Životna priča Jovana Tolomira: Kako je nastao Kunov "Kurir Jovica", jedan od najpoznatijih crteža iz NOB

Novembar 1970:
Hercegovačka ulica, Zemun. 

Na periferiji zvanoj "Sutjeska", ili Zemun-Novi grad, na domak pruge, u kući koja se posetiocu oglašava limenom škripom polegle nadstrešnice, penzioner Jovan Tolomir - "Kurir Jovica" Đorđa Andrejevića-Kuna, grafički simbol omladine u Oslobodilačkom ratu - pokazuje čuvenog dečaka s prevelikim šinjelom, u prevelikim čizmama, s preozbiljnim izrazom na licu:

- Bili smo prijatelji, Kun i ja - kaže Tolomir. - Po nečem, a ja ne znam po čemu, sviđao sam se Kunu. 

Socijalistička "zlatna mladež" 1969: Puše hašiš, tulumare, stvari sa Zapada privlače ih kao magnet

Listopad 1969: Zovu se Crni Morž, Nera, Kamilo, Španga, Bonča, Žuta, Škombra ... Djeca su uglavnom situiranih roditelja, kojima je riječ nemati nepoznanica.

Spavaju do jedanaest sati, zatim se prošeću do Trga Republike i tu u jednoj od kafeterija popiju "dugu" ili "kratku" kavicu. Na Zdencu života zadrže se sat-dva, stignu u svoj "hram slobode", kavanu "Opera". Ima i drugih "hramova". Na primjer, Džamfa (slastičarnica u Nikolićevoj), vila Rebar, dvorac Brezovica itd., i svaki je od njih gotovo uvijek u određenom vremenu pun.

Šon Koneri šarmirao jugoslovenske glumice: Olivera Marković i Ružica Sokić tražile autogram

Septembar 1991, posle Pozorišnog festivala u Edinburgu, gde je gostovala čuvena predstava "Ženski orkestar" u režiji Petra Zeca: "Sreli smo Džemsa Bonda na aerodromu Hitrou! Pravi ženski "stampedo" uputio se kao popularnoj muškarčini Šonu Koneriju. Niko nije primetio da je s njim i njegova druga supruga, Francuskinja, slikarka. 

Nije ni čudo: dama ne izgleda nimalo kao njegove partnerke iz filmova: vremešna je i, zaista, mnogo ružna! Uzalud se probijala i cičala: "Ja sam njegova žena, ja sam njegova žena..." 

Milan D. Špiček, autor "Medalje 202" '87: U mojoj je radio emisiji Bata Živojinović intervjuisao mečku

Mart 1987: Milan Špiček radi na Radio Beogradu kao dragstor: i dan i noć. "Medalja 202" je nedeljom pre podne, "Noćni bioskop" i "Noćni program" kao što naziv kaže, noću. I, sve što sada emituje ulazi u vrh najslušanijih emisija. Po internim. stručnim analizalma, merenjima i prebrojavanjima, uspeva da po broju slušalaca nadmaši i kolege iz "Indeksovog pozorišta".

Tako je sad; padaju i nagrade. A Milan Špiček je baš zbog ovog uspešnog recepta izvesno vreme bio "na ledu". Da nije tu nešto čudno?

Živorad Kovačević, gradonačelnik Beograda '76: O radničkom standardu i izgradnji solitera na Dorćolu

Oktobar 1976: "Živorad Kovačević, predsednik Skupštine grada Beograda rođen je 1930. godine u Svetozarevu. Diplomirao je u Beogradu, a magistrirao političke nauke na Kalifornijskom univerzitetu (SAD). 

Objavio je niz radova iz lokalne samouprave i urbanizacije. 

Skojevski aktivista, član SKJ od 1946, Kovačević je tokom godina obavljao niz značajnih dužnosti. 

Pre više od dve godine Kovačević je izabran na...

Novi proizvod na jugoslovenskom tržištu '80: Pank - toaletni sapun za pankere?

Novembar 1980: "Da li ste čuli za Pank? Mislim za onaj Pank zahvaljujući kome ste lepši, prijatniji i čistiji? Niste?

Onda pod hitno u samouslugu i na odeljenju higijenskih potrepština nađite sapun koji se zove Pank. 

