Igor Pervić, novi YU seks simbol '91: Doživljava potpuno ludilo, vrištanje, kao da su se pojavili Beatlesi

Jul 1991: Mladi glumac ređa glavne uloge u filmovima i teatru, izazivajući euforiju kod lepšeg pola...

Ako je suditi po euforiji koju kod lepšeg pola izaziva 23-godišnji Igor Pervić, zvezda je rođena!

Ilustracije radi, a iz njegovih usta:

- Posle premijernih projekcija filma "Noć u kući moje majke" Žarka Dragojevića, u kojem igram glavnu ulogu, doživljavao sam neverovatne stvari. Potpuno ludilo, vrištanje, kao da su se pojavili Beatlesi! 

Neke devojke su se čak skidale ne bih li im ispisao autogram na golim leđima. U početku nisam ništa razumeo. Sad mi se čini da je to zbog toga što dugo nije bilo nikoga koga bi mladi mogli da gledaju kao zvezdu. Ako sam to je, naravno, drago mi je. No, sve to ludilo pomalo počinje da smeta jer se suviše upliće u moj privatni život, pogotovu što slavu ne prihvatam kao merilo vrednosti.

Igorova blistava karijera traje tek treću godinu. Odigrao je glavne role u filmu "Noć u kući moje majke", a zatim u "Ranjeniku", kao i u pozorišnoj predstavi "Zora na istoku" u "Zvezdara teatru" i u mjuziklu "Prestaće vetar" na Terazijama. Imao je i zapaženu ulogu u američko-italijanskoj koprodukciji "Voz". Sada snima komediju Milana Jelića "Velika frka", a po scenariju Vlaste Radovanovića i tim povodom kaže:

- U prethodnim filmovima ubijao sam se. I sad se ubijam, ali, od smeha. Biće to urnebesna komedija.

Da otac nije Muharem Pervić (jedan od najuglednijih pozorišnih kritičara, publicista, urednika RTV Beograd) i majka Lidija Pilipenko (primabalerina beogradskog Narodnog pozorišta i koreograf), sa svim njihovim uticajnim prijateljima, da li bi karijera Igora Pervića bila tako brza i uspešna?

- To što sam sin takvih roditelja u isti mah je srećna i nesrećna okolnost. Srećna je što sam nasledio izgled, pamet i kreativnost. A nesrećna je što moram da se dokazujem više od ostalih. Na prijemnom ispitu na Fakultetu dramskih umetnosti mene su više mučili nego druge. Osim toga, moj otac je poznat kao pozorišni kritičar bez dlake na jeziku i sigurno je da se mnogima zamerio, a ljudi se svete na razne načine.

A što se tiče privilegija, protekcije, glavu stavljam na panj: sve uloge koje sam dobio nemaju nikakve veze sa njihovim uticajnim prijateljima, koji su često više neprijatelji nego prijatelji. Uostalom, biti sin takvih roditelja je prilično breme jer je zadatak deteta da prevaziđe roditelje. A ja sam sa 23 godine ipak uspeo da izađem iz njihove senke.


Stopama De Nira



Šta ostaje nekom provincijskom ili gradskom sirotanu bez jake potpore? Kako da stigne do filma, TV, naslovne strane?

- Na studijima glume u Beogradu ne postoji šansa bilo kakvog potkupljivanja ili uticaja sa strane. Kako su klase prilično male, nema švercovanja i tu škart nema šta da traži. I nema podele na "bogate" i "siromašne". Moj drug Slobodan Ćustić konkurisao je u svojoj 29. godini, a za one klince on je deda. Bio je na prijemnom tako dobar da su morali da ga prime. A došao je sa srednjeg Istoka gde je radio kao zidar. U Beogradu nije imao nikoga pa je dve godine spavao u slušaonici, na Fakultetu, gde su mu drugari donosili klopu. I pogledajte kako je posle maestralno odigrao glavnu ulogu junaka filma "Kuduz"! Eto, na glumi svi imaju iste šanse, bez obzira ko su i odakle su.

