Branislav Brajan Rašić, rock fotograf: Kako je izgledala Rašina 1983. godina!


Pre 30 godina, pripremajući svoj velikoformatni godišnjak 1983, magazin Rock je zamolio svog stalnog londonskog saradnika, foto-reportera Branislava Rašića, da napravi lični izbor fotosa koje smatra za najinteresantnije iz protekle sezone. Naravno da je istovremeno angažovan i drugi deo tandema "Saša i Raša" - Svetislav Stojanović, koji je ispod svake fotografije napisao kraći komentar. Bila je to sjajna godina za sve traženijeg Rašu - ne samo da je dobio prve ozbiljnije pare za  naručeni "meksički" foto-sešn sa grupom Genesis, već je uspeo i da lično intervjuiše svog idola iz mladosti, Erica Burdona, pevača grupe "The Animals", koja se baš u to vreme ponovo okupljala...


The Police: Godina 1983. je obeležena i ponovnim uspehom trija The Police. Hit album "Synnchronicity" (čak 16 nedelja na vrhu američke parade LP ploča!) bio je samo uvertira za seriju singlova i planetarnu turneju. Pored zajedničke delatnosti, materijalizovali su se i individualni poduhvati svih članova, nastali u periodu grupne neaktivnosti. Gitarista Endi Samers objavio je knjigu fotografija "Throb" i najavljuje nekoliko filmskih poduhvata. Bubnjar Stjuart Kopeland je komponovao muziku za Kopolin film "Rumble Fish" i snimio svoj kratkometražni eksperiment "So What". Normalno, najuposleniji je bio Lice i Glas postave - Sting. Pored uloge u ekranizaciji Herbertove epohalne naučno-fantastične "Dine", sprema se u finansiranje (verovatno i glumljenje) filmskog tumačenja Pikovog romana "Gormenghast", čija je prava lično otkupio. Ima li načina stati Policiji na put?


Kim Wilde: Ko to ne voli Kim Wilde? Raša tvrdi da je (u prirodi) najlepša od svih žena na koje je dizao objektiv. Fotografija koju gledate (gore levo) rezultat je specijalnog akreditovanja švajcarskog magazina "Pop Rocky" (na slici pored: Raša i Kim u pauzi foto-sešna - prim.)

Elvis Costello je najcenjeniji kompozitor savremene engleske scene. Taj ugled malo može opravdati komercijalnim uspehom poslednjih godina. Incidentalno je, eto tako, prošlog leta dospeo na top-liste, čekajući novi ugovor. Naime, objavio je singl "Pilule i sapun" pod imenom (odnosno pseudonimom) The Impostor. Dokaz da ironija nema granica - ta pesma postaje njegov hit karijere! Pošto je rešio pravne zavrzlame, snima i publikuje divan album "Punch The Clock" i jednu krasnu pesmu koja takođe prerasta u hit "Svaki dan pišem knjigu".

Eddy Grant je povratnik među pop zvezde: davnih šezdesetih predvodio je grupu Equals, da bi već deo sedme decenije proveo u "izgnanstvu" od masovne naklonosti, izuzev da mu je "Živeti na liniji fronta" privremeno pružio ukus utehe 1979. godine. Objavljivanje albuma "Killer On The Rampage" označio je njegov potpuni povratak u arenu uspeha, noseći hitove poput "Ne želim da plešem", "Naelektrisana avenija" i "Ratna partija". To je tek mali deo talenta koji eksplodira u koncertnom ritualu.

Peter Gabriel se prošle godine oglasio albumom "Svira uživo" ("Plays Live"), koji je podržao letnjim spektaklom na jednom fudbalskom stadionu i ranojesenskim nastupima u dvoranama...

... S druge strane, band čiji je on bivši pevač, Genesis, ne posustaje u uspešnom delanju: novi LP "Genesis" predstavlja izvesno iznenađenje, jer se čini kako je pevač i bubnjar Fil Kolins preuzeo kreativnu kontrolu u svoje ruke.

Ovde je više prizvuka njegovog solo-rada (naročito žestoke ritam-baze) negoli tradicionalne melodijske kompleksnosti. U svakom slučaju, to im je omogućilo najveći hit u karijeri ("Mama"). Priložena fotografija nastala je na specijalnom sešnu (organizovanom na zahtev švajcarskog magazina "Pop Rocky", koji su angažovali Rašu za posao) prilikom snimanja video-spota za naredni singl "Ilegalni doseljenici". 

Uspon grupe Kajagoogoo je dobro dokumentovan, jedino treba podsetiti na razlaz, odnosno odstupanje Limala iz Kaja redova. Njega je zamenio basista i lepotan Nik Begs (na slici gore desno).

Slavna irska grupa Thin Lizzy je prestala sa radom posle 13 godina uspešne karijere. Njihovo oproštajno izdanje je kolekcija (na duplom albumu) koncertnih snimaka, jednostavno naslovljena "Thin Lizzy Live". I sami se možete uveriti da Fil Lajnot (gore desno) još zrači volju.

Iz hibernacije vremena isplivao je i Džimi Pejdž, gitarista-enigma još uvek popularnih Led Zeppelina. Nastupio je prvi put od 1980. godine na sceni pored Erika Kleptona, Džefa Beka, Bila Vajmena, Stivija Vinvuda i Čarlija Votsa (da manje poznate ne nabrajamo!) u korist fondova Princa Čarlsa za borbu protiv multiple skleroze. Učesnici su odviše uživali da bi se tek tako završilo muzičko druženje i preselili su ceo šou u Ameriku, gde im se priključio i najcenjeniji glas sedme decenije - Pol Rodžers, bivši pevač grupa Free i Bad Company.

Iako uspeh američke konceptualne umetnice Lori Anderson ne pripada 1983. godini, verovatno je iznenađenje decenije. Kvalifikovala se za ovaj foto-dokument jer je tek prošlog februara predstavila celokupno (gigantskih 6 sati trajanja) delo "Sjedinjene Države I-IV" ("United States I-IV"), iz koga potiču hit "O Superman" i album "Big Science". 

Na polju hevy-metal delovanja, Riči Blekmor ostaje (bez obzira na ozbiljne krajnosti) u sećanju kao jedan od onih koji su činili Deep Purple. Neko ga voli i kao šefa sastava Rainbow. Ruku na srce, domovina ga je prilično zapostavila. Evropa mu uvek nudi tezgu, veliki je u Americi, najpopularniji je u Japanu. Fotografija je načinjena specijalno za japanski časopis "In Rock", Raša nije ulazio u detalje: ima li Riči pravu kosu, ili je to samo perika? 

Šta je sudbina: dok se Genesis menjaju, Marillion crpe glavnu inspiraciju iz ranijeg perioda slavnije grupe (s Gebrijelom na čelu) i imaju uspeha. Koliko je lako povući muzičku paralelu (na Marillion debi-albumu "Script For A Jester's Tear) toliko su uočljivi i teatralni elementi na nastupima. Pevač Fish (avgustovska naslovna strana Rocka) je našminkan i koristi se raznim štosovima da naglasi tekstualne poente (na način koji je upražnjavao i Gebrijel), kao, na primer, žvakanje cveća! Ovaj vegetarijanac, telesnih proporcija džina, bezopasan je izvan pozornice. U to smo se uverili. 

Prošlo je mnogo meseci od kako je Blondie poslednji put bila na top-listi. Tišina je padala i do nedavno se baš ništa nije čulo. Zahvaljujući filmu "Videodrom", u kome Debi Heri ima jednu zapaženu ulogu, dojučerašnja platinasta pop-diva došla je u London. Za vreme veoma kratke posete glavnom gradu Britanije, našla je koji minut za poziranje. 
Protekla godina, bez većih sumnji, pripala je Dejvidu Bouviju: za petama uspešnog albuma "Zaigrajmo" ("Let's Dance"), s koga je poteklo tri hit-singla (naslovna numera, "Kineskinja" i "Moderna ljubav") i sjajni video EP, prvi put je u pet godina stupio na koncertne pozornice sveta. Kao da sve to nije bilo dovoljno: premijeru je doživeo i film "Srećan Božić, gospodine Lorens", režisera Nagise Ošime (poznatog po kontroverznom "Carstvu čula"), u kome Dejvid ima jednu od glavnih uloga. Najnovije vesti o njegovim aktivnostima govore da se sprema za ulogu Abrahama Linkolna u mamutskoj produkciji "Građanski ratovi". Nedavno je objavljen i album "Ziggy Live", dokument turneje iz 1973. godine, na kojoj je izjavio da se penzioniše od koncertnog podijuma. Koja ironija. 

Napisao: Svetislav Saša Stojanović (Rock, decembar 1983)

1966. razišla se originalna postava The Animals. Ovog proleća ta petorica ponovo su zajedno, spremna da nam opet ponude dobar rhythm'n'blues. Sedamnaest godina kasnije, Branislav Rašić ulovio je svog idola iz mladosti, Erica Burdona. Sve je tu, u slici i reči.

Priča koja je pred vama zaista je neobična. Pre nego što se išta zvanično znalo o ponovnom okupljanju The Animals, slučajno sam čuo da Eric Burdon drži koncerte u malom jazz-klubu The Canteen. Od šest večeri njegovog nastupanja, pet sam proveo tamo. Svirka je bila izvrsna. a Eric nenadmašan. U bandu sastavljenom od prijatelja, izmedu ostalih bili su Zoot Money za klavirom i Mel Collins sa saksofonom. 

Susret za pamćenje: Eric i Raša
Koncerti su nazvani Eric Burdon peva blues, a na repertoaru su se našle i stare numere grupe Animals, među kojima i »House Of The Rising Sun«. U publici, uočeni su Van Morrison, Jimmy Page i mnogi drugi. Eric je rado pristao na intervju, i našli smo se u njegovoj kući. Pošto smo odgledali snimak poslednjeg prošlogodišnjeg Burdonovog nastupa u SR Nemačkoj i popušili par komada, počeli smo da kopamo po starim dobrim vremenima. 

Obzirom da su počeci i raspad prvobitne postave Animals dobro poznati, pređimo odmah na »američko razdoblje«, u kome su postojali Eric Burdon And The New Animals.

- Bilo je to ludo vreme i zaista smo se dobro zabavljali, i ja i ceo band. Ime smo zadržali, jer su to iz kompanije tražili. Mislim da su ti drugi Animals sa Barry Jenkinsom, Vic Briggsom, John Weiderom i Andy Summersom bili stvarno dobar band. Napravili smo neke dobre stvari koje su bile veliki hitovi u Americi: »Help Me Girl, »San Franciscian Nights«, »Sky Pilot«... 

Sa ljudima iz Engleske izgubio sam sve veze, jer mi je tamo išlo dobro. Život je bio drugačiji, više stvari se dešavalo i to sam pokušao da izrazim svojom muzikom, koja ovde u Engleskoj i nije baš mnogo značila«.

Popričali smo i o saradnji s War i blues pevačem Jimmy Witherspoonom, da bi došli do 1972. i godina u kojima se o Ericu nije puno znalo.

- Da, 1972. sam se oženio i iz Los Angelesa preselio u Palm Desert u Californiji, pokušavajući da živim bračnim životom. Imam ćerku. Uživao sam u pustinji i pesku oko sebe, slikao, ponešto pisao i pušio travu u ogromnim količinama. Radio sam sa par grupa, ali bez većeg uspeha. Zaista nisam bio suviše ozbiljan u vezi muzike u to vreme. Ustvari, nikad nisam bio suviše ozbiljan.

- Radio si više iz zabave?

- Ne uvek iz zabave. Voleo bih da je tako, ali ponekad je to više težak posao, nego zezanje. Znaš,  business nije bio nimalo zabavan po mene. Samo nastupanje je OK. Više od pola je zezanje, ali onda dođeš do stupnja kada se upitaš da li si u stanju da nastupaš. Tada to više nije nimalo zabavno. 

Eric je počeo da mi objašnjava kako je od početka imao razne sukobe s diskografskim kućama, te ga je to mnogo ometalo u razvoju karijere.

- Bio sam ukopan u mestu sve do 1974, kada sam potpisao za Capitol Records. Tražili su ploču odmah, no meni je naravno trebalo vremena da pišem i uradim album. Bez mog znanja pustili su ilegalan, piratski LP »Stop«. Prirodno, ja sam ih onda tužio da zaustavim prodaju. To je bila već treća kompanija s kojom sam imao problema. 

Sledeće dve bile su MGM u Americi i Polydor u Nemačkoj. Sa pet kompanija protiv sebe, izgledalo mi je kao da cela stvar tone sve više. Došao sam u položaj da radim koncerte kako bih preživeo. Prestao sam da snimam ploče, osim nešto malo u Evropi.


- Mnogi od tvojih albuma teško mogu da se nabave u Britaniji.

- To je bila moja želja. Hteo sam da radim i da snimam, ali ploče nisam hteo da izdajem nigde sem u Nemačkoj. Ovde sam uvek bio zajeban u businessu, tako da nisam ništa ni pokušavao. Ne bih ništa ni postigao.

- U Engleskoj nisi nastupao čitavih deset godina. Koji je razlog za to?

- Čini mi se da nije u pitanju jedan, već više razloga. Pre svega, nisam želeo da budem ovde u vreme sedamdesetih, jer sam smatrao da za mene i meni slične ovde nema mesta. Zatim, bio sam na crnoj listi koja je u to vreme postojala. Više razloga ima, zaista.
The Animals, 1983: Nastup u londonskoj klupskoj instituciji "Marquee"

- Crna lista?

- Da, kažem ti, imao sam sukobe sa diskografskim kućama. Stvorio sam sebi neprijatelje.

- Jednom si rekao da nisi dobio ni novčić od »House Of The Rising Sun«. Ima li to nekakve veze?

- To je činjenica, ali nije razlog. Možda sam suviše paranoičan, ali čini mi se da ako imaš problema sa više disko-kuća, ako ne možeš da dobiješ ugovor a zna se da si dovoljno dobar da ga imaš, i sve to traje četiri-pet godina ili duže, onda moraš da se zamisliš, zar ne?

- Prethodni povratak u Evropu odveo te je u SR Nemačku.

- 1977. došao je razvod od žene, i zahvaljujući surovosti kalifornijskog zakona o razvodu, veoma se nepovoljno odrazio na mene. Nisam imao želju da se vratim u Englesku, tako da sam otišao u Nemačku. Radio sam turneju sa Udo Lindbergom, kao njegov gost. Nije bilo naporno, a lova je bila dobra. Turneja je bila tako uspešna da smo uradili još jednu. 

Posle toga sam radio samostalno, s njegovim bandom. Napravili smo i jedan LP koji je izašao samo u Nemačkoj. Zatim sam uradio album s Bobby Tensionom, engleskim session-muzičarem - »Dance Dance«. 1979. vratio sam se u Ameriku, da bih naredne godine sakupio grupu s kojom sam bio na turneji po Australiji, a zatim po Nemačkoj. Tamo sam glumio u filmu »Comeback«, da bi ponovo otišao u Ameriku i radio turneju. Krajem prošle godine napustio sam Californiju i došao u Englesku.

- Ozbiljnije ćeš se baviti filmom?

U razgovoru sa Rašom: E. Burdon
- Voleo bih, ali zaista do sada nisam uradio ništa ozbiljno. Nastupao sam u nekoliko filmova, glumio u tom »Comeback« koji nije bio ništa naročito. U Los Angelesu uradio sam za TV »The Eleventh Victim« i u njemu mi se dopada dijalog. Taj mi je drag. Voleo bih da radim, ali se do sada ništa značajno nije dogodilo. Možda bude nešto.

- Sada kad si se posle toliko godina vratio na Ostrvo, očekuješ li bolje dane?

- Gore sigurno ne može biti. Ustvari, razlozi povratka su ekonomske prirode, a i stanje u porodici. Ovde su mi roditelji, a i ćerku mogu češće da viđam. Zapravo, uvek sam znao da ću se vratiti u Evropu i tu provesti ostatak života.

- Posle raspada prvobitne postave The Animals, radili ste zajedno dva puta...

- Da, 1968. za Božić smo svirali u Njukaslu i 1976. snimili samo album. (»Before We Were So Rudely Interrupted«, licencno objavljen i u Jugoslaviji -  prim.)

- Priča se da postoji mogućnost da se ponovo okupite?

- Možda, ne znam. Sada kada sam ponovo ovde, više se viđam s momcima iz grupe. Mislim da bi sa Alanom bilo u redu, tu je i Chas... ne znam, moguće je. U svakom slučaju, ideja mi se dopada.

- Jedne od večeri u The Canteen, među posetiocima bili su i Chas i Alan. Kao i svi, očekivao sam da ti se pridruže. Nažalost, nisu.

- Zaista ne znam zašto nisu. Verovatno ih nisam pogodio gde treba. Čudno.


To je prvi deo priče. Naime, intervju sa Ericom urađen je neposredno pre senzacionalne vesti - Animals su opet zajedno, i to u prvobitnoj postavi! Dobio sam poziv za press-konferenciju. Alan Price, Chas Chandler, Hilton Valentine i John Steele veoma su zadovoljni ponovnim okupljanjem, i raduju se svetskoj turneji. Naravno, g. Burdon duguje mi još neke odgovore.

Plakat "Reunion" turneje
- Veruj da nisam mogao ništa da ti kažem, jer sve je bilo u velikoj tajnosti, i ustvari nije se znalo ništa konačno do pre nekoliko dana. Bili smo u studiju i vežbali, da vidimo kako će ići. Čini se da je OK. Zadovoljni smo.

- Čija je zamisao o okupljanju?

- Ideja je potekla od Rod Wainberga, menadžera. Kada mi je to rekao, mislio sam da se zeza. Međutim, pošto sam razgovarao s ostalim ljudima iz grupe, shvatio sam da su svi ozbiljni. Pomislio sam, ako su svi za to - vredi probati. Lično, ja još uvek nisam sve prihvatio suviše ozbiljno. Ne mogu biti suviše ozbiljan u vezi bilo čega. Sve je to samo r'n'r.

- Šta ćete sada svirati? Misliš li možda da je trenutno stanje u rocku pogodno za band kao što ste vi?

- Nećemo ići daleko od onoga što smo nekad radili, jer želim da radim ono što volim. No, zaista ne mogu ništa tačno reći. Ovo što se sada dešava daleko je od mog ličnog života i karijere. To je r'n'r teatar, i tako moram sve i da prihvatim. Postavljam se u ulogu reditelja, dok neko kao Alan u određenim stvarima ne preuzme to na sebe, i onda on postane reditelj. Ili Chas... Kao u filmu, svako režira na svoj način.

- Misliš li da ćete moći da uspete?

- Svi pričaju o nekom revivalu i rock and rollu, no niko ništa ne čini. Ako smo mi ti koji mogu nešto da urade, biću srećan. Trudićemo se da pokažemo klincima šta su koreni rock’n'rolla i kako je to nekad bilo. Možda ćemo i dati nadahnuće nekima. Mislim da dugujemo ljudima dosta. »House Of The Rising Sun« toliko se puta vraćala na top-listu, a niko je nije gurao. Tu smo da pružimo dobru muziku i zabavu.

- Čuo sam da ćete na turneji snimiti film.

Pre 30 godina: The Animals
najavljuju turneju 
- Da, bila bi šteta da to ne ovekovečimo. Verovatno će biti i live album. Radimo i studijski LP.

- Koliko će turneja trajati?

- Tri meseca, i radimo ceo svet. Menadžeri pominju i Rusiju, sumnjam u to. Počinjemo u julu u Americi.

- A posle turneje, ostajete li zajedno?

- Čisto sumnjam. Ovo je kao neki poduhvat posle koga ćemo se slatko nasmejati i imati lepe uspomene. Posle će svako na svoju stranu. Voleo bih možda ponovo da giumim, ili da radim video.

- Šta se dešava s tvojim sopstvenim bandom?

- Sve ovo još uvek nije zaustavilo ono što sam radio i radim. Sastavio sam odličnu grupu od starih prijatelja, i pre nego što Animals krenu po svetu, imam turneju po Nemačkoj i Švajcarskoj.

- Nekada si bio pijandura, zatim narkos. Kako sada stoje stvari, kakav će biti image The Animals?

- Trudim se da ostanem dalje od alkohola, jer smatram da svetska turneja mora da se radi ozbiljno. Niko od nas više fizički ne bi mogao da izdrži onakav život i mislim da bi lagali sami sebe ako bi mislili drugačije. Ovo nije ništa novo za mene. Već dugo vremena ne razmišljam da rock znači uništavati hotele i izbacivati televizore kroz prozor, jer ja živim u tim hotelima i vraćam se u njih, to je moj dom u kome želim mir i tišinu. Ne može biti kao što je bilo.

Razgovarao: Branislav Rašić (Džuboks, maj 1983)




Sve fotografije: © Branislav Rašić



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)