Peđa D'Boy '84: O "Jugoslovenki", prijateljstvu sa Oliverom Mandićem - i zašto se raspada grupa D'Boys

Mart 1984: Oliver Mandić je napustio porodično gnezdo i preselio se kod Peđe... Miško Mlhajlovski se posvetio kafić-biznisu i protesnoj korespodenciji sa Jugotonom...

Ponadah se da u tipkama imam argumente za najnoviju trač ljubavnu priču, kad ono - avaj! Vrata mi je tog jutra otvorila Olijeva devojčica, a iz Peđine sobe išetale su dve švedske gazele. Da šlag bude slađi - Peđa je upravo snimio novu ploču "Ljupka oko pupka" ("Muvanje").

- Materijal za ploču radio sam više od godinu dana.

Hipodrom '81: Iron Maiden predgrupa Dugmićima, stigli mladi iz Splita, Sarajeva, Prištine, Zagreba...

Septembar 1981: Dođoh, viđeh, pobedih - su reči koje su mogle biti izgovorene od strane najvećeg broja mladih koji su se okupili 5. i 6. septembra na Beogradskom hipodromu. Svi su oni pobedili hladnoću, umor, blato i sve ono što je nastojalo da pokvari ovaj događaj, koji će još dugo ostati u sećanju svih onih koji su u Beograd pohrlili iz svih krajeva Jugoslavije da bi prisustvovali danima muzike, mladosti i veselja. 

Već u sredu, iako je koncert zakazan za subotu, počeli su da stižu mladići i devojke iz Splita, Sarajeva...

Dobrica Erić, stranica mog života: Nisam mislio ni o ratu, ni o vojskama - tugovao sam za svojim bratom

Oktobar 1976: Moji snovi skoro uvek počinju od detinjstva, a moje detinjstvo počinje od mog starijeg brata, Dobrivoja. Sve, čega još imam, počinje od njega kojeg više nema.

Gde je on sada, upitam se ponekad, u sutonu, u osami, gde li je on sada? Da li me gleda sa nekog lista, iz nekog cveta, sa neke zvezde, ili sa onog brda u Osoju na koje se, takođe, često pentraju moje misli?

To brdo je postalo u mojoj svesti za vreme rata...

Caris Corfman ("Nešto između"): Imala sam veliku sreću da svoj prvi film radim u Jugoslaviji (1983)

Jul 1983: U filmu Srđana Karanovića "Nešto između", koji nas je ove godine predstavljao na Kanskom festivalu, glavnu ulogu tumačila je ova mlada američka glumica...

Keris Korfman inače ima 28 godina. Diplomirala je glumu na Jelskom univerzitetu 1980. godine, prvi angažman dobila je u Šekspirovoj "Oluji" u pozorištu pod vedrim nebom, u Masačusetsu. Potom, sa predstavom "Amadeus", u režiji Pitera Hola, odlazi pravo na Brodvej. U Jugoslaviji, u Karanovićevom "Nešto između" - prva uloga na filmu.

Biramo jugoslovenskog idealnog momka '79: Najviše glasova čitateljki časopisa Zdravo dobili su...

Mart 1979: U bioskopima je najpopularnija "Nacionalna klasa" Gorana Markovića, koja po uzoru na aktuelne holivudske hitove tipa "Groznica subotnje večeri" i "Briljantin" ima soundtrack krcat pesmicama za đuskanje i udvaranje...

Od stranih filmova najgledaniji je "Špijun koji me je voleo", koji naši kritičari jednoglasno proglašavaju za najboljeg Jamesa Bonda, najviše zbog "tehničkog savršenstva", ali i zbog originalnog negativca - kolosa zvanog Ralje...

Nacisti ponovo na vlasti u Nemačkoj: Bivši Hitlerov general komanduje sada snagama NATO (1959)

Septembar 1959: Od 38 generala koji sada rukovode novom nemačkom armijom, 31 je bio pripadnik Hitlerovog generalštaba...

Pre izvesnog vremena Natan Štraus, pretsednik Njujorške radio mreže WMCA održao je predavanje preko radija, u kome je govorio o sve većoj infiltraciji nacističklh elemenata u vojsku, privredu i druge oblasti društvenog života Zapadne Nemačke.

U vojsci, on tvrdi, oficiri bivšeg Hitlerovog Vermahta zauzimaju istaknute položaje:

Scott Walker za Rock: Voleo bih da čujem kako zvuči "The Sun Ain't Gonna Shine" na vašem jeziku

April 1984: Njegovo ime mnogi pominju kada razmišljaju o svojim uzorima i idolima u pop-svetu, međutim nije objavio ploču punih šest godina. Kada su svi digli ruke od njega, pojavio se album koji je u najboljoj tradiciji njegovog stvaralaštva. 

"Lovačka klima" je album Skota Uokera i preti da postane najznačajnija ploča proleća, ako ne i godine. 

U iscrpnom intervjuu objasnio je dugogodišnju tišinu, neaktivnost i u detalje razmotrio karijeru u kojoj je neprestano morao da se bori da oglasi...

Reakcije poznatih na NATO bombardovanje 1999: Milena Dravić, Nebojša Glogovac, Miroslav Ilić...

April 1999: Poznati o tragičnim danima koji su nas zadesili... "Svedoci smo užasnog zločina"...

"Radio TV revija" je, dragi čitaoci, list koji se bavi onim lepšim i zabavnijim delom našeg života. Mi razgovaramo sa glumcima, rediteljima, pevačima, umetnicima čiji je posao da nam ulepšaju stvarnost. Nažalost, ovi dani su dani kada se na zabavu najmanje misli. Ali mnogi, koji i inače gostuju na stranicama našeg lista, imaju i u ovoj situaciji šta da kažu. Jer i oni, poput svih nas, dele sudbinu i nesreću koja se nadnela nad našu zemlju.

Kako je nastala pesma "Volimo te otadžbino naša": "Patriotizam bez bojnog pokliča i lažnog patosa"

April 1999: Ovih dana često na programima TV i radio stanica slušamo pesmu "Volimo te otadžbino naša" čiji je kompozitor Rade Radivojević. Ovog muzičara znamo po brojnim šlagerima i pop baladama koje su nastale u mirnodopskom periodu. Pesmu "Otadžbino" pevaju Leontina i Milan Šćepanović Šćepa.

Rade Radivojević nam priča kako je ona nastala.

- Nastala je u maju 1997. godine za potrebe Vojske Jugoslavije. 

Mira Vasiljević, životna priča: Prvi put pred publikom 1945, oduvek želela da bude učiteljica pevanja

Septembar 1987: Ime Mire Vasiljević vezuje se danas za desetak popularnih izvođača narodnih pesama kao što su Vera Ivković, Anđelka Govedarević, Gordana Lazarević, Beba Tošić, Nataša Popović, Snežana Đurišić, Alma Alta, Slavica Momaković i još nekoliko drugih. 

Sve ove pevačice započele su svoju karijeru kod jednog pravog muzičara i pedagoga Mire Vasiljević. Pogađate, reč je o ženskoj muzičkoj grupi "Đerdan" koja je nastala šezdesetih godina, a ušavši u jedanaestu godinu postojanja dobila i jednu novu formu porodičnog "Đerdana". 

Vikendov TOP 10 najprodavanijih domaćih i stranih singlica i longplejki u Zagrebu, marta 1983.

Mart 1983: Prema pisanju zagrebačkog tjednika Vikend, ovog meseca počela je velika jugoslovenska promocionalna turneja albuma "Pozdravi je, pozdravi" Miroslava Ilića, koji je na samom startu imao čak dvanaest rasprodatih koncerata u Beogradu - a u Hrvatsku stiže 1. aprila (Borovo, Osijek, Split, Rijeka, Zagreb, Sisak, Karlovac... )

Ovih dana Zagrepčane je oduševila grupa Zana, koja uveliko promoviše svoj megatiražni album "Dodirni mi kolena".

Uspomene iz JNA / Dan graničara '86: Naš reporter se posle šest godina vratio na svoju karaulu...

Septembar 1986: Kažu da ljudi iz vojske sa sobom ponesu samo lepe uspomene. One ružne ostaju zauvek u hodnicima kasarne, u plačljivim pismima roditeljima, u nekom cvokotanju pod šatorom dok lije kiša. 

