Bajaga i Brega putuju svetom - a "Instruktori" i "Dugmići" jedva sastavljaju kraj sa krajem?

Novembar 1987: Ko to tamo putuje... ili: da li je materijalni status Bajage i Bregovića istovetan sa članovima njihovih bendova?

Bajaga se vratio s višemesečnog puta po svetu!

Bregović je, svetskim morskim putevima, otplovio svojom jahtom!

O čemu se zapravo radi? O novinarskim vestima! Pomalo zastarelim, ali dobrim. Tiražnim. Golicavim.

I? Ne postoji "i". Radili - zaradili: troše svoj novac po sopstvenoj volji. Jednostavno, sve je regularno. Kristalno jasno. Bez mrlja. Zloba i podsmeh su suvišni. 

SDK nema primedbi jer su porezi uredno izmireni; diskografske kuće zadovoljno trljaju ruke (njihovi odbori za ispraćaj i doček Bregovića i Bajage funkcionišu bez greške jer se zlatne koke čuvaju u hermelinu), a publika, kao i svaki drugi masovni milje, muči svoje muke, i brine svoje brige, mada se pri tom naslađuje izjavama u maniru (Bregović:) "Ne želim da govorim o svojim putovanjima" i (Bajaga:) "Putovanja su moja lična stvar''...

Čini mi se da su u pravu. Privatni život je, ipak, iznad svega!

Pa kad je tako (zašto ne bi bilo!?), šta ja sad zapravo hoću?

Pre svega, hoću da kažem da materijalni status Bajage i Bregovića nema nikakve veze sa istim statusom ostalih "Instruktora" i "Dugmića''. 

Štaviše, nije ni približan. 

U redu, Bajaga i Bregović su talentovani, pišu muziku, tekstove, sviraju gitare (kako ko), pevaju (kako kad), smišljaju medijske akcije, produciraju albume (čujem da se i Bajaga merači da se oproba u ovom poslu), sve u svemu šest meseci godišnje ne znaju gde im je glava. 

Čini mi se da su i ostali članovi prilično zadovoljni, jer preostale "kapljice" nisu male (mada to pre važi za "Dugmiće" s obzirom da su do sada snimili deset, a "Instruktori" samo dva albuma). 

Ali, ne tako davno, Bajaga mi je autoritativno tvrdio da "Instruktori" sve što zarade dele na jednake delove. Rani radovi, zar ne? 

Bregović, istina nikad nije ništa slično trabunjao i zagovornik je (na svoj specifičan način) ideje (valjda je to srž komunizma): svakom prema zaslugama, talentu i radu...

Znači, belim svetom za šarene pare putuju samo Bajaga i Bregović. Ostali članovi bendova putuju (ako putuju) domovinom da bi je bolje upoznali. Pojedinci, pouzdano, jedva sastavljaju kraj sa krajem...

Priznajem (ja bar smem da priznam), ni meni nije svejedno. 

Razmišljam kako da skrpim za sedmicu zimskog odmora. Umoran sam, neophodan mi je. I što je najzanimljivije, petnaest godina pišem o rokenrolu. Ko zna, možda je krajnje vreme da promenim temu. Čujem da nam se i druge stvari dešavaju...

Napisao: M. S. Nikolić (Super ITD, 1987.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment