Mart 1980: Evo za neki dan
prodavnice cveća i suvenira počeće da rade bolje nego ikada, jer -
zna se - bliži se 8. mart - Dan žena! Iako su tog dana svi muškarci
posebno predusretljivi i zaista iskreni u priznavanju tog (možda
jedinog) pravog Dana žena, ne znaju svi da se praznik 8. mart slavi
još od 1910. godine. Tog dana je pre tačno 68 godina, u glavnom
gradu Danske, Copenhagenu, održana Druga međunarodna socijalistička
konferencija žena...
Žene iz svih krajeva sveta podigle su
svoj glas protiv nejednakosti i tražile su svoja prava slobodnih
ljudi.
Do tada u mnogim zemljama ženama nije dato pravo glasa, pravo
rada i bile su u nejednakom položaju u odnosu na muškarce... Jedna
od značajnih odluka Konferencije u Copenhagenu, na kojoj je glavnu i
najoštriju reč vodila Clara Zetkin, bila je da se taj dan - 8. mart
- među naprednim ženama ubuduće slavi kao Dan žena.
Vraćajući se u istoriju naićićemo
na podatak da je te iste godine 1910. - "Žensko radničko
društvo" održalo svoj zbor (na kome je govorio i Dimitrije
Tucović), podižući glas za prava naših žena i za slobodu
njihovog rada i stvaralaštva. Zato se ovaj Zbor i ova godina beleže
kao značajni događaji u naprednom pokretu žena, devojaka i majki
sa teritorije Jugoslavije.
Ipak, uoči velikog praznika naših
drugarica, ne zaboravimo i ovih nekoliko podataka:
100.000 žena borilo se u redovima
narodnooslobodilačke vojske...
Spomenice boraca od 1941. godine danas
nosi 1900 žena...
Preko 25.000 žena poginulo je u NOB, a
preko 40.000 majki, devojaka i devojčica bilo je ranjeno u borbama
za oslobođenje Jugoslavije.
Posle rata, 63 žene su proglašene za
Narodne heroje, a okupator je u koncentracione logore odveo čak
280.000 naših drugarica.
I tako, tek oslobođenjem zemlje, naše
žene su ostvarile svoje ideale za koje su počele da se bore još
1910. godine. One su dobile sva politička, građanska i ljudska
prava. One samoupravljaju. One su delegati. One su nezamenljivi
radnici u fabrikama i u radnim kolektivima. One su naše majke koje
svi poštujemo i svi cenimo...
U Jugoslovenskoj privredi zaposleno je
1.700.000 žena, a na visokim ili višim školama studira (u ovom
trenutku) preko 160.000 studenata "ženskog pola".
To su devojke, ili žene koje će u
budućnosti doprineti novim znanjima, jer na osnovu današnjih
statističkih podataka doznajemo da među zaposlenim ženama (a znamo
da ih ima 1.700.000) njih preko 200.000 imaju završenu neku visoku
ili višu školu, među radnicama njih 250.000 ima
visokokvalifikovanu ili kvalifikovanu spremu, a preko 400.000
zaposlenih drugarica imaju diplome srednjeg stručnog obrazovanja.
U Saveznoj skupštini - 13.6 % je žena,
a u republičkim skupštinama ima ih nešto više - 16 odsto!
Pa ipak, žene u današnjem našem
društvu imaju znatno više posla nego muškarci. Istini za volju -
tome su baš sami muškarci krivi jer izvesne poslove "proglašavaju"
isključivo "ženskim poslovima". Tako većina naših žena,
koje su inače sasvim ravnopravne - neravnopravno mnogo rade, stub su
porodica, domaćice su, i iznad svega one (u većini slučajeva) same
odgajaju i vaspitavaju svoju decu. Tako - osim svog redovnog posla u
radnim kolektivima, žene tokom dana nastavljaju da rade u domu...
Jedna statistika izračunala je da
jedna žena, u četvoročlanoj porodici, tokom jedne godine, najmanje
uradi još ovo:
Opere oko 3220 tanjira, 1870 čaša,
1710 šolja i šoljica za crnu kafu, oko 2000 šerpi, lonaca i
plehova, ispegla oko 4.160 komada rublja i počisti oko 23.000
kvadratnih metara stana...
Naravno ovo nije sav posao žene
domaćice, ali se iz ovoliko malo podataka može videti vrednoća i
trud naših drugarica, sestri, majki, žena...
