Zana, najpopularnija grupa u Jugoslaviji '82: Hit album "Dodirni mi kolena" obara rekorde prodaje


Oktobar 1982: U Velikoj Britaniji rađa se nova pop senzacija Culture Club, vrhove top-lista već zauzimaju Duran Duran, ABC, Tears For Fears, dok se u domaćim prodavnicama ploča najviše kupuju licencna izdanja veterana Janis Joplin, Eltona Johna i Van Morrisona. Od domaćih longplejki  traže se "Mentalna higijena" Atomskog skloništa, "Motori" Divljih jagoda, "Koncert" Parnog valjka - ali, najviše od svih, nova Zana - "Dodirni mi kolena", koja će vremenom postati jedna od najtiražnijih ploča u istoriji YU pop muzike. Osetivši rađanje novog fenomena, magazin Rock 82 rešio je da ga "prouči" tako što će, na pomalo neobičan način, predstaviti grupu i njenih šest članova...

"Zana je druga beogradska grupa osamdesetih godina (prva je, kako je poznato, „Riblja čorba“) kojoj je uspelo da u svom trenutku postane broj jedan u Jugoslaviji. Dok tiraž albuma „Dodirni mi kolena" juriša prema rekordima, a radio-stanice bukvalno „bombarduju" slušaoce serijom hitova sa ploča, mi smo pokušali da vam ih što bolje i što kompletnije predstavimo. Počinjemo od samog početka... "


1976  - Radovan i Kika - Mac osnivaju grupu.

Sastav je promenio nekoliko imena (Suton, Avala, Ledeni vetar Mirijeva), a onda je u grupu došla Zana Nimani.

Nazire se kostur buduće Zane; međutim, slede četiri ,,gladne“ godine.

1980 - Za vreme snimanja u Studiju VI Radio-Beograda, sreću Marinu Tucaković. Rakac se seća:

„Upala je na vrata i odmah počela da viče: ’Šta je ovo, šta ovi sviraju, šta ova peva’... Priznajem da sam se uplašio.“

Posle tromesečnih razgovora, razvija se plodna saradnja koja rezultira singlom „Nastavnice“

Sniman je tokom juna i jula u studiju „Druga maca“ sa producentom Encom Lesićem i izašao u oktobru sa ,,Jugotonovom“ etiketom (SY 23 680) i pesmom „Sveta“ na B-strani.

Interesantno je da je materijal prvo ponuđen PGP RTB-u, ali bez uspeha. 

Do kraja godine nastupaju na nekoliko manjih koncerata u beogradskom ,,Dadovu", sa novim basistom Bogdanom, koji u novembru dolazi na mesto Trbe, a koji je, opet, u julu zamenio Čeju.

U postavi je i prvi bubnjar Sale.



1981 - Na sedmodnevnom „Pozdravu iz Beograda“, u Zagrebu promovišu novi singl „Moj deda“ / „Pepito pantalone“ (,,Jugoton“, SY 23 753), snimlien u studijima zagrebačkog ,,Jadran-filma“.

Sledi mala pauza, a onda nastup na „Beogradskom proleću“ sa pesmom „Leto“. Istovremeno izlazi i novi singl sa „Letom“ na A i numerom „Snovi od slame“ na B-strani (PGP RTB 120824), snimljen u Studiju V Radio Beograda.

Dva meseca kasnije, u julu, započinju snimanje debi-albuma u Studiju VI (tamo gde su se upoznali sa Marinom!) „Loše vesti uz rege za pivsku flašu“ izlazi u septembru sa ukupno 11 pesama („Jutro me podseća na to“, „Loše vesti“, „Prošlost me prati kao duh", ,,Noć“, „On“, „Miševi beli celu noć“, „Treći jun“, „Doručak u krevetu“, „Ružan san", ,,Zabava“ i „Rege za pivsku flašu“).

Izdavač je „Jugoton“ (LSY 68 088), koji istovremeno pušta u prodaju i singl "On" / „Ti si neko staro lice“ (SY 23 836). Sledi nekoliko promocionalnih koncerata.

1982 - U januaru Sale odlazi u vojsku i na njegovo mesto dolazi sadašnji bubnjar Paja.

Rakac kaže da su napravili svesno zatišje da ne bi „udavili narod“ i tek su pomalo svirali pripremajući drugi LP.

Sniman tokom juna i jula u Švedskoj, album „Dodirni mi kolena“ izlazi u septembru. 

Izdavač je ponovo "Jugoton“ (LSY 63 139), a na ploči se nalazi ukupno devet numera: „Majstor za poljupce“, „Bar jednom nedeljno“, „Čamac na vodi“, „Noć u šatoru uzdaha“, ,,Pričalica“, „Dodirni mi kolena“, „13 je moj srećan broj“, „Gledam kroz prozor“ i „Via Amerika“. U istoj nedelji u kojoj je izdat, ušao je direktno na prvo mesto topliste „Rocka 82“ i još je tamo...

Dan posle sjajnog beogradskog koncerta (8. oktobar, Dom kulture „Stari grad“), Igor odlazi u JNA. Novi gitarista se zove Futa i on će nastupati sa Zanom do januara, kad Rakac i Kika — Mac polaze Igorovim stopama. Grupa će tada prekinuti svaku aktivnost, a pauza će potrajati do proleća 1984, kad Rakac najavljuje novi album.



- Pseudonim mi je Kika - Mac... Imam 24 godine i živim od muzike... Jedan sam od autora pesama za Zanu... Radovan i ja radimo zajedno već pet godina, još od nekih tezgaroških dana kad smo svirali po Sloveniji za ćevape... Radovan i ja smo sada počeli da radimo i za druge ljude, Slađanu, Zdravka Čolića... 

Nemam puno para, a želeo bih da imam; u stvari, imam dosta, ali nemam onoliko koliko mi je potrebno... Volim da pričam sa novinarima... Šalim se... Pušim „Marlboro" kad ga ima, kad ga nema onda sam nepušač... Ne pijem, a pušim samo kad sam nervozan...

Nisam oženjen, ali ću uskoro da se oženim... Pa, ne znam baš koliko je to pametno (smeh)... Imam plave oči, tako sam upoznao ženu svog života... Obožavam da igram fudbal i košarku... Navijam za Partizan... Imam dobre prijatelje... Otac mi je mnogo pomogao: sve ovo ne bih radio da nije bilo njega i babe...

Imam „Arp - Omni“ sintisajzer, električni klavir i „Mini Moog“... Zaljubljen sam u Žan-Mišel Žara i namera mi je da, jednog dana kad budem imao dovoljno para, radim neku takvu elektroniku... To me fascinira... Dosta sam sentimentalan... To ne valja, ali ja volim što sam takav... Sve pesme koje potiču od mene vezane su za nešto sentimentalno... 

Radovan je mnogo agresivniji i kad se to spoji, onda ispadne neka sredina koja se ljudima sviđa... Klinci me ne znaju: kad me pitaju ko sam, ja odgovaram da im nosim instrumente... To mi ne smeta, mnogo više volim da me ne znaju, a da dobijem pare... Volim grupu ABBA... To je strašno... U januaru idem u vojsku... Mislim da je ova ploča nešto najbolje što smo dosad uradili... I tako...


- Imam 23 godine ... STOP ... Završio sam građevinsku školu ... STOP... Svirka mi je jedina preokupacija ... STOP ... Pušim ... STOP ... Slabo pijem ... STOP ... U poslednje vreme sam bronhijalno nastrojen ... STOP ... Isključivo koristim ,,Kramer“ 4001 bas ... STOP ... Zovem ga „Crni đavo“ jer je crn k’o ugalj ... STOP ... Strašan je ... STOP ... U Zani mi je nedostajalo više koncerata ... STOP ... TV i studio ti pojedu mozak ... STOP ... Da smo malo više svirali, možda bismo i ranije nešto napravili ...  STOP ...

Zana mi je dosta pomogla da sad mogu da napravim što želim ... STOP ... Na Igorovo mesto dolazi Aleksandar Radulović ... STOP ... Kad Rakac i Žika odu u vojsku, napraviću s njim bend ... STOP ... Imamo spreman materijal ... STOP ... Biće to čvršća svirka ... STOP ... I u Zani ima puno čvrste svirke ... STOP ... Ali je to komercijala živa ... STOP ... Drugi album mi se neuporedivo više svida od prvog ... STOP ... Imao sam nekih planova sa Slađanom ... STOP ...To se međutim izjalovilo... STOP ...

Ima šanse da radim sa Kornelijem Kovačem na novom albumu Zdravka Čolića ... STOP ... Mislim da bi mi to bila dobra odskočna daska ... STOP ... U novom bendu ćemo da sviramo nešto slično: Thin Lizzy i Pat Benatar ... STOP ... To je ono što me čini srećnim ... STOP ... I moja devojčica Lidija ... STOP ... To je bitno.


- Imam 22 godine. Pušim, šta da radim... Ne, ne pijem i ne drogiram se. Volim Slađanu, što da ne; smatram da je ona prva rock pevačica u Jugoslaviji, ostale ne priznajem. Nije mi buduća rođaka, nemoj da mi stavljaš brata u nezgodnu situaciju.

Inače, mnogo čitam, sve što mi dođe pod ruku. Mogu da ti kažem šta mi se dopalo od onoga što sam pročitala u poslednje vreme: „Tri ljubavi", kritika dela Dostojevskog, „Ponoćni ekspres“ i Andrićeva „Prokleta avlija“.

„Ponoćni ekspres“ sam čitala zato što sam gledala film i zakijučila da mi se knjiga više sviđa, jer je zanimljivija, dinamičnija i ima realniji kraj: u knjizi je opisano šta se stvarno dogodilo, a u filmu je verovatno nešto moralo da se promeni.


Znaš, možda mi se film nije dopao iz nekih subjektivnih razloga, jer sam triput morala da izlazim iz sale da bih došla k sebi, bilo mi je teško da ga gledam.

Kada sam pročitala knjigu, uzela sam ponovo „Prokletu avliju" i mogu da ti kažem da stvarno može da se povuče paralela između te dve knjige.

Nemam svog omiljenog pisca. Volim Andrića... Hemingveja sam strašno volela kad sam bila mlađa, ali ga ne bih ponovo čitala jer sam sve pročitala i zapamtila. Volim Remarka: „Tri ratna druga“ su mu najbolja knjiga. Bela ne volim, malo mi je neodređen. Ne mogu nigde da ga klasifikujem, ali to je možda i dobro...


- Ja sam gitarista i jedan od kompozitora znači pametan čovek odmah se vidi imam 26 godina idem u vojsku u januaru pušim kad nema marlbora onda opatiju crni duvan odmah ti pocrni duša ne pijem ne drogiram se porok su mi žene i cigare žene manje ali cigare volim i pazi prezivam se jovićević a ne jovičević ili jovašević ali nema veze imam dve gitare andoria dimarzio dual sound i framus iz 62 ili 63 godine

da ti pričam o marini ona nam je strašan drugar i moramo da joj zahvalimo za onaj početak koji je stvarno bio dobar jer mnogo znači da počneš od nečeg recimo kad smo se prvi put videli rekla je da joj se javi neko iz grupe mi se javimo znaš ono jao marina tucaković kaže da se nađemo a kad smo se našli rekla je e sad ćemo da pričamo nećemo ništa da radimo kako nećemo da radimo samo ćemo da pričamo i sledeća tri meseca smo samo pričali za ta tri meseca smo preskočili recimo dve  godine teškog rada objasnila nam je neke stvari koje mlad čovek teško može da shvati onda smo napravili jedno 15 pesama a ona je rekla e ovo je prava stvar to je bila nastavnica bilo kakva veštačka grupa ne može da se održi ako nešto ne pokaže mislim da je najteže prevariti ljude koji slušaju i da se na našem prvom albumu prvi put u jugoslaviji pojavila ženska pevačica koja nije ono što su sve ženske pokušale da budu seksi dame zgodne ženske vitke noge kao slađana milošević ako muzika nije dovoljna da sama nešto učini nikakvi eksperimenti tu neće pomoći mislim da je od svega najvažnije biti ličnost.


- Ime i prezime: Igor Jovanović; Starost: 19 godina; Zanimanje: tehničar za nuklearnu fiziku; Završena škola: XIV beogradska gimnazija; Muzikantsko iskustvo: „Sviram gitaru pet godina, pre toga sam drnd’o klavir na ćaletov zahtev. Sviram i bubnjeve pet minuta na probi kad Paja sjaše...“; Osobeni znaci: puši, pije („Povraćao sam na bukvar“).

Lična svojina: dve gitare („Jedna kopija koja solidno radi i jedan Gibson 335);

Rodbinske veze: Zana Nimani mu je sestra od tetke; Da li to znači da je u Zanu došao preko veze? ,,Ne!“

Izjava svedoka (Zana Nimani): „Kako nisi, doš’o si preko veze?!“

Ostale rodbinske veze: ima rođenog brata koji igra hokej.

Šta ima da izjavi o slučaju Slađane Milošević? ,,E, to su bile neke buve i žvake. Čovek izgleda nema pravo da se druži s kim hoće u ovom gradu... i na moru“.

Da li se plaši Cajgera?; ,,He, he, bez veze... Ne plašim se ja nikog!“; Izjava prisutnog svedoka: „Ima on leđa!“

Jel' to sve što ima da izavi po tom pitanju? „U tom ’Rocku 82’ je ispalo sve i svašta, što stvarno nije u redu. To je meni moglo da pokvari prijateljstvo s njom“. Znači, slučaj ,,Milošević“ ne postoji? ,,Ne“. Izjava prisutnog svedoka: ,,On se ipak plaši Cajgera jer ide u vojsku u Skoplje pa će da budu komšije“. Presuda: oslobađa se usled odlaska u JNA.


- Dragi čitaoci, zovem se Paja Nikolić, imam 26 godina i sviram bubnjeve u grupi Zana. Apsolivrao sam turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, pušim, ne pijem, bavim se sportom i slikarstvom: pravim neke izložbe i mogu da vam kažem da više zarađujem od slika nego od muzike. Dosta ljudi me poznaje samo kao Paju slikara

U početku sam slikao neke apstrakcije, ali sam onda dobio kritike da ne znam da crtam, pa sad radim neki hiper-realizam; u stvari, sada učim sve pravce, ali ću možda jednoga dana i konkretno da se opredelim. Imao sam nekoliko samostaihih izložbi u hotelu ,,Jugoslavija“ i Jugoslovenskom dramskom pozorištu. 

Nisam skup: cene mojih slika se kreću od 4000 do 10 000 novih dinara, pa se moji prijatelji snabdevaju kod mene slikama kad su im potrebne za svadbe i rođendane. Svirka i slikarstvo su jedna neodvojiva celina u mom životu, ali je muzika ipak u prvom planu. Dugo sviram... Sada sviram sa Zanom; pre toga sam bio sa Slađanom, a još pre toga snimio jedan album sa grupom Dragoljubov taxi koju sam napravio i rasturio posle dva meseca. 

Bilo je lepo i šteta je što nije moglo da se nastavi, jer je to bila muzika baš za moju i dušu mojih prijatelja koji su svirali u grupi.

Sa Slađanom je bilo OK, osim nesporazuma u Zagrebu posle koga smo se razišli, ali je to bilo fino iskustvo: nismo mnogo svirali, ali smo radili dosta drugih stvari što uopšte nije dvosmisleno rečeno, jer mi je Cajger jako dobar prijatelj.

Imam ,,Premier“ bubnjeve sa ,,Paiste“ i ,,Zildjian“ činelama. U vojsku odlazim u aprilu iduće godine.

To bi bilo sve. Voli vas vaš Paja






Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)

Zana Nimani, najšarmantnija šestina grupe Zana: O snimanju LP-ja "Dodirni mi kolena" u Švedskoj

Novosti iz Zaninog tabora su sledeće: album „Dodirni mi kolena“ izlazi ovih dana, naslovna numera je već uveliko radio-hit, ali grupa neće stići u potpunosti da ga promoviše i na koncertima: već u oktobru tri člana "posade" odlaze na odsluženje vojnog roka i cela stvar se odlaže do daljnjeg, odnosno za godinu i nešto malo više dana. O svemu tome i još nekim zanimljivostima, najšarmantnija šestina grupe, Zana Nimani.


- Snimali smo album u Švedskoj, kod Tinija Varge.

Bilo nam je odlično, živeli smo kao mala porodičica, u jednom selu gde nema nigde nikog, Torzbi se zove i udaljeno je oko 350 kilometara od Geteborga

Ja sam tamo bila kuvarica, kućna pomoćnica, spremačica i sve što ide uz to; svi su se meni obraćali za doručak, ručak i večeru, da im operem majice... to je bilo u početku, a posle je bilo, kao, šta, nisi mi oprala majicu?! (smeh)... 

Sve dok se nisam naljutila, pa su ukapirali da su preterali. Ne, stvarno smo lepo živeli, mesec dana 24 sata dnevno.

Tada su u Švedskoj bile „bele noći“ i ptičice su cvrkutale već u dva ujutru, a to je da poludiš; Rakac je na kraju naučio tako da cvrkuće da nismo znali kad cvrkuće on, a kad prava ptica. 

Slušali smo kod Varge traku na kojoj je Prljavo kazalište snimilo svoju verziju „Crvenkape": to je bilo umiranje od smeha. I tako, bilo nam je stvarno lepo. Posle sam ja ostala još nedelju dana i izmiksovala ploču...

Nego! Šta se čudiš? Prvih dana nisam imala pojma gde je šta i šta je šta; posle sam nameštala traku iz prve, da su se svi čudili.

Stvarno bih mogla da ispričam nešto i o članovima grupe, o njima se ne zna baš ništa.

Pa, evo: Zoran Živanović (pseudonim Kika-Mac) je klavijaturista, Radovan Jovićević-Rakac je ritam gitarista, Igor Jovanović je ritam gitarista, Pavle Nikolić je bubnjar, a Bogdan Dragović basista. Šta da ti pričam o njima? Svi su oni... blesavi (smeh)...

Svi studiraju i nešto, kao, rade... Jel ti to, kao, snimaš to, radiš nešto?

Ma, dobro, da znam, da ne pričam bez veze.

Tačno je, Kika-Mac i Rakac imaju zaista izuzetan i redak osećaj za melodiju. To je zato što zajedno rade... Znaš kako se njih dvojica sporazumevaju?

To ti je nešto ovako: To je ono, znaš ono? Znam. Znaš ono odande? Znam, nema frke. A, jel’ se sećaš onog? Da, da, kao, nema problema (smeh).

To samo njih dvojica razumeju i niko više. Dugo rade zajedno i imaju neke svoje šifre i zato ne promašuju. Baš su dobar tandem.

zana nimani
Baš mi je drago da ti se sviđa naslovna pesma. Ja otkidam na tu pesmu (vraća kasetu).

Da, dobro sam je otpevala; u stvari, cela ploča je daleko bolje otpevana od prethodnih, što je u velikoj meri zasluga Tinija Varge, jer sam mogla da pevam kad mi se pevalo; nemaš pojma koliko znači kad imaš studio kad hoćeš.

Atmosfera je isto tako bila fantastična, što mi je isto bilo jako važno.

Mogla sam da probam sve što sam želela da pevam, a Vargina je zasluga i u tome što je sve to strašno snimljeno i producirano, da se čuje apsolutno svaka reč.

U kakvim smo odnosima sa Marinom Tucaković?

Pa, u dobrim, zašto bismo bili u lošim?

Ona više nije tako aktivna kao ranije, ne družimo se tako intenzivno, ne dolazi više na sve probe...

Zašto je dolazila ranije?

Pa, pomagala nam je da uradimo ono što hoćemo da uradimo.

Bunila se, mešala u aranžmane, radila sve živo...

A to mišljenje da smo mi „veštačka“ grupa je veštačka tvorevina vas novinara! Znaš, ja kažem jedno, on napiše drugo i ja posle nemam nameru da se nešto branim ili raspravljam oko toga.

Znaš, nemoguće je da neko ni iz čega napravi nešto, jel tako? Znači, nešto već mora da postoji. Da, moguće je da se to mišljenje stvorilo zbog svih tih Marininih tekstova.

Znaš, ja sam je pitala par puta za neke tekstove koji mi se uopšte ne dopadaju; njeno geslo je: „Kakva muzika, takav i tekst!"

Pa, za lovu i radi... Tačno je da je prodavala svakom i svašta, ali je to, uostalom, njena stvar, ja ne bih ulazila u to.

Na ovoj ploči i ja imam jedan tekst, to je pesma „Via Amerika". Ide ovako:

„Moram da te dodirnem/ moram da te osetim / ne želim da te izgubim / via Amerika 

Fora je u tome što sam ja bila mesec dana u Švedskoj, a moj dečko mesec dana u Češkoj (ono ,,via Amerika“ mi se uklapalo u tekst; nije moglo da mi se uklopi nešto drugo). 

,,U mislima sa tobom, ja negde u daljini tražim mir“ 

Mislim, ovo je baš „provala“ ako neko zna šta se događalo u to vreme.

Da, najbolje sam otpevala tu svoju i naslovnu pesmu.

Normalno, ne mogu da se poistovetim sa svakim tekstom.

A treba i da se oseti razlika u „feelingu“.

Mislim da je to velika stvar.

Sviram klavir za „ne daj bože“.

A što pitaš?

Ne, kakav solo album, samo bi mi još to trebalo.

Dovoljan mi je jedan čir i ne želim da me još neko nervira odozgo.

To bi bilo užasno: tražiti pesme, studijske muzičare...

Igor ide u vojsku u oktobru, Rakac bi trebalo isto da ode u oktobru, Kika-Mac isto... Ja neću (smeh). 

Idem sa svojim dečkom u Čehoslovačku; on od oktobra studira ton na Akademiji umetnosti, tamo ćemo da iznajmimo stan i ja ću da iskoristim priliku da spremim svoje ispite sa prava.

A onda, kad se svi vratimo, nastavljamo dalje.

Mislim da smo sad mogli da napravimo posao, samo da oni ne moraju u vojsku... Pesme su pevljivije, tekstovi namenski, komercijalniji, sve to brzo ulazi u uši... Ali nema veze. Ima vremena.

(Rock 82, 1982.)





Ivan Hetrich, majstor TV zanata (2. deo): Čokoladne grožđice u džepu!

April 1968: Svet je šokiran ubistvom Martina Lutera Kinga, na Oskarima trijumfuju Ketrin Hepbern, "Diplomac" i "U vrelini noći", pevuši se "Balada o Boni i Klajdu" Džordžija Fejma i "Words" grupe Bee Gees, a u Jugoslaviji je i dalje jedan od najpopularnijih magazina zagrebački Plavi vjesnik, koji u svojoj redovnoj rubrici "Naš poznati domaćin" predstavlja - Ivana Hetricha (47) i njegovu porodicu. Domaćin je bez dlake na jeziku, duhovit, lucidan, njegova supruga Suzana takođe, što ovaj tekst čini zanimljivim štivom i nakon skoro pola veka od njegovog objavljivanja... 


Ivan Hetrich, majstor TV zanata (1. deo): Kako sam režirao sopstveni život

Bio je jedan od najsvestranijih i najpopularnijih jugoslovenskih TV stvaralaca: spiker, radio glumac, pisac radio drama, romanopisac, narator, pozorišni, filmski i TV reditelj (tvorac kultnih serija "Kuda idu divlje svinje" i "Kapelski kresovi"), prvi voditelj TV dnevnika, kao i voditelj raznih emisija i kvizova... Među njegovim čuvenim autorskim emisijama je i serijal "Srdačno vaši", koji je u oktobru 1988. doživeo jubilarno 100. izdanje, što je bio povod da Studio još jednom zatraži intervju od Ivana Hetricha... 


"Gruntovčani": Mladen Kerstner intervjuiše Martina Sagnera (2. deo)

Povodom ko zna koje po redu reprize "Gruntovčana", Studio je marta 1989. upriličio jedan sasvim neuobičajen i iz današnje perspektive - dragocen intervju. Zabeležen je razgovor između autora popularne TV serije i tumača glavnog muškog lika Dudeka. Dakle, Mladen Kerstner i Martin Sagner, uz kafu i gemišt, prisećaju se snimanja "Gruntovčana" i iznose niz zanimljivih detalja o fenomenu njihove popularnosti. Ovo je drugi deo, a ovde je i prvi, ukoliko ste ga slučajno propustili...        


"Gruntovčani": Mladen Kerstner intervjuiše Martina Sagnera (1. deo)

Povodom ko zna koje po redu reprize "Gruntovčana", Studio je marta 1989. upriličio jedan sasvim neuobičajen i iz današnje perspektive - dragocen intervju. Zabeležen je razgovor između autora popularne TV serije i tumača glavnog muškog lika Dudeka. Dakle, Mladen Kerstner i Martin Sagner, uz kafu i gemišt, prisećaju se snimanja "Gruntovčana" i iznose niz zanimljivih detalja o fenomenu njihove popularnosti...