiju i televiziji. Tako je govorio Branislav Surutka, spiker.

Zbog sna, odlazio je u san!

Zašto se raspada grupa Riva: "Do sada se nismo uspjeli ljudski dogovoriti, sud će o svemu odlučiti" (1991)

Februar 1991: Bivši vođa grupe Riva Dalibor Musap tužio Emiliju Kokić i drugove ... Smije li "Riva" nastupati pod tim imenom ... Finansijska odšteta 20 hiljada maraka ...

Izgleda da u našem muzičkom svijetu sve češće nastaju nove afere i sudski sporovi, a rjeđe dobre i kvalitetne kompozicije. Tek što se okonča jedna estradna mućka - čarka, već je druga na pomolu.

Tako ni pop-rok grupe ne ostaju po strani, bar kad su afere u pitanju. 

Ivica Osim piše za Plavi vjesnik '67: Moji najdraži golovi / Uoči derbija Željezničar - Dinamo...

Rujan 1967: Upravo ove sezone navršava se deset godina moje nogometne karijere koju sam svu proveo u dresu sarajevskog "Željezničara". 

Odigrao sam za to vrijeme bezbroj utakmica za sve "Željine" selekcije i za ovih proteklih deset godina dao sam dosta zgoditaka. 

Mada nikada nisam bio izrazit strijelac, neki moji golovi su imali odlučujući značaj za ishod utakmice i, dopustite mi da tako kažem, neki su bili lijepi i efektni i zato su mi i danas ostali u svježoj uspomeni.

Pet Danica, Peta crnogorska brigada: Buket 18-godišnjih bokeljskih devojaka uvenuo u epopeji Sutjeske

Mart 1978: Najlepše šetalište u Herceg-Novom zove se "Šetalište pet Danica". Svako ko bar jednom ovuda prođe mora da se upita - ko su one bile? Zaista, čije to ime nosi ova lepa, tiha, romantična promenada pored mora? 

Kažu da će šum mora i talasa večno da pripoveda priče o pet Danica o njihovoj mladosti, o lepoti, o njihovoj herojskoj smrti...

Uz obalu pored mora, podno Herceg-Novog pa sve do Igala, kilometrima je dugačka staza, šetalište. Plavo nebo i plavo more, bela jedra i beli galebovi...

Titovi omiljeni glumci: Smatrao je da bi Bata i Ljubiša bili dobri mitraljesci, a Pavle Vujisić - dobar šofer

Januar 1981: Za vreme boravka u Los Anđelesu oktobra 1971. prilikom svoje zvanične posete SAD, dok se popodne odmarao u jednoj vili, Tito je domaćinima izrazio želju da vidi neki vestern-film. Bio je u blizini čuvenog filmskog grada Holivuda i, naravno, nije hteo da propusti priliku a da tu, na izvoru, ne vidi nešto dobro, tim pre što je vesterne uvek neobično voleo.

Ali, bruke li za domaćine! Nigde ni jednog vesterna, ni jedne rolne, čak ni u lokalnim bioskopima i televizijskim studijima, gde su skoknuti ne bi li zadovoljili želju gosta. Na žalost, nisu našli film. 

U surovom svetu rokera: Kako izgleda svakodnevni život savremenih društvenih otpadnika (1972)

Septembar 1972: Rokeri nisu "privilegija" SAD-a; ima ih i u ostalim delovima sveta, naročito u Zapadnoj Evropi, a najviše u Saveznoj Republici Nemačkoj. Reporteru K. Majeru uspelo je da izbliza upozna jednu rokersku bandu, da vidi kako rokeri žive i orgijaju, kako tutnje na svojim teškim motociklima i kako spavaju sa svojim "mamicama" i "verenicama".

Banda koju je Majer upoznao u Hamburgu zove se "Bloody Devils" ("Krvavi đavoli"). Grupa ima tridesetak članova, a njen vođa je Peter Grabe (22), nazvan "Toranj" zbog svog džinovskog rasta.

Dragan Kićanović '90: Zabrinut sam porastom nacionalizma na sportskim terenima, plavi dres je svetinja

Jul 1990: Proslavljeni košarkaš zabrinut porastom nacionalizma na sportskim terenima ... Sa suigračima iz reprezentacije i dalje u prisnim vezama ... Ne čita novine i ne gleda televiziju ... Reprezentacija Jugoslavije na predstojećem Svjetskom prvenstvu sigurno osvaja medalju ...

Povoda za razgovor sa Draganom Kićanovićem uvijek ima napretek. 

Njegova riječ u jugoslovenskoj košarci uvijek posjeduje specifičnu težinu. 