Jedna domaća industrija kozmetike bacila se na proizvodnju baš takvog deterdženta za lice i telo i programirala reklamnu kampanju u kojoj se tvrdi da ste, zahvaljujući Panku:

TV Beograd i TV Zagreb čine sve da se YUTEL-u zatre klica i prije nego on proizvede i minut svog programa

Oktobar 1990: "YUTEL bi morao imati i ima za cilj samo jedno: predočavati gledaocima stvarne, a ne isfrizirane činjenice, i omogućiti, napokon, svima njima od Slovenije do Makedonije, da na bazi tih stvarnih činjenica za sebe (i po sebi) donose vlastite zaključke"

Ukoliko se ne desi kao sa komunizmom (da briljantna ideja zbog lošeg izvedbenog postupka doživi katastrofalno loš ishod) onda bi od YUTEL-a usitinu mogla, u dogledno vrijeme, postati Jugoslovenska televizija: jugoslovenska u geografskom, programskom, kadrovskom, koncepcijskom... smislu.

Kan '80: Goran Paskaljević u najužoj konkurenciji za Zlatnu palmu, glumačka nagrada Mileni Dravić

Maj 1980: Zaključimo bez nepotrebne euforije: na 33. Kanskom festivalu odlično smo prošli. Nagrada Mileni Dravić priznanje je ne samo ovoj našoj sjajnoj a skromnoj filmskoj poslenici nego i filmu Gorana Paskaljevića "Poseban tretman" i našoj kinematografiji koja, eto, posle nešto više od jedne decenije ponovo diže dva prsta i kaže: tu smo! 

Tu smo sa novim filmskim senzibilitetom, sa novom a zrelom grupom autora koji imaju dovoljno umetničke moći, hrabrosti i uslova da kažu ono što misle da je vredno reći, sa već mnogo puta...

Miša Marković otpevao je "Baladu o bombašima" '73: Sada i "partizanski samuraji" imaju svoju pesmu

Oktobar 1973: Već duže vreme je poznat ljubiteljima zabavne muzike. Posle nekoliko nagrada na poslednja dva festivala "Beogradsko proleće" Miša se "uvukao" u grupu popularnih i traženih interpretatora zabavne muzike.

Njegovoj popularnosti verovatno je dosta pomogla i činjenica da već duže vreme sarađuje sa talentovanim kompozitorom Borisom Bizetićem.

Iz te njihove plodne saradnje iznikla je ovih dana sve popularnija melodija "Balada o bombašima"...

Septembar 1991, Užičani uklonili Titov spomenik: "Gde mu je sad Šesta lička?"

Septembar 1991: Posle trideset godina sa užičkog Trga partizana uklonjen je spomenik J. B. Tita, po odluci gradskih vlasti kako više ne bi iritirao građane bivše Užičke republike...

Tito je ovih dana poslednji put namučio i koštao Užičane.

Po preporuci republičke vlade da se uklone znamenja i nazivi sa njegovim imenom i likom, Izvršni savet SO Užice ("Titovo" je već ranije izbrisano) doneo je...

Danilo Popović, Šesta lička: Jurili smo da spasimo Tita

Maj 1974: Na zagrebačkoj tržnici možete katkad sresti pristala čovjeka kojemu nikako ne biste mogli pripisati pedeset godina. Obilazi štandove, bira salatu, zelenje, začine. Ne bude li zadovoljan ponudom na Trešnjevačkom platou, odlazi na glavnu tržnicu. 

Danilo Popović, umirovljeni potpukovnik, opredijelio se za kuhanje. U porodici su svi prezadovoljni njegovim kulinarskim umijećem. Sin Danijel kaže:

- Stari kuha da poližeš prste! Izvodi prave majstorije... U našoj kući se bogovski jede!

Pavle Savić: Imamo u istoriji crkve masu primera da su pokušavali da zaustave zemlju, a ona se ipak okreće

April 1974, novinar Duge počinje svoj intervju sa predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti: Kada sam bio mali, učili su me da veliki ljudi znaju šta rade. 

Govorili su mi: što budeš više znao, više ćeš postići. 

U današnjem svetu izgleda da znanje ponekad vodi - nemoći. 

S raznih strana čujemo kako se učeni ljudi žale da se osećaju usamljeni i bespomoćni...

Septembar 1980, najprodavanije singlice u beogradskim prodavnicama ploča: Dominacija Splićana

Septembar 1980: Na top listi najprodavanijih longplejki u beogradskim prodavnicama ploča i dalje je neprikosnoven paket novih pesama povratnika iz JNA Zdravka Čolića pod nazivom "Zbog tebe"... Sledi ga aktuelni prateći bend na njegovim koncertima - Generacija 5, koja zahvaljujući jednom od najvećih rock hitova '80. "Dolazim za pet minuta" odlično prodaje svoj album prvenac... Zatim, šaroliko društvo novotalasne Azre i Pekinške patke (takođe sa debi albumima) i nešto romantičnija izdanja Zlatka Pejakovića ("Ti nisi ta") i dueta Gabi i Arsen (zajednički LP)...

Pino Tomažič '41: Među milionima ljudi koji će morati da izgube svoje živote, biću samo jedan od mnogih

Poslednje reči ljubavi: Umirali su, a tako su voleli da žive. 

Imali su osamnaest, dvadeset ili trideset godina kada su morali da umru. 

Ali, ma koliko to saznanje bilo surovo i neumitno, ono nije moglo ništa oduzeti lepoti njihove žrtve i uzvišenosti njihove drame. 

Umirali su stoički lepše i dostojanstvenije no iko pre njih.

Anku Knežević (19) streljali su četnici u Podgorici '44: Pre smrti, napisala je ocu i bratu oproštajna pisma...

Anka Knežević je imala samo 16 godina kad je počeo rat.

Ovoj naprednoj gimnazijalki godine nisu smetale da se i mnogo ranije priključi naprednoj crnogorskoj mladeži. Od samog početka rata obavljala je veoma odgovornu dužnost - održavanje stalne veze između partizanskih odreda i njihove centrale u Podgorici.

Obavljajući ovu rizičnu dužnost, bila je krajem 1942. godine uhapšena. Pošto je odbila da bilo šta prizna, puštena je iz zatvora oktobra 1943. godine i odmah nastavila svoju ilegalnu aktivnost. 

Avgust 1990: Za Savez reformskih snaga Ante Markovića glasalo bi 78 odsto građana Jugoslavije

Avgust 1990: Nimalo slučajno, premijer Ante Marković izabrao je Bosnu i Hercegovinu, preciznije Kozaru, kao mjesto gdje će obavijestiti javnost o formiranju stranke reformskih snaga Jugoslavije.

I do sada, u više navrata, Bosna i Hercegovina se pokazala kao najveći zagovornik očuvanja jedinstva Jugoslavije, i to u vremenu kada su nabujale nacionalne i separatističke struje u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu.

Oko 100.000 ljudi, okupljenih na Kozari...

Kritika prazničnog programa za Dan borca '73: Samo bez patetike i "modernizovanih" partizanskih pesama

Jul 1973: Praznični program oko 4. i 7. jula bio je, kao svake godine, tematski vezan za velike istorijske događaje - ovog puta posebno za bitku na Sutjesci.

Kako to obično biva, neki su prilozi - na prvom mestu političko-informativni - neposredno obrađivali temu, dok su drugi (kao na primer Tanhoferov igrani film "Dvostruki obruč", ili dokumentarni film o sovjetskom ratnom snimatelju Muromcevu) bili za nju vezani samo posredno i više su služili dopunjavanju opšte atmosfere obnavljanja uspomena.

Zdenka Heršak '86: Za razliku od drugih sredina, Zagreb desetljećima zanemaruje svoje glumice

Listopad 1986: Zdenka Heršak, glumica na vrhuncu kreativne moći, ne glumi već dvije godine u matičnoj kazališnoj kući! Koliki komičarski talent proždire vremenska praznina - podsjetila nas je sjajna epizoda iz TV serije Putovanje u Vučjak...

Nadopisujući Krležin Vučjak Krležom samim, stvarajući na njegovu dramskom planu panoptikum stotinjak potpornih likova koji se pojavljuju iz dubine krležijanske ikonografije scenarist Ivo Štivičić kao da je htio dati šansu svim onim zagrebačkim glumcima koji se tako malo pojavljuju...

