Miodrag Petrović Čkalja, supruga Dragica i unuke Jovana i Milena: Deda piše za peticu (1981)

Februar 1981:Odmara se, uživa u dokolici penzije, zabavlja se s unukama i ponekad napiše neki tekst za svoj nastup na estradi. »Trebalo bi da piše sistematski, jer on to zaista ume«, kaže Dragica, a njen suprug Čkalja odmahuje rukom: »Pa da me kritika seče, kao što me je uporno sasecala kad god sam igrao na televiziji!«

On je skeptičan i preosetljiv, ona — vedra i spokojna, a oboje zajedno - okrenuti unukama, sinu i snaji i svojoj porodičnoj sreći...

Odavno je rečeno: Čkalja je fenomen svoje vrste - i to jugoslovenski.

Miodrag Petrović Čkalja: Sudbina na ceduljici

Avgust 1967: Dovoljno je reći - Čkalja. Između dvadeset milijuna Jugoslavena, zna se da je to baš i upravo Miodrag Petrović.

Između nekoliko stotina Miodraga Petrovića u Beogradu i u Srbiji opet se zna da je to baš i upravo on.

Pogriješiti se ne može.

Jer nema zabune u tome tko je najpopularnije lice koje se pojavljuje na malom ekranu, u kazalištu, na estradnim podijima, komičar koji može nasmijati i sedam brda ...

Kad bi vam netko rekao, dok ovako sjedite u toploj prostoriji nasuprot Miodragu Petroviću Čkalji, da je rođen 1. aprila 1924. godine, ne biste mu vjerovali.

Mirko Sandić '72: Šta danas radi nekada najbolji vaterpolista - čovek sa najvećim srcem na svetu?

Januar 1972: Njega je nepotrebno da predstavljamo.

Dovoljno je samo da pomenemo njegovo ime - Mirko Sandić, pa da svi, čak i oni van granica naše zemlje, znaju da je reč o jednom od najboljih vaterpolista sveta, već petnaestak godina nezamenljivom prvotimcu beogradskog Partizana (četvorostrukog šampiona Evrope), o dobroćudnom kršnom deliji, visokom tačno dva metra i teškim 110 kilograma, asu koji je pre tri meseca, na Mediteranskim igrama u Izmiru, postavio redak i značajan jubilej:

Odigrao je u dresu s državnim grbom dvestotu utakmicu!

Razgovor smo vodili u JAT-u, gde već više od godinu dana Sandić radi kao referent prodaje...

Nikica Marinović i Mirko Sandić: Susret najlepše Jugoslovenke i našeg najpopularnijeg vaterpoliste

April 1967 / Šta su rekli jedno drugom - Nikica Marinović i Mirko Sandić: Do susreta je došlo u redakciji Tempa.

Mis Jugoslavije, plavokosa Dubrovčanka Nikica Marinović i vaterpolista Mirko Sandić upoznali su se stiskom ruku, ne izgovarajući svoja prezimena.

Osmehnuli su se jedno drugom i Sandić je rekao: "Lepši ste nego na fotografijama!"

Mirko Sandić, sportski superstar: Partizanovom "sidrašu" najdraže su osvojene olimpijske medalje

Bio je jedan od najvećih domaćih i svetskih sportista. Planirao je da se posle aktivnog bavljenja vaterpolom posveti novinarstvu. Ipak, na kraju je odabrao porodični život i privatnost.

Tako je jugoslovenska javnost još krajem sedamdesetih počela da zaboravlja svog sportskog Supermena, baš kao što su se ovdašnje novinske redakcije olako lišile usluga jedinog domaćeg Klarka Kenta...

Sledi izbor članaka iz domaće sportske, omladinske i porodične štampe, koji svedoče o fenomenu popularnosti Mirka Sandića: prvi je Mirkov kraći tekst za stalnu Tempovu rubriku početkom sedamdesetih ("Kako sam počeo").

Zatim, verovatno prvo pominjanje činjenice koja će ga pratiti kroz ceo život - njegovo "najveće srce na svetu" u okviru priče "Šta kažu instrumenti o našim vrhunskim sportistima" (Tempo, jul 1968.)

Priča o Dubrovačkim trubadurima (3/3): Momci, ova je dobra za Euroviziju! Ta ide u London!

Dvadeset i petog veljače 1968. u Skoplju se birala pjesma koja će zastupati Jugoslaviju na natjecanju za Veliku nagradu Eurovizije, u Londonu 6. travnja. Premoćnim brojem glasova stručni žiri je izabrao kompoziciju »Jedan dan« Đele Jusića, koju je izveo ansambl »Dubrovački trubaduri«.

