Boris Miljković i Branimir Dimitrijević (3. deo): Boris i Tucko odlaze sa TV Beograd (1981)




I sad, recimo 5. januara, mene zove sekretarica redakcije, da me pita o podacima emisije, znaš ono, dužina trajanja, koji je prvi, koji zadnji kadar i te stvari. Međutim, kada sam sutradan došao da joj donesem podatke, rekla mi je da emisija neće ići, zato što nema odjavnu špicu! 

Posle prave poplave rocka i popa na televiziji, ponovo je nastupilo zatišje. Zašto i kako? Odgovor je potražio Ljubo Trifunović od Branimira Dimitrijevića i Borisa Miljkovića, autora Pop expressa i Rock'n'rollera, sada na privremenom radu u Televiziji Sarajevo. 



Kažu da se oseća nedostatak nekih prehrambenih artikala.

Sedeći u kafetefiji hotela Moskva, uz (italijansku) kafu, (izraelski) đus i (američke) cigarete, uopšte nismo primetili takve pojave. Štaviše, siti smo se napričali, napili i napušili, osmatrajući usput, prve devojke u letnjim haljinama.

- Dobro, gde ste? Nigde vas nema?

- U Sarajevu smo. Radimo Rock'n'roller za decu, emisiju koja ima zadatak da decu od malih nogu rockerski vaspitava.

Otprilike ovako: gledajte televiziju deco! Televizija je lepa, nežna, ona vas voli, u njoj žive mali patuljci koji umeju da igraju, pevaju, da plaču i da se smeju i ako uzmete tatin čekić, pa otvorite televizor, videćete te male patuljke!

Eto, takav jedan stav i odnos je prezentiran u emisiji, sa dosta prave rock muzike - zvaćemo Azru Bijelo dugme, Pankrte ...

Ne odstupamo od nekog prosedea, životnog prosedea koji smo sebi zadali.

Zbog nekih nesuglasica sa TV Beograd, odlučili smo da se povučemo odavde, tamo negde do jeseni.

- A ovaj, poslednji Rock'n'roller?

- To je emisija za festival u Montreuxu, ali nećemo raditi ništa više, do jeseni!

- Kakve to ima veze sa činjenicom da je čitavo ono sranje od novogodišnjeg TV programa reprizirano, osim vašeg Rock'n'rollera?

- Mislim, hmm ... ma, uostalom, boli me kurac, objavi ako hoćeš, ako nećeš, nemoj. To je u stvari glavni razlog zašto smo otišli sa Televizije Beograd i nećemo se tako brzo vratiti.

Nemamo ni ambicija sa njima da radimo, ne barem dok se ne promene određeni uslovi. Moram prvo da ti ispričam čitavu predistoriju...


Deo I - Predistorija



"Rokenroler" plakat 
- Bilo je to tamo negde u oktobru, kada se novogodišnji program tek projektuje.

Nas je na dogovor pozvao glavni urednik novogodišnjeg programa, Predrag Perišić, koji je inače iz zabavne redakcije.

On nam je rekao, otprilike, "momci, ja se nadam da ćete vi napraviti neko vaše izdanje Rock'n'rollera itd. itd."

Mi smo odmah pitali da li se na televiziji pravi još neka emisija sa rock muzikom, jednostavno da bismo mogli znati sa čime da računamo.

Onda smo tražili spisak izvođača koji su angažovani u tim drugim emisijama, a na njemu su doslovno bile sve jugoslovenske grupe!

A big boss tog novogodišnjeg programa nas je upozorio da nađemo neke druge grupe, da se isti izvođači ne bi ponavljali!

Prvi put je doveden u pitanje primat emisije, shvataš!

Mi se rock muzikom bavimo u kontinuitetu skoro tri godine, a onda se odjedanput čitav taj fundus rock’n’rolla baca u neke besmislice, filuje sa njima program, a nama se skreće pažnja da ono što je već uzeto, ne treba da radimo!

Mislimo da je trebalo da ide obrnutim putem, pošto se mi time stalno bavimo.

No, dobro; pojedemo mi i to govno.

