"Holokaust" na nemačkoj TV '79: Nacija je prisiljena da se suoči sa nacističkim zločinima iz prošlosti

Bon, 12. februara 1979, specijalno za Radio TV reviju od stalnog dopisnika Politike: Kako je televizija doprinela da se posle četiri decenije sruši "zid ćutanja" i pokrene opšta debata nacije o nacističkim zločincima...

Televizija je u Nemačkoj dobila i četvrtu dimenziju: prodor u preispitivanje savesti nacije. Na mali ekran je kanalisana opštenacionalna debata o nemačkoj prošlosti, o odgovornosti za masovne zločine - najveće koje istorija poznaje - koji su počinjeni pod nacizmom u Hitlerovom Trećem rajhu. 

Ono što je tri i po decenije izbegavano da se rasvetli, što je potiskivano iz pamćenja, izostavljano iz udžbenika i nastave, prećutkivano u razgovorima starije generacije sa potomcima, što je namerno omalovažavano - postalo je odjednom nacionalna tema broj jedan i to zahvaljujući - televiziji.

Prikazivanje "Holokausta", američkog televizijskog filma o stradanju i masovnom uništavanju Jevreja pod hitlerovskim režimom, o potresnim dramama i istrebljivanju miliona ljudi u nacističkim koncentracionim logorima, o esesovskim monstrum-funkcionerima koji su gasnim komorama i krematorijumima tražili put kako da zavladaju Evropom i svetom - uzdrmalo je u Zapadnoj Nemačkoj savest miliona ljudi koji su se zanosili, ili su bili obmanjivani da je to sve već prekrila prašina zaborava.


Pola nacije - zatvara oči i uši



Dejstvo tog filma, koji je upozorio da niko, čak ni najneviniji, ne može da pobegne od odgovornosti za zločine počinjene u ime cele nemačke nacije - suočilo je savremeno društvo sa krajnostima na obe strane. 

Oko 20 miliona, to jest gotovo polovina odraslog stanovništva, skupilo je hrabrost da - doduše sa rastojanja od skoro četiri decenije - sagleda groznu istinu o onome što je činjeno u doba nacizma, kada su mržnja i nadmenost zaslepili, pretvarali obične malograđane u fanatične sadiste, zločince i ubice. 

Većina je iz tih svedočanstava izvukla, koliko-toliko razložne zaključke, zgražava se i samu sebe pita kako je sve to uopšte bilo mogućno, i saglašava se da je ovaj, kao i drugi napori, danas neophodnost da se uvide svi balasti prošlosti i na osnovu toga spreči svako, ma i najmanje ponavljanje zločina i bezumlja iz prošlosti.

Polovina nacije je, međutim, ostala zatvorenih očiju i ušiju i drži se po strani, zaklanjajući se izgovorima da je već mnogo, vremena odonda proteklo ili da ne žele uopšte da snose ikakve konsekvence za grehove stare generacije.

Malobrojna ali agresivna manjina, okupljena na krajnjoj desnici oko starih nacista i posleratnih reakcionara, revanšista i šovinista, krenula je, međutim, u otvorenu protivofanzivu. 

Iz tih redova je prvobitno pokušavano torpedovanja TV-emisije, time što su bačene u vazduh dve TV-relejne stanice i podmetnut požar u jednoj sinagogi a potom stalno upućivane preteće poruke.

Druga strana dejstva filma "Holokaust" i opštenacionalne diskusije ogleda se u - prelasku neonacista iz pritajenih budžaka u javne provokacije, nasilničke akcije i otvoreno suprotstavljanje poretku u Saveznoj Republici Nemačkoj.


Zabranjena "mrka provokacija"



Posle prvog šoka - zbog monstruoznih nedela u prošlosti u Trećem rajhu, sada je usledio i drugi šok - zbog bezočnosti i fanatizma neonacista, naslednika hitlerovskog "mrkog režima". Zapadni Nemci su sada zapanjeni razmerama i opasnim prodiranjima novog "mrkog talasa" - tim pre što on uzima maha posle tri decenije za koje se verovalo da su uputile Saveznu Republiku na put demokratskog preobražaja.

U Minhenu su se neonacističke struje osmelile toliko da su krenule u osvetničku kampanju nazvanu anti - "Holokaust" akcija. Na to ih je podstakla neonacistička stranka, NPD, preko svog lista "Nacional-cajtung" i drugih glasnika kojima već 29 godina podgrejava šovinistička, rasistička i revanšistička shvatanja iz hitlerovskog vremena.

Pored neonacista iz stranke NPD okupilo se još nekoliko sličnih grupa da vrši odmazdu i poništi psihološko dejstvo filma "Holokaust". U tom cilju su zakazali veliku povorku i miting usred Minhena, štampali 20.000 plakata i letaka. 

Nije slučajno što su neonacisti digli glavu upravo u Minhenu. Dva puta je iz Minhena, 1923. i 1932. polazio Hitler da osvaja vlast u Nemačkoj. Danas neonacisti izdaju svoj glavni list opet u Minhenu. Ali u bavarskoj metropoli su danas vrlo uticajni i drugi politički faktori, iz etabliranih i čak vladajućih stranačkih, redova, koji u tumačenju nemačke prošlosti, u negiranju istorijskih krivica i odgovornosti, u traženju izgovora i opravdanja za nacistički režim, čak i za hitlerovska osvajanja, agresije i nečuvene masovne zločine imaju gledišta koja se približavaju stavovima neonacista.

U poslednjem času, na traženje demokratskih slojeva javnosti minhenski gradonačelnik Kisl je zabranio provokativni neonacistički miting i ulične povorke i time sprečio otvorene izgrede. Ali, neonacisti nisu odustali od raznih drugih provokacija.


