Nacisti ponovo na vlasti u Nemačkoj: Bivši Hitlerov general komanduje sada snagama NATO (1959)

Septembar 1959: Od 38 generala koji sada rukovode novom nemačkom armijom, 31 je bio pripadnik Hitlerovog generalštaba...

Pre izvesnog vremena Natan Štraus, pretsednik Njujorške radio mreže WMCA održao je predavanje preko radija, u kome je govorio o sve većoj infiltraciji nacističklh elemenata u vojsku, privredu i druge oblasti društvenog života Zapadne Nemačke.

U vojsci, on tvrdi, oficiri bivšeg Hitlerovog Vermahta zauzimaju istaknute položaje:

Glavnokomandujući današnje nemačke armije je general Adolf Hojzinger. U Trećem Rajhu on je neko vreme bio komandant operacionog dela Hitlerovog štaba.

Komandant centralnog dela NATO, general Hans Špajdel bio je šef kontrašpijunaže za sektor Zapadne Evrope. Njegovo naimenovanje na sadašnji položaj izazvalo je oštro negodovanje u Francuskoj i drugim državama članicama Pakta koje su bile pod nemačkom okupacijom. Uslovi primirja koje je potpisala pokorena Francuska 1940 godine, i u čijoj je pripremi sudelovao Špajdel, omogućili su nacistima da deportuju u koncentracione logore hiljade nearijevaca iz Francuske.

Danas, kao komandant centralne sekcije NATO-a Špajdel zahteva od francuskih vojnika istu onu poslušnost koju je zahtevao od nemačkih vojnika kada im je naredio da ubijaju Francuze 1940. godine.

Komandant nemačkog vazduhoplovstva je general Jozef Kamhuber. U bivšoj "Luftvafe" bio je član štaba Hermana Geringa.

Admiral Oskar Ruge, odgovoran za obnovu zapadnonemačke mornarice, bivši je član Generalštaba.

Još 1956. godine nemački nedeljni časopis "Di velt" pisao je o tome da je trideset i jedan od trideset i osam generala koji sada rukovode nemačkom armijom bio pripadnik nacističkog Generalštaba.

Činjenica da je armija takozvane "nove Nemačke" danas sastavljena gotovo isključivo od hitlerovskih vojnih rukovodilaca, još više začuđuje kada se uzme u obzir izjava koju je juna 1945. godine dao general Ajzenhauer:

"Nemački Generalštab mora biti potpuno uništen. Taj Generalštab smatra da je ovaj rat koji je vodila Nemačka bio samo slučajnost."

Natan Štraus daje podatke i o nekim visokim funkcionerima u današnjoj administraciji: za ministra unutrašnjih poslova Gerharda Šredera, tvrdi da je već 1933. godine bio član stranke nacista.

Današnji ministar trgovine Ludvig Erhard bio je šef Hitlerovog Instituta za industriska istraživanja.

Teodor Oberlander je u činu kapetana učestvovao u aktivnostima po zlu poznatih "jurišnih odreda". Danas je on, što je zaista apsurdno, ministar za pitanja emigranata.

Ministar bez portfelja, Valdemar Kraft još je u "slobodnim odredima" sarađivao sa budućom partijom velikog Rajha. Kasnije se nalazio u SS-trupama.

Hans Lobke, savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova Trećeg Rajha, poznat je po tome što je bio inicijator stavljanja slova "J" na pasoše Jevreja tako da ne bi izmakli deportaciji i ubijanju. Danas je on odgovoran za postavljanje rukovodilaca u upravnoj službi.

U privatnu industriju su se takođe uvukli bivši nacisti. Za nekada poznatog finansiskog stručnjaka koji je pomogao da se izgradi vojni potencijal bivše Nemačke, dr Hansa Šahta, Natan Štraus kaže da mu se danas poveravaju specijalne trgovačke misije na Srednjem Istoku.

Fridrih Flik koga danas nazivaju "kolosom rurske industrije", bio je za vreme Hitlera najznačajnija ličnost koja je kao pojedinac potpomagala Hitlerovu ratnu mašinu. Danas taj isti čovek kontroliše "Ujedinjene fabrike čelika" i jedanaest drugih velikih nemačkih industriskih korporacija.


Uspon barona Krupa



"Fortune Magazine" od februara 1956. godine doneo je veliki članak o ponovnom usponu barona Alfreda Krupa čija je porodica bila usko povezana sa nemačkim militarizmom još od Bizmarkovih dana. U članku se tvrdi da je "Krupova industrija aktivno potpomagala Hitlera i da je sam Krup primio sve medalje koje su mu dodelili nacisti".

Danas Krup pravi poslove veće nego pre rata.

Tako je "Njujork tajms" od 1. aprila doneo na prvoj strani članak u kome se ukazuje na dalju Krupovu ekspanziju pod naslovom "Krupu je dozvoljeno da kupi čitavu industriju čelika". 

Dalje "Tajms" piše: "Izgleda da je naredba za dekoncentraciju nemačkog industriskog carstva koje je stvorilo nacističku ratnu mašinu odložena, tendencija u zapadnonemačkoj industriji pre ide ka ponovnoj koncentraciji nego ka dekoncentraciji."

Ova promena u američkoj politici još više začuđuje kad se ima u vidu da je Alfred Krup bio osuđen na 12 godina zatvora kao ratni zločinac, godine 1948.

Ali bio je ubrzo oslobođen i uskoro je postao dominantna figura u opepaciji koja ima za cilj koncentraciju čitave industrije u jednim rukama, počev od rudnika uglja i gvožđa do fabrika mašina i fabrika koje proizvode igle i čiode.

Štraus je oštroj kritici podvrgnuo vaspitanje mladih Nemaca. On navodi pisanje štampe u Zapadnoj Nemačkoj koja je, kao recimo list "Vorwärts", ukazala na sadašnji kadar vaspitača dobrim delom sastavljen od ljudi zadojenih nacističkim idejama.

Tipičan slučaj je učitelj Ludvig Pankrac Zind. Malo pripit - kako se on brani - rekao je: "Hitler je suviše malo Jevreja pobio... Ja sam ponosan što sam sa svojim ljudima za vreme rata pobio stotine Jevreja probijajući im lobanju ašovom." 

Tek posle deset meseci učitelj je pozvan pred disciplinski sud.

Kao što sve više dolaze do izražaja učitelji sa nacističkom prošlošću tako se i udžbenici počinju da prilagođavaju novoj metodi. "Njujork tajms" govori o tome da današnji nemački udžbenici obraćaju veoma malo pažnje istoriji Hitlerovog režima i komentariše: "Mnogi nemački mladići i devojke uče veoma malo ili gotovo ništa o Hitlerovom režimu". 

Tako kada su školskoj deci u Minhenu prikazali dokumentarni film o nacističkim koncentracionim logorima i užasima koji su se tamo događali, jedan dečak je uzviknuo: "Kao da je to istina!"

U vezi sa tim nije čudo da je Anton Fingerle, pomoćnik načelnika za škole u zapadnonemačkom gradu Minhenu primetio: "Omladina danas ne zna ni upola od onoga što bi trebalo da zna o nacističkom periodu."

Natan Štraus dalje govori o tome da se poznati nacisti ne nalaze samo u vojsci, administraciji i školama, već su izgradili i veoma snažnu organizaciju i u štampi. Udruženje nemačkih sindikata zabeležilo je krajem 1956. godine 30 časopisa, 47 izdavačkih kuća, 20 klubova knjiga i 126 poznatih autora i izdavača koji sa odobravanjem pišu o nacistima.

Čovek koji najviše zna o "novoj" Nemačkoj, kancelar Konrad Adenauer izrazio je svoj strah, kako kaže Natan Štraus, sledećim rečima: "Verujte mi, opasnost od nemačkog nacionalizma daleko je veća nego što se misli."



Šta je značio nacizam...



Šta kancelar Adenauer misli kad kaže "nemački nacionalizam?" On misli na vladu Nemačke pod Hitlerom tj. na nacističku vladu.

U svom predavanju preko radija, Natan Štraus dalje govori o tome da oni koji zaboravljaju šta je značio nacizam treba da pročitaju opis iz izvanredne dokumentarne knjige Džeralda Rajtlingera "Krajnje rešenje":

"Gasne komore, nemačka odeljenja za čišćenje koja su ulazila sa gas maskama i gumenim čizmama noseći posude za uklanjanje krvi i izmeta pre izbacivanja mrtvih, bio je preludijum za ono strašno traženje zlata i skidanje zuba i kose za koju su Nemci mislili da je strateški materijal. Pa onda putovanje u krematorijumske peći, mlinovi koji su mleli kosti u fini pepeo i kamioni koji su taj pepeo prenosili u obližnju reku."

Danas, rekao je Natan Štraus mi menjamo posleratnu politiku razbijanja starih nemačkih industriskih kombinata koji su pothranjivali hitlerovsku ratnu mašinu i ponovo izgrađujemo njenu vojnu snagu.

A ipak, jedva da se podigao neki glas protesta ili bar neko pitanje u našim novinama.

Šta više, nijedan senator i nijedan član Kongresa nije ustao da kaže američkom narodu šta se događa i šta to znači za našu decu.

Svi elementi starog pruskog militarizma koji je doveo do rata 1870. godine protiv Francuske, svi elementi nemačke militarističke mašine koja je povela Prvi svetski rat u danima Kajzera žive i danas. One iste nacističke vođe iz vremena Hitlera ponovo su na vlasti, zaključuje pretsednik njujorške radio mreže WMCA.

(Ilustrovana, 1959.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment