Boris Miljković i Branimir Dimitrijević (2. deo): Plamena strela "Rokenrolera III" (1981)




Rokenroler nas je pravovremenim predstavljanjem doveo na početak duge na čijem ćemo kraju naći ćup pun prelepe muzike što čeka da je diskografske kuće oslobode. Miloš u završnom prizoru plamenom strelom spaljuje jelku koja predstavlja sedamdesete. 1980. u samrtnom času je uzviknula: "Više svetlosti!" 

Džuboks, januar 1981, osvrt na "Rokenroler III": Beogradsko mrtvilo nedavno je razbila prijatna vest iz Jugotona: priprema se zajednička LP ploča Šarla / El-orga / Idola. Nova strujanja sve više dolaze do izražaja. Najbolji vesnik novog doba izgleda da je rediteljski tandem Miljković-Dimitrijević, koji nam je za Novu godinu podario najlepšu moguću stvar: Rokenroler III. Po njima, izgleda da ćemo se od silnog ludila sedamdesetih lečiti đuskanjem. (Mi plešemo, zar ne?)

Elem, otvaramo sastanak:

U skladu sa gore navedenim, a po nalogu Enca Lesića, Idola, Šarla akrobate, El-orga, Zane i Frke emisija Rokenroler III ocenjena je kao najznačajniji događaj ove polusezone, posle već legendarnog oproštaja od SKC-a.

Kroz ovaj osvrt upoznaćemo se sa perspektivama osamdesetih.


Tačka prva: specijalna gostovanja 



Zahvaljujući koncepciji emisije (svi snimci dolaze iz studija Druga maca Enca Lesića) uskraćena nam je mogućnost da se divimo Her Stewe Crunigu i njegovim interpretacijama Bowieja, ali kada se pojavi, to je i dalje vrlo upečatljivo.

On je pravi obrazac čoveka osamdesetih.

Motiv koji se provlači kroz celu emisiju pojava je Miloša Karaklajića, izvanredno prerušenog u tipa iz budućnosti, tipičnog predstavnika više rase koji moćnim lukom i strelom simbolično iskorenjuje učmala viđenja rock and rolla.


Tačka druga: akrobacija Šarla I Ubedljivog



Lično, smatram da je prvo pojavljivanje Šarla najubedljiviji trenutak emisije. Njih trojica trče napred-nazad oko balona koji predstavlja Zemljinu kuglu.

Izuzetno dopadljiva numera sa naglašenim ska-ritmom i karakterističnim Kojinim basom može da digne na noge i najtvrdokornijeg protivnika đuskanja.

Ona se budi, kompozicija sa kojom su nastupili u Subotici, mogući je jugoslovenski hit.

Tim više zbunjuje činjenica da Jugoton štampa singl u samo tri hiljade primeraka.

Momci imaju izuzetno jak image: dva namrgođena tipa protiv večito nasmejanog Ivice, koji bi raskravio i najhladniju osobu slabijeg pola.

Znajući kako su uigrani na sceni (pitajte Kremera), proričem im sjajnu budućnost (naravno, pod uslovom da se neko u Jugotonu zauzme za njih).

(Ne vuci me za jezik, mogao bih da se izlajem o njihovoj svirci u Novom Sadu - Kremer)





Tačka treća: Zana / Numan inc.



Izgledaju kao da su sad sišli sa daleke planete sa koje je pre nekoliko godina stigao Gary. Jednoličnost druge pesme još je više istaknuta snimkom na kome čine samo najneophodnije pokrete, kao da se smrtno dosađuju.

Iskreno, ne sviđaju mi se; imam utisak da nisu spontani, da žele da iskoriste povoljno stanje nastalo čestim puštanjem takve muzike na radiju.

U svakom slučaju, oni označavaju rađanje jedne nove struje u Beogradu. Šteta što se raspao Zvuk ulice.


Tačka četvrta: opšta frka



Frka svira, na ekranu frka. Gomila zakrabuljenih tipova očigledno se izvanredno zabavlja. Reklo bi se da su u pitanju profesionalci koji su najzad našli načina da se opuste i uživaju u svirci.

Velikom magu Lesiću ni maska nije pomogla - prepoznat je.

Uzaludna su njegova nastojanja da bude u senci, mnogi ga već slave kao babicu čiji se trud ogleda u rađanju novog zvuka Beograda.


Tačka peta: Intenzivno ludilo



Nastup El-orga potpuno opravdava ovaj naslov. Za Srđana, gitaristu i pevača, svakako je šteta što se nije rodio šezdeset godina ranije; izvrstan mimičar, bio bi zvezda nemog filma.

Ovako, on predstavlja oličenje nekih težnji u evropskoj muzici krajem sedamdesetih, kao što je verovatno najneobičnija ličnost današnje (sutrašnje) beogradske scene.

Drugi gitarista potpuno je uleteo u Fripp-image.

Orgazam je izvanredna grupa koja, na žalost, po svoj prilici neće postići neki veliki uspeh zbog svog nepopustljivog stava (ovo nije osuda!) prema televiziji i diskografskim kućama.

Imaju sve uslove da postanu kult-sastav - voleće ga oni koji ne znaju šta će sa silnom pameću (autor itd.)





Tačka šesta: samostalna radnja za izradu ideja



Vis Idoli!!! Sam pomen ovog imena stanovite osobe lepšeg pola dovodi do izbezumljenja. Posle ove emisije predmet obožavanja verovatno više neće biti lepi Vlada, već Srđan koji je svojim izuzetno osećajnim recitovanjem i zanesenjačkim nastupom obezbedio sebi mesto u mnogim ženskim srcima.

(Ko je rekao da su svi zavodnici ružni?)

(Ja nisam - Kremer)

"Kad Idoli iziđu na pozornicu, nastaje pakao" - ocena klinca iz kafane.

O njihovom imageu ne vredi govoriti, dovoljno je pogledati bilo koju sliku sastava (pitajte opet Kremera).

Ovog puta izveli su kompozicije Maljčiki i Malena, čija je koncertna agresivnost veštim režijskim postupkom preinačena u blagu ironiju (antologijska scena sa ruskim radnicima koji nose ogromne čekiće).


Zaključak



BAS živi! Uliva nam nade da otvorenih očiju zakoračimo u devetu deceniju.

Rokenroler nas je pravovremenim predstavljanjem doveo na početak duge na čijem ćemo kraju naći ćup pun prelepe muzike što čeka da je diskografske kuće oslobode.

Miloš u završnom prizoru plamenom strelom spaljuje jelku koja predstavlja sedamdesete.

1980. u samrtnom času je uzviknula:

"Više svetlosti!" 

A ja odoh u pilotsku kabinu B-52 i poleteh preko divlje planete da bih ostao u svetlu i sa neba posmatrao kako se nad Beogradom rađa novi dan.


Napisao: Nebojša Mirčetović, obrada: Yugopapir (Džuboks, januar 1981.)


u nastavku:





Paket aranžman: Uvod - Orgazam - Šarlo - Idoli






Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)