Meša Selimović: Moji veliki uzori ostаli su nedostignuti - muslimаnskа bаlаdа i Njegoš (1974)

April 1974: U Holivudu, na dodeli Oskara, najuspešniji film je "Žaoka", dok su se posebno istakle glumačke kreacije Glende Džekson i Džeka Lemona.

Na top-listama dominira Pol Mekartnijev "Band On The Run", a svi pevuše "Waterloo", pesmu kojom je otpočela briljantna karijera švedske supergrupe ABBA.

I na domaćoj sceni dva popularna imena tek se zagrevaju za buduće dane slave: Zdravko Čolić poručuje "Zelena si rijeka bila", a Bijelo Dugme grmi o kupovini "Topa".

Bila je to godina kada je slavni jugoslovenski književnik Meša Selimović (sve popularniji i u svetu) objavio svoj novi roman "Ostrvo".

Novinar Politike Dragoslav Adamović zapitao se: Nа kаkvim se izvorimа mudrosti nаpаjаju Mešа Selimović i njegovi fаtаlni junаci? Evo kakav je odgovor dobio...

Fenomen mjuzikla "Kosa": Kako je hit predstava Ateljea 212 doživela svoje stoto izvođenje (1970)

Nin, 1970: Pre nekoliko dаnа, predstаvа Kose doživelа je stoto izvođenje. Zа godinu dаnа, predstаvu Kose uspelo je dа pogledа, što u Beogrаdu, što nа jednom od dvаdeset i pet gostovаnjа, oko osаmdeset hiljаdа ljudi, а to su već podаci koji, u nаšim pozorišnim prilikаmа, zvuče prosto neverovаtno. 

U toku svog jednogodišnjeg „rаstenjа“ Kosа je, verovatno, izаzvаlа onoliko rаzličitih mišljenjа koliko je ljudi videlo predstаvu; i, kаo što to uvek bivа kаd se pojаvi delo koje, mаkаr i nа nаjbezаzleniji nаčin, dovodi u pitаnje konvencionаlni stаv premа svetu, nаčin mišljenjа i osećаnjа — sve ono što nаm se čini toliko "prirodno" — reаkcije se kreću od neobuzdаnog oduševljenjа, do krаjnje rаvnodušnosti, ili čаk i аgresivnog odbаcivаnjа.

Kosа je, nа tаj nаčin, postаlа „probni kаmen“ zа shvаtаnjа nekoliko generаcijа: one stаre, koju jedino još može dа uzbudi dert i „žаl zа mlаdos“ Mitketа iz Koštаne, one srednje generаcije kojа je svoje mlаdаlаčke ideаle nаtopilа znojem sа rаdnih аkcijа, i ove sаdаšnje kojа, igrаjući se Kose i živeći njen zаnos želi dа pokаže svetu... štа, zаprаvo?

Ljubiša Baja Bačić, životna priča: Prvi pevač na TV-u, Super-Deka, Badža, Sofronije, veteran Ateljea

Mart 1988: U domaćim bioskopima sve pršti od akcionih hitova "Osmi putnik 2", "007 - Dah smrti" i "Robocop", u Zagrebu se traži karta više za "Hrvatskog Fausta" Slobodana Šnajdera, u izvođenju pozorišta iz SR Nemačke (Theater an der Ruhr - u kojem je igrala i naša Gordana Kosanović).

Leb i sol imaju najbolji video spot ("Čuvam noć od budnih"), a Srebrna krila sa Lidijom Asanović pakuju kofere za Dublin ("Eurosong 1988").

U Budimpešti Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju, a u Splitu trener Boža Maljković obećava da će Jugoplastika za dve-tri godine biti u samom evropskom vrhu.

Na televiziji je i dalje najpopularnija TV serija "Bolji život", čiju naslovnu temu peva i staro i mlado - većina ni ne znajući da je tekst pesme napisao popularni beogradski glumac Ljubiša Baja Bačić...

Velimir Bata Živojinović: Kako sam u 33 godine snimio 44 filma (1967)


Post posvećen najpopularnijem i najvrednijem jugoslovenskom filmskom glumcu podeljen je na dva dela: prvo je digitalizovan članak iz 1967. godine, u kojem je Bata progovorio o brojnim teškoćama na putu do bioskopske slave, koja je još krajem sedamdesetih fascinirala novinara i čitaoce Plavog vjesnika. Drugi članak je još interesantniji: ispovest tinejdžerke Jelene Živojinović, koja je u neobaveznom ćaskanju sa reporterom omladinskog časopisa ITD, negde na početku osamdesetih, otkrila o svom ocu više nego što je on sam ikada bio spreman da ispriča...

Sportske legende: Ivica Frgić - najbolji jugoslovenski rvač svih vremena

U Tempu koji je izašao aprila 1979, pojavio se članak iz pera Radivoja Markovića pod nazivom "Zlatarevo zlato".

Dogodilo se da je čuveni sportski novinar tog proleća ležao u bolnici zajedno sa dugogodišnjim trenerom rvačke reprezentacije Ljubomirom Ivanovićem Gedžom.

I dok su lekari rešavali Raćine i Gedžine srčane probleme, njih dvojica su vodili maratonske razgovore, te je novinar iskoristio prisustvo najvećeg autoriteta u oblasti rvanja da ga upita:

"Od svih uspešnih rvača koje si otkrio, trenirao, vodio - možeš li da napraviš rang-listu najboljih?"

Ivanović je svoju listu izneo bez kolebanja i razmišljanja:

"Treći: Momir Kecman. Drugi: Branislav Martinović. A  najbolji jugoslovenski rvač svih vremena, zbog njegove postojanosti u formi i motivisanosti u borbi, svakako je Ivica Frgić."

Evo kako je 70-tih o ovom slavnom Somborcu pisao Tempo...

Ivo Lola Ribar, narodni heroj: Sećanje Loline sestre Mire Vučković (1981)

Uoči Dana mladosti 1981, porodični časopis Nada objavio je potresno svedočanstvo 73-godišnje Mire Vučković, jedinog preostalog člana herojske porodice Ribar.

Uvod je glasio: "Ovih dana kad slavimo praznik mladih, sećamo se lika Ive Lole Ribara, legendarnog heroja mladih Jugoslovena - od ratnih dana do danas.

Bio je među najbližim saradnicima druga Tita i čitav svoj život i mladalačku energiju posvetio je ostvarivanju slobodarskih i revolucionarnih ideja..."

Drugi članak donosi poslednje Lolino pismo, kao i priču o jednom od najtežih trenutaka u životu Josipa Broza Tita, koji je bio zadužen da svom saborcu Ivanu Ribaru saopšti vest o pogibiji dvojice sinova...

Milena Zupančič: U mojoj Bohinjskoj Beli, ja sam samo - Milena (1981)

Jul 1981: Kulturna javnost ostala je osiromašena za još jednu retku glumačku ličnost - sa scene je nestala Neda Spasojević. 

Svet je saosećao sa bolom velike glumice Romi Šnajder, čiji je sin David stradao u nesmotrenoj dečjoj igri. 

Holivudska legenda, 77-godišnji Keri Grant tajno se venčao sa svojom bivšom sekretaricom, 30-godišnjom Barbarom Haris. 

U Londonu, na zajedničkom koncertu, trio veterana: Sara Von, Endi Vilijams, Nelson Ridl. A u domaćim bioskopima: film Miše Radivojevića "Dečko koji obećava", u kojem igra i popularna slovenačka glumica Milena Zupančič. 

Ona je tog leta postala majka, i svega par meseci nakon porođaja, u svom rodnom kraju, ponosno predstavila ćerkicu Mašu novinarskoj ekipi časopisa Nada...

Enver Petrovci: U Dubrovniku, Prištini, Beogradu, Novom Sadu... (1986)

"Zašto je mladi dramski umjetnik Enver Petrovci 1982. godine neočekivane napustio glumište i vratio mu se poslije dvije godine gostujući u kazalištima širom zemlje?"

Ovim podnaslovom počinje intervju sa popularnim jugoslovenskim glumcem objavljen u jednom od februarskih brojeva Studija 1986. Bilo je to vreme kada su se svodili završni utisci sa Festa ("Povratak u budućnost", "Purpurna ruža Kaira", "Maska"... ), kada je TV Sarajevo prvi put u istoriji JRT-a emitovala Noćni program ("iscepkana" Karpenterova "Magla", glavni gost: Oliver Mandić), kada su udarne nedeljne serije bile crtani "Štrumfovi" i igrani "Sivi dom", a u Prištini se užurbano pripremao izbor za YU predstavnika na "Pesmi Evrovizije", na kojem je na kraju pobedila Doris Dragović...

"Pomislio sam da je najlepše ići iz grada u grad i spajati ljude. Igrao sam tako u poslednje vreme u Dubrovniku, Zagrebu, Prištini, Beogradu, Novom Sadu... Sada mi više nije važno kakvu ću ulogu igrati. Sada mi je važnije s kim igram"

Petre Prličko, životna priča najpoznatijeg makedonskog glumca: Pozorište u malom prstu (1975)

Nаjstаriji i nаjpoznаtiji mаkedonski glumаc Petre Prličko istovremeno je jedаn od nаjpopulаrnijih jugoslovenskih glumаca stаre gаrde.

Više od polа vekа živi nа sceni i zа scenu, i zа to vreme je ostvаrio preko pet stotinа ulogа!

Stekаo je odаvno svа priznаnjа: od republičke nаgrаde „11 oktomvri", preko pulskih Zlаtnih аrenа, do Nаgrаde AVNOJ-а. Igrаo je nа sceni, u nizu filmovа, u mnogim rаdio i tv-drаmаmа.

Ono što je, međutim, moždа nаjosobenije u njegovoj pojаvi jeste njegov glumаčki početаk: Prličko je živа istorijа jedne dаvno zаborаvljene epohe, onogа u stvаri herojskog glumаčkog dobа, kаdа su ovom zemljom krstаrilа mnogobrojnа putujućа pozorištа, krčeći put dаnаšnjoj, sаvremenoj umetnosti glume.

Ksenija Cicvarić: Ambasador stare podgoričke pjesme (1981)

Avgust 1981: Svetski tabloidi puni su priča o poznom materinstvu Ursule Andres, sportski časopisi pišu da Ivicu Šurjaka u Paris Saint-Germainu muči nostalgija za Splitom i Hajdukom, na Pulskom festivalu Zlatnu arenu osvaja Zafranovićev "Pad Italije", a beogradsko Pozorište dvorište lansira kultnu predstavu "Mušica".

Leto u Beogradu provodi i Ksenija Cicvarić, čuvena pevačica crnogorskih gradskih pesama, koja je već tada, početkom osamdesetih, posustajala u konkurenciji sve popularnijeg novokomponovanog folka...

"Ambasador stare podgoričke pesme, Ksenija Cicvarić, danas je više u krugu svoje porodice nego na sceni. Zlatna vremena su prohujala, ali su ostala sećanja i čitava riznica crnogorskih gradskih pesama koje je ova samouka umetnica otrgla od zaborava i utkala u njih svoj lepi lirski glas"

Branimir Džoni Štulić: Ja nisam trgovac, ja sam revolucionar! (1982)


Jun 1982: Na domaćim top-listama nalaze se longplejke Idola ("Odbrana i poslednji dani"), Filma ("Zona sumraka"), Riblje čorbe ("Mrtva priroda"), Đorđa Balaševića ("Pub"), ali prvo mesto je rezervisano samo za Azru i njihov novi album "Filigranski pločnici". Ni onaj prethodni još nije dovoljno izgustiran: "Ravno do dna" je i dalje među najtraženijima u prodavnicama ploča.  Istovremeno, u knjižarama se pojavljuje prva Džonijeva knjiga poezije, pa je i to bio povod da Rock 82 zatraži intervju od najvrednijeg i najpopularnijeg jugoslovenskog rockera...

