Ljiljana Šljapić: Na sarajevskoj audiciji, Meša Selimović je zaključio: "Mala je ili luda, ili genijalna!"

Septembar 1982: Tokom poslednjih nekoliko meseci, događaj koji je protekao bez prisustva Ljiljane Šljapić trebalo bi posebno tražiti.

Pojavila se veoma zapaženo u večeri starogradskih pesama na poslednjem "Beogradskom proleću", objavila je LP pod nazivom "Za tvoju i moju dušu" (trebalo je reći "za našu"), odigrala je četiri premijere i pojavila se u tri nova filma:

"Savamala", "Živeti kao sav normalan svet" i "Lov u mutnom".

Nije to, međutim, bio slučaj samo s ovim prolećem i samo s ovim letom...

Pripada onoj kategoriji umetnika čiji se putevi i logika karijere nikad nisu podvrgli formalizmu. U pozorište je otišla sa 16-17 godina, na način kojim se njen neobuzdani temperament legitimisao znatno pre nego što ga je uopšte i postala svesna.

- Sasvim neočekivano, za mnoge. Bila sam učenik gimnazije i muzičke škole. Muzičku školu prhađala sam onako uz put. Završila sam nižu muzičku - to mi je bilo sasvim dovoljno za ono što sam nameravala s klavirom.

Ljiljana Šljapić, u to vreme popularno zvana "Šljapa", pohađala je i baletsku školu. Ne tako dugo:

- Tata nije želeo da mu ćerka postane javna ženska!

U Sarajevo je pobegla. 

U sarajevskom Narodnom pozorištu pojavila se kao član hora i drame Akademskog kulturno-umetničkog društva "Branko Krsmanović", gde je radila s Miroslavom Belovićem. Upravnik Pozorišta bio je Meša Selimović. 

Prisustvovao je audiciji:

- Mala je ili luda, ili genijalna! - glasila je njegova izjava.

Nije bila luda. 

Tokom tri sezone, koliko je provela u Sarajevu, pripremila je i odigrala izuzetno veliki repertoar.


Videla sam: tu se igralo, pevalo... 


Povratak u Beograd, za osamnaestogodišnju Šljapu, predstavljao je nešto više od običnog trijumfa.

Ali ne i samo za nju: na gostovanju sarajevskog Narodnog pozorišta u Beogradu, s predstavom "Rat i mir", zavesa se šesnaest puta podizala, kako bi mlada prvakinja sarajevske drame mogla da odgovori na ovacije publike.

- Drukčiji povratak nisam mogla da zamislim - kaže Ljilja. - Kada klinka napusti Beograd, s namerom da negde nešto napravi, onda ne dolazi u obzir da se ne vrati kao pobednik.

Kada se sve to završilo, poželela sam da se vratim u Beograd. Ovde se u mom životu ponovo pojavio Miroslav Belović. Otišla sam u Jugoslovensko dramsko pozorište i videla kako stoje stvari: imali su kadar, ali ne i tako mladu glumicu kao što sam bila ja. 

Napravili su audiciju - partner mi je bio Mija Aleksić. Prošla sam. Sve moje audicije bile su odlične.

Međutim, operacija je uspela - pacijent umro: nije bilo mesta.

- Predložili su mi honorarni status - kaže Ljilja. - Prihvatila sam. U to vreme krenuli su s radom Atelje 212 i Mala scena Narodnog pozorišta - ja sam se uključila u rad ovih ansambala i nije mi smetao honorarni status u Jugoslovenskom dramskom. 

Ali, ne zadugo... Godinu dana kasnije zaželela sam stalan angažman, a izbor je pao na Savremeno pozorište. Videla sam: tu se igralo, pevalo - upravo su u to vreme pripremali "Slatku Irmu", pa sam došla do zaključka da je to nešto za mene.

Poznata po izuzetnom interpretativnom šarmu i posebnoj, nesvakidašnjoj boji glasa, Ljiljana Šljapić oduvek je pokazivala sklonost romansama, starim gradskim pesmama i pesmama koje bi se narodnim mogle nazvati samo utoliko što su tradicionalno prisutne u pokoljenjima gradskog življa. 

Poslednjih godina, Ljiljana Šljapić redovno je na priredbama s muzičkom tematikom iz ove oblasti i muzičkim emisijama radija i televizije, koje se sadržinom iscrpljuju u oblasti starog šlagera, gradske pesme, romanse, ili autentičnih narodnih melodija.

- Čini mi se da sam javno, u širem smislu, prvi put zapevala u popularnoj seriji "Muzikanti". Bila je to melodija "Nono, moj dobri nono", ali više ne mogu da se setim svih detalja; na primer, scene u kojoj se to događa, način na koji se događa. 




Pre toga pojavila sam se na jednom "Beogradskom proleću" i od tad redovan sam gost "Proleća". Snimila sam nekoliko singl ploča i sada, evo, ovaj LP zajedno s kasetom.

Posetu prekida poštar:

- Ćerka vam je soko - kaže on majci Cani. - Ali, soko sokola rađa! 

Tekst: Petar Živančević (TV novosti, 1982.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment