Novembar 1987: Ko to tamo putuje...
ili: da li je materijalni status Bajage i Bregovića istovetan sa
članovima njihovih bendova?
Bajaga se vratio s višemesečnog puta
po svetu!
Bregović je, svetskim morskim
putevima, otplovio svojom jahtom!
O čemu se zapravo radi? O novinarskim
vestima! Pomalo zastarelim, ali dobrim. Tiražnim. Golicavim.
I? Ne postoji "i". Radili -
zaradili: troše svoj novac po sopstvenoj volji. Jednostavno, sve je
regularno. Kristalno jasno. Bez mrlja. Zloba i podsmeh su suvišni.
SDK nema primedbi jer su porezi uredno izmireni; diskografske kuće
zadovoljno trljaju ruke (njihovi odbori za ispraćaj i doček
Bregovića i Bajage funkcionišu bez greške jer se zlatne koke
čuvaju u hermelinu), a publika, kao i svaki drugi masovni milje,
muči svoje muke, i brine svoje brige, mada se pri tom naslađuje
izjavama u maniru (Bregović:) "Ne želim da govorim o svojim
putovanjima" i (Bajaga:) "Putovanja su moja lična
stvar''...
Čini mi se da su u pravu. Privatni
život je, ipak, iznad svega!
Pa kad je tako (zašto ne bi bilo!?),
šta ja sad zapravo hoću?
Pre svega, hoću da kažem da materijalni
status Bajage i Bregovića nema nikakve veze sa istim statusom
ostalih "Instruktora" i "Dugmića''.
Štaviše, nije ni
približan.
U redu, Bajaga i Bregović su talentovani, pišu muziku,
tekstove, sviraju gitare (kako ko), pevaju (kako kad), smišljaju
medijske akcije, produciraju albume (čujem da se i Bajaga merači da se oproba u ovom poslu), sve u svemu šest meseci godišnje ne
znaju gde im je glava.
Čini mi se da su i ostali članovi prilično
zadovoljni, jer preostale "kapljice" nisu male (mada to pre
važi za "Dugmiće" s obzirom da su do sada snimili deset,
a "Instruktori" samo dva albuma).
Ali, ne tako davno, Bajaga
mi je autoritativno tvrdio da "Instruktori" sve što zarade
dele na jednake delove. Rani radovi, zar ne?
Bregović, istina nikad
nije ništa slično trabunjao i zagovornik je (na svoj specifičan
način) ideje (valjda je to srž komunizma): svakom prema zaslugama,
talentu i radu...
Znači, belim svetom za šarene pare
putuju samo Bajaga i Bregović. Ostali članovi bendova putuju (ako
putuju) domovinom da bi je bolje upoznali. Pojedinci, pouzdano, jedva
sastavljaju kraj sa krajem...
Priznajem (ja bar smem da priznam), ni
meni nije svejedno.
Razmišljam kako da skrpim za sedmicu zimskog
odmora. Umoran sam, neophodan mi je. I što je najzanimljivije,
petnaest godina pišem o rokenrolu. Ko zna, možda je krajnje vreme
da promenim temu. Čujem da nam se i druge stvari
dešavaju...
Napisao: M. S. Nikolić (Super ITD, 1987.)