Nakon proglašenja odluke kasno uvečer na kraju TV programa, na dubrovačkom Stradunu je zavladalo slavlje. Dubrovčani su izašli na ulicu da proslave uspjeh svojih miljenika, kojima je ovo, nakon lanjske nagrade u Splitu za melodiju »Luda mladost«, drugi veliki pothvat.

Ljubitelji zabavne muzike s jednodušnom simpatijom podržavaju šest mladih Dubrovčana i ne kriju optimizam u pogledu njihovog dobrog plasmana. 

Priča o Dubrovačkim trubadurima (2/3): Beogradska publika primila nas je s velikim oduševljenjem

Dvadeset i petog veljače 1968. u Skoplju se birala pjesma koja će zastupati Jugoslaviju na natjecanju za Veliku nagradu Eurovizije, u Londonu 6. travnja. Premoćnim brojem glasova stručni žiri je izabrao kompoziciju »Jedan dan« Đele Jusića, koju je izveo ansambl »Dubrovački trubaduri«.

Nakon proglašenja odluke kasno uvečer na kraju TV programa, na dubrovačkom Stradunu je zavladalo slavlje. Dubrovčani su izašli na ulicu da proslave uspjeh svojih miljenika, kojima je ovo, nakon lanjske nagrade u Splitu za melodiju »Luda mladost«, drugi veliki pothvat.

Ljubitelji zabavne muzike s jednodušnom simpatijom podržavaju šest mladih Dubrovčana i ne kriju optimizam u pogledu njihovog dobrog plasmana.

Priča o Dubrovačkim trubadurima (1/3): "Đelo, komponiraj neku pjesmu samo za nas... "

Dvadeset i petog veljače 1968. u Skoplju se birala pjesma koja će zastupati Jugoslaviju na natjecanju za Veliku nagradu Eurovizije, u Londonu 6. travnja. Premoćnim brojem glasova stručni žiri je izabrao kompoziciju »Jedan dan« Đele Jusića, koju je izveo ansambl »Dubrovački trubaduri«.

Nakon proglašenja odluke kasno uvečer na kraju TV programa, na dubrovačkom Stradunu je zavladalo slavlje. Dubrovčani su izašli na ulicu da proslave uspjeh svojih miljenika, kojima je ovo, nakon lanjske nagrade u Splitu za melodiju »Luda mladost«, drugi veliki pothvat.

Ljubitelji zabavne muzike s jednodušnom simpatijom podržavaju šest mladih Dubrovčana i ne kriju optimizam u pogledu njihovog dobrog plasmana.

Arsen Diklić i Lordan Zafranović, "Deca Kozare": Glavni lik - devojčica kroz čije će se doživljaje sve videti

April 1986: Ovih dana navršit će se deset godina otkako je književnik Arsen Diklić bio gost u Studijevu serijalu Intervju pred ogledalom.

Pažnju jugoslavenske javnosti plijenili su u to vrijeme izuzetni filmovi i serije Zimovanje u Jakobsfeldu (nedavno smo vidjeli na TV) i Salaš u Malom Ritu — tandema Branko Bauer i Arsen Diklić.

Povod sadašnjem susretu s Diklićem jest film Djeca Kozare (radni naslov), u režiji Lordana Zafranovića. Zajedničko u sva ta tri filma jesu djeca u ratnom vihoru.

Sanda Langerholz, nenadmašna vladarica scene '68: Rođena u sasvim jugoslavenskoj familiji

Maj 1968: Zagreb, Bleiweissova 18, IV kat. Na vratima tablica: Miladinov. Ispod nje tablica: Langerholz.

- Pa treba biti Miladinov na prvom mjestu, kad su njih dvojica, odvratila je na moju primjedbu Sanda Langerholz.

Devet je prošlo i dvoipogodišnji Kiril već spava.

Njegov otac je u to vrijeme sigurno bio budan u švicarskom gradu Montreuxu, kao promatrač na tamošnjem festivalu.

Ljiljana Tica, predsednica Udruženja manekena grada Beograda: Muka živa sa mladićem iz Sarajeva

Jul 1982: Stalno pred očima javnosti, ispred reflektora, na pisti, u blještavim »tuđim« haljinama, maneken izaziva divljenje publike, pre svega mladih. 

Ali, manje je poznato da iza tog sjaja često stoji mukotrpan rad, kratkotrajna slava i neizvesna budućnost. 

Mnogi, začarani ovim primamljivim pozivom, nikada ne stignu do modne piste, a samo retki uspevaju da se probiju u sami vrh, kao naša sagovornica...

