Kire Mitrev i grupa Kim: Dovoljno mi je samo 10 ljudi koji će shvatiti ono što radim! (1982)



Mi dosta kupujemo zapadne stilove, ali samo one koje možemo da kupimo. A možemo da kupimo samo te jeftine stilove, punk, heavy metal, lagane, koji ne traže nikakvu stručnost, nego samo malo muzičkih egzibicija. Ali, stil disko muzike, na primer, za koji neki ljudi kod nas kažu: "a, to kod nas nije ni došlo", baš za taj disko stil potrebno je veliko muzičko znanje i sviračko i aranžersko

Kažu da je prepotentan, da mu svaka rečenica počinje sa - ja, ali većina kritičara priznaje da Kire Mitrev, 33-godišnji muzičar, aranžer, kompozitor, vođa grupe Kim, stvarno zna posao i da ga izuzetno radi. Rečenice stvarno počinje sa "ja", ali Kire ne hvali sebe i svoju muziku, nego dobru, izuzetnu muziku uopšte.

(foto: Dragan Vidanović)
- Ja pokušavam da pravim stil u jugoslovenskoj muzici, ono što mi uopšte nemamo, jer je naša muzika tradicionalno dosta pod uticajem grčke i italijanske muzike. To je Mediteran, a mi imamo tako krasan i bogat folklor.

I šteta je što više ne radimo na tome, da koristimo taj folklor i da napravimo svoj stil, jer smo mi jako muzikalna nacija. 

A muzika nam je prepuštena amaterima i onda se dešava ono što se dešava, a to je potpuna poplava stilova.

To je prirodno i dešava se svuda u svetu, ali pored svega toga mi moramo imati jedan naš stil.

- Na čemu se zasniva tvoja muzika, tvoja kompozicija?

- Ja sad već potpuno razmišljam "Kimovski". "KIM" ima svoj zvuk, svoj aranžerski slog koji se zasniva na jednom mom načinu razmišljanja. Ja sam pisanjem muzike došao do jednog svog rečnika izražavanja.

On je specifičan, prepoznatljiv, moderan i nov.

I kad ljudi kažu: "meni je to poznato", to mi je već kompliment, jer to znači da sam uspeo da stvorim svoj stil. A smatram da je malo grupa koje imaju baš svoj izraz, svoj profil.

- Kako se u traženju tog stila slažeš s ljudima s kojima radiš?

- Ima svega par ljudi sa kojima ja mogu da sarađujem, ali to je problem uopšte u našoj muzici - dosta smo razjedinjeni. Individualci smo, svako smatra da može sam. Ali, nisu u pravu, jer u svetu ljudi rade timski i uvek se pojavljuju zajedno.

I ta ekipa, elita, mislim elita u muzičkom smislu, oni rade projekte zajedno, na primer, danas za mene, sutra za tebe, a pojavljuju se danas pod mojim imenom, sutra pod tvojim, u zavisnosti od toga ko je napisao muziku.

Tamo ljudi uopšte nemaju nikakve predrasude, komplekse da sviraju kod tebe ili mene u bendu, interesuje ih čisto muzika, a ako je to dobra muzika onda se ne libe da sviraju i da svoje ime stave na omot ploče.





Uvek će doći neko ko je luđi



- Verovatno pored saradnika teško nalaziš i publiku?

- Moja muzika traži jednu muzičku inteligenciju, jednu kulturu i ona će se vremenom sve više slušati. Ja ne bih ni voleo da radim neku muziku koja će se slušati i posle toga baciti. Ne bih ni voleo da budem hitmejker, muzičar o kome se priča, a posle meseca dana da dođe neko drugi.

Ja želim da sam stalno prisutan i to isključivo kvalitetnom muzikom.

Jer, dovoljno mi je da imam samo deset ljudi, koji će shvatiti ono što radim i reći: "to je prava stvar", nego pedeset hiljada ljudi koji me podržavaju, a ne shvataju.

- Ti i nisi klasična zvezda, klasičan tip idola!

- Publika se poistovećuje sa idolima, a sa mnom se ne može poistovetiti jer sam ja profesionalac. Ja idem napred, ispred generacije, jer se intenzivno time bavim, dok su moje kolege bliže publici kreacijom, razmišljanjem i muzikom, tako da su pristupačniji, razumljeniji i kupljeniji.

Mi radimo za to vreme neku drugu muziku, plasiramo sada nepopularne instrumente, duvače koji kod nas nemaju neku tradiciju.

Neke grupe su ih simbolično koristile, ali kod nas su oni solistički instrumenti.

U stvari sve instrumente tretiramo solistički. "KIM" je grupa od deset solista! Svako ima svoj udeo, niko nije glavni i svi su glavni.

Ja komponujem i aranžiram, ali ne smatram zbog toga da sam ja šef.

Kire Mitrev (foto: Dragan Vidanović)

- Sve stavljaš u funkciju dobre muzike?

- Najvažnije mi je kakav utisak moja muzika izaziva kod slušalaca. Ja sam stvarno muzičar i samo to radim, ali sada je, na žalost, vreme imidža. Ljudi daleko više razmišljaju o svom imidžu, nego o kvalitetu muzike koju plasiraju.

To je na kraju velika kontra-usluga njima samima, jer imidž se ne može čitavog života kreirati i držati.

Jer uvek će doći neko ko je luđi, otkačeniji, ko će biti u stanju da napravi još veću glupost da bi bio zapaženiji. 

Međutim, ako se baviš muzikom, onda moraš maksimum vremena njoj i da posvetiš.

Tako ja razmišljam i zato su nam u početku dosta zamerali na pojavi, nastupu. Naša publika dosta gleda, mada ima i onih koji slušaju muziku.

- Takav ukus je godinama kreiran i sada je teško od toga pobeći.

- Jeste, a i oni urednici koji muziku puštaju izgleda da nisu potpuno svesni koliko baš oni kreiraju ukus mladih. Ja jesam za sve nove stilove, ali da se objasni i da se kaže - ovo je moderno, a ovo muzički vredno.

Jer, to je velika razlika.

U svetu se stvari dosta razgraničavaju. Umetnost ima i svoju materijalnu vrednost.

Recimo, džez ploča u svetu košta 3-4 puta više od ploče komercijalne muzike.

Već se samim tim pravi klasifikacija. Tačno se zna da je jedan Džordž Benson, a da je sto hiljada onih pevača koji pevaju laku, kantri muziku.

A kod nas postoji obrnuto pravilo.





Sve što je kvalitetno, to ostaje



- Znači, i materijalno loše prolazite s muzikom?

- Jako loše. Sve grupe imaju neku svoju publiku, jer imaju veći staž od nas, a našu muziku najviše sluša neka intelektualna publika, ali ona ne kupuje ploče, jer su to ljudi opsednuti drugim stvarima, svojom karijerom, samim sobom.

Publika koja danas kupuje ploče uglavnom su dečaci i devojčice od 12 do 15 godina, deca koja još uvek vole taj težak rock, heavy metal, zbog te neke snage koja je svojstvena njihovom mladalačkom dobu i to je normalno, jer je ta muzika najsličnija njima.

- Ali i heavy metal je kupljena muzika, možda ne baš uvek najsretnijeg kvaliteta?

- Mi dosta kupujemo zapadne stilove, ali samo one koje možemo da kupimo. A možemo da kupimo samo te jeftine stilove, punk, heavy metal, lagane, koji ne traže nikakvu stručnost, nego samo malo muzičkih egzibicija.

Ali, stil disko muzike, na primer, za koji neki ljudi kod nas kažu: "a, to kod nas nije ni došlo", baš za taj disko stil potrebno je veliko muzičko znanje i sviračko i aranžersko!

Zato niko kod nas nije ni svirao disko muziku.

Evo, mi smo na neki način jedina grupa u zemlji koja svira disko muziku sa elementima džeza i rocka.

Ali, nismo strogo nigde, ni u disko muzici, ni u džezu, ni u rocku, nego u svojoj viziji muzike.

Sviramo progresivno, kako se to inače radi u svetu.

Jer, vidi ti sad na primer "Chicago" ili "Blood, Sweat & Tears", kada ih nakon deset godina slušaš - moderni su. Zato što je to kvalitetna muzika. Sve što je kvalitetno, to ostaje.

- Zaključujem: biti ili ostati?

- Želim da napravim svoju produkciju. "KIM" će sada početi da sarađuje sa pevačima koji imaju izuzetne kvalitete. Već smo stupili u kontakt sa Ditkom Haberl, Dadom Topićem, Brankom Blaće, Dušanom Prelevićem, Zdenkom Kovačiček, Biserom Veletanlić.

Ima izuzetnih pevača koji nemaju tim, pa ne mogu da pokažu svoje mogućnosti, a to je prava šteta.

Pokušaćemo da saradujemo sa svim muzičarima koji vrede i koji imaju šta da kažu u muzici, jer ako nas više radi dobru muziku, biće to dobro i za publiku.

Razgovarao: Branislav Peterman, obrada: Yugopapir (Rock 82, jul 1982.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)