Tereza Đelmiš: Devojka sa subotičkog salaša postala Miss Vojvodine, a zatim i Miss Jugoslavije '70

Zrenjanin, septembar 1970: održan je izbor za Miss Vojvodine. Za žiri, za publiku (tri hiljade Zrenjaninaca), za voditelja priredbe Miću Orlovića - dileme nije bilo: u konkurenciji od osamnaest devojaka, najlepša Vojvođanka bila je 19-godišnja Subotičanka Tereza Đelmiš.

Ona je odmah dala intervju Ilustrovanoj Politici, a već u narednom broju osvanula je i na naslovnoj stranici, sada već kao Miss Jugoslavije...

... Bilo je to nestvаrno veče zа 19-godišnju Terezu Đelmiš, učenicu petog rаzredа Učiteljske škole iz Subotice. Dа je nekаdа sаnjаlа o estrаdnoj slаvi, reflektorimа, аplаuzu - bilа bi nаjsrećnijа devojkа nа svetu. Ovаko, sve joj se činilo nestvаrnim, kаo dа se to dešаvа nekom drugom.

Mile Kos i Sergije Lukač: Kako je protekao večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana (1970)

Sredinom oktobra 1970: Domaći mediji su i dalje izveštavali o poslednjem ispraćaju egipatskog predsednika Nasera.

Zima je već pokazala zube, pa je na pumpama nastala gužva - neko je "provalio" da neće biti dovoljno lož ulja.

U Beogradu 500 dečaka i devojčica pevali i igrali na festivalu "Radost Evrope".

Mirko Sandić jedan od najzaslužnijih što su vaterpolisti Partizana po šesti put postali prvaci Jugoslavije. Na televiziji pažnju privlače serije "Diznilend" i "Nesalomljivi".

Nove ploče imaju 7 mladih ("U Stambolu na Bosforu") i Silvana Armenulić ("Šta će mi život"). Za Mis Jugoslavije izabrana nezaboravna Tereza Đelmiš.

U saobraćajnoj nesreći ugasio se život jednog od najperspektivnijih jugoslovenskih fudbalera, 19-godišnjeg igrača Partizana Branka Nadoveze - samo nekoliko dana uoči večitog derbija.

Baš o toj utakmici, u tim okolnostima, dvojica slavnih novinara napisali su svoje izveštaje za Nin...

Bora Đorđević i Blagoje Paunović - Partizanovi nerazdvojni asovi (1968)

Jun 1968: "Balada o Boni i Klajdu" toliko je popularna kod nas i u svetu, da čak dvojica jugoslovenskih pevača lansiraju svoje prepeve: Stjepan (još uvek ne i i "Džimi") Stanić i Dragan Stojnić.

Od "električara" najbolje se kotiraju na top-listama momci iz Grupe 220, a onaj koji je rešio da se izdvoji iz tog društva, Ivica Percl, upravo je lansirao hit koji će mu obeležiti celu karijeru: "Stari Pjer".

"Nerazdvojni od pionirske momčadi do državne reprezentacije!" - baš tako je glasio naslov u zagrebačkom Plavom vjesniku, koji je doneo priču o dvojici mladih i perspektivnih Partizanovih igrača.

Dragan Nikitović i Marko Marković: Kako se naši sportisti osećaju posle dramatičnih mečeva (1975)

Da li ste se nekada, posle utakmice ili nekog uzbudljivog susreta, zapitali — kako se osećaju oni koji su igrali?

Verovatno zadovoljni pobedom svoga tima ili ljubimca, ili, pak, onim što je prikazano, ili, možda nezadovoljni — svejedno, u većini slučajeva, na to niste mislili.

A, verovali ili ne — za one prave asove, koji se apsolutno posvete sportu, bore bespoštedno, prosto izgaraju, okršaj traje mnogo duže od 90 minuta, dva poluvremena, tri seta, tri runde!

Primeri, koje ćemo navesti, najbolje to potvrđuju. U stvari oni su najplastičniji prikaz pravih ličnih drama sportskih junaka.

Sportske legende: Vera Nikolić - U mislima parče hleba sa medom (1966)

Septembar 1966: Slušaju se The Beach Boys, Bitlsi, Sinatra, od Italijana - Adrijano Ćelentano i Rita Pavone, od Francuza - Žak Brel i Žilber Beko.