Branko Đurić Đuro '88: Tek se vratio iz Milana sa snimanja Kustinog filma, Bombaj štampa ima novu ploču

Ven, 1988: "Ja sam čovjek koji više živi od sjećanja, nego što razmišlja o budućnosti..."

Izgleda da se zaboravilo da je rokenrola bilo i kod nas, a jedna od tih pjesama je i »Mali motorin«."

"Evo Đure ponovo, ovog puta s »Bombaj štampom«. Đuro i »Bombaj štampa« snimili ploču. Na njoj devet pjesama. Neke brze, neke spore, neke znate, neke ne znate, a jedna od onih dobrih, starih... "

Vjerujemo da ne treba napominjati da gornji tekst pripada jednoj od trenutno najpopularnijih EPP-poruka. Branko Đurić, ili, kratko, jednostavno i prepoznatljivo - Đuro, ponovo je junak jednog od najgledanijih segmenata programa - TV reklama.

Miljenko Smoje: Neka Hajduk i Zvezda igraju svake nedelje, jedne nedelje u Splitu, druge u Beogradu

April 1976: U Splitu, gradu s dugom tradicijom, fudbal je odavno prevazišao pojam igre, pobede i dva boda.

U Splitu se u fudbalskim groznicama, hladnim ili toplim, uvek živi, a ako tih groznica nema - izmisle se.

Splitski hroničar, novinar, publicista, književnik, Miljenko Smoje piše televizijski scenario o Hajduku, o fudbalu u Splitu, kroz ove minule decenije, o tome koliko je to isprepleteno sa svakim drugim životom, sa svakom drugom stvari u tom gradu.

Sedam epizoda već je završeno, a biće ih, predviđa Smoje, i trinaest.

Branislav Pokrajac uoči Olimpijskih igara u Minhenu 1972: Želimo jednu od medalja, možda i zlatnu

Avgust 1972: Jednom prilikom smo poveli razgovor sa selektorom državnog tima Ivanom Snojem i trenerom reprezentacije Vladom Štenclom — o njihovim izabranicima, ovom današnjom generacijom rukometnih asova, rekli su nam:

— Ponosimo se njima! To je, sigurno, naša najbolja i najdarovitija reprezentativna garnitura, koja se svakim danom sve više dokazuje ne samo na sportskim borilištima, već i van njih.

Govoreći o svakom članu državnog tima pojedinačno: kakav je u privatnom životu, na radnom mestu, u školi ili na fakultetu, posebno su istakli Branislava Pokrajca, člana pančevačkog Dinama, koji je baš tih dana odbranio diplomski rad na Visokoj školi za fizičku kulturu u Beogradu — s desetkom!

OI Minhen '72: Zlatna medalja Mate Parlova / Kako se odlučujući meč pratio u kući porodice Parlov

Septembar 1972: Nije bio prošao ni minut borbe između Mate Parlova i Kubanca Karilja kad je Mira Parlov, majka našeg boksera, korpulentna žena dostojanstvena držanja sva usplahirena istrčala iz stana gde je bio uključen televizor.

— Ajme, ne mogu da gledam!

Baš u tom trenutku, u tom deliću sekunde, kad je njegova majka kročila u hodnik, Mate Parlov je zadao strašan kroše svom protivniku i Kubanac se naišao na podu.

— Aaaa, eno ga! — uzviknuo je iz sveg glasa Matin brat Ivica. — Mate, imaš ga!

— Na zemlji — bio je još više uzbuđen otac Mate Parlova — takođe Mate. — Ruuuka! Nađe ga na spavanju!

Olimpijske igre u Minhenu 1972: Kako su jugoslovenski sportisti u jednom danu osvojili 5 medalja...

Deseti septembar 1972. ostaće upisan zlatnim slovima u analima naših nastupa na olimpijskim igrama, to je najradosniji i najuspešniji dan "plavih", onih koji su nas reprezentovali u Minhenu, na jubilarnom skupu najboljih sportista sveta.

Jer nikada do tada, bez obzira što smo u Meksiku pre četiri godine osvojili više medalja, nije se dogodilo da se u razmaku od samo nekoliko časova pet jugoslovenskih reprezentativaca nađe — na pobedničkom postolju!

Zvonko Vujin, osvajač bronzane medalje u Meksiku, i jedan od naših najboljih boksera svih vremena, prvi je imao čast da se nađe među najboljima.

Đorđe Balašević u JNA: Ćerka mi se rodila pre četiri meseca, ali je za sada gledam samo na slikama

Maj 1981: Gotovo dа nemа mlаdog čovekа koji nije spontаno dаo oduškа mlаdаlаčkom zаnosu i bаr jedаnput zаpevаo iskrene, jednostаvne stihove njegove pesme "Računajte na nas".

Svojevrsne himne sаvremene generаcije devojаkа i mlаdićа širom zemlje. 

Svečаne pesme bez koje se ne može zаmisliti nijednа vojničkа аkаdemijа.

Đorđu Bаlаševiću, primernom vojniku i dobrom drugu, u kаsаrni "MARŠAL TITO" u Zаgrebu, preostаlo je još mesec dаnа vojnikovаnjа.

Poslednja YU omladinska radna akcija, Tuzla-Zvornik '88: Valjda neće opet neki rat da prekine radove

Avgust 1988: Brigadisti akcije "Omladinska pruga Tuzla—Zvornik" smješteni su u dva naselja: u Dubravama kraj Tuzle i Karakaju kraj Zvornika.

Odlučili smo se prvo uputiti u Karakaj.

Pokraj nas promiču kuće od ćerpiča, džamije i žene u šarenim dimijama...

Uvlačimo se sve dublje u Bosnu, nadomak Srbiji. Uz cestu hrpica ovaca, a u potoku klinci plivaju na auto-gumama. Na autobusnim stanicama slastičarnice, leblebdžinice i kavane primamljivih naziva: »Plava laguna«, »Uranak«.

Bekim Fehmiu: Moj najbolji prijatelj Bata Živojinović pomogao mi je da progovorim srpski (1967)

Jul 1967: Nedavno je održan filmski festival u Cannesu (Kan) i na njemu prikazan film Saše Petrovića »Skupljači perja«. I Bekim Fehmiu je bio tamo kao glavni junak filma.

Slučaj je htio da se šarmantna predsjednica žirija, inače poznata kao Shirley MacLaine (Širli Mek Lejn) često nalazila u društvu našeg Bekima i... foto-aparati su snimali, a dotad gotovo nepoznati glumac našao se u središtu pažnje.

Naravno, Bekimu je to dobro došlo. Počele su stizati ponude za snimanje novih filmova i svi su se čudili što već prije nisu zapazili Bekimove glumačke sposobnosti.

Plavi orkestar na koncertu u Bjelovaru 1985: Ne brinite, sve će biti puno, djeca su čisto poludjela

Septembar 1985: Nijedan sastav nije podigao toliko prašine prvim projektom kao što je to učinio Plavi orkestar svojim Soldatskim balom. Ima li iza tolike popularnosti i kvalitete - o tome nećemo pisati ovaj put.

Jedno je pouzdano - mlađi od dvadeset godina uglavnom su poludjeli za sarajevskom plavo obojenom električarskom pošasti.

Dolazeći u Bjelovar, znatiželjno sam tražio neke znakove održavanja koncerta Plavog orkestra u tome gradu. No, nigdje nijednoga plakata, nikakve obavijesti. Taksist kaže da su ovdje pre neki dan nešto reklamirali razglasom postavljenim na krov automobila, ali on ne zna što je to bilo.

Stanislava Pešić, beogradska kraljica šarma '81: Ne bih promenila ni jedan jedini dan svog života

Oktobar 1981: Žene glumci su u podređenijem položaju od svojih kolega samim tim što su pisci oduvek pisali mnogo više uloga za muškarce nego za žene, pa u pozorišnim ansamblima ima uvek više muškaraca.

Jedan mlad glumac može da odigra mnogo više značajnih uloga, nego glumica koja je provela u pozorištu deset godina - ističe Stanislava Pešić, tumač mnogobrojnih rola u pozorištu, filmu i na televiziji.

Glumica čije se lice preobražava u bezbroj drugih, a opet ostaje jedno, na kojem kao da se neko davno vreme zaustavilo.

Da smo i ranije pišući slikali Stanislavu Pešić - Stašu mogli bismo gotovo isti opis i sad da prenesemo, i da ne pogrešimo.

Stanislava Pešić-Staša, popularna mlada glumica '67: Pet hiljada pisama za emisiju "Hiljadu zašto"

Septembar 1967: Stanislava Pešić, ili jednostavnije Staša, svojim ulogama na filmu i TV postala je danas jedna od naših najpoznatijih i najpopularnijih glumica. 

Stanislava se može pohvaliti do je popularna među našim najmlađim gledaocima, isto kao i među starijima.

Ne treba ni spomenuti do je veći dio popularnosti stekla u emisijama »Hiljadu zašto«. Stašu sam potražio u Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član. Bila je na pokusu.

Sjedila je na stolici i nemarno klatila nogama.

Predstavljamo Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Mostaru '89: Spremni za YU-supersonika i 21. vek

Maj 1989: "Obišao sam cijeli svijet i posjetio mnoge ustanove i škole, ali ovakvu školu - po organizaciji, izgledu, opremljenosti, sastavu učenika i ljepoti - nisam vidio." Ove reči izgovorio je pre dve decenije maršal Tito, kada je bio gost budućih pilota u Mostaru. A da je tako - nije se teško uveriti.

Kad san o letenju preraste dečju maštu, kad sobe postanu odveć tesne za papirne avione, kad oblaci na plavom nebu postanu izazovni za uzmahe krilima - tada je logično da budući piloti pođu u Mostar.

U jedinstvenu pilotsku školu u našoj zemlji, pred „plavu katedru".

U školu koju svi s pravom nazivaju Jugoslavija u malom. Vazduhoplovna opšta srednja škola „Maršal Tito' nalazi se u Mostaru, a osnovana je pre 28 godina.

Hermann Huppen, YU interview '87: Kako su nastali "Komanča", "Džeremaja", "Bernard Prins"...

Non, 1987: Hermаn većinu svojih potezа smаtrа slučаjnošću, u profesiji crtаčа stripovа dаje prednost veštini, mrzi intelektuаlizаciju, mutаnte, leteće ljude i crteže koji guše priču. Imаo je sаmo jedno, аli izuzetno iskustvo u sferi fаntаstičnog i nije zаborаvio emocije. Još dok je rаdio sаmo po Gregovim scenarijima, Hermаn je u svetsku enciklopediju stripa ušаo kаo "skrupulozаn i mаrljiv umetnik, čiji rаdovi u svakom momentu odrаžаvаju nаjviši stepen profesionаlizmа" i crtаč čiji je "stil odvаžаn i moćаn, а kompozicije vizuelno izuzetno upečаtljive".

Štа bi tek rekаo sаstаvljаč enciklopedije da su tаda postojali Džeremаjа i vitezovi od Boа-Morijа?! Jer, zаistа, ma koliko u svetu stripа bio odаvno etаblirаnа institucijа, Hermаn i danas uspeva da zadrži u sebi snagu neprekidng izazova.

Fudbalska tema 1970: Za koga navijaju poznati Jugosloveni?

Septembar 1970: Dva naša najbolja i najpopularnija fudbalska kluba: Partizan i Crvena zvezda, imaju uz sebe, što je i normalno — najviše navijača.

U toj armiji simpatizera nalazi se i veliki broj poznatih i popularnih ličnosti iz našeg »umetničkog sveta«: glumaca, pevača, muzičara, kompozitora, književnika, slikara... Da bismo naše čitaoce što bolje upoznali sa »navijačkim strastima« tih ljudi raspitali smo se — ko, i za koga navija?! I, recimo, zašto se popularni Čkalja baš opredelio za Crvenu zvezdu, zašto je Mija Aleksić već prvog dana »pristupio« Partizanu, zašto Burduš voli da »sedi« na dve stolice, a Milan Srdoč (popularni violinista Rajko iz čuvene televizijske serije »Muzikanti«) ne navija ni za Zvezdu ni za Partizan, već — za »plave« s Karaburme ...

Velibor Vasović, životna priča najuspešnijeg YU fudbalskog profesionalca: Po prirodi kockar

Septembar 1986: Svojevremeno su ga zvali: DC9 (bio je deveto dete u porodici siromašnog požarevačkog službenika, ali je i igrao fudbal "kao avion"), izazivao je bure svojim ponašanjem i odlukama, ulazio samo na velika vrata i uvek u pravo vreme, odlazio kad je trebalo, vraćao se samo zbog "tri slatke reči"...

Tri dana za čudo su prošla: Velibor Vasović je po drugi put pristupio "Crvenoj zvezdi", po drugi put zamenio Gojka Zeca na trenerskoj klupi, ponovo se vratio fudbalu na najveća moguća vrata...

Bojan Adamič, najcenjeniji autor filmske muzike: Napali su me jer smo oporezovali ploču Pankrta

Pula, 1987: Pod terorom vreline i nezamislivih količina vlage u zraku protekao je trideset četvrti Festival jugoslavenskog igranog filma u Puli.