Povijest 1. maja: Kod nas se počeo slaviti već 1890. godine, a prvi su ga slavili radnici u Sloveniji i Hrvatskoj

Svibanj 1973: Povijest prvoga maja seže čak u 1886. godinu kada je na taj dan u Chicagu stupilo u štrajk 40.000 radnika. Tom prilikom su radničke vođe istakle svoje zahtjeve simbolizirane u tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

No vlastodršci se s tim zahtjevima radnika nisu ni pomišljali složiti, pa je došlo do oružanog napada na štrajkaše. Ubijeno je šest radnika, a lakše i teže ranjeno oko pedeset. Pohapšene su radničke vođe, od kojih su petorica osuđena na smrt, a trojica na dugogodišnje robije.

Jelena Popović o proslavi Prvog maja '39: Košutnjak - idealno mesto, u slučaju jačeg sukoba s policijom

Praznik rada trošimo za izlete, vikend - poljoprivredu, gledanje televizije ... Danas gledamo u nebo - hoće li kiša? Nekad su gledali niz put - idu li žandari.

Zamolili smo nekoliko starih revolucionara da nam pričaju o prvomajskim proslavama koje su im 
ostale u sećanju...

Jelena Popović, član Saveta Republike Srbije: Ja se ne sećam tačno koje godine je bila ta prvomajska proslava, 1938, ili 1939. ali, ostala mi je u sećanju po mnogim detaljima.

Željko Malnar '89: U Jugoslaviji se mogu izgubiti prijatelji samo zato što ti je žena drukčije boje kože

Studeni 1989: "Ako ikada poželiš od svega pobjeći - govorio mi je još davno stari Ciganin Tarik - ne idi u gradove, ne idi među ljude... bježi u šume, u planinu, jer nećeš naći dobrotu tamo gdje svakog dana ne možeš vidjeti izlazak i zalazak sunca. Priroda je majka, ona će ti pomoći, ali joj ne nosi svoj teret, ona ga neće prihvatiti. Predaj joj se i poštuj njezine zakone."

Prisjećajući se davnih dana najranijeg djetinjstva i čestih druženja s Ciganima zagrebačke Peščenice, Željko Malnar govori polako, pomalo sjetno. 

Dejan Pataković o snimanju najgledanije emisije TV BG "7 + 7": Kad plešu Zdravko i "Sedmorica Lokica"

Jun 1980: Dvojica školskih drugova, scenarista Dejan Pataković i reditelj Jovan Ristić, već dve godine zajedno sa ansamblom "Sedmorica mladih" stvaraju najgledaniju zabavnu emisiju TV Beograd...

Ako se uspeh jedne emisije meri i dužinom njenog života na malim ekranima, onda je "7 + 7" svakako najbolja zabavna emisija Televizije Beograd. Zajedno sa junskim, kroz program je do sada prošlo 17 izdanja čime je premašen i rekord od 14 "Obraza uz obraz". 

To potvrđuju i zvanična priznanja:

Priča o YU solidarnosti '79: Dževad Bašić kupio je ćebad i šatore, seo u stojadina i krenuo za Crnu Goru

April 1979: Iz mnoštva priča o našoj, jugoslovenskoj solidarnosti prema postradalima u katastrofalnom zemljotresu u Crnogorskom primorju, izdvojili smo samo jednu. Storija govori o humanosti jednog Maglajlije, ali nije usamljena, jer sličnih primjera ima zaista napretek. Ovo je, konačno, kazivanje o svima nama...

Priča slična hiljadama, a toliko različita. Priča nastala u trenutku opšte solidarnosti naših naroda i narodnosti. Priča o Dževadu Bašiću, dvadeset sedmogodišnjem ugostiteljskom radniku iz Maglaja...

Motorhead / Partibrejkers, Hala sportova, NBG '90, izveštaj sa koncerta: Šta je Lemmy zamerio Canetu...

28. mart 1990: Zamislite ovo: koncert sa Motorhead bio je promocionalni koncert Partibrejkersa u
Beogradu!

Duboko sam začuđen činjenicom da su Partibrejkers, i pored silne medijske frke koju su izazvali poslednjim albumom, još uvek nesigurni u sebe. Što je najinteresantnije, takav način ponašanja uopšte nije karakterističan za brdoviti Balkan, a upravo zbog bezgraničnog optimizma raznih Merlina, Valentina i ostalih, novinari su u nelagodnoj situaciji da moraju da prisustvuju svakojakim kvazi-spektaklima.

Rađa i Kukoč, prvi košarkaški koraci: "Vidjelo se da mu je draže proigrati suigrača nego postići koš"

Prosinac 1989: U vrijeme kad su njihovi vršnjaci uveliko trenirali u dvorani Jugoplastike pod nadzorom dvojice učitelja najmlađih uzrasta "žutih", Igora Karkovića i Petra Bezelja, "debeljuca" Dino Rađa i "Oliva" Toni Kukoč nisu ni pomišljali na to da pođu među obruče splitske košarkaške tvrđave na Gripama.

- Dvorana Jugoplastike udaljena je od zgrade u kojoj živimo stotinu metara, tu nam je pred nosom, Toni je kraj nje prolazio barem dvaput dnevno, nikad nije spominjao mogućnost da bi pokušao trenirati košarku.