Punkeri iz Rume '83: Otkrili su Pistolse na Studiju B, preziru malograđanštinu i citiraju The Clash...

Septembar 1983: Svetski pank, pa i naš, sahranjen je odavno. Ostale su samo manje-više vredne i dobre muzičke numere. Međutim, tragovi pank-revolucije mogu se još uvek pronaći u nekim krajevima. 

Agonija panka vidljiva je čak i u tim krajevima, ali preostale grupice pankera kao da neće ili ne žele to da shvate. 

S tim u vezi razgovarali smo sa Žućom, Svircem, Stanišom, Boletom, Kembom, Tarzanom, Radetom...

...Radojicom, Đuđom, Čengom i njima sličnim poluortodoksnim pankerima. Svi su uglavnom pripadnici rumskog pankerskog pokreta. 

Molim minut ćutanja u njegovo ime! Suočenje počinje:

- Momak, kako si i kada upao u pank?

- Ja sam za taj pokret čuo jednog dana dok sam krečio WC. Tada je Studio B pustio prvi put Sex Pistolse i pesmu "God Save The Queen". I kad sam to čuo upao sam u WC-šolju.

- Vrlo ilustrativno, nema šta! A šta je na tvoje drugove uticalo da postanu to što jesu?

- Eto, na primer, na Čedu filozofa je uticala malograđanština. Tako se jednom on vraćao kući iz Beograda i dečurllja ga je nešto zezala - ludi Čeda, ludi Čeda i on je zbog toga ispod svog prozora napisao kredom - uništite malograđane! I tako je postao panker.

- Auf, kakav filozofski potez!

- Klinci su to protumačili kao - uništite male građane, to jest njih, i Čeda je ubrzo evakuisan.


Mi nismo ortodoksni pankeri



- Kako objašnjavate pojavu panka u našoj zemlji?

- Kod nas kao što znaš ima i onih koji ne vole da rade. Pa eto, mi pankeri se bunimo protiv toga i mnogi su postali pankeri baš zbog takvih stvari.

- Zbog kakvih stvari je još bunt u vama?

- Zbog birokratije, tehnokratizma...

- Oh, kakve reči..... Pa vi radite na prosvećivanju!

- Stani, nećemo tako. Da nije bilo panka bilo bi nešto drugo. Kakve vaze ima da li postoji bunt u panku ili u hipi pokretu ili šta ti ja znam. Postoje i buntovnici bez razloga.

- Kako se manifestuje vaš bunt?

- Oblačimo se agresivno, nosimo blesave frizure i uopšte delujemo na okolinu ponašanjem i izgledom.

- Ali to su mnogo pre vas radili i mladi u Engleskoj. Pametniji su zgrnuli lovu, a ostali su, da 'prostite, pišali uz vetar. I što je još gore to neki rade i danas...

- Dobro, ima i revolucionarnih pankera, kao i onih koji to nisu... Ali šta kažeš na ovu rečenicu grupe Kleš: Mnogo ljudi danas neće imati ništa za večeru..

- To znam i bez Kleša! Šta su oni, a i vi, uradili da se takvo stanje popravi?

- Važno je da su ukazali na taj problem...

- Kome?

- Svima nama.

- A vi to kao niste znali?

- Nismo!

- O, jadni vi!

- Nećemo više o tome. Nas je ovde desetak...

- Znam... Dobro, nećemo više o tome. Sad mi recite na šta se još svodi vaš pankeraj.

- Mi nismo ortodoksni pankeri. Uglavnom se sve svodi na slušanje muzike, okupljanje na određenim mestima, ispijanje svog živog pića što postoji...


Ako hoćeš pravi pank - idi u Sloveniju!



- Ako je to pank, onda je vrlo pasivan i neodređen...

- Pa dobro, ako baš hoćeš pravi pank idi u Sloveniju. Tamo su pankeri najjači. Oni žele anarhiju, ali ne onu anarhiju na koju se misli po udžbenicima marksizma, već anarhiju kao vrhunac komunizma. 