Kao Igorov korak dalje pominje se čuveni "Actors studio" u Americi?

- To ću sigurno uraditi pošto sam sebi postavio jasan cilj. Mislim da imam puno kvaliteta ali nije dovoljno samo misliti, već to i dokazati. Izuzetno dobro govorim engleski i u onoj američko-italijanskoj koprodukciji niko mi nije stavio zamerku. Znam da pevam, znam da sviram, znam da igram, a još i znam da glumim.

U Njujorku sam već bio i živeo u Harlemu gde sevaju crnački i portorikanski noževi, u kraju gde policija ne zalazi. Izdržavao sam se i izdržavaću se kao foto-model. Kao što vidite, imam sve šanse da završim "Actors studio", baš kao Robert de Niro i Dustin Hoffman, pa da krenem njihovim stopama. I zamalo da zaboravim: pošto sam bio dobar dečko, sigurno je da će pomoći i mama i tata.

To su dugoročni planovi; kakvi su kratkoročni?

- Upravo sa snimanjem "Velike frke" spremam zajedno sa Ljubom Tadićem - mlađim i Vladicom Milosavljević, divnu predstavu za BITEF teatar. To je "Prijateljstvo zanat najstariji" po tekstu Brane Crnčevića, a u režiji Ivane Vujić i sa koreografom Dejanom Pajovićem. To je komad koji su nekad igrali Slobodan Aligrudić, Gula Milosavljević i Ružica Sokić, a glavni junaci su Oto i Moto.


Prazne kao kante



Ko god se na ovom balkanskom tlu malo izdigne od ostalih, a ne daj Bože još i više, odmah mu prikače razne etikete u oblandi bujnih tračeva koji dokazuju našu nadarenu maštu. Da li Igor zna šta se o njemu priča po čaršiji?

- Svašta se priča! I treba, jer, za dobrim konjem se prašina diže. Kad se ne bi pričalo, ja bih se zabrinuo i ne smeta mi što drugi gledaju tuđa posla, a ne svoja: stavio sam ispred sebe zid i nedodirljiv sam.

Od kojih bi glumaca po malo štrpnuo da bi kompletirao svoju idealnu sliku?

- Bilo bi fantastično kad bi bilo izvodljivo. Od Dragana Nikolića bih uzeo šarm koji ima i pred kamerama i u životu. Od Roberta de Nira bih preuzeo način na koji stoji, kako hoda i kako se smeje. Sa najmanjim pokretom pokazuje svoju strahovitu superiornost. Od Dustina Hoffmana bih štrpnuo neverovatnu upornost u isterivanju perfekcije.

Da pomenem samo jedan detalj: on je u "Gradskom kauboju" stavio kamenčinu u nogavicu da bi zaista bolno šepao. Od Robina Willijamsa bih uzeo smisao za humor koji uspeva da pokaže i u najtežim trenucima. Sve u svemu, Dragan Nikolić je na prvom mestu za štrpanje.

A kad je reč o ženi Igorovih snova?

- Ne sme da bude samo lepa, već da ima duha i smisla za humor, što je danas zaista retkost. Ove nove generacije devojčica uglavnom su prazne kao kante. Lepo su obučene, lepo našminkane, lepo utegnute i to je sve: samo za jednokratnu upotrebu. Moja gospa se zove Jelena i sa njom sam već tri godine, što je za jednog 23-godišnjaka priličan uspeh. I nikakve planove ne pravim bez nje. Idemo zajedno u Ameriku gde će svako da radi svoj posao. Ona se bavi jezicima, pet godina je živela u Njujorku, bio sam i ja izvesno vreme, tako da nas Amerika ne može neprijatno iznenaditi. I, što se Jelene tiče, zasad joj nijedna ne može prići!

Tako se ne reklamiraju muški seks simboli!

- Ako sam ja seksi simbol onda ću se potruditi da postanem svetski, a ne samo balkanski!

Razgovarao: Dragan Gajer, snimio: Zoran Kršljanin (RTV revija, 1991.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment