Zato ćemo se poslužiti rečima muzičkog urednika Televizije Beograd Vartkesa Baronijana koji je sličnu muku mučio pišući pre desetak godina katalog za muzičku reviju "Veče kompozicija Aleksandra Koraća":
"Izrazito plodan kao kompozitor, Aleksandar Korać uspeva da sa podjednakim uspehom komponuje muziku za decu, pevanu zabavnu muziku, scensku muziku za pozorište, radio i televiziju i instrumentalnu orkestarsku muziku. Međutim, kod najšire publike poznat je u prvom redu kao autor veoma uspešnih popularnih pesama."
Mislimo da nije na odmet pomenuti da je Aleksandar Korać završio postdiplomske studije na Fakultetu dramskih umetnosti i da danas u istoj ustanovi predaje studentima organizaciju radio-delatnosti.
Aleksandar Korać danas piše ono što mnoge njegove kolege preziru - novokomponovanu narodnu muziku.
PLAĆA SE AMBALAŽA
- Otkud vi u ovom poslu?
Različiti muzički žanrovi se približavaju jedan drugome.
- To je poznato, ali mene zanima geneza vašeg prelaska iz sveta zabavne u svet narodne novokomponovane muzike.
Od 1970. godine znam se sa Zoranom Kalezićem. On je tada kao pevač početnik došao u Beograd sa namerom da peva zabavnu muziku. Bilo je to vreme vladavine čuvenog Toma Džonsa koga su pevači naveliko oponašali. Ta bolest nije mimoišla ni Zorana. Tom Džons je pevač snažnog glasa i velikog raspona. Kalezić je pevač velike duše i nevelikog glasa. On u tom trenutku u zabavnoj muzici nije mogao da uspe. Ja sam ga prijateljski, kao i mnoge druge, usmerio ka drugoj vrsti muzike. Rekao sam mu da mora da potraži pesme u kojima će moći da iskaže svoju dušu, a ne da se takmiči sa vikandžijama. Od toga vremena pa do danas ja sam se svake godine pojavljivao sa po jednom pesmom koju je Kalezić pevao i za koju bi se teško moglo reći da li pripada zabavnoj ili narodnoj muzici. Te pesme su naišle na vrlo dobar prijem. Pojavljivali smo se četiri-pet puta na raznim festivalima i uvek bili prvi. Kalezić je jedini pevač sa kojim sam uvek imao stopostotni uspeh. On mi je pričao da moje pesme na njegovim koncertima pevaju stadioni. Znate, pevači vole malo da preteruju i ja mu nisam verovao sve dok to nisam video na "Hitu godine" u hali "Pionir".
- Kako ste se tada osećali, o čemu ste razmišljali?
Shvatio sam da moja muzika nije umrla mojim povlačenjem pred rokom. Napisao sam posle toga "Čašom mi tugu nalijte" za Milenu Plavšić, "Za Ljiljanu" Tomi Zdravkoviću, pa dve pesme za ploču Senade Redžić, pa za Seju Pitića i tako je počelo.
- Može li se za vas sada reći da ste hit-mejker?
Za mene se, što se tiče zabavne muzike, samo to i govorilo. Hoće li u ovoj muzici to postati zavisi od toga sa kime ću sarađivati i od toga koliko ću biti uspešan. Mislim da se, za sada, teško može reći da sam hit-mejker. Međutim, ako sam u stanju da sa dva tri osrednja pevača ostvarim jugoslovenski uspeh onda se to može smatrati nagoveštajem.
- Zašto vas nema u zabavnoj muzici?
To pitanje zahteva malo duži odgovor. Vidite ja sam naučio da osnova jedne pesme bude njena melodijska linija. Ona je to vekovima i bila. Danas su druga vremena. Melodijska linija je pala u drugi plan a primarni su postali ritam i pre svega produkcija. Produkcija je nekada bila samo ambalaža za pesmu. Nekada nikakva kvalitetna ambalaža nije mogla da sakrije lošu pesmu, a danas ona predstavlja centar estetskih razmatranja.
- Navedite primer?
Znate, ja nisam od onih koji vole da govore uopšteno i da sakrivaju sadržaj iza nečeg opšteg, ali da prozovem neku određenu pesmu ili nekog određenog kompozitora bi bilo besmisleno. Evo kako to ide. Pevač osrednji, pesma loša, ali izvanredna produkcija sa vešto upotrebljenim novim zvukovima i tehničko-tehnološkim ukrasima. Takva pesma može da ima odličnu prođu. To me podseća na ono kada odete u Italiju i kupite fantastično upakovanu metalnu šnalu za skupe pare. Platili ste ambalažu, a šnala ko šnala, ne vredi mnogo.
- Koliko je onaj komercijalni elemenat doprineo da se prebacite na ovu vrstu muzike?
Ne bih voleo da se misli da sam ovim poslom počeo da se bavim zato što sam na bilo koji način bio materijalno ugrožen. Ja sam još 1971. godine plaćao godišnji porez u visini cene jednog "mercedesa". Primanja su mi, dakle, bila i ranije velika, a ni sada ne mogu da se požalim. Ja sam se i onda i sada držao svoga stalnog posla, a komponovanjem sam se bavio onda kada mi se to radilo. Još odavno sam se opredelio za to da mi komponovanje bude jedna vrsta velikog zadovoljstva i zabave.
- Novokomponovana muzika se često omalovažava. Osećate li se kompozitorom nižeg ranga od kako radite ovaj posao?
Ja se nijednog trenutka ne osećam degradiranim zbog toga što ova muzika sada zove drugačije. Muzika koju pišem sada je ista kao i ona koju sam pisao ranije i za koju sam dobio nekoliko desetina i stotina nagrada.
KORISTIM SE IZVORNOM MUZIKOM
- Kako, sada, ista muzika? Ono pre bila je zabavna, a ovo sada novokomponovana?
Ja sam se bavio, ili bar pogrešno mislim da sam se bavio, domaćim zabavnim izrazom, dakle muzikom ovog podneblja. Od trenutka kada je domaća zabavna muzika ustuknula pred navalom roka i jednostavnih osrednjih pesmica sjajne ambalaže, počela je da se sa njom oseća praznina. Slušalac je i dalje imao potrebu za tom muzikom ali nje nije bilo na radiju, televiziji i pločama. Nastao je vakuum u koji su počeli da se ubacuju autori koji ne pišu zabavnu nego narodnu muziku. Klasičnog oblika domaće zabavne muzike već desetak godina praktično nema. Mi, kompozitori zabavne muzike, pre svega mislim na Novkovića, Kraljića i mene, oglušivali smo se o potrebe onog dela publike kojoj je domaća zabavna muzika bila dobra. Da to nismo uradili, ne bismo ostavili toliko prostora za rad drugima, često neveštijim od nas. Ta muzika, uveravam vas, a analize bi to lako pokazale, pre je zabavna nego narodna. Dakle, domaća zabavna muzika koju sam nekada pisao nije nestala nego se uselila u jedan drugi žanr, a to je jedan deo novokomponovane narodne muzike. Muzika koju sada pišem ista je kao i ona nekada, samo što se sada drugačije zove.
- Znači, vaša pesma "Tri poljupca" koju peva Snežana Savić u stvari je šlager koji nama zvuči kao novokomponovana narodna muzika?
Način na koji sam je radio potpuno je identičan onome kojim komponujem zabavnu muziku. Jedina razlika je u tome što sam koristio neke elemente bosanske izvorne muzike. Uvek se koristim samo izvornom muzikom, nikada ne slušam niti uzimam za uzor nešto što je novokomponovana pesma. Kompozicija "Tri poljupca" je čak mnogo manje narodna nego što su to bile pesme Radoslava Graića izvođene na "Beogradskom proleću" tamo negde sredinom šezdesetih godina. U jednoj drugoj obradi, sa drugim izvođačem bila bi to zabavna melodija.
- Znači, oni koji misle da ste savili kičmu time što ste se preselili u novokomponovanu muziku, greše iz dva razloga. Prvo, vi i dalje radite ono što ste i pre radili, a drugo, ponosni ste i uspravni?
Da li sam se sagao, čučnuo ili savio kičmu? Ni govora. Ja pišem pesme male forme, popularne, pesme koje se lako nauče i često pevaju. Ali za te pesme u zabavnoj muzici od početka sedamdesetih nema više mesta u domaćoj produkciji, a u beogradskoj baš nimalo. Da sam u Zagrebu gde se domaća zabavna muzika još neguje, ja bih te iste svoje pesme plasirao kao zabavnu pesmu. Evo, na primer, na ovoj ploči Nede Ukraden (skinuo je jednu ploču sa police i pokazao nam) ima pesama koje su više narodne nego bilo koja moja. Da sarađujem sa Nedom ja bih ove iste svoje pesme plasirao kao zabavnu pesmu.
- To mi izgleda malo nepošteno. Kao kada gledamo slike velikih majstora i njihove prvorazredne falsifikate pa ne znamo šta je šta.
Nema tu ničeg lošeg i za potcenjivanje. Naprotiv. To samo govori da se granica između zabavne i narodne muzike briše i ja bih voleo da se to dogodi jednoga dana. Ta reč "novokomponovana" bi trebalo da nestane, naročito u onom ružnom pežorativnom smislu. Ono što mi nazivamo "novokomponovanom", Slovenci odavno zovu "zabavna narodna" muzika što mislim da je najtačnije.
- Tako, znači!
Posle dvadesetak napisanih pesama mogu da pozovem i ostale autore domaće zabavne muzike, pre svega one vrhunske, da hrabro uđu u ovaj posao. Neće se prevariti niti promeniti bilo šta u svom načinu rada.
- Onda možemo da zaključimo da je novokomponovana muzika u stvari naša zabavna muzika, odnosno onaj specifični naš zvuk za kojim se toliko tragalo.
Ona je to najviše.
Razgovarao: Stanimir Ristić (Sabor, februar 1986.)
Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate
