Avgust 1979: Beogradski rok ansambl Suncokret
promenio je stil. Ranije interpretatori melodija inspirisanih folklorom, krenuli su početkom godine novim pravcem - ka čistom
roku. Četvorica mladića sa vokalnom solistkinjom Snežanom
Jandrlić, u okviru programa beogradskog Doma omladine, imali su
nedavno premijeru "Dlakavog čuda".
Pošto je Snežana
jedna od retkih ženskih interpretatora rok muzike, upitali smo je
kako se oseća sada kada Suncokret svira pravi rok.
- Kao klinac koji prvi put počinje da
radi ono što voli. U svaki nastup unosim sve emocije, kompletnu
sebe. Volim da pevajući nestajem, da osetim ono čudesno, neopisivo
stanje kada nekoliko hiljada ljudi s tobom peva, viče, uživa i
pokazuje svetu da postoje. Ako ne mogu muziku da osetim u kičmi, ne
mogu ni da je interpretiram.
• Na sceni izgledaš veoma
temperamentno. Da li si uvek takva?
- Da, baš takva. Puna sam energije.
Ništa od onoga kroz šta sam prošla nije mi bilo teško. Mislim da
mi rok pruža pravo zadovoljstvo pražnjenja. Posle svakog koncerta
osećam se isceđena, ali opuštena,
• Prvi dodir sa scenom imala si u
mjuziklu "Isus Hristos" u Ateljeu 212. Kako si se osećala
u to vreme i koliko si se promenila od tada?
- Kako bi se osećala jedna devojčica
od šesnaest godina kada uđe u pozorište, pa je zaslepe sve one
lepote proba, scenografije, upoznavanje sa poznatim ličnostima,
komplimenti i slične stvari, pa pomisli kako je sve divno, lepo i
krasno i da ti ljudi znaju kako treba živeti.
Dobila sam tada mnogo
pozorišnih ponuda, ali moja mama Darija, na koju sam se tada mnogo ljutila, a kojoj sam sada
zahvalna, nije mi dozvolila da pođem tim putem.
Kasnije je nastao
Suncokret i vremenom, što sam više radila, postala sam svesna i
druge strane medalje. Sada umem da razmišljam. Znam šta hoću i
imam stabilne momke koji nikud ne žure.
• U javnosti se obično ništa ne zna
o toj drugoj strani medalje. Reci nešto o tome.
- Posle pet godina bavljenja rok
muzikom ja nemam nikakav status. Nemam socijalno osiguranje, ne
priznaje mi se radni staž, a o priznanju društva da ne govorimo.
Taj status ne uživa niko ko se bavi muzikom, bilo koje vrste (rok,
zabavna ili narodna).
Rokeri su u najgorem položaju jer najmanje
zarađuju.
Zna se u javnosti koliko je dobrih interpretatora rok
muzike otišlo u "zabavnjake", jer im je dosadilo da svaki dan jedu viršle. Takvih
slučajeva će biti sve više i više jer ljudi moraju od nečega da
žive.
Ljudi koji se bave rokom su uglavnom entuzijasti, ali kako
godine prolaze čovek shvati da je žrtvovao mnoge stvari i da se
drugi već nalaze na pijedastalu, dok on gleda kako da preživi.
• Da li je bilo pokušaja da
poboljšate ovaj položaj?
- Na BOOM festivalu i Beogradskom
proleću izneti su neki predlozi da se osnuje rok udruženje u koje
bi ulazile vođe rok grupa. Preko tog udruženja rok muzičari bi
dobili status kao i svi radni ljudi Jugoslavije.
Ali, prethodno
moramo da raščistimo s mnogim stvarima.
Javna je stvar da fudbaleri
tokom čitave svoje karijere gledaju gde će da se prodaju, a
tinejdžeri ne shvataju da je ista stvar i sa rokerima. Zato sam i
ispričala sve ovo.
Mladima je potrebna istina.
Dosta je foliranja i šarenih laža. Neka saznaju sve i vide sve.
Možda ću morati da odem
• Kako ti izlaziš na kraj sa
egzistencijalnim problemima?
- Ja sam od onih koji ne bi mogli da se
bave rok muzikom da nemaju mamu i tatu koji im daju klopu i krevet. A
mama i tata kao i sve mame i tate. Hteli bi da im dete završi nešto
jer su svesni da je to što radim gubljenje vremena i da od toga neću
imati nikakve koristi.
• Ti si među malobrojnima koji
studiraju arapski jezik. Zašto si izabrala baš to?
- Prvo sam studirala prava, ali sam
brzo shvatila da pravo nije nauka za mene, niti sam ja za nju. Da ne
bih umrla u tridesetoj, opredelila sam se za arapski. Maznuću lovu
nekom šeiku da bih mogla da se bavim rok
muzikom.
Šalim se, naravno, ali u svakoj šali ima zbilje. Ukoliko
ovakvo stanje u domaćoj rok muzici potraje, možda ću morati da
odem.
• Kad ne pevaš šta voliš da radiš?
- Volim da putujem. Kad god mogu,
odletim preko granice. Ima u tim putovanjima nečeg divnog. Osećam
se slobodna, upoznajem nove interesantne ljude. Na putovanjima uvek
bolje doživljavam život. Rađaju mi se nove ideje koje mogu biti
korisne i za grupu.
• Znači opet muzika? Ništa ne može
da te udalji od nje?
- Ako te muzika uhvati, drži te celog
života. Nešto od čega ne možeš pobeći, niti te išta može
udaljiti od nje, jer ona je uvek u tebi.
Razgovarala: Ljiljana Petrović
(Zdravo!, 1979.)
