Scott Walker za Rock: Voleo bih da čujem kako zvuči "The Sun Ain't Gonna Shine" na vašem jeziku

April 1984: Njegovo ime mnogi pominju kada razmišljaju o svojim uzorima i idolima u pop-svetu, međutim nije objavio ploču punih šest godina. Kada su svi digli ruke od njega, pojavio se album koji je u najboljoj tradiciji njegovog stvaralaštva. 

"Lovačka klima" je album Skota Uokera i preti da postane najznačajnija ploča proleća, ako ne i godine. 

U iscrpnom intervjuu objasnio je dugogodišnju tišinu, neaktivnost i u detalje razmotrio karijeru u kojoj je neprestano morao da se bori da oglasi...

... svoju artističku slobodu. Svetislav Stojanović je bio najpažljiviji slušalac.

Četrdesetogodišnji Skot Uoker (Scott Walker) je uvek bio tih, skoro nevidljiv u očima medija, same ploče su bile više nego dokaz njegovog bitisanja od prvog rasformiranja Walker Brothers 1967. godine i drugog 1978.

Strpljenje se, po pravilu, isplati i dočekasmo album "Lovačka klima" ("Climate of Hunter") sa koga je potekao i singl "Traka 3" ("Track Three").




Bio je to problem s vremenom i bilo je dosta momenata uznemiravanja, svi povezani s praktičnim, svakodnevnim življenjem, Skot govori glasom koji još uvek sadrži američki naglasak, čitavih dvadeset godina nakon preseljenja u Englesku. 

- Vreme mi nije odgovaralo, nisam osećao da je vreme bilo pravo. Nekoliko puta sam pokušao da snimim ovaj album i nisam uspevao.

• Šest godina, nije li to pomalo neverovatno dugo?

- To je igra zvana čekanje. Kada sam potpisao ugovor s kućom Virgin, dva meseca kasnije su mi telefonirali i pitali me gde je album. Odgovorio sam im da moram više da se trudim i ponovo pokušam.

Na kraju novogodišnjeg perioda reformiranih Walker Brothersa sredinom sedamdesetih godina, koji je rezultirao sa tri albuma...




... dva su zanemarljiva, poslednji je pravi biser, Skot je stavio potpis na ugovor za nastavak solo-karijere. Bilo je to 1979. godine.

Sreća mu nije bila naklonjena i preživljava niz traumatičnih iskustava: razvod, izgubio je tri stana, skoro banktrotirao i stvarno razmišljao da batali pevanje i počne da taksira (koje očajanje!). Ipak, pronalazi materijalnu snagu da često posećuje kćerku u Danskoj gde živi njegova bivša supruga ili ode u Ameriku za 80. rođendan svoje majke. Priznao je da nema ambicije za 'američki san', bolje je u Evropi gde su svi snovi decenijama mrtvi.

- Nisam od one vrste ljudi koji moraju da rade mnogo stvari, ne osećam potrebu da sam prisutan u očima javnosti. Bavio sam se stvarima kao i svi ostali ljudi, ničim posebnim. Stanje je to u kome vreme leti i odjednom sam shvatio da je prošlo šest godina. Ne mogu ništa da učinim po tom pitanju.

Najzad je sve počelo da se okreće u moju korist. Sve vreme sam se trudio da stvorim kreativnu situaciju, međutim, što sam se više trudio bilo je sve teže, nemoguće. Jednostavno nisam bio spreman da počnem rad na ovom albumu sve do prošlog leta. Sada sam spreman da snimim i naredni. Osećam da mogu. Naravno, što više odugovlačiš, postaješ sve zarđaliji i sve je teže.

Skotu je bila neophodna stvaralačka samoća i, tek kada se dva meseca izolovao u engleskoj provinciji, pesme su počele da naviru.

Po kvalitetu kompozicija bi se reklo da ih je pisao godinama.

- Pokušavao sam, nemoguće mi je da se podvrgnem tom mentalnom procesu pre nego što pred sobom imam određeni cilj.