Marko Elsner izabran za najboljeg jugoslovenskog fudbalera '86: U konkurenciji bili Škoro, Tuce, Savićević

Decembar 1986: Tempov fudbaler godine je Marko Elsner! 

U konkurenciji nekolicine koji su zablistali u prolećnom delu prošlog i jesenjem delu ovog, tekućeg prvenstva, dakle - u jednoj kalendarskoj godini - Tempov izabranik je, pre svega, bio najstandardniji prvotimac Crvene zvezde i reprezentacije.

Trojica, njemu najbližih za laskavu titulu: Haris Škoro, Semir Tuce i Dejan Savićević zaostaju za - atletskim jezikom rečeno - delić sekunde. 

Kosta Nađ maja '45: "Sprečiti izlazak iz zemlje Nemcima i domaćim izdajničkim bandama ustaša i četnika"

Startov specijal "30 godina od pobjede nad fašizmom", maj 1975

"Rat u Evropi bio je već službeno završen, gotovo cijeli teritorij naše zemlje bio je oslobođen, a jedinice Treće i četvrte armije oslobađale su zadnje dijelove Slovenije.

U trokutu Celje - Dravograd - Pliberk nalazio se velik dio neprijateljske vojske koja se pokušavala probiti u Austriju da bi se predala saveznicima a ne Jugoslavenskoj armiji.

Ivo Lesić i grupa Stil '83: "Putovanje", hit koji je Splićane učinio najpopularnijim pop bandom u Jugoslaviji

Decembar 1983: Volite li da putujete? Naravno, a tek na more... Super! A šta je sa ljudima koji su već na moru i da li i oni vole da putuju?

I gde to?

Sve do skora odgovor na ovo pitanje je bio nepoznat. Mi kontinentalci smo odlazili u priobalne krajeve, lepo se odmarali i zabavljali totalno zanemarujući činjenicu da pojma nemamo o željama i htenjima morskih ljudi, ignorišući možda njihove planove o putovanjima, sad nije ni bitno gde. 

Little Richard vraća se na scenu, kralja rock & rolla sreo je stalni saradnik Rocka - Branislav Rašić (1986)

Novembar 1986: Na kraju knjige "The Life And Times Of Little Richard" Čarlsa Vajta, citirane su mnoge zvezde koje priznaju da im je Litl Ričard bio glavna inspiracija. 

Njegova reputacija izvođača i dalje je neprevaziđena, bez obzira što se Princ iz sve snage trudi da ga potisne u zaborav. Ipak, kruna kralja rock'n'rolla nikada nije pripala Ričardu: oteo ju je Elvis Presli. 

Posle sedam godina tišine, Liti Ričard želi da ispravi neke nepravde, a u tome bi trebalo da mu pomognu novi singl "Operator", album "Lifelong Friend" i uloga u filmu...

Povodom Dana pobede '75: Antifašizam ostaje i danas najvažniji ljudski politički angažman

Svibanj 1975: Istodobno dok se na trgovima evropskih gradova održavaju antifašističke manifestacije ili proslave obljetnica pobjede nad fašizmom, u podrumima tih istih gradova održavaju se tajne fašističke konferencije i kongresi.

Stoga antifašizam ostaje i danas, trideset godina nakon rata, najvažniji ljudski politički angažman...

Ne samo zbog žrtava jučer, nego prvenstveno radi života sutra, fašizam se nikada ne smije potcjenjivati. 

Jugoslavija na vratima Evrope '90: Podneli smo zahtev '89, očekuje se da ćemo ući u EZ 1991...

21. maj 1990, JRT, prvi program, 21.05:

"Svijet danas: Jugoslavija na vratima Evrope"

Najveći dio večerašnje emisije "Svijet danas" bit će posvećen nedavnim događajima u Strasbourgu i govoru našeg predsjednika Predsjedništva, Janeza Drnovšeka u parlamentarnoj skupštini Evropskog savjeta.

Imajući u vidu gužvu pred vratima te institucije, posebno nakon vala demokratizacije u zemljama Istočne Evrope, taj je govor...

Valter express uoči 10. godišnjice Titove smrti '90: Zašto smo Brozove stavili na naslovnu stranu našeg lista

April 1990: Danas mnogi "znaju" mnogo o bračnom paru Broz. Poplava je knjiga, feljtona, intervjua, memoara, u kojima se gotovo nagađa, sumnja, pretpostavlja, vjeruje, pa čak i sigurno tvrdi nešto što kroz ključaonicu ulazi u hodnik, u dnevnu, pa i u spavaću sobu. 

Prisjećaju se biografi svih detalja: razaznavali su glasove, uzvike, vrisku, pa čak i Titovo raspoloženje svakog pojedinačnog dana. Ništa nije moglo promaći budnom oku i uhu onih što za elementarnu pristojnost ne mare, a sopstvenu privatnost čuvaju...

Ante Marković zaista zna da ulije optimizam i najvećim jugoslovenskim pesimistima

April 1990: Ante Marković zaista zna da ulije optimizam i najvećim jugoslovenskim pesimistima. Em je uspio da dinar učini konvertibilnim, em je mjesečnu inflaciju od užasavajućih 63% u decembru 1989. godine sveo na 2,3% u martu. 

Time se džepovi nisu napunili parama, ali je zato psihološki učinak na građanstvo veliki. Ljudi mogu bar mirnije da odlaze u prodavnice, a da ih od svakodnevnih poskupljenja ne strefe mali nervni stresovi. Više nije ništa neobično da cijene sve češće padaju.

Zanimljiva Pula: Istrani su se zaklinjali na vernost Jugoslaviji, dok ona kao država još nije ni postojala

Mart 1972: U ponedeljak smo videli prvu emisiju iz serije "Gradovi".

Kako reče autor ove emisije (scenarista, reditelj i reporter u isto vreme) Prvoljub Pejatović, priča o Bitolju nam je pokazala da se danas može saopštiti veoma sveža i aktuelna vest iz četvrtog veka pre naše ere.

Posle emisije o Bitolju, svakog ponedeljka, gledaoci televizije imaće prilike da posete (uglavnom u prošlosti) Niš, Mostar, Pulu, Cetinje, a kasnije i druge naše gradove.

Jedna Užičanka više neće gledati "Zeleni kabare": "Šajkača, šubara i brada - poštedite nas, molim vas"

Mart 1980, pisma čitalaca TV novosti: "Poštovana redakcijo, iako znam da vi ni najmanje niste odgovorni za tv emisiju o kojoj želim da pišem, rešila sam da se obratim vama u nadi da će neko od odgovornih pročitati ovo moje pismo.

Pošto mi je pedeseta godina sa zadovoljstvom na televiziji pratim emisije tipa "Zeleni kabare", no sigurno da je više nikada neću pogledati s obzirom na traume koje sam pretrpela za vreme i posle te emisije prikazane početkom februara. 

Ljubomir Radičević '71: Na koji način TV Beograd otkupljuje filmove, zašto "Dr Živago" kasni u bioskopima

April 1971: U želji da saznamo šta će nam u narednom delu godine ponuditi Televizija Beograd, obratili smo se Ljubomiru Radičeviću, glavnom uredniku Kulturno-umetničke redakcije da nam pruži, što bi se reklo, informacije iz prve ruke o novim filmovima, uzbudljivim serijama, dramskim ostvarenjima i šou programima. 

Naše prvo pitanje odnosilo se na filmski repertoar. Hteli smo da saznamo da li će u toku leta broj takozvanih celovečernjih filmova biti povećan. Evo šta nam je na to odgovorio Ljuba Radičević:

Februar 1980: Zoran Modli pripremio je vesti sa YU pop rock scene i top listu 13 najslušanijih pesama

Ni Moni Kovačič nije želela da ostane na periferiji domaćih longplej događaja! Ovih dana pojavila se i njena LP ploča. Moni ju je nazvala "Zagonetka". 

Ali, da baš sve ne bi bilo pod znakom pitanja, i ona je oberučke prihvatila saradnju naših najpoznatijih rok muzičara (između ostalih, Čarlija Novaka i Ratka Divjaka), gostoprimstvo poznatog "Akademik" studija u Ljubljani i producentske usluge Tadeja Hrušovara. 

Kad je Moni Kovačič u pitanju, onda ne treba biti preveliko zakeralo. 