I upravo kada o ovome razmišljamo onda
postajemo svesni da je pomoć muškarca - ženama, svakako jedan
izraz ravnopravnosti, poštovanja i cenjenja mnogih poslova koji se
ni po čemu ne mogu nazvati "samo ženski".
I zaista - kada dobro razmislimo - žene
su se u celom svetu afirmisale kao svestrane radnice, umetnici,
naučni radnici, političari.
Prelistamo li istoriju pronaći ćemo
na njenim stranicama mnogo žena čiji su naučni radovi dobijali čak
i Nobelovu nagradu (Marie Curie)... I u nas i u svetu žene -
umetnice dobile su dostojno mesto. One priređuju koncerte, likovne
izložbe, baletske predstave... One pišu i objavljuju knjige, a
njihova dela su "bestseleri" (najčitanija). Na svetskoj
političkoj sceni mnoge žene su stekle ugled kao političari,
mislioci i filozofi.
Kao radnice - žene postižu uspehe
koje ne mogu dostići ni pripadnici takozvanog "jačeg pola"...
Najzad - ima takvih poslova koji se mogu poveriti samo ženama -
radnicama, jer ih muškarci ne bi mogli tako dobro i precizno
obavljati.
Ako je reč o mladima, onda valja reći
da su oni nosioci napretka u društvu. Danas u razredima jedni pored
drugih sede i devojčice i dečaci, a nekada su razredi bili
podeljeni na "muška" i "ženska" odeljenja. Na
osnovu jedne naše ankete, ustanovili smo da je u jugoslovenskim
osnovnim školama daleko veći broj devojčica izabrano za
predsednike razrednih zajednica.
Naši dečaci - za razliku od starijih
koji u sebi nose ostatke zastarelih shvatanja - više ne prave
razlike između polova.. Nekada je bilo "sramno" pomoći
baki, majci, ili sestri u pranju sudova, čišćenju kuće, kuvanju,
peglanju... Danas se tim poslovima ravnopravno bave i muškarci i
žene.
Žene su danas kapetani duge plovidbe,
atomski stručnjaci, vozači traktora, ili autobusa... Da li da više
govorimo o tome?
Na svim muškarcima je da Dan žena ne
slave samo jedan dan. Ako smo ravnopravni, a jesmo, i žene i
muškarci, podeliće sve svoje poslove na podjednake delove.
(Kekec, 1978.)
Tito: Ponosan što stojim na čelu Armije u kojoj ima ogroman broj žena
"Ja se
ponosim što stojim na čelu Armije u kojoj ima ogroman broj žena
... Žene Jugoslavije, koje su u ovoj borbi sa takvim samopregorom
dale takve žrtve, one što tako uporno stoje u prvim redovima NOB,
imaju pravo da ovde danas, jedanput zauvek, utvrde jednu činjenicu:
da ova borba mora doneti ploda i za žene naroda Jugoslavije, da
nikada više niko neće moći istrgnuti te skupo plaćene plodove iz
njihovih ruku", rekao je Tito 1942. na Zemaljskoj konferenciji
Antifašističkog fronta žena Jugoslavije.
"Za ovu stvar
naših žena stajaće narodnooslobodilačka vojska i sve žene koje
se nalaze u prvim redovima velike borbe.
Možda neko na
strani sanja da će u Jugoslaviji posle rata početi opet sve po
starom, da će žene preći u kuhinju i neće odlučivati ni o čemu.
Ali, žene su položile ispit zrelosti: one su pokazale da su
sposobne ne samo da rade kod kućanstva, nego i da se bore s puškom
u ruci, da mogu i da vladaju i da drže vlast u rukama".
Na ovoj
Konferenciji organizaciono je oformljen Antifašistički front žena
sa zadatkom političke borbe za dalje okupljanje žena u
narodnooslobodilačku borbu. Time će žene postati još aktivnija
snaga bez koje se pobeda nad fašizmom nije mogla zamisliti.
U prvom Ustavu
nove Jugoslavije donetom 1945. ozakonjena je jedna od velikih
tekovina NOB naroda Jugoslavije:
"Žene su
ravnopravne sa muškarcima u svim područjima državnog, privrednog i
društveno-politi-čkog života. Za jednak rad žene imaju pravo na
jednaku platu kao i muškarci i uživaju posebnu zaštitu u radnom
odnosu ... Država naročito štiti interese majke i deteta
osnivanjem porodilišta, dečijih domova i obdaništa i pravo majke
na plaćeni odmor pre i posle porođaja".
(Praktična žena,
1980.)