Taj vrhunac se ne može postići bez svesti, a svest je, na primer, kad ideš ulicom i znaš da možeš da ubiješ bilo kog prolaznika. Međutim, što da ga ubiješ kad je tvoja svest na nekom određenom nivou.

- Objasnite mi onda ove reči: Ja sam antikrist, ja sam anarhist, ne znam šta želim, ali znam kako ću to postići, želim uništiti slučajnog prolaznika, jer želim biti anarhija - ničije pseće telo, želim biti anarhija - jasno mi je šta želim...

- Da. To su reči Sex Pistolsa. To je reagovanje na stil života koga je pregazilo vreme. Pokret hipika koji je bio veoma jak počeo je naglo da gubi sledbenike. To je uglavnom bila posledica droga. Onda je došao pank i novo vreme...

- Pankeri ne koriste drogu?

- Ne!

- Zašto je onda Sid Višoz (S. Pistols) umro od heroina?

- On nije umro od heroina!

- Nego od prekomerne doze!

- Tačno. To nam je samo poslužilo da se nama nešto slično ne desi. Uspeli smo da stanemo na sopstvene noge.

- Na čijim ste nogama išli pre toga?

- Ma to je fraza. Rekao sam da nismo stajali na sopstvenim nogama... Osim toga, '78. godine su svi nosili neke bedževe, a niko nije znao zašto.

- Sad znaju?

- Jeste! Sad svi znaju šta smo i ko smo. Samo što nas je ranije bilo više, a sada nas je manje.

- Zašto?

- Zato što nas ima manje.

- Pa to se podrazumeva.

- Šta se podrazumeva?

- Pa da je više suprotno od manje!

- Ma ima nas manje i to je dovoljno. Uzroke traži na drugom mestu.

- I hoću. Samo mi još recite šta je vama lično doneo pank!


Poslednji komentar Džonija Rotena na račun bivše grupe?



- U agoniji bezidejnosti mladi su pank prihvatili svuda u svetu. Pank je doneo nešto novo...

- Na primer?

- Pa doneo je napredak.

- Ma nemoj!

- Sad bih ti nešto rekao...

Time je razgovor sa ovom šačicom "strašnih" pankera bio završen. Nisam želeo da ulazim u to jesu li svi jugoslovenski pankeri na sličnom nivou. Nisam želeo da čujem za zadrtije slučajeve, one ortodoksne, okorele ili budiboksnama pankerčiće. 

Nisam želeo da budem svedok mogućeg povampirenja ko zna kad umrlog i već usmrdelog panka. Možda je to moja velika greška, ali ko će to znati.

"Nek bog čuva kraljicu i njen fašistički režim, stvorila je od vas imbecile, potencijalne hidrogenske bombe. Nek čuva kraljicu, jer ona nije ljudsko biće, nema nikakve budućnosti u britanskom snu..." 

Tako su pevali britanski Pistolsi i britanski pankeri... 

A mi? U čijem ćemo to snu mi pronaći sebe? A britanski san Pistolsa - motorne snage pankerizma, završio se ovim rečima:

"Stiv (Džons) može da se izgubi i postane Piter Frempton, Sid (Višoz) može da se ubije, što ionako nikog neće interesovati, Pol (Kuk), može da nestane ili postane električar, a Meklaren je ionako samo običan idiot..." 

Bio je to poslednji komentar Džonija Rotena na račun bivše grupe.

Tako je pank završio i pre no što je počeo. Neki to izgleda još nisu shvatili. Ali ne mari... Niko im to neće čekićem usaditi u glavu, jer svako je svoje glave gospodar, zar ne? 

I? A šta onda da radimo sa tolikim čekićima ili sa poslovicom - Otiš'o Marko - ostali buzdovani

Molim, samo bez uvrede! I svaka čast muzici...

Napisao: Vasko Vasović (Super ITD, 1983.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate






No comments:

Post a Comment