Onda je u kombinaciju došla Zana, ali su nam rekli i da je ona angažovana već u drugim emisijama!

Dobro, nema veze, ionako Zana tada nije imala dovoljno snimljene muzike za celu emisiju.

To se sve dešavalo u oktobru.

Tada smo nas dvojica, u potrazi za muzikom, mada je to bilo nevezano za novogodišnju emisiju, nabasali na Šarla akrobatu, Električni orgazam i Idole.


Deo II - Istorija



- Ova tri banda su baš negde u to vreme snimali svoje prve materijale kod Enca. Nama se to mnogo dopalo i odlučimo da novogodišnji Rock'n'roller napravimo sa beogradskom alternativnom scenom.

Mi smo to rekli onima sa televizije i oni su bili svi srećni, rekao bih čak malo zlurado srećni.

Onda smo uzeli trake, preslušali ih i pošto su ti tekstovi malo provokativni, lepo ih sve bacimo na papir i sa njima i kasetom, odemo kod svog urednika (muzičke redakcije) Srđana Barića.

On nam je rekao kako je sve to "šarmantno" i "divno" i "krasno", pa kako mi to "treba da uradimo" i znaš već, sve u tom fazonu!

Mi smo ipak tražili da to odobri i umetnički kolegijum, koji nam je maltene zamerio što ga uopšte pitamo za takve stvari!

Kao fol, imaju oni poverenja u nas, te mi smo mladi, hrabri, otvoreni, znaš već priče iz te serije!

Potom smo počeli da snimamo; snimili smo Maljčike i zvali Barića da pogleda materijal.

On je pozvao Slobu Novakovića, glavnog urednika, a ovaj opet Vukosa, direktora Televizije i svi su se oni složili da ta emisija može da ide.

Međutim, još kad smo potpisivali ugovor, pitali smo kada će biti repriza, jer smo znali da u novogodišnjoj noći ljudi imaju pametnija posla nego da gledaju televiziju, a svakako da nam je stalo da što više ljudi vidi ono što smo napravili.

Nismo dobili određen odgovor, pa pošto u ona tri dana praznika emisija nije reprizirana, rekli su nam da će se emitovati u stalnom terminu Rock'n'rollera, 12. januara, što je nama lično čak više i odgovaralo.

I sad, recimo 5. januara, mene zove sekretarica redakcije, da me pita o podacima emisije, znaš ono, dužina trajanja, koji je prvi, koji zadnji kadar i te stvari.

Međutim, kada sam sutradan došao da joj donesem podatke, rekla mi je da emisija neće ići, zato što nema odjavnu špicu!

Pazi, nijedna novogodišnja emisija nema odjavnu špicu! Ali to nije nikakav razlog! Znalo se da emisija nema odjavnu špicu, a ako je baš potrebno, to može lako da se ubaci.

Onda smo otišli kod Barića, a on nam je rekao:

"Repriza? Ko je rekao repriza? Ne, ne, pogrešno ste shvatili! Ja sam mislio da će biti nova emisija." 

I onda je nastalo natezanje, jer smo se još ranije dogovorili da će reprize biti, a Barić je počeo da se izvlači i shvatili smo da taj čovek laže!

Ja sam bio revoltiran, ustao sam izašao i zalupio vratima, jer bih svaki drugi razlog uvažavao, ali laži su mi truba, shvataš!?

Boris Miljković i Branimir Dimitrijević u društvu urednika "Rokenrolera" 
Radoslava Graića (snimio: Ljubinko Kožul)





Deo III - Rasplet



- Otišli smo kod Slobe Novakovića, glavnog urednika, a on nam je rekao da je repriziranje prepustio Bariću i da se on sam iznenadio što emisija nije reprizirana.

I u tome je čitav konflikt.

Najuvredljivije je to, što je Barić nas lagao.

Mi smo ipak, zna se za koju smešnu lovu, dve godine radili na Televiziji Beograd i ovakav postupak je za nas bio teška uvreda.

A u međuvremenu, taj novogodišnji Rock'n'roller je kandidovan za festival u Montreuxu i ta emisija ide na festival!

Slična stvar se desila prošle godine i sa Rock cirkusom, ako se sećaš: emitovan je za Novu godinu a repriziran tek posle šest meseci i to samo zato što je sjajno prošao na festivalu u Montreuxu.

I sad, kada smo otišli u TV Sarajevo i radimo tamo neke druge stvari, sad nas opet iz Beograda zovu, obećavaju sve i svašta, no, mi smo odlučili da do septembra ništa za TV Beograd ne radimo, dok se stvari ne slegnu i ne raščiste.

A imamo utisak da ćemo sa tom emisijom za klince i dalje uspevati da provlačimo taj naš rockerski prosede.

- U međuvremenu se dogodio Beograd noću, koji me je ostavio u tami. Jedna stvar mi nije jasna: vi ste dve godine radili kontinuirano, za svaku emisiju ste dobijali dvanaest starih miliona, a onda se odjednom pojavio takozvani show program novog usmerenja (koje uopšte nije novo), snimljen za pet-šest puta veću lovu, a na infantilnom nivou. Kako?

- Ne znam, mislim, nije naše da govorimo o tuđim emisijama. Koliko god da je taj show program koštao, to je još uvek manje od recimo Sedam plus sedam, ali je uistinu i pet puta skuplje od Rock'n'rollera.

Ali, hoću nešto drugo da kažem: naša štampa niti jednom nije donela pravu kritiku na tu emisiju.

Jesi ti to gledao? Zašto nisi napisao? Jesi li ti namerno prestao da pišeš o televiziji?

- Gledao sam i napisao kritiku, ali glavni urednik nije hteo da je objavi, kaže, besmisleno je da TV kritika izlazi sa mesec zakašnjenja!

- Bezveze! Pa u Džuboksu sve izlazi sa petnaest i više dana zakašnjenja! Uostalom, u svim novinama zakašnjenje mora da postoji! To nije radio ili TV gde je važno da informacija bude trenutna, već naknadno obrađivanje i analiziranje!

Mislim, osnovna je stvar što ta emisija nije dobila pravu kritiku, kao što je uglavnom bio slučaj i sa Rock'n'rollerom. Emisija se ili pljuje, kao fol, dal' je Oliver riba ili ne, što uopšte nije bitno, ili se hvali zbog tehničkih inovacija, što je takođe sporedna stvar (ako je uopšte ima, prim. Lj. T.).

Onda ti postane jasno da televizijski kritičari gledaju televiziju na način na koji gleda moja keva.

Najveće zlo je što je izostala prava kritika!

- Posebno mesto je u svemu tome zauzela žuta štampa, koja želi da proturi nešto kao novo samo zato što je novo, iako to i nije novo (uh, ovo nije baš najbolje ispalo, a?)

- Da, da, neki rock kritičari, čak veoma uvaženi (nekada), spustili su se na takav nivo, da je to užas! Ne znam, ne znam više uopšte šta se zbiva!


Deo IV - Nema veze sa prethodna tri



- Šta je bilo sa nekim filmom koji ste navodno spremali?

- Uh, ti više znaš nego mi! Ne, ne, zezam se! Istina je, bili smo čak u nekim pregovorima, ali ... Znaš šta, naš lični dohodak je od 1979. godine četristo ’iljada, shvataš, to znači da je danas mnogo manji nego pre dve godine!

Međutim, jebeš ti i tu lovu, za film su mnogi bili zainteresovani i našla bi se i lova.

Ali, radom na televiziji, menjamo mišljenje i o filmu.

Opčinjeni smo elektronikom i prevazišli smo tu fazu da mislimo da je film spomenik života! Ako budemo imali šta da kažemo filmom, onda ćemo ga i napraviti, a ako nemamo, onda ćemo govoriti u onim medijima, u kojima imamo šta da kažemo!

Jesi gledao onaj spot sa Ultravox?

Nisi? Šteta!



To je bolje od svih do sada napravljenih jugoslovenskih filmova! 

Taj čovek, koji je napravio taj video, mislim da se zove Russell Mullcahy, on je dokazao da je bolji od svih jugoslovenskih reditelja!

Film ti je kod nas k’o svadba: to zna ceo svet, to je veselje opšte!

Pa onda, da li jeftin, dal’ skup film!? Koje su to besmislice!

Važna je ideja! Pa sad, ako je ideja jeftina, ne možeš ti na silu da praviš skup film i obratno!

A to je kod nas manir!

Kao, nema love i ’ajmo sad svi da smišljamo jeftine ideje!

A ako se pravi Ben Hur, onda je to Ben Hur i ništa drugo! Sad se od toga pravi frka, kao da je čitav problem u lovi! Kvalitet niko ne pominje!

Zbog toga polako odustajemo od filma, barem od onoga što bi se moglo nazvati klasičnom filmskom dramaturgijom.

Tucko i Boris su mi zatim pričali o svojim idejama u vezi filma (zbilja zanimljivim), ali iz straha da ih neko ne ukrade, zadržavam pravo da ih pustim u štampu tek kada budu u fazi realizacije.

- Osim tog projekta za TV Sarajevo, radite li još nešto? Koliko se sećam, bila je u kombinaciji i TV Ljubljana?

- Da, zvali su nas i iz Ljubljane i iz Novog Sada, ali. .. Znaš, drugi je to mentalitet ... Slovenci su hteli da radimo nekakav jazz-rock, a u Novom Sadu su nam nudili nekakvu disco muziku ili tako nešto, šta ja znam ... mislim, ne pečalbari se nama.

Mi tražimo samo jedan sat mesečno, sa podnošljivom lovom, da možemo da realizujemo ono što hoćemo. 

Istina, sve je skupo; evo, avionske karte su sada duplo skuplje nego pre godinu dana i ako pozoveš jednu grupu iz Zagreba, pa još hotel... shvataš, to je sve otišlo do đavola na tom banalnom nivou, a da ne pričamo o svemu ostalom.

Mislimo da će ljudi sa beogradske Televizije shvatiti da je programu potrebno ono što mi radimo, iako smo svesni da je to tako ... na marginama, nekakva alternativna televizija i da takav ne može biti ceo televizijski program.

I ne treba da bude!

Ali kad se shvati da se bez te naše alternative ne može; onda ćemo se valjda vratiti!

- I pored inflacije rock'n'rolla na televiziji, čini mi se da se rock polako gura u zapećak. Najpre, termin sredom je šutnut na sam kraj programa, tako da se lako (i često) i izbacuje. Onda, nema više rock bloka u Nedeljnom popodnevu...

-Jeste, izbačen je rock blok posle onoga što se desilo sa Haustorom. Pre toga je smanjen blok na pola sata, zatim na petnaest minuta ... uskoro će samo Marko (Janković) da ostane od celog rock'n'rolla na televiziji, ha, ha!

Teško je bre, teško!

Došla su neka druga vremena, ali probudiće se sve to! Ni rock’n’roll nije zaobišla kriza! Ali, imam utisak da je ova gomila plesne muzike, koju pravi Film recimo, Prljavo kazalište ili Haustor, vrlo gorka.

Ona jeste kao fol vesela, kao mi plešemo, mi zviždimo, ali zato što nemamo love!

Što reče jedan naš drugar s akademije, procvat nacionalnih kinematografija je uvek bio u vreme ekonomske krize. 

Uzmi samo američku kinematografiju ... dobro kaže Jura Stublić, lude dvadesete godine ... biće tu zajebavanja i zajebavanja!

- Onda, jesmo li pretresli sve televizijske i ostale probleme? Ako jesmo, da se raziđemo po plesnjacima!

- Da, uglavnom. Ti to upotrebi i... do viđenja u sledećem ratu!

Razišli smo se po lepom, sunčanom vremenu i pored loše meteorološke prognoze!

Dogovorili smo se, načelno, za jedan obilan ručak, uz dobru kapljicu u - Sarajevu.

U međuvremenu, preporučujem Bori Đorđeviću da posle Rock’n’roll za kućni savet, komponuje Rock’n’roll za dečije vrtiće! Takva su vremena došla.

Napisao: Ljubo Trifunović, obrada: Yugopapir (Džuboks, april 1981.)




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)