U meteorološkim prilikama koje su cijelu Jugoslaviju proteklih dana učinile gotovo tropskom zemljom, Pula nije bila nikakva iznimka, samo što je za publiku, autore i članove žirija to bila prilično slaba utjeha. Predsjednik festivalskog žirija ove je godine bio Bojan Adamič, ugledni slovenski i jugoslavenski kompozitor, dirigent i zacijelo najcjenjeniji autor filmske muzike u nas. Adamič je rođen 1912. u Ribnici, no od desete godine živi u Ljubljani. Apsolvirao je pravo, ali se nakon završene glazbene akademije potpuno posvetio muzici.

Ivo Daneu i Radivoj Korać, košarkaški tandem snova: Intervju pred odlazak na Olimpijske igre '68

Septembar 1968: Rim i Tokio su ostavili za sobom, sada su u Meksiko odleteli da igraju - ali i da se oproste.

Dva izuzetna asa, dva najbolja jugoslovenska košarkaša svih vremena, Ivo Daneu i Radivoj Korać igraju poslednje utakmice u državnom timu.

Oni su konačno odlučili da se zauvek rastanu od plavih dresova sa državnim grbom, koje su više od jedne decenije nosili na svojim leđima. Ivo Daneu i Radivoj Korać odlaze - ali samo iz državnog tima. Plave legendarne brojeve 10 i 5 preuzeće njihovi naslednici, ali je sigurno da će njihovim odlaskom u reprezentativnoj četi ostati velika praznina koja se možda nikad neće sasvim popuniti.

Radivoj Korać i Ivo Daneu, 118 puta zajedno u reprezentaciji: Žućko o Ivi, ekskluzivno za Tempo '67

Mart 1967: Plasman Olimpije u sam vrh evropske klupske košarke predstavlja jedan od najvećih uspeha jugoslovenskih ekipa.

Ulazak u konkurenciju takvih timova kakvi su Simental i Real predvođeni Amerikancima, sam po sebi je dovoljan da se proglasi — podvigom meseca.

Zato smo se i odlučili da za »Sportistu meseca« izaberemo, po našoj oceni, najzaslužnijeg za ovaj uspeh, kapitena i dugogodišnjeg reprezentativca Iva Daneua. 

Jer, 42 koša postignuta u odlučujućoj utakmici kvalifikacija u Ljubljani protiv Rasinga ne samo da su doneli uspeh Olimpiji, već i još jednu potvrdu izuzetne vrednosti ovog sportiste.

Marina Perazić '85: Zlatni tiraž ploče "Ja sam lažljiva" - dokaz da Denis & Denis nisu jednohitno čudo

Decembar 1985: Zloguki proroci, koji su na medijski stampedo uspjeha riječkog dua Denis & Denis lijepili etiketu jednohitnog čuda, već su odavna utihnuli, a zlatom obojena tiraža ovoljetnog mini LP-ja "Ja sam lažljiva" pobila je priče o grupi kao isključivom produktu medija.


No, istina je da su Denis & Denis prevedeni na jezik jugoslavenske publike zapravo blagoglagoljiva i sveprisutna Marina Perazić, pjevačica i menadžer dua, zahvaljujući čijem se bravuroznom vođenju medijske politike grupa i zadržala u središtu zanimanja javnosti, iako je njezin idejni vođa, skladatelj, aranžer, tekstopisac i muzičar Davor Tolja - proveo godinu dana na odsluženju vojnog roka.

"Allo 'Allo!", britanska humoristička serija ponovo u Programu plus: Crabtree popularniji od Renea?

Avgust 1988: Serija "Allo, allo" kao da je postala zaštitni znak Programa plus. 

U trećoj godini emitiranja noćnog programa Zagrebačke televizije vidjet ćemo, po treći put, nekoliko novih epizoda iz te serije, a to je uistinu svojevrstan fenomen. 

Jer, koliko god neka serija bila popularna, urednici rijetko dokupljuju nove epizode više od dva puta. No, njena izuzetna popularnost osigurala joj je (usprkos pomalo specifičnom engleskom humoru razumijevanje kojega se vrlo često zasniva i na poznavanju engleskog jezika), stalnu prođu i odobravanje i kod jugoslavenske TV-publike.

Anja Rupel (Videosex) "Svet je zopet mlad": Volimo te stare pesme, nismo ironični kao Idoli (1987)

Svibanj 1987: Ljubljanska pop-rock-grupa »Videosex« izdala je nedavno mini-album pod nazivom "Svet je zopet mlad".

Da li je to baš tako, pokušali smo saznati u razgovoru s najljepšom trećinom grupe, simpatičnom pjevačicom Anjom Rupel.

Uzgred, intervju je imao svečarski karakter, jer Anja 19. ožujka slavi dvadeset i prvi rođendan...

