Četiri selektora biraju najboljeg YU košarkaša: Jedan je Ivo Daneu! (1976)

Mart 1976: Po najvećem snežnom kijametu održan fudbalski meč između Partizana i Dinama (3:0), koji je na stadion, uprkos smučarskom ambijentu, privukao 15 hiljada ljubitelja najpopularnijeg sporta. Čak je i Nenad Bjeković uspeo da postigne jedan od svojih najlepših golova - volej kakav davno nije viđen na domaćim terenima... Slično je bilo i na terenu Crvene zvezde, koja je igrala protiv Rijeke, pa je golman Riječana Borut Škulj više vremena proveo čisteći metlom prostor ispred gola, nego što je na njemu stajao... Dušan Osmanagić, savezni kapiten stonoteniske reprezentacije žali se na nepovoljan žreb uoči Evropskog šampionata u Pragu: "Kako su mogli Šurbeka da rangiraju kao šestog nosioca grupe, kad je on treći igrač sveta?"... Kapiten Jugoplastike Rato Tvrdić punih 17 prvoligaških sezona igrao je bez povrede. "Ali, sad je vrag došao po svoje!", žali se Rato, jer ga je u ovoj godini prvo "strefio" lumbago, a sada mu je u snažnom duelu italijanski igrač Antoneli slomio ruku. Tvrdić razmišlja i o rastanku sa košarkom, ali ga Mirko Novosel već nagovara da prihvati mesto selektorovog pomoćnika, jer je Rato omiljen među igračima... Krešimir Ćosić obećava da nikada neće biti trener! Kaže: "To je sigurno. Treneri su u nas za sve krivi, oni su najčešće na udaru ako ekipi slabo ide, oni se brzo razmenjuju kao šahovski pioni. Jednom rečju: košarkaški trener je najgore moguće zanimanje na svetu!"... I najnezahvalnije, naročito kada moraš da se izjasniš ko ti je od igrača "draži od druge dece"...      

"Zanimljivost ove jedinstvene rang-liste je i ta što su se na njoj našli predstavnici svih naših generacija, ali koja ipak kazuje da je ova današnja u gro planu, što je svakako i razumljivo, jer je ona imala i najviše uspeha na međunarodnoj sceni"

U grupu sportova o kojima se u poslednjih petnaestak godina sve češće govori — pre svega zahvaljujući uspesima na najvećim takmičenjima — ubraja se i košarka, možda i jedini naš sport za koji bismo mogli da kažemo da se nalazi ako ne u vrhu onda pri samom vrhu svetske rang-liste.

I zato nije ni čudo što je i u košarci sve češća tema: ko je najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena? 

Da li ta počast treba da pripadne Ivi Daneu, ili pokojnom Radivoju Koraću, dvojici barjaktara one generacije koja je u stvari i prva počela da trasira put svim današnjim uspesima, ili pak najsjajnijim zvezdama današnjeg novog talasa, Krešimiru Ćosiću ili Draganu Kićanoviću?

Da bismo na pijedestal najboljeg postavili zaista najboljeg, pozvali smo u pomoć i najpozvanije da o tome kažu svoj sud, četvoricu dosadašnjih selektora i trenera našeg nacionalnog tima: Nebojšu Popovića, Aleksandra Nikolića, Ranka Žeravicu i Mirka Novosela.


Popović: Gec ispred Đerđe



Okršaj: Ivo Daneu i Radivoj Korać
Krenuli smo od najstarijeg među četvoricom selektora.

To je Nebojša Popović, koji je decenijama uz naš danas najuspešniji sport. 

Bio je igrač i reprezentativac, trener i selektor, visoki funkcioner. 

Ponikao je u onoj generaciji »zvezdaša« koja je deset puta zaredom ponela titulu najboljeg u zemlji.

Predvodio je reprezentaciju na prvom svetskom šampionatu, na mnogim velikim takmičenjima u prvim posleratnim godinama. 

A i danas, iako se nalazi na odgovornim novinarskim dužnostima u beogradskoj televiziji, on se nije odrekao sporta.

Predsednik je Beogradskog košarkaškog saveza.

Nebojša Popović, kada smo mu postavili pitanje: ko je najbolji naš košarkaš svih vremena, nije se dvoumio.

Ivo Daneu - rekao je odmah.

Ali, kada je pokušao da sastavi »idealnih 12«, naravno, po njegovom ukusu, prilično se namučio.

Ipak, izdiktirao nam je rang-listu dvanaestorice najboljih:

1. Ivo Daneu, 2. Krešimir Ćosić, 3. Radivoj Korać, 4. Dragan Kićanović, 5. Zoran Slavnić, 6. Aleksandar Gec, 7. Vilmoš Loci, 8. Petar Skansi, 9. Josip Đerđa, 10. Damir Šolman, 11. Rato Tvrdić, 12. Nikola Plećaš

- Možda bi na ovoj rang-listi bilo mesta i za Ljubodraga Simonovića - dodao je Popović - ali, pošto on već poduže vremena nije među reprezentativcima to ga nisam ni uzeo u obzir, mada bi po svojim kvalitetima svakako zaslužio da se nađe među "idealnih 12".


Nikolić: Prednost ovoj generaciji



Josip Đerđa - Varka za Slavnića
Aleksandar Nikolić, stručnjak izuzetnih kvaliteta, praktičar i teoretičar, najduže je bio "glavnokomandujući" u državnom timu. Nekadašnji as, reprezentativac, kao trener i selektor predvodio je »plave« bezmalo punih 15 godina. 

On je, u stvari, i tvorac one prve naše »zlatne generacije« čiji su glavni igrači bili u to vreme još golobradi momci: Daneu, Korać, Đerđa, Đurić, Nikolić, Kristančič... i koja se prvi put u istoriji jugoslovenske košarke probila do vrha (na EŠ u Beogradu 1961), da bi zatim dogurala i do titule vice-šampiona sveta.

Taj poznati i veoma cenjeni stručnjak, koji već nekoliko godina sa uspehom vežba najpoznatije italijanske klubove, odgovarajući na naše pitanje rekao je:

- Teško je upoređivati različite generacije, teško je reći da li je, recimo, Korać bio bolji od fenomenalnog Ćosića, da li je Kićanović veći majstor od Josipa Đerđe... Ali, kad je pitanje najboljeg među najboljima, onda tu za mene nema dileme, jedan je Ivo Daneu!

Za razliku od svog prethodnika, Nikolić na svoju rang-listu nije stavio nijednog asa iz one prve košarkaške generacije, pa čak ni dvojicu rasnih majstora kao što su bili Vilmoš Loci i Aleksandar Gec, uz obrazloženje:

- Ipak, današnja generacija je igrački jača, što pokazuju i rezultati. Danas se igra virtuoznije, snažnije, brže, modernije, efikasnije...

Dokaz da Aleksandar Nikolić više ceni sadašnju generaciju »plavih majstora« najbolje ilustruje i njegova rang-lista dvanaestorice najboljih, na koju je stavio samo četvoricu svojih nekadašnjih izabranika. Uostalom, notirajmo je: 

1. Ivo Daneu, 2. Krešimir Ćosić, 3. Radivoj Korać, 4. Nemanja Đurić, 5. Josip Đerđa, 6. Damir Šolman, 7. Dragan Kićanović, 8. Dražen Dalipagić, 9. Petar Skansi, 10. Rato Tvrdić, 11. Nikola Plećaš, 12. Zoran Slavnić.

Međutim, bez obzira što je na Nikolićevoj rang-listi današnja generacija u većini, na jedan podatak vam skrećemo pažnju: među petoricom najboljih nalaze se četvorica bivših reprezentativaca!


Žeravica: Ivo je bio bez mana



Dragan Kićanović - pri vrhu rang-lista
Ranko Žeravica, koji je na kormilu državnog tima 1965. nasledio Aleksandra Nikolića, i na toj funkciji se zadržao sve do završetka Olimpijskih igara u Minhenu (1972), može da se pohvali onim što nije u stanju nijedan od četvorice bivših i sadašnjih selektora. 

Jer, za ono vreme od kada je on preuzeo brigu u najboljoj selekciji »plavih« naši košarkaši su uspeli da zabeleže i dva do danas nedostignuta podviga: titulu svetskog prvaka (Ljubljana 70) i jedinom olimpijskom medaljom - srebrnom (Meksiko 88).

Ko je, po Žeravici, najbolji košarkaš Jugoslavije svih vremena?

- Ipak, Daneu! Zašto? Zato što bi on, u to sam ubeđen, možda jedini mogao sa velikim uspehom da igra i u ovoj današnjoj generaciji. I da, kao što je to bio i u svoje vreme, opet bude najbolji! 

To je zaista vanserijski igrač, u kojem su se slile sve odlike pravog majstora: imao je izuzetan pregled igre, bio je uvek besprekorno fizički pripremljen, važio je za sjajnog tehničara, posedovao je snagu, brzinu, racionalnost, šut... 

Dakle, sve što traži i ova današnja, moderna košarka. I uz sve to - Ivo je bio borac bez mane, do nezamislivih granica.

Pošto je već »proglasio« najboljeg, Ranko Žeravica je sastavio i svoju rang-listu preostalih 11, koja ima sledeći redosled: 

1. Ivo Daneu, 2. Krešimir Ćosić, 3. Radivoj Korać, 4. Dragan Kićanović, 5. Nemanja Đurić, 6. Petar Skansi, 7. Vilmoš Loci, 8. Josip Đerđa, 9. Dražen Dalipagić, 10. Miodrag Nikolić, 11. Nikola Plećaš i 12. Zoran Slavnić


Novosel: Plećaš ispred Kiće!



Novoselovo priznanje za - Krešimira Ćosića 
I na kraju, došli smo do četvrtog, sadašnjeg selektora - Mirka Novosela, za kojeg bi se moglo reći da je i rezultatski najuspešniji, s obzirom da je on za vreme svoje "vladavine" doživeo samo jedan "kiks" (umesto planiranog zlata na Svetskom prvenstvu u Portoriku pre dve godlne osvojio je »samo« srebro), a ostvario ono što nijednom njegovom prethodniku nije pošlo za rukom - "plavi" su dvaput, i to uzastopno, postali prvaci Evrope. 

I onda nije ni čudo što je Mirko Novosel bio jedini među četvoricom selektora koji na počasno mesto nije postavio legendarnog Daneua nego svog glavnog igrača - Krešimira Ćosića.

Međutim, promovisanje popularnog Ćose u najboljeg košarkaša svih vremena nije jedino priznanje koje je Novosel ukazao današnjoj, u stvari, generaciji »svojih« igrača. 

Jer, na njegovoj rang-listi, za raziiku od Nikolića, među petoricom najbolje rangiranih iz »novog talasa« u jugoslovenskoj košarci nalaze se njih čak četvorica: Ćosić, Plećaš, Šolman i Jelovac!

I što posebno pada u oči: Novosel uz Ćosića i Daneua postavlja Nikolu Plećaša, za kojeg su mnogi, a često i sam Plećaš, tvrdili da ga novi selektor ne ceni dovoljno, što je Novosel svojom rang-listom na najbolji način i demantovao.

A sad pogledajmo kako je i kojim redom Mirko Novosel svrstao »idealnih 12« jugoslovenskih košarkaša po svom ukusu: 

1. Krešimir Ćosić, 2. Ivo Daneu, 3. Nikola Plećaš, 4. Damir Šolman, 5. Vinko Jelovac, 6. Radivoje Korać, 7. Rato Tvrdić, 8. Josip Đerđa, 9. Dragan Kićanović, 10. Zoran Slavnić, 11. Petar Skansi i 12. Aleksandar Gec


Montreal - šansa za Kićanovića



Montreal 1976: nova prilika za afirmaciju
Dakle, pošto smo čuli mišljenje sve četvorice naših selektora, stručnjaka koji su u proteklih 25 godina predvodili »plave« timove na međunarodnoj sceni, sigurno će biti zanimljivo da na osnovu njihovih rang-lista načinimo i onu za koju bi se moglo reći da je »idealna«, na taj način što ćemo za svako mesto dodeljivati poene.

Od 12 do 1 (prvi 12, poslednji 1 poen), da bi zatim, njihovim zbrajanjem, mogli da »proglasimo« i najboljeg jugoslovenskog košarkaša svih vremena, mada to i tri glasa prema jedan jasno kazuju da od boljeg, bar dosad, nije bilo od Ive Daneua, da je odmah iza njega Krešimir Ćosić, da je treća pozicija pripala tragično nastradalom Radivoju Koraću...

Zanimljivost ove jedinstvene rang-liste je i ta što su se na njoj našli predstavnici svih naših generacija, ali koja ipak kazuje da je ova današnja u gro planu.

To je svakako i razumljivo, jer je ona imala i najviše uspeha na međunarodnoj sceni.

Medutim, to ne znači da je i ova rang-lista večna, s obzirom da već posle predstojećih Olimpijskih igara u Montrealu može doći do izvesnih rokada. 

To se najpre odnosi na Dragana Kićanovića, nove zvezde u jugoslovenskoj (evropskoj i svetskoj) košarci, koji je i pored kratkog reprezentativnog staža trenutno dospeo na četvrto mesto.

Ima idealnu šansu da jednog dana na počasnom tronu pretekne čak i iegendarnog Ivu Daneua.

Ali, sve dotle, dok ga Kićanović ili bilo ko drugi ne skine sa trona najboljeg, Ivo Daneu će zadržati epitet najvećeg majstora koji se ikada pojavio u jugoslovenskoj košarci.

Napisao: Tomislav Marković (Tempo, mart 1976.)





Ivo Daneu ob prejetju zlatega reda: "Brez pomoči soigralcev mi ne bi uspelo!"


Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)