Svet je zadivljen fudbalskim potezima Franca Bekenbauera, brojem koševa našeg Radivoja Koraća, uspesima sovjetske gimnastičarke, 17-godišnje Natalije Kučinske - a u centru pažnje domaće i svetske javnosti bila je još jedna neverovatno uspešna tinejdžerka: Vera Nikolić.

Ona je u Budimpešti osvojila prvu zlatnu medalju u istoriji naše atletike, i par meseci kasnije o tome progovorila za Plavi vjesnik...

... Vera Nikolić (18 godina) gimnazijalka je iz Ćuprije, jugoslavenska, balkanska, juniorska i seniorska evropska prvakinja, rekorderka evropskih prvenstava i svjetska juniorska rekorderka, naše prvo »zlato« s evropskih šampionata, fenomenalna trkačica na 800 metara, nasljednica jugoslavenskih prvakinja Ankice Škrtić, Jelene Čanadi, Milice Repovž, Mire Tuce, Vlaste Šafer, Ančke Slamnik, Milice Rajkov i Gizele Farkaš, atletičarka koja je u tri godine srušila svoj lični rekord za dvadeset jednu sekundu i kojoj proriču — svjetski rekord.

ORA "Sava" i "Novi Beograd": Zašto hiljade mladih Jugoslovena žele da postanu brigadiri

Zov, 1974: "Tvoj žulj neće biti jedini"... To piše na prospektu u povodu petnaeste obljetnice omladinske radne akcije »Sava«.

Djevojke i mladići pozivaju se u zagrebačko naselje »Sedam sekretara SKOJ-a« da se stope u jednu veliku obitelj i da se pridruže svim onim graditeljima koji su tu petnaest godina gradili nasipe i kovali prijateljstvo. Slovenac s Makedoncem, Crnogorac s Mađarom iz Bačke, Zagorac s Dalmatincem.

- Cijela jedna mala Jugoslavija - lijepo reče mladi graditelj Stevo Očko iz Smederevske Palanke.

Ove se godine opet okupilo više od tri tisuće brigadira svrstanih u 44 brigade iz 35 gradova svih naših republika i pokrajina. Kako je na nasipima Save i Odre obavljen veći dio radova, ovog će ljeta naša mladost graditi sportski park u Jarunu.

Branko Bauer, legenda YU kinematografije: Priznanja dolaze kasno (1986)

1. jul 1986: "Radnički savjet OOUR Nedjeljna i revijalna štampa NIŠRO Oslobođenje, na predlog Kolegija odgovornih urednika, predložio je prošlog četvrtka Skupštini radnika da donese odluku o gašenju FILMA.

Razlozi: tiraž je sve manji, prodaja pada, a troškovi rastu i gubici se povećavaju."

Ovim je izveštajem, nakon samo 21 broja, ukinuta sarajevska nedeljna revija Film, koja je u poslednjem broju donela ekskluzivni intervju sa Lajzom Mineli (razgovarala: Mirjana Van Blaricom), priču o Tarzanu, poster nastavka "Odiseje u svemiru", kao i intervju sa slavnim rediteljem Brankom Bauerom, koji sledi u nastavku, jer je to poželela posetiteljka bloga Vesna Perović...

"Pošto je samo u administrativnoj mirovini, Branko Bauer ne prestaje da radi i radiće. 

Kako sam kaže, sve dok osjeća da ima fizičke i duhovne snage. 

A sigurno će mu je trebati dosta, jer se upravo uhvatio ukoštac sa velikim televizijskim projektom — ekranizacijom romana Marije Jurić Zagorke "Grička vještica"

Josip Broz Tito u igranim filmovima i TV serijama (1987)

Dan Republike, 29. novembar 1987: Televizija Sarajevo je povodom obeležavanja 50-godišnjice dolaska Josipa Broza Tita na čelo KPJ i novembarskih praznika pripremila specijalnu emisiju "Tito na filmu i TV".

Uoči emitovanja tog programa, Studio je zamolio filmsku kritičarku Miru Boglić da napiše priču o autorima i glumcima koji su tumačili lik predsednika SFRJ.

