Slobodan Šijan (2. deo intervjua): Ne bi trebalo da ti film hvale - već da te iscepaju! (1982)


Stvarno se osećam delom generacije koja trenutno predstavlja ono najzanimljivije u svetskom filmu. Wenders, Fassbinder i neki ljudi tog tipa. To je ta neka linija na kojoj i ja razmišljam, na kojoj uživam baveći se filmom. Međutim, teško mi je da poredim svoju situaciju sa njihovom, jer mi stvarno radimo u sasvim drugim uslovima i dolazimo iz sasvim druge sredine

Slobodan Šijan (1. deo intervjua): Dopalo mi se da malo radim u oblasti komedije... (1982)


Moj film je bio prikazan kao drugi film večeri osmog dana festivala. Došao sam na projekciju u pauzi između dva filma. Primetio sam da u Areni ima duplo više ljudi nego što je uobičajeno. Prvih pet minuta svog filma, kad sam shvatio da se toliki broj ljudi okupio očekujući ne znam šta da vidi, malo me je uhvatila prpa

Marina Perazić, 21. juna 1987: Eto, sutra idem u Zagreb, nosim gotov album u Jugoton!


Što se kondicije tiče, ja imam strašno puno energije, previše. Htjela bih uvijek više. Što god da mi se dogodi, ja bih još više! Ali onda dođu periodi kad se probudim, pogledam se i vidim da grozno izgledam. I onda znam da mi je vrijeme za odmor. Taj višak energije mene razara, a istovremeno je moj najveći kvalitet