Ljiljana Petrović o prvom učestvovanju SFRJ na Pesmi Evrovizije: "Socijalistički" saveti Miroslava Antića

Travanj 1990: Ljiljanu Petrović, prvu našu predstavnicu na »Pjesmi Eurovizije« 1961. godine u Francuskoj, zatekli smo kod kuće u Novom Sadu. Imali smo sreću, jer Ljiljana je upravo doputovala iz Titova Velesa. 

- Sudjelovala sam ondje na velikoj priredbi u čast davalaca krvi, koju je organizirao Crveni križ Makedonije.

- Znači li to da imate mnogo posla?

Ljubav u partizanima: Odlomci iz dnevnika mlade bolničarke Nanice Paroški (Prva proleterska)

"Mi moramo da sačuvamo srca za ljubav. Ovo je vreme ubijanja, ali mi proglašavamo ljubav! Mržnja je najbliži rod strahu i nespokojsivu."

(Iz Dnevnika N. Boškovića, borca Prve proleterske. Poginuo je u Petoj neprijateljskoj ofanzivi).

Iz pisanke Nanice Paroški, saznajemo da je do odlaska u odred živela kao izbeglica s majkom u Mačvanskoj Mitrovici. U nju je stigla nekud iz Slavonije, a sa Posavo-tamnavcima postala je borac Prve proleterske.

Mladi Jugosloveni začuđeni pitanjima na testiranju za američke kampove: "Da li će vaša zemlja propasti?"

Ožujak 1973: Pedesetak sludenata, odabranih u Ljubljani za odlazak u američke kampove, neće ovog ljeta otputovati u Sjedinjene Države zbog nekorektnih pitanja koja su im postavljala šestorica američkih predstavnika ... Tek nakon dva mjeseca izbija na vidjelo istina o intervjuu, obavljenom u prostorijama organizacije ljubljanskih studenata s kandidatima prijavljenim za ljetnu praksu u SAD ... Mladići i djevojke koji su izrazili želju da idu na praksu u SAD nisu ispitivani što znaju o Americi, nego što misle o Jugoslaviji ... Nije uvijek naivno ono što kriju "dječja pitanja" ...

Zubčević odabrao 10 najboljih filmova '89: Na listi nema domaćih naslova, Kusturica ga ostavio "hladnim"

Siječanj 1990: ... Evo ih: 1. "Carstvo sunca" (Steven Spielberg), 2. "Posljednje Kristovo iskušenje" (Martin Scorsese), 3. "Kratki film o ubijanju" (Krzysztof Kieslowski), 4. "Opasne igre" (David Mamet), 5. "Burni ponedjeljak" (Mike Figgis), 6. "Pod udarom zakona" (Jim Jarmusch), 7. "Sastanak s nepoznatom" (Blake Edwards), 8. "Sicilijanac" (Michael Cimino), 9. "Dva bjegunca i klinka" (Francis Veber), 10. "Riba zvana Wanda" (Charles Crichton). 

Sastavljajući listu, birao sam samo između filmova prikazanih u kinima.

Stop: "Srbija duguje Sloveniji šest milijardi dolara, Markovićev program na štetu uspešnijih republika"

Januar 1990, odlomak iz domaće štampe / U ljubljanskom je Stopu stalna kolumna Neve Železnik.

U najnovijem broju piše: 

"Srbija duguje Sloveniji deset milijardi maraka ili približno šest milijardi dolara što je jednako sadašnjim deviznim rezervama Jugoslavije ili što predstavlja dobru trećinu vanjskoga duga SFRJ! 

Tko koga muze? Srbi Sloveniju ili Slovenci Srbiju? 

HDZ o budućoj zajednici jugoslovenskih naroda: Posebno se zalažu za radnička prava...

Januar 1990, odlomak iz domaće štampe / Uoči prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, svoj prostor u Studiju prvi put dobila je i Hrvatska demokratska zajednica. Evo kako je predstavljena:

"Na tribini Društva književnika Hrvatske pokrenuta je prva inicijativa, da bi se potom ostvarila i zajednica, osnovana na "nejavnom sastanku" nakon zabrane osnivačke skupštine.

Programski zadaci HDZ podijeljeni su na dugoročne i kratkoročne.

"Bajaga, proputovali ste Jugoslaviju devet puta - kako narod danas diše?"