U istom broju: najava TV drame Televizije Beograd "Pogrešna procena", koja će listi glumaca koji su igrali Tita dodati još jedno ime - Zlatka Viteza...


... Sudbina je velikih ljudi, onih koji bilježe epohe u životu naroda i društava, da su na dvojak način shvaćeni i prihvaćeni u vremenu. Oni izlaze iz mase, i kao anonimni pojedinci na počecima vlastitih biografija bivaju prihvaćeni zajedno sa svojim idejama od istomišljenika, simpatizera i suputnika - ako je riječ o politici i ideologiji, da bi ih upravo ti ljudi podigli na razinu i veće odgovornosti i većeg utjecaja i veće popularnosti. 

Vera Čukić i Gordan Mihić: Razgovor zaljubljenih (1968)

Poslednji dani avgusta 1968:

U Beograd se sa Pulskog festivala vraćaju najslikanija mlada dama Neda Arnerić i šezdesetogodišnji akrobata Dragoljub Aleksić, koji postaje ponovo popularan zahvaljujući aktuelnom  filmu Dušana Makavejeva "Nevinost bez zaštite"...

Zoran Miščević i Siluete nisu ni kretali na Jadran, jer su izračunali da im se više isplati da preko leta nastupaju u Domu omladine...

Uveliko se piše o romansi misice Daliborke Stojšić i pevača Žarka Dančua, a pažnju privlači još jedan zaljubljeni par: mlada glumica Vera Čukić i 29-godišnji scenarista Gordan Mihić.

Novinarskoj ekipi Plavog vjesnika palo je na pamet da za rubriku "Intervju ljubimaca" ne organizuju uobičajeni susret dve popularne ličnosti koje se ne poznaju, već naprotiv, da to bude "specijalni randes" Vere i Gordana...

Ena Begović, glumačka zvijezda: Nisam samo ukras koji se skida (1985)

Oktobar 1985: Zagrepčani hrle u bioskop da pogledaju dugometražni dokumentarac "Jeste li bili u Zagrebu, gospodine Lumiere?"

U Los Anđelesu - američka premijera još jednog YU filma sa upitnikom: "Sjećaš li se Dolly Bell?"

Neizbežni Slavko Štimac i na domaćem terenu: nedeljom uveče pratila se TV serija "Varljivo leto".

Istovremeno, jedna filmska zvezda se polako ali sigurno pretvarala u pozorišnu heroinu: 25-godišnja Ena Begović zablistala je u čak tri naslovne uloge u Hrvatskom narodnom kazalištu.

O tome, o filmskim ulogama, o sebi - Ena je govorila za Studio.

A isti TV magazin je dve godine kasnije napravio malo drugačiju priču o njoj: ovaj put u formi izveštaja "Od jutra do mraka" - i gle, baš tada je Ena snimala jedan od svojih najboljih filmova: "Glembajevi"...    

Dino Dvornik, nastajanje pop fenomena: Nema gramofon, ne sluša kasete...

Kada je marta 1984. rediteljka Ljiljana Jojić najavila svoju novu TV dramu, s oduševljenjem je progovorila o glumačkom talentu 20-godišnjeg Dina Dvornika.

Domaći mediji su sa velikom pažnjom propratili prve ozbiljnije glumačke korake Dvornika juniora u Jojićevoj drami "Jedаn cijeli ljudski vijek", i činilo se da je njegova avantura sa grupom Kineski zid tek kraći muzički predah na putu pronalaženja prave životne okupacije.

Ipak, četiri godine kasnije, Dino se vraća na muzičku scenu kao kantautor na "Zagreb-Festu" 1988, a ubrzo i magazin Pop Rock najavljuje njegov prvi album i predviđa mu uspešnu karijeru.

Tek septembra 1990. i zagrebački Studio najzad mu posvećuje više pažnje, kada najavljuje izlazak njegovog maksi-singla "Jače, manijače".

Evo svih tih članaka...