Naš reporter se posle šest godina vratio na svoju karaulu...

Rade jedan od najodgovornijih poslova u Jugoslaviji. Ustaju često usred noći, po kiši, snegu, leti i zimi... Prepešače dnevno i po tridesetak kilometara...

"Boj na Kosovu": Zdravko Šotra prihvatio se nezahvalnog posla, Ljuba Tadić odbija da igra Murata

Mart 1989: Kao lični doprinos u oživljavanju sećanja na najslavniji srpski poraz, Kosovsku bitku, Televizija Beograd je planirala da 28. juna ove godine, dakle na dan 600. godišnjice bitke, gledaocima ponudi TV film "Boj na Kosovu".

Za razliku od nekih prethodnih projekata ove kuće, koji su takođe imali za temu događaje iz srpske istorije, "Boj na Kosovu" je očigledno zamišljen sa nešto manje ambicija. To se da zaključiti po budžetu, koji se za sada, istina nezvanično, kreće oko 350 milijardi starih dinara (nisu uračunati tehnika i ljudi sa Televizije Beograd)...

Narkomani u Jugoslaviji '82: Između droge i rock muzike ipak ne bi trebalo stavljati znak jednakosti

Maj 1982: Prikazivanje izuzetno iskrenog filma "Christiane F." o stradanjima mlade narkomanke, pokrenulo ozbiljne razgovore o narkomaniji kod nas... Među muzičarima i pevačima rock muzike ima narkomana, ima ih i među drugim umetnicima, ali između droge i muzike ne treba stavljati znak jednakosti... Čak i vrhunski sportisti upotrebljavaju drogu... Promenila se slika tipičnog narkomana...

Samo u Beogradu, prema nezvaničnim podacima, ima između pet i sedam hiljada narkomana.

Grozdana Olujić, jedina žena romansijer na Balkanu '67: Pisanje mi je neophodno kao vazduh ili hleb

Januar 1967: Grozdana Olujić - eto imena svima vama znanog. I ne samo nama: nju zna svet. Grozdana Olujić spada, sigurno, u malobrojnu porodicu jugoslovenskih pisaca, koji su se svojim delom, koliko toliko, predstavili svetu. Njena tri romana ("Izlet u nebo", "Glasam za ljubav", "Ne budi zaspale pse") već kruže svetom...

Za samo osam godina intenzivnog bavljenja književnim radom, Grozdana Olujić je uspela živo da zainteresuje strane izdavače, do te mere, da potpisuju s njom "blanko ugovore": 

Svet kompjutera '68: Dolazi vreme kada će elektronski mozgovi biti povezani sa telefonskom mrežom

Veljača 1968: Jedan proizvod čovječjeg mozga postao je simbolom našeg vremena. Ne, to nije nuklearna energija. Nevjerojatni elektronski računari, "mozgovi" obdareni brzinom koja je gotovo jednaka brzini svjetlosti, a osposobljeni neograničenim pamćenjem prestaju da budu rijetki skupi instrumenti, sakriveni u laboratorijima instituta.

Tiho zujeći svojim relejima, žmigajući signalnim svjetlima, polako ulaze na sveučilišta, u tvornice, željezničke stanice, istraživačke centre.

Beograd noću '59: Rokenrol na Crvenom krstu, Grofica, Crnac i "lake" devojke koje kažu "aj lav ju"

Bela noć - to je noć u kojoj se ne spava. Bela noć - to je noć u velegradu. Ona može da bude lepa i bela, ali i ružna i crna.

Stigao sam sa priličnim zakašnjenjem. Avaj, takmičenje je davno počelo. Nisam prisustvovao svečanom otvaranju. To je bila, svakako, posebna atrakcija. Jer i samo takmičenje je neobično. Takmiče se parovi u igranju rok'n'rola. Bele košulje i šarene suknje. Mesto takmičenja: sportski teren negde kod Crvenog Krsta.

Dole zemlja, gore nebo.

Zašto je novosadski advokat postao najvatreniji zagovornik ukidanja smrtne kazne u Jugoslaviji...

Veljača 1988: Novosadski odvjetnik Veljko Komlenović stigao je do mirovine, ali nije prestao dokazivati da bi način izvršenja smrtnih kazni trebalo mijenjati. Zbog osuđenika, ali i zbog izvršitelja. Zar nije humanije da to obavlja medicinsko osoblje nekom injekcijom ili da se izvršenje kazne prepusti samom osuđeniku? - pita se on.

I sve dokazuje sudbinama egzekutora, koje opominju...

Život je tako htio da Veljko Komlenović u svom životu lovi, tuži i brani kriminalce. 

JRT, 3. X 1986: Gledali smo istovremeno svih naših osam TV Dnevnika - imaju li išta zajedničko?

Oktobar 1986: Etatistička zakerala tvrde da ako hoćete da saznate šta se događa u svih osam konstitutivnih delova Federacije: morate gledati osam naših televizijskih dnevnika istovremeno.

U petak, trećeg oktobra; snimili smo i odgledali večernje dnevnike svih naših televizijskih studija. Zajedničko u njima bile su vesti iz sveta i sporta.

I sunce je bilo unitaristički raspoloženo, pa je i prognoza bila jedinstvena...

29. novembar 1945, izglasana FNR Jugoslavija: Euforija u Skupštini i na ulicama jugoslovenskih gradova

29. novembar 1960: "Objavljujem da je Ustavotvorna skupština jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije". Ove reči, koje je pre 15 godina izgovorio u Skupštini predsedavajući Vladimir Simić, označavale su da je počelo novo poglavlje naše istorije...

Narodni poslanici okupili su se u Skupštini već 28. novembra 1945. godine. No, taj dan je protekao uglavnom u veselim susretima starih ratnih i političkih drugova. Istovremeno su poslanicima razdeljene ulaznice za svečanu predstavu drame "Matija Gubec"...

Na snimanju serije "Marija": Neprepoznatljiva Mira Banjac, Dinu Rutić posećuje Zoran Radmilović

Travanj 1976: U ambijentima jeseničke Željezare rekonstruiran je djelić zatočeničkog pakla kakav je u drugom svjetskom ratu bio stvarnost porobljene Evrope ... U ovom foto-reportu prikazujemo snimanje TV-priče o tužnim junakinjama nacističkih logora ...

U posjet ekipi TV-serije "Marija", koja se snima na terenima Slovenije, krenuli smo iz Zagreba po sunčanom ali prohladnom vremenu. Takvo smo vrijeme zatekli i na Bledu, privremenom boravištu ekipe i štaba serije. Pred hotelom "Toplice" parkiralo se...

Vuk Drašković: Postoji li u Jugoslaviji sloboda štampe? Ne - jer je nema nigde u svetu... (1973)

Januar 1973: Kad sam, pre neku veče, svojevoljno pristao da, kao novinar, vodim otvoreni dijalog sa žiteljima Studentskog grada, meni je postavljeno pitanje: postoji li u nas sloboda štampe?

Neka mi oprosti kolega Tihomir Lešić, ali ja sam, u odgovoru, citirao njega, jer nimalo drugojačije ne mislim: nema slobode štampe! Nema je nigde u svetu.

Pesnik Radoslav Bratić, u povodu tog odgovora, naivno i duhovito je primetio: da ta sloboda ne postoji, ti ne bi smeo da govoriš to što govoriš.

Zanimljivi statistički podaci o Jugoslovenkama '78 / Tito: Žene - ne samo u kuhinji, već i da vladaju

Mart 1980: Evo za neki dan prodavnice cveća i suvenira počeće da rade bolje nego ikada, jer - zna se - bliži se 8. mart - Dan žena! Iako su tog dana svi muškarci posebno predusretljivi i zaista iskreni u priznavanju tog (možda jedinog) pravog Dana žena, ne znaju svi da se praznik 8. mart slavi još od 1910. godine. Tog dana je pre tačno 68 godina, u glavnom gradu Danske, Copenhagenu, održana Druga međunarodna socijalistička konferencija žena...

Žene iz svih krajeva sveta podigle su svoj glas protiv nejednakosti i tražile su svoja prava slobodnih ljudi. 

Danilo Kiš '86: U svetu moramo nastupiti sa najmanjom jedinicom mere koja se zove - Jugoslavija

Septembar 1986: "Ranije sam davao intervjue skoro povodom svake knjige, a onda sam video da se književni prikazi zasnivaju na komentaru mog sopstvenog komentara. Odlučio sam da sa "Enciklopedijom mrtvih" napravim eksperiment.

Povodom te knjige nisam dao nijedan intervju. Rezultat kakav sam i očekivao: kritika je vrlo malo rekla i zbog toga je, manje-više, ova knjiga i ostala neobjašnjena, jer je sam nisam objasnio."

Sutradan, na terasi hotela "Kozara"...

Danilu Kišu uručena nagrada "Skender Kulenović" '86: Rudari Ljubije poklonili piscu rudarski šlem

Septembar 1986: Ove godine dodeljena je po deveti put književna nagrada "Skender Kulenović". Dobitnik je Danilo Kiš, romansijer, esejista i prevodilac...

U dugoj, kilometarskoj koloni u kojoj zakasneli gastajbajteri pretiču kamione sa prikolicom i krupnom oznakom TIR, putujemo iz Beograda, punih šest sati, prema Kozari. Vreme prekraćujemo ćaskanjem o literaturi i jelu. Kiš vidno ignoriše drugu temu, što ga ne sprečava da sa velikim uživanjem proba većinu specijaliteta u jednom slavonskom motelu.

Vlada Divljan pokušava da objavi CD "Odbrana i zaštita": Šta mu zameraju Krstić i Šaper? (1996)

Avgust 1996: Nijedan objektivan hroničar jugoslovenskog rokenrola danas, ali ni sutra, neće moći da prenebregne kompozitorski i izvođački doprinos Vladimira Divljana originalnom domaćem, posebno beogradskom, rok zvuku. 

Iako rezultat ravnopravnog delovanja jakih intelektualnih i kreativnih ličnosti, grupa Idoli svoj uspešan muzički i komercijalni opus, duguje ponajviše - upravo njemu. Idol mnogih generacija mladih, ali i njihovih roditelja, otišao je pre pet godina u Australiju, oženio se i posvetio primenjenom zvuku...

"Holokaust" na nemačkoj TV '79: Nacija je prisiljena da se suoči sa nacističkim zločinima iz prošlosti

Bon, 12. februara 1979, specijalno za Radio TV reviju od stalnog dopisnika Politike: Kako je televizija doprinela da se posle četiri decenije sruši "zid ćutanja" i pokrene opšta debata nacije o nacističkim zločincima...

Televizija je u Nemačkoj dobila i četvrtu dimenziju: prodor u preispitivanje savesti nacije. Na mali ekran je kanalisana opštenacionalna debata o nemačkoj prošlosti, o odgovornosti za masovne zločine - najveće koje istorija poznaje - koji su počinjeni pod nacizmom u Hitlerovom Trećem rajhu. 

Fudbalski transfer koji je šokirao navijače '83: Zašto je Dževad Prekazi prešao iz Partizana u Hajduk

Decembar 1983: Dževad Prekazi kaže da je u Partizanu doživeo mnogo lepih trenutaka, progutao mnogo gorkih pilula i da je bio - primoran da ode... Sukob uprava - Prekazi još od 1978, kad je stao na stranu Mladinića i Miladinovića...

Sve se odigralo neverovatnom brzinom i iznenađujuće lako: fudbaler Partizana Dževad Prekazi preselio se u Hajduk 15. decembra, samo devet dana pošto je zatražio ispisnicu. Armija navijača crno-belih ostala je zapanjena, a sportska javnost začuđena pred tako...

Da li nas filmovi "crnog talasa" sramote u svetu '73: "Šta radite to u Jugoslaviji?", pitaju nas stranci...

Mart 1973: "Što radite to u Jugoslaviji?" - pitali su naše ljude na različitim svjetskim filmskim festivalima.

Već duže vremena naši filmski radnici doživljavaju neugodnosti i crveneći se objašnjavaju svojim i našim prijateljima u inozemstvu da u nas nije sve tako crno kako se to prikazuje u nekim našim filmovima.

Dobronamjerne kritike iz inozemstva dolazile su istodobno s pojavom takozvanog jugoslavenskog "crnog vala", odnosno s pojavom sve češćih idejnih...