Januar 1990, odlomak iz domaće štampe / Bajaga ima novi, dupli album "Neka svemir čuje nemir", većina snimaka je nastala na prošlogodišnjem zagrebačkom koncertu u Domu sportova, dve su pesme s novosadskog festivala Evropske radiodifuzije, a tu je i jedna Žikina najava snimljena u Kulušiću još daleke 1984.

"Kako odolijevate medijskim pritiscima?

- Na televiziji gledam filmove i sport. Informativne me emisije ne zanimaju. Podjednako ne priznajem bilo kakve informacije iz bilo kojeg centra.

"Proklet bio ko nas rastavi": Stihovi Nedine aktuelne hit pesme dobijaju novo značenje...

Januar 1990, odlomak iz domaće štampe / Popularna sarajevska pevačica Neda Ukraden promoviše novi album u intervjuu za TV novosti:

"Saradnja sa Đorđem Novkovićem mi najviše odgovara. Tu nema kiksa.

Tako smo i na novoj ploči našli idealnu pesmu, koja odmah osvaja. 

Kada zapevam 'Dobro došli, prijatelji', svi za mnom nastavljaju refren 'Proklet bio ko nas rastavi'. 

Ljubica Šarolić, logorašica iz Auschwitza: Preživela je dva susreta s Josefom Mengeleom...

Jul 1985: Ljubica Š. iz Beograda, logoraški broj 75744, preživela je dva susreta s Josefom Mengeleom, monstrumom iz Auschwitza. 

Jedna je od retkih iz kontigenta "živog ljudskog materijala", koja je preživela neljudske eksperimente.

"Moje ime nije važno - mi se i danas raspoznajemo po brojevima. 

Ja sam 75744, to mi je tri godine bilo i ime i prezime.

Koliko su Jugosloveni religiozni: Podaci u procentima (1921 - 1968) / Republike i pokrajine 1964. godine

Maj 1984: Po Ustavu je religija privatna stvar svakog čoveka i u popisu stanovništva ne postoji izjašnjavanje o verskoj pripadnosti.

Zbog toga je teško utvrditi pravo stanje religioznosti stanovništva u Jugoslaviji.

Prema popisu stanovništva iz 1921. 1948 i 1953. godine i anketi Instituta društvenih nauka u Beogradu iz 1964. i 1968. godine, podaci o religioznosti stanovništva izgledali su ovako:

Federico Fellini u razgovoru sa Ljupkom Lazić: Kako je nastao "Amarcord" i zašto je promenjen kraj filma

Januar 1976: Visok i punačak, velike šake i krupnog stasa, prosede kose i živih očiju, snažnog glasa i dečjeg osmeha. 

Rođeni komičar. Često na telefonske pozive odgovara promenjenim glasom. 

Tek kada utvrdi da je s druge strane prijatelj otkriva da je to on, Felini, a ne njegova kućna pomoćnica. 

Kada snima film, zna sve uloge napamet i u pauzi imitira glumce. Zabavlja se. I zabavlja druge. 

Sjećanja Jane Koch na akciju spašavanja kozaračke djece iz koncentracionih logora (3/3)

3/3: U baraci, u kojoj smo smjestili okupanu dojenčad, na bijelim plahtama ležali su mali ružičasti golišavci, nemirno bacakali nožicama, a male ručice, mali prstići nemirno su se hvatali u zraku. Mala otvorena usta i plač uporno su tražili hranu. Svaki bi od nas trebao desetak ruku da ih brzo nahrani da stiša plač.

Liječnica, koja ih je redom obišla, predvidjela je katastrofu. Po najvećoj žegi djeca su ostala bez majčinog mlijeka, 24 sata vozila su se po sparini bez kapi tekućine. Došlo je i ono najgore, jer su mnoga od njih već imala jaki proljev.

Sjećanja Jane Koch na akciju spašavanja kozaračke djece iz koncentracionih logora (2/3)

(1/3) ... Agonija bolničarke (2/3): Jadni je liječnik još uvijek ponavljao: "Ovo treba zapisati. Evo, tu je i bolničarka" - pokazao je liječnik na ženu koja je ležala nepomično između djece. Njeno oslabljeno tijelo nije se razlikovalo od dječjega. 

Sitna i zgrčena bila je pokrivena samo nekom krpom.

Odjednom, kao da je pomakla glavu i micala usnama. Sagiba se liječnik posve do njenih usana, hvata njenu mršavu ruku, osluškuje bilo.

Sjećanja Jane Koch na akciju spašavanja kozaračke djece iz koncentracionih logora (1/3)

Jana Koch: Od 1938. godine bila sam član Društva za prosvjetu žena. To je društvo osnovao Centralni komitet KP Jugoslavije, a radilo je pod rukovodstvom Komisije za žene pri CK KPJ. Tom je komisijom tada rukovodio di Vladimir Bakarić.

Društvo je imale podružnice po većim gradovima Hrvatske. Godine 1938. predsjednica Društva za prosvjetu žena bila je Slave. Ogrizović. Moj je zadatak bio - sakupljanje NARODNE POMOĆI i slanje paketa u Francusku za naše španjolske borce u logorima.

Neda Arnerić '91: Možda možemo i bez petokrake i imena Jugoslavija - ali da ostanemo zajedno

Jul 1991: Ima već 25 godina od kako je prvi put zaigrala na filmu. "San" je snimila u 13. godini, odmah zatim "Jutro" i više nije stala. 

Igrala je na filmu, televiziji, u pozorištu, bez pauze. Nadobijala se i nagrada. U ovoj sezoni, jubilarnoj, najviše je igrala u pozorištu.

"Pozorište je mesto gde se osećam dobro, sigurno, ispunjava me do maksimuma, pogotovo vreme proba. Otkrila sam, poslednjih godina, da je rad na predstavi najlepši deo glumačkog poziva."

Spisak svih 88 albuma domaće pop i rock muzike objavljenih 1986. u Jugoslaviji - od A do Ž

1. Agropop: "Melodije polja in sonca" /ZKP RTVLJ/

2. Aerodrom: 'Trojica u mraku" /Jugoton/

3. Alisa: "Alisa" /Jugodisk/

4. Amila: "Igre slobode" /PGP RTB/

5. Arkana: "Noću mi se često" /Helidon/

6. Atomsko sklonište: "Jednom u životu" /ZKP RTVLJ/

5 najboljih - i 5 najgorih domaćih albuma 1986, prema izboru YU rock kritičara u časopisu Polet

Decembar 1986: Bruce Springsteen ponovo ima album broj 1 - ovaj put peterostruki! Priča se da je u Americi interes za njegovim novim live albumom ("Bruce Springsteen & The E-Street Band - Live 1975-85") toliko pojačan, da ga fanovi razgrabe direktno iz kamiona koji ga donose u prodavnice ploča...

U Zagrebu gostuju metuzalemi rocka The Nazareth i nailaze na prilično mlak prijem (za razliku od prethodnog nastupa 1975), a mnogi primećuju da se publici više dopala svirka "heavy" devojaka iz grupe Girlschool, koje su nastupile kao predgrupa...

Rado gledane "Istinite priče" '79: Seksi komedije u YU bioskopima prikazuju se kao obrazovni filmovi?

Oktobar 1979: Nepoželjna ili ne, pornografija se odomaćila u našim bioskopima, gde je distributeri krčme pod "obrazovnim" ili "pedagoškim" izgovorima. Najnoviji primer tog licemerja je zapadnonemački film "Istinite priče"...

Odeljenje srednje škole, negde u Nemačkoj. Učenice raskopčane, razgaćene, razuzdane ... Umesto o Schilleru, sanjaju o snošaju sa profesorom fiskulture, a kad do toga i dođe, siroti pedagog, dobar čovek u godinama, ostaje odran, iscepan i seksualno iskorišćen. Ali, ništa od njegovog zasluženog odmora: 

"Lepo stoji partizanska bluza": Novi pokret u muzici i odevanju mladih Jugoslovena (1972)

Decembar 1972: Partizanske pesme i uniforme inspirisale kompozitore i modne kreatore da lansiraju novi stil u muzici i modi...

Pre dve godine, na "Beogradskom proleću" Kornelije Kovač je sa svojom "Korni grupom" izveo polučasovnu kompoziciju "1941", inspirisanu stihovima Branka Ćopića: "Marija na prkosima", "Na Petrovačkoj cesti", "Herojeva majka" ... 

Tada se nije ni slutilo da će Kornelije biti preteča jednog novog talasa u domaćoj muzici...