U poseti porodici Kovač: Kornelije, Spomenka, Aleksandra i Kristina (1981)

Februar 1981: Sa radija dopiru zvuci Laboratorijinog "Skakavca", Prljavo Kazalište ukazuje da živimo u svetu koji nije ni siv, ni žut - već isključivo "Crno-bijeli", dok Jugoton i dalje profitira od bezobrazno visoke cene (150 dinara!) novih longplejki svojih ekskluzivaca Bijelog Dugmeta ("Doživjeti stotu"), Srebrnih krila ("Sreo sam ljubav iz prve pjesme") i Ranog mraza ("Odlazi cirkus").

Bilo je to vreme kada je poznati kompozitor Kornelije Kovač pripremao novu, "Pojačanu" ploču Zdravka Čolića, a javnost i dalje bila intrigirana zvucima sa njegovog "so British" K2 albuma.

Baš tada, on i njegova supruga Spomenka primili su u posetu ekipu porodičnog magazina Nada...    

Dubravka Duca Marković otkriva: Ko su bili junaci moje mladosti? (1985)

Kako je to kad imaš 24 godine, pa se sa setom sećaš svoje mladosti?

U tu situaciju je došla mlada voditeljka emisije "Hit meseca" Televizije Beograd, koja je 1985. bila gost rubrike "Junaci moje mladosti" u novembarskom izdanju Rocka.

Podsetnik na taj mesec: Divlje jagode postaju prva jugoslovenska rock grupa koja objavljuje album specijalno pravljen za UK tržište. Tiraž Bajaginog "Jastuka": 240 hiljada primeraka.

Valentino lansira budući superhit "Bez tebe" sa problematičnim refrenom: "Đubre, volim te!" Približava se deveti FAMUS u Sivcu.

Smak je ponovo zajedno. Haustor objavljuje "Bolero", a Oliver Mandić najavljuje novi album radnog naslova: "Dođe mi da kriknem tvoje ime".

Usred sve te rock galame, Duca počinje svoju priču...  

Tanja Petrović intervjuiše Vladu Divljana za Polet: O solo LP-ju "Tajni život A. P. Šandorova" (1988)

April 1988: Teen idol Boris Novković je "Jači od sudbine", YU grupa je zagrizla "Od zlata jabuku", Đorđe Balašević se pojavljuje "U tvojim molitvama", Tutti Frutti Band se nalazi "Gore iznad oblaka", gde Parni Valjak tvrdi: "Anđeli se dosađuju"!

U ovom lepom društvu yugo-longplejki specijalno mesto je zauzela prva velika ploča bivšeg Idola Vlade Divljana, s kojim je, za zagrebački Polet razgovarala devojka koja je već postajala poznata u svetu novinarstva - Tanja Petrović...

"Bez obzira šta ko pričao i pisao, radim neku vrstu pionirskog posla, nešto što je ipak malo drugačije u okviru naše muzike, i to me ispunjava radošću"

... Nakon duže pauze i kraha projekta svojih nekadašnjih najboljih drugova, sa solo-albumom nam se opet javlja najpoznatiji »Idol« - Vlada Divljan. Njegov prvi solo LP »Tajni život A. P. Šandorova« zapravo je rezultat saradnje s još dva Beograđanina: mladim pijanistom Sašom Šandorovim i poznatim snimateljem i producentom Đorđem Petrovićem.

Kako je snimana "Bitka na Neretvi" (2. deo) - Najveći honorari Bati i Ljubiši

S obzirom da je "Bitka na Neretvi" bila jedan od najzahtevnijih filmskih poduhvata ikada sprovedenih u Jugoslaviji, snimanje nije moglo da prođe bez učestvovanja barem deset hiljada pripadnika JNA.

Jedan od najsrećnijih i najprivilegovanijih vojnika na setu "Neretve" bio je urednik Plavog vjesnika Uroš Šoškić. 

Ovo je drugi deo njegove priče, koja uključuje iskustva sa brojnim domaćim i inostranim zvezdama koje su igrale u ratnom spektaklu Veljka Bulajića...  

... Imao sam rijetku priliku da gotovo punih sedam mjeseci prisustvujem snimanju našeg najvećeg filmskog projekta koji, po obimnosti teme, broju statista i tehnike, imenima inozemnih i domaćih glumaca, spada među najveće i najznačajnije što se trenutno snima u svijetu.

Kako je snimana "Bitka na Neretvi" (1. deo) - Glumci na služenju vojske

S obzirom da je "Bitka na Neretvi" bila jedan od najzahtevnijih filmskih poduhvata ikada sprovedenih u Jugoslaviji, snimanje nije moglo da prođe bez učestvovanja barem deset hiljada pripadnika JNA.

Oni su bili statisti, ali i pomoćni radnici na brojnim lokacijama.

Jedan od privilegovanih vojnika bio je i urednik Plavog vjesnika Uroš Šoškić, čijih je sedam meseci u uniformi proteklo u druženju sa domaćim i stranim glumcima na snimanju "Bitke na Neretvi".

Ovo je njegova prva priča...

Veljača 1968: Tri poznata lica s velikog i malog ekrana u stavu »mirno« - Boris Dvornik, Kole Angelovski i Petar Kralj javili su se na »raport« našem uredniku, koji se zajedno s njima nalazi na odsluženju kadrovskog roka u Kombiniranom puku u Gornjem Vakufu.

Jugovizija 1990: Tajči i "Hajde da ludujemo" trijumfalno prošla u glasanju osam žirija YU TV centara

Zadarska "Jugovizija 1990" ostala je upamćena kao najbolje organizovano zabavno-muzičko takmičenje u istoriji JRT-a.

U inat nadirućem političkom ludilu, udružena srpskohrvatska ekipa, čiji su predvodnici bili Stanko Crnobrnja i Silvije Hum, pokazala je šta sve može da napravi saradnja naših kreativnih ljudi uz pomoć najnovijih evropskih tehnoloških dostignuća (video zid, teledirigovana leteća kamerica, sistem rasvete "Jupiter").

Uprkos spektakularnom rezultatu (koji je proizveo i jugoslovensku megazvezdu Tajči), ni Crnobrnja, ni Hum nisu imali pristup organizaciji zagrebačkog "Eurosonga", koji je - kao za kaznu - počeo sa najvećim gafom otkako se "Pesma Evrovizije" održava (zbrka sa matricom na početku prve pesme)... 

"Zadar s odličnim položio ispit iz Pjesme Eurovizije: sada je riješena i ta dilema tko će nas zastupati 5. svibnja u Zagrebu u konkurenciji 22 zemlje. S pjesmom Hajde da ludujemo, autora Zrinka Tutića, bit će to zagrebačka grupa Tajči s Tatjanom Matejaš, svakako središnjom zvijezdom zadarskog izbora"

Tomislav Peternek, majstor fotografije: Poslednje putovanje Plavog voza

Bila je jesen 1984, kada je u izdanju beogradskog SKC-a objavljena prva monografija novinske fotografije Tomislava Peterneka.

U njoj je bilo sabrano najbolje od onoga što je čuveni fotograf snimio u prethodnih 30 godina.

Tim povodom, dao je intervju časopisu Duga, u kojem je, kao svedok brojnih istorijskih događaja i previranja, otkrio niz zanimljivih detalja iz prošlosti...

"Cilj mog rada bio je i ostao da razbijem tabu da je novinska fotografija druga klasa, ili da se njoj ne može priznati likovna vrednost. To, ipak, zavisi samo od toga ko je iza aparata"

... Više od dve decenije imamo mogućnost da se na stranicama "Borbe", "Sporta i sveta", "Mladosti" i "Nin-a" susrećemo sa autentičnim fotografijama jednog od najistaknutijih predstavnika struke - Tomislava Peterneka.

Nenad Radulović i Poslednja igra leptira: Od putujućeg pozorišta do pop fenomena - neponovljivi PIL


Rock 82: Napokon smo se našli oči u oči sa Nenadom Radulovićem i ostatkom rock pozorišta koje sebe oslovljava „Poslednja igra leptira”. Naš pokušaj da se najozbiljnije raspitamo za njihovo zdravlje načisto je propao. To, ipak, ne znači da sve ovo ispod treba preskočiti...