POLET: Nije vas bilo, više od godinu dana. Što ste to značajno i tajanstveno napravili u tom razdoblju?

Chuck Jones o nastanku crtaća o Kojotu i Ptici trkačici: Speedus Demonicus protiv Appetitusa Giganticusa

Septembar 1989: Pustinja na jugoistoku Kalifornije. Na nepreglednoj ravnici, koju presjeca autocesta - stjenoviti kanjon. Nad pijeskom ispod stijene uzdiže se oblak prašine. Što je narušilo nepomičnost toga krajolika: velik odron ili iznenadni nalet vjetra?

Ništa slično! Oblačić prašine dokazuje da je Kojot, po tko zna koji put, promašio. Njegov neuspjeh naglašava dramatična i glasna glazba. I poslije te nedaće, Kojot ustaje i pokušava ponovo - njegova je sudbina da pokušava nadmudriti silu težu! Pokušava sve ne bi li uhvatio lukavu i brzu pticu, čije ga prodorno i podrugljivo glasanje, taj nepodnošljivi »bip-bip« dovodi do ludila!

Fahreta Jahić piše za Dugu '87: Da li će Brena dobiti neko društveno priznanje za pevanje "Jugoslavije"?

Kad su mi ponudili da napišem nešto za DUGU, postala sam svesna jedne neverovatne stvari o kojoj ranije nisam razmišljala. Za pedeset godina, na primer, možda će sve moje ploče biti polomljene, kasete iskidane, a ostaće u nekom požutelom kompletu DUGE iz 1987. godine potpis Fahrete Jahić.

To je zaista velika odgovornost, tim pre što su me zamolili da malo ogovaram svoju najboIju drugaricu Lepu Brenu. Ogovaranje i novinarstvo? I ja sam nekad mislila da te dve stvari ne idu zajedno.

Bajagin trijumf na koncertu u Moskvi: Da li sledi invazija jugoslovenskih rockera na SSSR? (1987)

Septembar 1987: Bajaga i Instruktori počeli su svoju sovjetsku turneju u dvorani koja nije bila ispunjena do posljednjeg mjesta. Potkraj ovoga mjeseca održat će završnu seriju koncerata koji su sve posjećeniji.

No, značajnije je to kako je krajnje vrijeme da odbacimo predodžbu o sovjetskoj estradi, a rokeri bi u tome mogli odigrati važnu ulogu...

Velika turneja Bajage i Instruktora po SSSR-u važan je događaj ne samo za popularnu beogradsku grupu nego i za mnoge druge jugoslavenske glazbenike koji žele raditi i zaraditi u toj velikoj zemlji.

Robert Prosinečki i Boro Cvetković, zagrebački dvojac u Beogradu '87: Lane sa Korane u svađi sa Ivicom Osimom

Septembar 1987: Tri dаnа uoči večitog derbijа Pаrtizаn - Crvenа zvezdа, omlаdinskа reprezentаcijа Jugoslаvije, pripremаjući se zа odlаzаk nа svetsko juniorsko prvenstvo u Čileu (u oktobru), gostovаlа je u Bugаrskoj.

Nаši mlаdići igrаli su u Blаgojevgrаdu protiv vršnjаkа iz Bugаrske i kаd su domаćini bili pred trijumfom, nа scenu je stupio Robert Prosinečki.

I dotle je vezаo po terenu, аli je tаd ispаlio dvа projektilа: loptа je jednom zаvršilа u levom, drugi put u desnom uglu. Od 2:1 zа Bugаrsku - 3:2 zа Jugoslаviju!

Laza Ristovski, najzaposleniji domaći studijski muzičar 1987: U Smaku, nažalost, nije bilo kinte

Rock, 1987: Gotovo da nema domaće ploče na kojoj on nije svirao. Izuzetno talentovan i profesionalan, "najzaposleniji jugoslovenski sešn svirač" uspeo je da, pored svih obaveza, snimi i tri solo-albuma, bude „stalni privremeni" član najveće grupe, napiše filmsku muziku, demonstrira čuvenu firmu...

Zatekli smo ga u jeku priprema jedne svoje i jedne tuđe ploče i zamolili da za našu rubriku objasni svoje instrumente i produkcione sisteme i oda „tajnu" specifičnog zvuka, koji mu je doneo titulu našeg najboljeg klavijaturiste...

Bora Đorđević izveštava o muzičkim i filmskim dogаđаjimа u Londonu '81: Pink Floyd se i dаlje bаvi grаđevinаrstvom

Podzemnа železnicа je istа (brzа i tаčnа), tаksiji su isti, i dаlje imа više turistа nego Londonаcа, fаsаde su mаlo prljаvije (štednjа i kod njih - i tаmo bi poslа imаo Đoko Vješticа), а pаrkovi besprekorno čisti i zeleni. London kаo dа se uopšte ne menjа.

U muzičkom svetu čekаju se prаve stvаri. Dilаn je zаkаzаo koncerte i kаrte se mogu kupiti sаmo poštom. Zа Stivijа Vonderа se ne znа dа li će doći. Pink Floyd se i dаlje bаvi grаđevinаrstvom nа Erls kortu (pričа se dа im je nestаlo pаrа).

Zа nаs, turiste, koji London vidimo jednom godišnje po pet-šest dаnа u okviru аrаnžmаnа sа аgencijаmа, čist ćаr je аko uhvаtimo neku veliku svetsku zvezdu nа koncertu. Zа dobаr provod nije bаš uvek potrebno gledаti zvezde jer u grаdu dnevno svirа po petnаest do dvаdeset grupа. Izbor je veliki, аli ovogа putа nisаm slušаo mnogo togа.

Boris Dvornik otvara Filmske susrete u Nišu '87: Dolazimo ovamo na feštu i u vrime blagostanja - a i sada...

Septembar 1987: Festivаl je zаvršen, živeo Festivаl! Rаdnici Nišа su znаli dа se Festivаl održаvаo. Glumci nisu znаli dа su zа vreme Festivаlа trаjаli štrаjkovi u Kombinаtu gume "Vulkаn", u "Srbijаtrаnsu" i još nekim mаnjim rаdnim kolektivimа.

Eto sinopsisа zа filmski scenаrio. Jer, ti isti rаdnici, sа niskim mesečnim primаnjimа, ove godine su zа Festivаl izdvojili 35 milionа dinаrа. Ne žаle zbog togа. Žаle zbog nedolаskа svojih ljubimаcа.

Zаr morа glumаc dа imа film pа dа dođe u Niš?

Lolek i Bolek: Kako su nastali junaci svetski popularnog crtanog filma koji je zaludeo i naše mališane

Septembar 1987: Da sam na pravoj adresi, svjedoče oveći crteži junaka iz crtanih filmova na pročelju jedne od triju zgrada u kojoj se nalazi ustanova što je tražim. Tako je uspješno završena potraga za Studiom za crtani film (Studio Filmow Rysunkowych) u poljskom gradu Bielsko-Biala.

Studio je u Ulici Cieszynskoj 24, u središtu toga grada na jugu Poljske, s oko 150.000 stanovnika. Grad okružuju visoke Tatre, a poznat je po razvijenoj tekstilnoj industriji i tvornici automobila koja proizvodi popularne »peglice«.

Zdravko Čolić, intervju za magazin Intervju 1981: Žene su moja najvažnija publika

Telegrafski kratko, izveštaj bi glasio: Zdravko Čolić je živ, zdrav i vrlo ponosan na svoj novi album. "Malo pojačaj radio" — naslov najnovije LP ploče — nije nikakav "kambek", jer Zdravko nikud nije ni odlazio. Samo se malo odmarao, pripremao novi atak na publiku i u međuvremenu za nijansu postao ozbiljniji i energičniji.

Što se ploče tiče, tu dileme nema: " Malo pojačaj radio" jedan je od najboljih albuma 1981, bez obzira na lažne disciplinarne "pop" i "rok" podele od kojih pate domaći čistunci. Sa saradnicima, kao što su Goran Bregović i Kornelije Kovač, uz izuzetne tehničke uslove obezbeđene u londonskom "Britanija Rou" studiju — Čolić je još jednom dokazao da na ovdašnjim muzičkim meridijanima nema ozbiljniju konkurenciju i da je jedini pevač koji prati svetske aktuelnosti, uklapajući modne novosti u tipično naš okvir.

Spektakularno svečano otvaranje Univerzijade u Zagrebu 1987: Neprevaziđeni sportski zanos

Srpanj 1987: Spektakularno svečano otvaranje četrnaestih svjetskih studentskih igara okupilo je na stadionu Dinama tisuće posjetilaca, sportaša i sudionika priredbe na kojoj su demonstrirane snaga, mladost i ljepota, izražavajući moto Univerzijade "Mladi svijeta za svijet mira". Jedinstven, neponovljiv splet boja i pokreta, koji ćemo dugo pamtiti, naznačila je Akro grupa DNA šarajući nebo onim dijelom spektra koji je simbol FISU-a, pod čijom je zastavom naša atletičarka Slobodanka Čolović položila svečanu zakletvu u ime svih natjecatelja.