Da bi ostvario taj cilj, donekle sputavan svojom "zarđalošću", upitao je disko-kuću da mu pošalju kasete producentskih uzoraka kako bi mogao izabrati studijskog pomoćnika. Od 20 prispelih traka, odlučio se za Pita Uolša (Pete Walsh), poznatog po radu na albumu Simple Mindsa "Novi zlatni san" ("New Gold Dream"), koji mu je pomogao da savlada novu studijsku tehnologiju. 

Skotova opsesija ga je perfekcijom takođe naterala da ode i kupi deset najpopularnijih albuma trenutka (uključujući "Synchronicity", "Punch The Clock", "New Gold Dream") da bi otkrio "gde su se ostali tehnološki nalazili".

Singl "Traka 3" je, u slaglasnosti sa zahtevima savremenosti, podržavan i vizuelnim dodatkom, video-spotom, o kome misli da je nedovoljno dobar, u maniru Tarkovskog, u crno-beloj tehnici:

- Sve to mi je novo. Sledeći put ću sam da ga uradim.

Mnogo je zadovoljniji s muzičarima koji su mu pomogli u realizaciji albuma, među kojima su Mark Nofler (gitara) i Evan Parker (saksofoni) uz neke starije saradnike kao Mo Foster (bas) i Piter Huk (bubnjevi).

Skot je rođen kao Noel Scott Engel i veći deo detinjstva proveo je u gradovima američkog srednjeg zapada da bi se, nakon razvoda roditelja, s majkom obreo u Los Anđelesu. Isteran iz dve srednje škole, upisuje se u školu glume i uporedo uči da svira gitaru koju naknadno zamenjuje kontrabasom. Preorijentišući se na električnu bas-gitaru, svira s brojnim lokalnim grupama od kojih jedna, The Routers, postiže veliki uspeh sa "Hajdemo" ("Let's Go") u zimu 1962. godine.




Kasnije, te godine, bio je angažovan kao prateći muzičar dueta u kome su bili brat i sestra, Džon i Džudi Uoker (John & Judy Walker). Džon se zapravo prezivao Maus, ali nakon povlačenja sestre, njih dvojica su se udružili i zadržali "scensko" ime - The Walker Brothers.

Dve godine nakon sviranja po lokalima Los Anđelesa zaradili su reputaciju najpopularnijeg lokalnog benda i ugovor s disko-kućom. Stvarni uspeh nije stizao i novoregrutovani član Gari (Gary) sugerisao im je da će imati više šanse u Engleskoj.

Prelazeći okean i "Volim je" ("Love Her") postaje hit 1965. godine, praćen enormnim uspehom "Olakšaj sebi" ("Make It Easy On Yourself") i "Sunce neće više sijati" ("The Sun Ain't Gonna Shine Anymore"). Sunce je nemilosrdno pržilo pune dve godine.




- Bili smo najpijaniji bend na svetu, slabo se sećam tog perioda. Čini mi se da je to bio neki neprestani Kafkin košmar, bili smo u stalnoj opasnosti, u Japanu, ovde... Prevrnuli bi nam automobil i mi bismo se našli naglavačke, pre nego što bi policija uspela da obuzda obožavaoce. Bila je to normalna stvar, Beatlesi su preživljavali isto, bilo je to standardno ponašanje 60-ih godina. Mi smo bili jedna od najpopularnijih grupa tog doba.

Na kraju smo počeli da upotrebljavamo kacige da bismo uspeli da se probijemo od automobila do ulaza za umetnike. Nije bilo drugog načina. Naročito mi je ostala u sećanju scena iz Irske: ulaz za umetnike je bio na kraju duge ulice u koju automobil nije mogao da uđe. Hiljade obožavalaca su zakrčile prilaz, kontrolisane od policajaca na konjima. Kada smo stigli, gomila se uskomešala i konji su se uznemirili, počeli su da se propinju i kopitama udaraju po limuzini! Bilo je kao "Gernika", potpuno ludilo, prisutni su bili odbacivani na sve strane, čitav stampedo konjskih kopita! Uveren sam da današnji bendovi to ne preživljavaju.

U to vreme, Beatlesi su bili veoma prijateljski raspoloženi prema nama. Rolling Stones nisu, jer su prolazili kroz teška vremena. Mi smo tada bili na vrhuncu i prevazišli smo ih. Nisu bili zadovoljni tom situacijom. Džeger je jednom pokušao da me uvuče u tuču: bili smo u istom klubu i dok smo lagano plesali, neprestano je naletao na mene i moju devojku. Uzvraćao sam guranjem dok se nije smirio... ne znam zašto je to činio.

Do rasformiranja Walkersa dolazi 1967. godine nakon turneje na kojoj su, u tradiciji pop-paketa, nastupali zajedno s Džimijem Hendriksom, Ketom Stivensom i Engelbertom Hamperdinkom. Na toj turneji je Džimi počeo da pali gitaru za vreme nastupa i Džon Uoker ga je, pre svakog koncerta, upozoravao da to ne čini. Skot se ne seća ničega jer "svako je bio pijan, jedva se sećam turneje, bila je prava ludnica".

• Zašto si odlučio da se odvojiš od uspešne postave?

- Nisam ja bio taj, Džon je odlučio da rasformira bend. Stalno mi je govorio zašto mene ne pitaju to? Došlo je do toga da na jednoj turneji nismo razgovarali međusobno, otišli smo i u Japan i Australiju ćuteći. Jednog dana u Australiji, Džonov menadžer je došao i obavestio nas da Džon namerava da se osamostali.

Bio je to kraj, pogrdno nazivanih, "Walker sestrica" i početak Skotove karijere "glasa savesti". U procesu preobraženja bio je pomognut otkrićem belgijskog šansonijera Žaka Brela (Jacques Brel, preminuo 1978. godine) čije su pesme izazivale skandal svojom otvorenošću, često karakterisanom vulgarnošću.

- Otkrio sam ga pred kraj karijere "Walker Brothersa" posredstvom moje tadašnje devojke, Nemice, koja je imala sve njegove ploče. Kada sam ih prvi put čuo, bio sam fasciniran. Kada se bend razišao, nalazio sam se u nezavidnoj situaciji jer nisam stvarno znao što želim da radim. Jednog dana sam otišao da posetim Endrua Oldama, tada je još uvek bio menadžer Stounsa, i on mi je rekao da zna nekog tipa u Njujorku koji je radio prepeve Brelovih pesama, međutim, niko nije želeo da ih izvodi. Mort Šuman mi je poslao prevode i ja sam pristao.

Radeći na tom prvom "Scott" albumu, naredna tri su obeležena samo rednim brojevima objavljivanja, zaradio je nadimak "najčuvenijeg pustinjaka u pop muzici" jer se godinu dana osamostalio u Holandiji. Album je bio neverovatno komercijalno uspešan.

Na Skotovom repertoaru se našlo osam Brelovih kompozicija raspoređenih na prva tri albuma, uključujući "Mathilde", "Amsterdam", "Moja smrt" ("My Death") i "Ako pođeš" ("If You Go Away").




Na četvrtom ih nije bilo.

- To nije moja odluka, naterali su me da prestanem da izvodim te pesme. Prestao sam da se borim, stvarno sam morao da idem do pakla i nazad da bih se izborio da objavim ta četiri albuma. Iako su ploče komercijalno bile uspešne, disko-kuća nije volela tog čoveka koji je sve radio sam, ploče su im se dopadale i radovali su se prođi, međutim, bili su zabrinuti zbog svoje suvišnosti u celom procesu. Zahtevali su da batalim sve te stvari i stvarno počnem da pevam. Odradio sam taj ugovor i preselio se u drugu kuću, što je bilo još gore.

Pre toga, nakon trećeg albuma, dobio je sopstveni televizijski šou što mu je savršeno odgovaralo jer nikada nije bio oduševljen turnejama. Pesme iz tog šoua su sakupljene na kompilaciji "Pesme iz njegove televizijske serije" ("Songs From His TV Series") koje se odriče kao i albuma "Moviegoer" kolekcije filmskih tema, jer "bile su to ploče samo da bih odradio ugovor".

Međutim, remek-delo je čekalo da bude otkriveno na "Scott 4", albumu koji je potpuno komercijalno podbacio. Skot je počeo da sumnja u ispravnost svoje vizije i prepustio se savetima drugih; iz njegove karijere s kućom "CBS" polovično vredan pomena je album "Dok bend ne stigne" ("Till The Band Comes In").

Storija sedamdesetih godina: "Walker Brothers" se reformiraju i njihovo prvo izdanje "Bez žaljenja" ("No Regrets", s istoimenog albuma) dostiže 7. poziciju na listi popularnosti. 

U poređenju s početnim solo-radom Skota, zanemarljiva slušanja, do finalnog, trećeg albluma "Noćni let" ("Nite Flight") koji je sadržao četiri njegove originalne kompozicije od kojih je izuzetna "Električar" ("The Electrician").




- Razlog za ponovno okupljanje je bio u mom ugovoru s kućom "CBS" i želeo sam da se malo provedem u sedamdesetim godinama koje su bile više nego loše za mene. Nije bilo umetničke satisfakcije. Džon je bio taj koji je predložio da se okupimo i pokušamo ponovo, međutim, nismo mogli da radimo zajedno, iako smo se privatno lepo slagali. Ugovorne obaveze su nas održale tri albuma na okupu.

Na albumu "Nite Flight" mogli smo da radimo šta smo hteli jer je kompanija ("GTO") bila pred bankrotstvom i rekao sam momcima da se upuste u ono što su uvek želeli. To smo i uradili, više smo uživali u svemu. Odmah nakon toga sam potpisao ugovor s kućom "Virgin", prvi kao pevač/kompozitor.

Još uvek viđam ostale "Walkere", često se čujemo telefonom; Gari radi u oglasnoj agenciji, Džon je s ženom u kantri-vestern duetu.

Za ove godine njegovog kreativnog azila jedino smo mogli da težimo raznim kompilacijama kao "Scott Walker Sings Jacques Brel", "The Best Of Scott Walker" i, najbolje od svega, Džulijan Koupova "Požarni izlaz na nebu - Kao božanski genij Skota Uokera" ("Fire Escape In The Sky - The Godlike Genius of Scott Waiker").

Njegovo nepoštovanje industrijskih pravila ogleda se i u nedostatku naslova pesama na novom albumu, četiri stvari su jednostavno imenovane po mestima na ploči.

• Za čoveka koji je opsednut sopstvenom vizijom, koliko je uspeh važan, uzimajući u obzir da je preživeo svoju dozu masovnog obožavanja?

- Samo toliko da mi omogući snimanje narednog albuma. Iako bih mogao sada da ga snimim, moram da sačekam i vidim šta će ovaj postići. Sem toga, ne mogu da radim pre nego što sam svestan da postoji definitivni datum objavljivanja. Nikada ne očekujem ništa, tako da nikada nisam razočaran.

I moguća turneja je u zavisnosti od uspeha "Lovačke klime", singlovi nikada nisu figurirali u njegovoj karijeri i za "Traku 3" kaže da je bila želja disko-kuće da je objavi, da najavi, reklamira album. On lično ne smatra da je ijedna pesma s albuma bila pogodna za izdvajanje na malu ploču.

Za vreme razgovora je često bio prilično neodređen, opskuran po izvesnim pitanjima iako kategorički odbija pomisao da ovaj album označava "povratak", jednostavno je "ploča koju sam morao da snimim".

Skotov jedinstveni položaj u muzičkom svetu, njegov raritet je naglašen raznim ponudama na saradnju, najinteresantnija je Brajan Inova za sličan način rada kao što je to bio slučaj s Robertom Fripom početkom prošle decenije.

Dok smo se opraštali, dobacio je:

- Dobio si prilično neobičan intervju danas, obično ne govorim o prošlosti. Jednostavno sam zainteresovan u projektovanje sebe u budućnosti, ostalo je bilo nezrelo, iza mene je...

Skot Uoker zadire dublje, gde se ostali retko usuđuju da zalutaju. Takva je legendarna genijalnost.

Razgovarao: Svetislav Saša Stojanović (Rock, 1984.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment