Bora Đorđević i Blagoje Paunović - Partizanovi nerazdvojni asovi (1968)

Jun 1968: "Balada o Boni i Klajdu" toliko je popularna kod nas i u svetu, da čak dvojica jugoslovenskih pevača lansiraju svoje prepeve: Stjepan (još uvek ne i i "Džimi") Stanić i Dragan Stojnić. Od "električara" najbolje se kotiraju na top-listama momci iz Grupe 220, a onaj koji je rešio da se izdvoji iz tog društva, Ivica Percl, upravo je lansirao hit koji će mu obeležiti celu karijeru: "Stari Pjer". "Nerazdvojni od pionirske momčadi do državne reprezentacije!" - baš tako je glasio naslov u zagrebačkom Plavom vjesniku, koji je doneo priču o dvojici mladih i perspektivnih Partizanovih igrača. Po godinama tek sazreli tinejdžeri, po onome što prikazuju na terenu - već veliki igrači, Blagoje Paunović (21) i Bora Đorđević (20) obavili su intervju u velikoj žurbi - trening samo što nije počeo, a trenersku štopericu drži niko drugi do legendarni Stjepan Bobek...


»Partizanovi« mladi asovi Bora Đorđević i Blagoje Paunović zajedno su igrali u pionirskoj, juniorskoj, mladoj i prvoj momčadi »crno-bijelih«, bili su u isto vrijeme i omladinski reprezentativci, a obojica su istovremeno debitirali i u državnoj A-reprezentaciji.

Kada jednom današnji standardni prvotimci »Partizana« Đorđević i Paunović budu prelistavali svoje albume nogometnih uspomena, sigurno neće moći da se ne sjete jednog datuma -  13. novembra 1967. godine.

Bora i Paun u Partizanovoj elitnoj ekipi 1967: Vukelić, Rašović, Ćurković, Paunović, Mihajlović, Damjanović,
čuče: Bajić, Đorđević, Hasanagić, Hošić, Pirmajer (snimio: Nenad Čolić)

Toga dana ispunila se najveća želja dvojice mladih sportaša - obukli su majicu državne nogometne reprezentacije!

Tako su dva izrazita talenta, koji su već deset godina nerazdvojni tandem »Partizanove« nogometne škole, zajedno stigli i do najvišeg cilja.

- Susret s Albanijom nije bila neka velika utakmica, ali ja nikada neću moći da je zaboravim! Ne znam šta bih sve dao da još jednom obučem majicu s državnim grbom... rekao mi je u jednom trenutku iskrenosti Blagoje Paunović.


Nismo slučajno rekli da su njih dvojica jugoslavenski nogometni blizanci. Blagoje Paunović, rođen 1947. godine, i Borivoje Đorđević, godinu dana mlađi, nekako su se u isto vrijeme upisali u nogometnu školu »crno-bijelih«.

Bilo je to prije otprilike deset godina. Otad su zajedno i s odličnim uspjehom svladavali sve razrede -  bili su najbolji u pionirskoj, juniorskoj i mladoj momčadi »crno-bijelih«... Po dvanaest puta su bili i omladinski državni reprezentativci.

Mladi majstor fudbalske igre - Borivoje Bora Đorđević 

Trener »Partizana« Stjepan Bobek ne ustručava se da pohvali ove svoje učenike:

- Dječaci su veoma daroviti, mislim da nimalo ne zaostaju za svojim, idolima, Paunović za Vasovićem, a Đorđević za KovačevićemPaun je moj ljubimac, taj dječak je izvanredno discipliniran i skroman, a po nogometnom znanju i mogućnostima može još napredovati... 

Bora je izvrstan tehničar, on zna povezati obranu i napad najfinijim nitima nogometne igre, ali katkad zloupotrebljava svoj veliki dar da bi ubrao pljesak. Sve u svemu, to su najbolji đaci novijih generacija »Partizanove« škole, kaže popularni Štef.

Đorđević i Paunović uvjeravaju nas da ono što su dosad postigli nije i njihov krajnji domašaj:

- Bora će, samo da se još malo uozbilji i ojača, uskoro postati naš najbolji fudbaler! On već sada zaslužuje stalnu pažnju saveznog kapitena...

- A Paun je »rođeni štoper«, izvanredno je građen za tu ulogu, visok i snažan, dobro se postavlja i nedostižan je u igri glavom...


Počeli su se povremeno pojavljivati u »crno-bijelom« dresu još u proljeće 1966, onda kad su Šoškić, Jusufi, Vasović, Kovačević i ostali bili premoreni igrama u Kupu prvaka. Ipak, pravu afirmaciju stekli su prošle jeseni...

Štefov ljubimac Paunović u akciji

- Uvek sam želeo dres sa brojem 5, a tu sam imao prejaku konkurenciju u Rašoviću. Ja sam igrao braniča ili pomagača, ali sam najkorisniji na ovom »poslu«. Kad Rašović dođe iz vojske, već ćemo se nekako »dogovoriti«, možda ćemo igrati i tzv. duplog srednjeg pomagača, ali svakako bih voleo da ostanem u ovoj ulozi — kaže Paunović.

Koliko god je Paunović očekivao odlazak Rašovića u JNA da bi dobio »svojih pet minuta«, toliko je i Đorđević bio ljubomoran na Bečejca:

- On je bio reprezentativac, pa su u klubu smatrali da je i bolji vezni igrač od mene. Kad je otišao u »Olimpiju«, bio je to pravi trenutak da dokažem ono što sam uvek tvrdio: da bih se u toj ulozi bolje snalazio!

Bečejac i Rašović su prošle jeseni otišli i njihove glavne uloge u »Partizanu«, a i u reprezentaciji, uspješno su preuzeli Đorđević i Paunović.


Paun je sada, sa Lj. Mihajlovićem, stup obrane »crno-bijelih«, a Bora motorna snaga momčadi. Od koga su njih dvojica najviše naučila?

Paunović, đak svih Partizanovih trenera
- Ja sam bio đak gotovo svih »Partizanovih« trenera, sećam se i Špica, i Popeskua, i Gegića, i Simonovskog... Od svakoga sam ponešto naučio, ali, mislim, ipak najviše od Vilotića i Bobeka, kaže Paunović.

- Moj tata, inače taksista, voleo je da igram fudbal još kad sam imao pet-šest godina. Uvek mi je govorio: »Bićeš ti, Boro, veliki igrač...« On me je i poslao u »Partizan«. Ovde sam od mnogih učio, ali čini mi se da sam mnogo znao još otkako sam prohodao!

Kao dječaci uživali su da gledaju nekadašnje »Partizanove« asove.

- Mene je, kaže Paunović, najviše oduševljavao Vasović: neustrašiv, odličan u skoku, snažan, u ono vreme sigurno najbolji srednji pomagač u evropskom fudbalu!

- A ja sam najpre hteo da imitiram poteze Dragoslava Šekularca, posle Vladice Kovačevića, a sada mislim da je najbolje ako igram po receptu Bore Đorđevića! 

Znaš, igrao sam jednom protiv svog idola Šekija, izgubili smo sa 2:1, ali sam bio razočaran njegovom igrom, čuvao sam ga i nije »pipnuo« loptu. Otad nemam idola, kaže Đorđević.

Stjepan Bobek
Prvoligaška nogometna karavana krenula je na svoj proljetni krug. Za Đorđevića, koji se »svadio« s klubom oko novog ugovora, a sada se opet pomirio, i za njegova druga i suigrača Paunovića to je nova prilika da dokažu svoju vrijednost...

- »Partizan« ima odličan »red vožnje«. Samo pet minuta gostujemo i ja verujem da imamo najviše šansi u borbi za prvo mesto,  prognozira Paunović.

»Željezničar« će posustati, »Zvezda« je objektivno slabija od nas, a »Dinamo« manje iskusan, pa mislim da bismo morali ponovo zauzeti šampionski tron, kategoričan je Đorđević.

Obojica kažu da je za sve »Partizanove« igrače titula prvaka u ovom trenutku najveća želja i šansa.

Paunović kaže da ambicije »crno-bijelih« nisu nerealne:

- Iz vojske nam dolaze Rašović i Kovačević, a tim u sastavu Ćurković, Radaković, ne znam ko umesto Damjanovića, Đorđević, Rašović, Paunović, Bajić (Prekazi), Kovačević, Petrović i umesto Hasanagića Hošić, i Pirmajer - nije za potcenjivanje...

Tko zna koliko bismo još i o čemu sve razgovarali, da Bora nije pogledao na sat i primijetio:

- Vreme je za trening, ne bih voleo da Štef opet kaže: »Bora je neposlušan...«

napisao: Kemal Kurspahić (Plavi vjesnik, jun 1968)



A u ostalim vestima...
Lepa Zora i Lepi Bora: Zorica Milanović, najlepša devojka Srbije 1970, u društvu Bore
Đorđevića, najlepšeg fudbalera Jugoslavije 1969, u izboru čitateljki i čitalaca Tempa




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)