Neonacističke skrivnice oružja



Usred zapadnog Berlina, koji je još pod savezničkom vojnom komandom, prupa mladih neonacista je provocirala duž glavne ulice, vređajući građane da "samo magarci veruju u film "Holokaust".

Kod provokatora su u stanovima docnije nađeni hitlerovski pamfleti i neonacistička propaganda, čak i skriveno oružje.

U Bad Berleburgu je smesta otpuštena učiteljica koja je pred učenicima opravdavala nacističke zločine i odobravala masovno uništavanje Jevreja.

U pismima čitalaca, u porukama, anonimnim i potpisanim, koji ovih dana dospevaju na uvid javnosti, ogleda se da uopšte nije za potcenjivanje ni broj ni fanatizam onih "nepopravivih" koji su i do dana današnjeg ostali zatočenici hitlerizma ili su u posleratnim prilikama postali plen neonacističkih mreža i podzemnih fanatičnih grupa

Tak kada je, pod pritiskom uznemirene domaće javnosti i na ukazivanje zabrinutog inostranstva, bonska vlada pooštrila kontrolu, ušlo se u trag naoružanim neonacističkim grupama i njihovim zavereničkim planovima. U blizini Hanovera i Bilefelda otkriveno je više skrivnica oružja, municije i eksploziva zbog čega je preko 25 pripadnika omladinskih neonacističkih grupa stavljeno pod istragu.


Zavrbovani "mrki podmladak"



Upadljiva je taktika neonacista da vrbuju, zavode i za nasilničke akcije mobilišu vrlo mlade Nemce, uglavnom iz redova nezaposlenih ili otpuštenih omladinaca. Ustanovilo se da su glavne baze za "regrutovanje" podmlatka otvorili neonacisti po srednjim školama. Oni koriste dosadašnju potpunu pasivnost i nemoć školskog, kao i društvenog sistema, da mladoj generaciji u toku školovanja pruži realan i kritički uvid u mračna poglavlja nemačke prošlosti, tokom Trećeg rajha. 

U školama, čak ni na univerzitetima, mladi zapadni Nemci ne stiču potrebno poznavanje novije nemačke istorije, ostaju okruženi "zidom prećutkivanja" i lako podležu obmanama koje šire neonacisti i šovinisti, tvrdeći da nije jedino Hitler kriv za drugi svetski rat, da nisu jedino u Nemačkoj istrebljivani i gonjeni Jevreji, da nisu jedino pod nacistima otvarani koncentracioni logori, da nisu jedino esesovci vršili masovna ubistva i slično - a sve to sa providnom namerom da stvaraju "rehabilitaciju" nacizma i - u aktuelnoj situaciji - da time izdejstvuju zastarevanje svih nacističkih teških zločina, kako bi od 1980. godine prestalo svako dalje kažnjavanje i svi grehovi prekriveni zaboravom.

Ova perfidna namera neonacista i desničara poremećena je nervozom koju je u reakcionarne krugove unela opštenacionalna kritička debata o moralnoj osudi prošlosti i o rasvetljavanju zločina počinjenih u nemačko ime. Iz te nervoze su neonacisti skliznuli na kolosek nasilničkih diverzija, javnog opravdavanja hitlerizma i time otkrili svoje dosad maskirano lice.

Otkrivena je zavera neonacista koji su pripremali da ubiju američkog pravnika Roberta Kempnera, koji je na nirnberškom međunarodnom tribunalu odmah posle rata zastupao optužbu protiv Geringa, Himlera, Kajtela, Ribentropa i drugih glavnih nacističkih ratnih zločinaca. 

Takođe su oni naumili da ubiju i nemačkog profesora i publicistu Eugena Kogona, koji je šest godina čamio u nacističkim koncentracionim logorima kao antifašista, a docnije razobličio nacističku diktaturu u poznatoj knjizi "Esesovska država". 

Njemu neonacisti hoće sada da se osvete i zato što je, prilikom emitovanja "Holokausta", davao dopunska objašnjenja kao očevidac i jedan od retkih preživelih zatočenika logora smrti.


Inicijative grupe pisaca



Neonacisti su pribegli novom "mrkom talasu" ali nailaze na znatno oprezniju javnost nego dosad. I vlasti u Saveznoj Republici pooštravaju kontrolu. Da li je to dovoljno da se suzbije i na vreme spreči opasnost, zasad nije izvesno jer se neonacisti ne javljaju svuda otvoreno, ne kritikuju ustavni poredak javno, nego ga ruše u potaji.

Uprkos drukčijih sugestija publike, uprave televizijskih programa odustale su da ponove film "Holokaust". 

Analiza više od 30.000 poruka, pisama i odziva iz redova publike neće biti dostupna pre pozne jeseni. 

Ne čekajući na tako zakasnele zaključke, grupa pisaca, među kojima su nobelovac Hajnrih Bel, Ginter Gras, Zigfrid Lenc, Martin Valzer, Peter Vajs, Valter Jens i Volfgang Kepen, predložili su da sami zapadni Nemci pripreme dalje televizijske filmove, kao nastavak ili dopunu "Holokaustu", u kojima bi pružili nemačkoj javnosti sopstveno gledanje i sopstvene zaključke o prebrođivanju geške prošlosti. 

Ali i protiv ovih demokratskih književnika se odmah podigla protivkampanja neonacista koji su im zapretili odmazdom.

Pažnja javnosti je ipak danas oštrija nego ijednom posle rata, tako da vlastima, ako pristupe i istraju u efikasnim merama, neće biti suviše teško da izoluju i osujete pokretače novog "mrkog talasa".

Napisao: Božidar Dikić (RTV revija, 1979.)








Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate






No comments:

Post a Comment