Mariška Holoubek (82), najstarija domaća rock zvijezda: Kad najmanje očekuješ, život ti najviše daje

Sredinom osamdesetih, nakon nekoliko nastupa na televiziji i pisanja štampanih medija, najpopularnija bakica u Jugoslaviji postala je 82-godišnja Mariška Holoubek.

Neverovatno vitalna i muzikalna za svoje godine, svirala je u koprivničkoj rock grupi "Mariška-band", čiji je vrhunac karijere predstavljao nezaboravni nastup u zagrebačkom Kulušiću.

O Mariški svedoči dokumentarni filma Petra Krelje, a pregršt uspomena i bakinih mudrih reči donosi i sledeći članak iz Studija...

"Razumijem mladost, ništa im ne zamjeram. Svaki njihov čin uspoređujem sa samom sobom dok sam bila u tim godinama. Napokon, mladost ima pravo iskoristiti svoje vrijeme. Zašto da je u tome sprečavamo?"

Danilo Bata Stojković, tumač tragike običnog čoveka: Narod smo koji brzo i lako prašta laž (1989)

"Jedаred, kаd sаm bio mаli, upаmtio sаm prekornu rečenicu stаrijeg čovekа: 

Zаr te ne grize sаvest? Ne sećаm se više ni štа sаm zgrešio. 

Sećаm se sаmo pitаnjа čiji smisаo nisаm u potpunosti rаzumeo. Nisаm znаo štа je sаvest, аli mi je u sećаnju ostаlo sаznаnje dа sаvest može dа grize"

- U srpskom, pа i jugoslovenskom pozorištu vi ste, moždа, nаjаutentičniji tumаč trаgike običnog čovekа, onog što je u njemu toplo, čovečno, zаuvek osuđeno dа ostаne neizrečeno, neostvаreno. Kаko je to počelo?

Ivo Andrić, oproštajni tekst: Ko je na mene presudno uticao i zašto? (1975)

Imаo sаm privilegiju dа mnogo putа budem uz Andrićа: nа rаznim priredbаmа, prilikom njegovih redovnih posetа nаšoj redаkcji, u šetnji, bioskopu, u njegovoj kući.

U dаvnim poslerаtnim dаnimа, kаdа su se jedаn zа drugim pojаvljivаli njegovi veliki romаni, bio sаm prvi put kod njegа, u njegovom ondаšnjem stаnu u Prizrenskoj ulici: hteo sаm dа "prаvim intervju".

Andrić je pričаo ceo sаt, popili smo kаfu, kojа je ondа bilа retkа i velikа čаst, аli sаm se vrаtio bez intervjuа. Shvаtio sаm dа Andrić to ne voli, dа on to jednostаvno ne može, dа je rаzgovor o njemu sаmom temа koju ne može ni dа zаmisli — аko se tome dа kаrаkter poslа.

Kаdа sаm u stаrom NIN-u, pre skoro dve decenije, prvi put trаžio od nаših poznаtih stvаrаlаcа dа odgovore nа pitаnje — ko je nа njih presudno uticаo, pokušаo sаm, nаrаvno, i Andrićа dа nаvedem u te vode. Smejаo se i govorio odmаhujući rukom:

Emir Balić, legendarni skakač sa mostarskog Starog mosta: Nisam prestao da se plašim pada u vodu

Kada je Plavi vjesnik u oktobru 1967. doneo priču o mostarskim skakačima u Neretvu, Emir Balić je bio tek jedan od pomenutih mladića koji su redovno skakali sa Starog i Titovog mosta, mada je on već tada slavljen kao peterostruki prvak u skokovima na glavu. 

Samo nekoliko godina kasnije, Tempo je u dva navrata izveštavao o Baliću, sada već nedostižnom rekorderu u svom letačkom umeću...

Plavi vjesnik, 1967: "Otkad je sazidan ovaj visoki most, otada ovamo dolaze veziri i drugi prvaci da ga vide. Sjedeći na čardaku (mali objekt iznad mosta - pp), oni promatraju kako mnoga smiona djeca šehera stoje spremna na ivici mosta. Kada se zatrče i skoče, padaju u rijeku, leteći u zraku kao ptice, praveći svaki od njih neku posebnu vrstu akrobacije. 

Dušan Bajević, "Princ sa Neretve": Blizak mi je Beograd, ali nikada ne bih mogao bez Mostara

U drugom delu podsećanja na fudbalsku karijeru Dušana Bajevića kroz prizmu YU sportske štampe: intervju koji je dao samo mesec dana pre skidanja uniforme JNA - i po ko zna koji put potvrđena vernost Veležu i Mostaru.

Tu je i (uspeli) novinarski pokušaj Bajevićevog klupskog kolege, Veležovog halfa Vladimira Vlatka Pecelja, koji je dobio zadatak da opiše i intervjuiše svoje "rođene" kolege - Duška i Vahida Halilhodžića...

Tempo, 1976: Još samo mesec dana i vojnik Dušan Bajević će skinuti uniformu, i već sada Bajevića pitaju gde će, šta će, posle vojske.

- Pravac u Mostar, odgovara on svima, lakonski.

Dušan Bajević, "Princ sa Neretve": Zašto ga je Rajko Mitić proglasio za najboljeg YU fudbalera 1972.

Kako je izgledao prvi članak koji je Tempo napisao o jednom od budućih najpopularnijih jugoslovenskih fudbalera?

1968. godine Dušan Bajević bio je tek mladi i perspektivni igrač Veleža, kome se u bliskoj budućnosti smešio poziv saveznog selektora.

A kako je izgledao članak koji je o Bajeviću napisao isti taj savezni selektor, legendarni fudbalski as Rajko Mitić?

On je bio u žiriju kada se odlučivalo ko će poneti prestižnu titulu Tempovog "naj-naj" jugoslovenskog fudbalera 1972. godine - i nije bio u nedoumici da za najboljeg - i po sportskim, i po ljudskim kvalitetima - proglasi upravo igrača mostarskog Veleža, čuvenog "Princa sa Neretve"...

Enver Marić '73: Zašto jedan od najboljih domaćih i svetskih golmana proslavlja četiri rođendana...

Jedan od najboljih jugoslovenskih golmana svih vremena postao je pravi miljenik nacije tek kada je 9. maja 1973, u utakmici SR Nemačka - Jugoslavija, uspeo da odbrani penal koji je izveo čuveni nemački "bombarder" Gerd Miler - i to pod naletima kiše, kada mu niko ne bi zamerio i da mu je lopta skliznula iz ruku.

Nedugo nakon toga, na vrhuncu popularnosti, otkrio je novinaru Tempa da nijedna fudbalska dogodovština ne može da se meri sa već doživljenim dramatičnim životnim iskustvima ...

... Trebalo je da prođe 25 godina, jedan mesec i 14 dana, da dođe utakmica SR Nemačka - Jugoslavija, da na Olimpijskom stadionu odbrani jedanaesterac čuvenom Gerdu Mileru, pa da za Envera Marića novinari napišu: rođen je novi Beara. Rođen je veliki golman... 

FK Velež 70-ih: Bajević, Marić, Vladić - "Mostarski BMV" / Trener Sulejman Rebac: Moj sistem rada

Fudbalska sezona 1969/70 ostala je u najlepšem sećanju navijača Veleža, jer je to bilo vreme kada je njihov tim neverovatnom snagom jurišao na titulu najuspešnijeg kluba u Jugoslaviji - završio je na odličnom trećem mestu, a Dušan Bajević je, uz Slobodana Santrača (OFK Beograd), postao najbolji strelac YU lige (20 golova) i  izborio svoje mesto u reprezentaciji.

O usponu Veleža početkom 70-tih pisao je Tempo, dok je nekoliko godina kasnije, foto-reporter Zova Vlado Duić ovekovečio trojicu najpopularnijih Veležovaca u njihovoj "klasičnoj" BMV pozi. Za kraj, članak o legendarnom mostarskom treneru Sulejmanu Repcu i njegovoj veštini prepoznavanja mladih fudbalskih talenata...

Zabranjena ljubav Dušana Bajevića i Bege Biberović '69: "Moji hoće da me silom udaju za drugoga..."

Evo tek nekoliko rečenica iz intervjua Dušana Bajevića (Politika, 2006) - novinar Slavko Trošelj piše:

Kad su se u Mostaru, pre pre više od trideset godina, zavoleli prelepa Muslimanka Bega Biberović i stasiti Srbin Dušan Bajević, svi su ih gledali sa divljenjem - sem Beginih roditelja.

Bajević to objašnjava: "Begini su bili stara muslimanska porodica i imali su potrebu da se ne mešaju sa ostalim verama. Ali, na kraju se sve drugačije završilo. Naša ljubav je, ipak, sve pobedila." ...

I time se opis te romanse u Politici završio.

Ali, kompletnu priču o velikoj mostarskoj ljubavi doneo je Tempo, još daleke 1969, u vreme kada je "Princ sa Neretve" bio na početku svoje uspešne fudbalske karijere...

Ivica Šurjak i Vladimir Petrović Pižon, najbolji prijatelji u YU timu '75: Pred derbi Zvezda - Hajduk

5. juna 1975. u Beogradu održana je još jedna uzbudljiva utakmica između Crvene Zvezde i Hajduka.

Nekoliko dana ranije, Tempo je objavio priču o dvojici rivala, ali i velikih drugara - Vladimiru Petroviću Pižonu i Ivici Šurjaku, koji su odgovarali na zajednička pitanja, među kojima je ključno bilo: da li derbi ugrožava prijateljstvo?   

...Vladimir Petrović Pižon i Ivica Šurjak su najbolji prijatelji u našoj fudbalskoj reprezentaciji: zajedno su u slobodnom vremenu, zajedno odlaze na treninge, zajedno su u hotelskoj sobi, zajedno su za stolom kada se ruča...

U predstojećem derbiju između Crvene zvezde i Hajduka - neće biti zajedno. Tada će biti žestoki suparnici, prvi će želeti da pobedi Crvena zvezda, drugi Hajduk.

Branislav Brajan Rašić, rock fotograf: Kako je izgledala Rašina '83. godina / Intervju sa Ericom Burdonom

Pre 30 godina, pripremajući svoj velikoformatni godišnjak 1983, magazin Rock je zamolio svog stalnog londonskog saradnika, fotoreportera Branislava Rašića, da napravi lični izbor fotosa koje smatra za najinteresantnije iz protekle sezone.

Naravno da je istovremeno angažovan i drugi deo tandema "Saša i Raša" - Svetislav Stojanović, koji je ispod svake fotografije napisao kraći komentar.

Bila je to sjajna godina za sve traženijeg Rašu - ne samo da je dobio prve ozbiljnije pare za  naručeni "meksički" foto-sešn sa grupom Genesis, već je uspeo i da lično intervjuiše svog idola iz mladosti, Erica Burdona, pevača grupe "The Animals", koja se baš u to vreme ponovo okupljala...

Najbolja YU teniserka Monika Seleš odigrala u Novom Sadu egzibicioni meč protiv Aranče Sančez

Domaća teniska bajka nastavila se i tokom 1990-te, o čemu svedoče i naredna dva Studijeva članka: junski je u znaku dvostrukog trijumfa nad Štefi Graf, dok septembarski opisuje atmosferu pre i posle Monikinog simboličnog povratka u Novi Sad, gde je odigrala egzibicioni meč protiv koleginice Aranče Sančez Vikario.

Za kraj, sećanje na Monikinog oca Karolja Seleša, koji je u mladosti bio zapaženi atletičar, a kasnije i popularni sportski karikaturista - članak o njemu objavljen je u Tempu daleke 1976, kada je Monika imala samo tri godine...

... Moniku Seleš, koja je od uspješne američke tenisačice Maureen Connoly preuzela nadimak »Male Mo« i koja se vinula u vrh svjetskog ženskog tenisa, zasad svojatamo kao našu najuspješniju tenisačicu.

Moniku Seleš intervjuiše njen novosadski komšija Jovo Paripović '89: Vratiće se ona u našu Balzakovu...

Titulu "teniskog čuda od deteta" i ugled svetskih razmera Monika je stekla u maju 1989, pobedivši slavnu Chris Evert - i od tada, pa u naredne dve godine, Studio je donosio članke koji su opisivali život i pobede "naše Male Mo".

Prvi od njih potpisao je Monikin novosadski komšija Jovo Paripović, koji je, razumljivo, imao najsvežije "insajderske" informacije o kretanju njene sportske karijere.

Drugi članak usledio je na samom početku devedesetih, kada se Monika odmarala na Rogli, lagano se pripremajući za važne teniske susrete u proleće 1990...

Kako je izgledala prva poseta američkog predsednika Jugoslaviji: Nikson u gostima kod Tita (1970)

30. septembar 1970. ostaće upamćen po prvoj poseti jednog američkog predsednika Jugoslaviji.

Bio je to Ričard Nikson, koji je na beogradski aeorodrom stigao u društvu Prve dame Pet Nikson, a dočekali su ih predsednik SFRJ Josip Broz Tito i njegova supruga Jovanka Broz.

Kraći izveštaj o poseti pojavio se u prvom oktobarskom broju Nin-a. Napisao ga je Dragoslav Rančić, kome je to bila prva godina u novinskoj kući Politika, gde će kasnije postati jedan od najboljih spoljnopolitičkih novinara.

Rančić je za isti broj napisao i sjajnu, odmerenu analizu dotadašnjih jugoslovensko-američkih odnosa, tako da su redovi koji slede istovremene uspomene na susret dvojice slavnih državnika, kao i na novinarsko pero koje je taj događaj ovekovečilo...

Boris Dvornik '76: Dean i Dino su bili u Ajduku, ali svidija im se bejzbol i sada udaraju oni mali balun

Tokom 1976, Tempo je objavio intervjue sa dva popularna Splićanina, Miljenkom Smojom i Borisom Dvornikom, i obojica su sa velikim entuzijazmom govorila o budućoj TV seriji "Velo misto", koja je tada još uvek imala radni naslov "Majstori s mora".

Razgovor sa šjor Miljenkom već je objavljen, a sada je na redu i intervju sa Dvornikom, koji je u to vreme bio uveren da će u seriji igrati studenta Duju (ipak ga je tumačio Mustafa Nadarević), koji donosi u Split prvi balun. 

S obzirom da je ovo bila priča za sportski magazin, akcenat je stavljen na Borisove uloge koje su najviše tražile spretnost i dobru fizičku kondiciju...

Mišo Kovač '79: Anita je bila gimnazijalka, ja oženjen čovek, stvarno sam želio da budemo zajedno...

Kad smo se već toliko bavili Hajdukom poslednjih dana, kako da ne pomenemo i jednog od njegovih najvatrenijih navijača - evo sećanja na leto 1979, kada je porodični magazin Nada upriličio posetu Miši Kovaču i njegovoj porodici. Bila je to godina u kojoj je Mišo imao LP ploču "Uvijek ima nešto dalje" i upravo završen nastup na Splitskom festivalu sa pesmom Tea Trumbića "Ne tuguj, Dalmacijo"...  

... Kad od Trga Republike u Zagrebu krenete uzbrdo prema vrhu Radićeve ulice, još ste u samom centru, a čini vam se kao da ste van grada. Ispod vas ostaju dimnjaci kuća i vreva velegrada. U kući s brojem tim i tim, u nekoj vrsti potkrovlja, živi porodica Kovač. Njihova vrata, odnosno zidovi oko vrata, malo se razlikuju od komšijskih. 

Hajdukov spomenar: Vujovići, Pere splitski Pele i kumovi Buljan i Matković

Tri priče iz Hajdukovog spomenara sedamdesetih, sve tri iz pera Tempovog splitskog dopisnika Ede Pecija, čiji su nadahnuti i afirmativni izveštaji sa Poljuda doprineli da Bili steknu puno navijača i u sredinama koje su tradicionalno bile naklonjenije drugim klupskim bojama.

Slede:

Prvi tekst o legendarnoj braći Vujović, na početku njihove fudbalske karijere;

Priča o ništa manje popularnom Peri Nadovezi; kao i čuvena baksuzna epizoda iz života velikih prijatelja Ivice Matkovića i Ivana Buljana, zbog koje se Iko zamalo pretvorio u prvog splitskog vukodlaka...    

Radomir Vukčević '70: Pravi čuda među stativama, ali od poziva za YU reprezentaciju - nema ništa

Ovako je o legendarnom Hajdukovom golmanu krajem šezdesetih pisao zagrebački Plavi vjesnik: Prvi članak priča je o Vučkovom početku sportske karijere, drugi opisuje susret i upoznavanje sa popularnom splitskom pevačicom Maruškom Šinković, a treći govori o razlozima zašto Vukčević, i pored svoje ogromne želje, nije češće igrao za jugoslovensku fudbalsku reprezentaciju.

Da li se zaista radilo samo o tome da je tadašnji prvi golman Ilija Pantelić bio superiorniji, ili je ipak postojao nekakav tinjajući sukob između Vučka i selektora Rajka Mitića?

Odgovor na to pitanje nalazi se u njegovim memoarima, koje je 1969. objavio neizbežni "Plavac" (OVDE)...

Mića Orlović, povratak TV veterana '87 (2/2): Kako funkcioniše Program za inostranstvo TV Beograd

Drugi deo intervjua koji je Mića Orlović dao Studiju 1987. godine, gotovo da je u potpunosti posvećen njegovom poslu urednika Programa za inostranstvo Televizije Beograd, te najnovijim načinima kako da se domaći TV program "dostavi" našim ljudima koji žive i rade van granica Jugoslavije - nastupila je era masovnog korišćenja video kaseta!

(Ako vam ova tema nije toliko interesantna, svakako pročitajte Mićina sećanja na prve kviz emisije i mini-esej koji je napisao za knjigu Ljubinka Kožula "TV lica")

Trideset televizijskih godina i valjda isto toliko različitih poslova, tri braka, nezaposlena kći, usponi i padovi, svijet na dlanu, a dlan u praznom TV-džepu... Mića Orlović ponovo je, nakon desetogodišnjeg izbivanja, u beogradskom Dnevniku...

Mića Orlović, povratak TV veterana '87 (1/2): Šteta je što nemamo zajednički, jugoslovenski Dnevnik

Veljača1987: Trideset televizijskih godina i valjda isto toliko različitih poslova, tri braka, nezaposlena kći, usponi i padovi, svijet na dlanu, a dlan u praznom TV-džepu... Mića Orlović ponovo je, nakon desetogodišnjeg izbivanja, u beogradskom Dnevniku...

Nakon desetak godina izbivanja, Srbija vas ponovno gleda u televizijskom Dnevniku, a i Jugoslavija u istoj emisiji na Drugom programu subotom. Pune su vas novine, piše se da vas je u Dnevnik vratio Goran Milić. Je li li to uistinu vaš veliki povratak, ili samo gostovanje jednom tjedno?

Josipa Lisac i Karlo Metikoš: Pogledali smo se... i od tada smo skupa (1982)

U naletu promotivnih aktivnosti za Josipin novi album "Lisica", J.L. & K.M. su jula 1982. dali zajednički intervju za magazin Rock 82.

Kada su se upoznali, kako je nastao jedan od najznačajnijih albuma YU rocka "Dnevnik jedne ljubavi", šta je pokolebalo Karlov entuzijazam u vezi njegovih rock opera "Gubec beg" i "Grička vještica", da li bi Josipa mogla više da sarađuje sa drugim autorima? Ovo je intervju koji odgovara na pomenuta pitanja, baš kao što svedoči o njihovoj velikoj, neprolaznoj  ljubavi...   

... Josipa Lisac i Karlo Metikoš. Ona, početkom sedamdesetih, prva prava dama rock’n’rolla, pre toga glas zagrebačkih (ko ih se još seća!) "O’ Hara".

Prvi susret Stanislave Pešić i Ibrice Jusića: Kako je Staša šarmirala samostalnog trubadura (1968)

Netko neupućen mogao bi pomisliti (nakon invazije braće Jusić) da je Dubrovnik kolijevka trubadura.

Ali, da ne bi sva slava pripala njima, još od XII stoljeća kolijevkom trubadura znana je Provansa. 

Trubadurska lirika ubrzo je prešla njene granice osvojivši Francusku, Italiju, Njemačku, Španiju, Portugal i, dakako, Dubrovnik.

Možda trubadurska poezija doživljava renesansu, jer evo, upravo prerasta dubrovačke okvire u svom pohodu na London.

Ili na Zagreb, koji upravo osvaja Ibrica Jusić, »samostalni dubrovački trubadur« (kako mi je naročito naglasio).

Zana, najpopularnija grupa u Jugoslaviji '82: Hit album "Dodirni mi kolena" obara rekorde prodaje

Oktobar 1982: U Velikoj Britaniji rađa se nova pop senzacija Culture Club, vrhove top-lista već zauzimaju Duran Duran, ABC, Tears For Fears, dok se u domaćim prodavnicama ploča najviše kupuju licencna izdanja veterana Janis Joplin, Eltona Johna i Van Morrisona. Od domaćih longplejki  traže se "Mentalna higijena" Atomskog skloništa, "Motori" Divljih jagoda, "Koncert" Parnog valjka - ali, najviše od svih, nova Zana - "Dodirni mi kolena", koja će vremenom postati jedna od najtiražnijih ploča u istoriji YU pop muzike. Osetivši rađanje novog fenomena, magazin Rock 82 rešio je da ga "prouči" tako što će, na pomalo neobičan način, predstaviti grupu i njenih šest članova...

Ispovest Zane Nimani '82: Kako je nastao naš novi LP "Dodirni mi kolena" / Pesma za dečka u Češkoj

Novosti iz Zaninog tabora su sledeće: album „Dodirni mi kolena“ izlazi ovih dana, naslovna numera je već uveliko radio-hit, ali grupa neće stići u potpunosti da ga promoviše i na koncertima: već u oktobru tri člana "posade" odlaze na odsluženje vojnog roka i cela stvar se odlaže do daljnjeg, odnosno za godinu i nešto malo više dana. 

O svemu tome i još nekim zanimljivostima, najšarmantnija šestina grupe, Zana Nimani.

Rahela Ferari, životna priča: Detinjstvo bez igrаčаkа - izаđem nа ulicu, čučnem i posmаtrаm mrаve

"Ponekаd sаm sа nаše glumаčke trpeze dobijаlа sаmo - mrvice. I to sаm igrаlа bez roptаnjа, čаsno, iаko se sve u meni bunilo: ko to hoće dа priznа, jаvno, dа je bаš on mrvа? Nаučilа sаm sebe dа uvek budem mаksimаlnа u toj... minimаlnosti"

1975: Prvаkinjа Jugoslovenskog drаmskog pozorištа Rаhelа Ferаri vаži kаo umetnicа kojа je u svojoj dugoj i bogаtoj kаrijeri ostvаrilа "niz osobeno kreirаnih kаrаkternih ulogа". 

Tа аpаrtnost njene glume privlаči dobre poznаvаoce teаtrа dа o njoj posebno i pišu, i to ne sаmo povodom neke njene određene uloge, već - zаmišljeni nаd ukupnim zbirom onogа što je Rаhelа Ferаri ostvаrilа u jednom dužem vremenskom rаzdoblju.

Desanka Maksimović (2/2): Čovek je predodređen svojom prirodom dа voli, ne dа mrzi (1981)

"Pođem u šumu, udišem vazduh, trčim, šetam, sve onako uživam kako se u šumi uživa, a pesme se rađaju. A ja, ili kad se vratim kući, ili ako imam artijicu neku, zabeležim, da mi ne pobegnu"
Mjesec studeni zaista opravdava svoje ime u New Yorku. 

Studeno je odmah na početku pretposljednjeg mjeseca u godini. 

A u prvom katu jedne visoke zgrade u Madison Avenue, u našem Kulturnom centru, pretoplo: stigla je Desanka Maksimović i večeras drži recital svoje poezije...

Sledi 2. deo razgovora Ivana Hetricha sa Desankom, 1981. godine:

Desanka Maksimović '81: I da sam ponovo mlada, opet bih sanjala o bratstvu Južnih Slovena

"Verujem da su Sloveni najplemenitiji narod. Može se neko naljutiti, ali Sloveni su najduševniji, najduhovniji - to bi možda bilo najbolje reći - najduhovniji. Nije novac kralj našega života. Kruna je uvek neka ideja!"

Ivan Hetrich piše za "Oko" 1981: Mjesec studeni zaista opravdava svoje ime u New Yorku.

Studeno je odmah na početku pretposljednjeg mjeseca u godini.

A u prvom katu jedne visoke zgrade u Madison Avenue, u našem Kulturnom centru, pretoplo: stigla je Desanka Maksimović i večeras drži recital svoje poezije. Neke će pjesme biti recitirane i u prijevodu - na engleskom. »Strepnja«, recimo:

Ivan Hetrich, porodično '68: U biti sam romantik, a to ne odgovara predodžbi da ja stalno "režim"

April 1968: Svet je šokiran ubistvom Martina Lutera Kinga, na Oskarima trijumfuju Ketrin Hepbern, "Diplomac" i "U vrelini noći", pevuši se "Balada o Boni i Klajdu" Džordžija Fejma i "Words" grupe Bee Gees, a u Jugoslaviji je i dalje jedan od najpopularnijih magazina zagrebački Plavi vjesnik, koji u svojoj redovnoj rubrici "Naš poznati domaćin" predstavlja - Ivana Hetricha (47) i njegovu porodicu. Domaćin je bez dlake na jeziku, duhovit, lucidan, njegova supruga Suzana takođe, što ovaj tekst čini zanimljivim štivom i nakon skoro pola veka od njegovog objavljivanja ... 

... Ako se za neku obitelj u Zagrebu želi naglasiti koliko je stara i »zagrebačka«, onda se kaže: to je gornjogradska porodica. Basaričekova broj 3, stara kućerina obrasla bršljanom, jedna u nizu sličnih zgrada gornjogradske arhitekture. Na prvom katu stanuje obitelj Ivana Hetricha.

Ivan Hetrich, životna priča: Bio je prvi spiker i voditelj prvog Dnevnika na jugoslavenskoj televiziji

Bio je jedan od najsvestranijih i najpopularnijih jugoslovenskih TV stvaralaca: spiker, radio glumac, pisac radio drama, romanopisac, narator, pozorišni, filmski i TV reditelj (tvorac kultnih serija "Kuda idu divlje svinje" i "Kapelski kresovi"), prvi voditelj TV dnevnika, kao i voditelj raznih emisija i kvizova...

Među njegovim čuvenim autorskim emisijama je i serijal "Srdačno vaši", koji je u oktobru 1988. doživeo jubilarno 100. izdanje, što je bio povod da Studio još jednom zatraži intervju od Ivana Hetricha... 

"Srdačno vaši! Kamera - ide. Ton - ide. Klapa! Krenimo, molim!" O, pardon, greška! Idemo od početka: magnetofon uključen - snima! Gost današnje »emisije« naš je dugogodišnji znanac Ivan Hetrich, autor, voditelj razgovora i režiser ciklusa Srdačno vaši. Razlog? Iako bez pompe, ipak je prošla emisija (o primadoni Dragici Martinis ) bila jubilarna, stota! Zato će, ovaj put, popularni Het sjediti nasuprot drugom autoru, voditelju i režiseru. Danas Het ne postavlja pitanja, danas on odgovara. Pa, krenimo!

Mladen Kerstner intervjuiše Martina Sagnera '89: Kako je nastala TV serija "Gruntovčani" (2/2)

* Gruntovčani su ponovo na televiziji. Po četvrti put, a kritika i publika veoma ih dobro prihvaćaju. Kako to objašnjavaš?

- U Gruntovčanima se, istina, govori o svakodnevnom životu, no to je u prvom redu komedija karaktera. Likovi u Gruntovčanima - Dudek, Regica, Cinober, Presvetli... nose u sebi neke vječne značajke. Zato se i usuđujem reći da su baš Gruntovčani srušili teoriju prema kojoj je televizija prolazan medij. I zato ih publika uvijek iznova rado gleda.

* Mnogo si radio na liku Dudeka. Kako si ga ti doživio?

- Neki Dudeka smatraju »bedačekom«, čovjekom nesposobnim za život. No on, po mom mišljenju, nema dovoljno zloće u sebi da se bori protiv Cinobera, Presvetlog, Martina, Matule... On zna omjer snaga, zna kada može uspjeti, a kada ne.

Mladen Kerstner intervjuiše Martina Sagnera '89: Kako je nastala TV serija "Gruntovčani" (1/2)

Povodom ko zna koje po redu reprize "Gruntovčana", Studio je marta 1989. upriličio jedan sasvim neuobičajen i iz današnje perspektive - dragocen intervju.

Zabeležen je razgovor između autora popularne TV serije i tumača glavnog muškog lika Dudeka.

Dakle, Mladen Kerstner i Martin Sagner, uz kafu i gemišt, prisećaju se snimanja "Gruntovčana" i iznose niz zanimljivih detalja o fenomenu njihove popularnosti...  Kako nazvati razgovor između autora Gruntovčana Mladena Kerstnera i Martina Sagnera, koji u toj seriji glumi glavnog junaka Draša Katalenića Dudeka? Intervju? Prijateljsko ćaskanje?