Bekim Fehmiu '82: Plašim se da će Savez komunista izgubiti poverenje radničke klase i ljudi naše zemlje

Oktobar 1982: "Nedavno je jedan visoki funkcioner izjavio da nije znao šta se sprema na Kosovu. Mene je to iznenadilo, iznenadilo me je da oni koji su odgovorni da znaju - ne znaju; a ja sam kao Bekim, običan građanin, to znao... "

Poslednjih godina štampa sve ređe piše o vama - šta se zapravo događalo, da li ste radili, šta ste radili - pitamo jednog od naših najpopularnijih glumaca Bekima Fehmiu.

- Radio sam.

Vlatko Stefanovski o YU pop sceni '84: Idoli i "Čokolada"? Auuu, to ne valja... mada ja Divljana cenim

Mart 1984: Dok dosadna kiša pada po Skoplju u novootvorenom kafiću "Lips" čekam dušu najznačajnijeg makedonskog rock sastava. Leb i sol trenutno ne deluje pošto je 66% sastava u vojsci. Vlatko je došao na dva dana kući i ne stiže da sve planirano završi. Ipak, stiže...

• Kako si, vojniče?

- Odlično, u dobrom sam filingu, ali u trci sam s vremenom. Nego šta te interesuje, ja sad nemam nekih novosti!

Kakvu Jugoslaviju žele Jugosloveni '89: Voleli bismo da smo kao Švajcarska, "jer se u njoj ne ratuje"

Veljača 1989: "Najveći broj Jugoslavena želi da njihova zemlja ne sliči ni na koju drugu, izuzev na samu sebe. Za to se u "Borbinom" ispitivanju javnog mnijenja opredijelila gotovo polovica (43 posto) anketiranih u svih šest republika.

Jugoslaveni su se još izjasnili za Švedsku (deset posto, "zato jer se u njoj dobro živi", odnosno "ne zbog političkog sistema već zbog socijalističkog odnosa prema čovjeku"), Švicarsku gotovo sedam posto (tipičan je odgovor: "zato što se u njoj ne ratuje"), Sovjetski Savez šest, te Francusku i SR Njemačku po četiri posto.

Branimir Johnny Štulić o svojim zagrebačkim kolegama - Parnom valjku, Haustoru, Filmu... (1981)

Februar 1981: "Od mojih stvari koje svira Parni valjak "Jablan" mi se sviđa, "Miki" ne. Aki kao da peva kineski, on niš' ne kuži od tog teksta. Vergla kao papagaj...

Pa, dobro, to je njihovo viđenje, važno je da se svira. Ja bih bio srećan da mogu da sviram nečije stvari. Jedino bih eventualno mogao da sviram stvari Haustora, njihov basista je bio nekad s nama i ima divne pesme. Ovo ostalo više-manje.

Kad si mlad, kad si zaljubljen i kad ideš sa devojkom na koncert, ništa bolje od grupe Film.

NOB na Kosovu: Liman Kaba predvodio je mlade Albance koji su hrabro ginuli na sremskom frontu

Novembar 1974: Od prvih dana narodnooslobodilačke borbe narod Kosova je, rame uz rame sa ostalim narodima i narodnostima naše zemlje, ustao u odbranu svoje slobode i nezavisnosti.

Već 7. jula 1941. godine pri Oblasnom komitetu KPJ za Kosovo i Metohiju formiran je Vojni komitet, koji je rukovodio pripremama za ustanak. Obrazovane su i dve diverzantske grupe. Jedna od njih, grupa Trepče, je 17/18. jula 1941. godine izvršila diverziju na žičari Zvečan-Stari Trg... Posle toga, ova grupa se prebacila na Kopaonik.

Aveti prošlosti ne miruju '79: Ustaški i četnički ekstremisti na stalnom zadatku razbijanja Jugoslavije

Februar 1979: Ponovno oživljavanje ustaškog terorizma na tlu petog kontinenta ... Skorašnje racije i hapšenja ukazuju na novi, oštriji, kurs australijske vlade ... Ko i kako finansira ekstremiste? ... Ekstremni nacionalisti povezani na svim kontinentima ...

Pošloga petka iz Sidneja je stigla štura ali po mnogo čemu značajna agencijska vest: australijska policija uhapsila je devet pripadnika anti-jugoslovenske fašističko-terorističke emigracije pod teškom optužbom da su nameravali da dignu u vazduh...

Ante Marković '89: "Federacija je naša sudbina i nikakvo drukčije rješenje ne možemo tražiti"

Nedjelja, 29. siječnja, povodom 20. sjednice CK SKJ: "Jedina svijetla točka uz koju se u ovom trenutku u ovoj zemlji vežu nade novi je kandidat za premijera, Ante Marković.

Novine su pune izvještaja i pohvala na njegovo subotnje, prvo predstavljanje javnosti u svojstvu mandatara za sastav nove savezne vlade. 

Iako Marković nije nudio neka velika i olaka obećanja, javnost ga je prepoznala kao...

Nenad Čanak, NS rock muzičar '80: Budućnost muzike i umetnosti je u multimedijalnom pristupu

Oktobar 1980: Novosadska rok grupa "ŠTA" već pune tri godine s promenljivom srećom i promenljivim postavama, navodi na pitanje - da li je reč o formaciji kojoj, u osudnim momentima, ponestaje daha (iako im niko ne odriče kvalitet i raznovrsnost ideja) ili je, jednostavno, članovima ove grupe muzika hobi.

Od osnivanja do danas, kostur grupe čine NENAD ČANAK (klavijature, flauta, akustična gitara, vokal) i  IVAN FECE-FIRČI (udaraljke, akustična gitara, vokal).

Kako je slovenački punk uzdrmao temelje republike: "Neka idu u Englesku, ovde za njih nema mesta"

Srpanj 1982: Serija političkih ekscesa koja je, na slovenskoj punk-sceni, kulminirala prije nekoga vremena u razglašenoj aferi kukastih križeva, polarizirala je gotovo do ekstrema javno mišljenje u Ljubljani, pa i u republici. 

I dok su se neki najodgovorniji ljudi u političkom životu Slovenije radije opredijelili za dijalog s tim fenomenom, čini se da je javnost prije za rat...

Jasenko Houra, lider zagrebačkoga Prljavog kazališta, upravo razmišlja o svojoj četvrtoj metamorfozi. 

Letovanje 1988: Da li na Jadransko more mogu svi Jugosloveni - ili samo milioneri?

April 1988: Četvoročlanoj porodici za deset dana odmora na Jadranskom moru u privatnom smeštaju sa ishranom i boravišnom taksom biće potrebno najmanje sto starih miliona! Prevoz, kafa, sokovi, sladoled... nisu uračunati, a kako nam tek predstoji majsko "odmrzavanje cena" ne treba sumnjati da će i za to biti potrebna puna kesa para. 

I Grčka, dosadašnja Meka jugoslovenskih turista, postala je nedostižna, iako su cene u njoj upola manje nego kod nas...

Ferijalni savez Jugoslavije, saveti za što jeftinije letovanje: Upoznaj Jugu... dok još možeš (1989)

Maj 1989: Dugo uvaženi i još uvek zvanični moto ferijalaca, "upoznaj Jugu da bi je više voleo" danas bi mogao da zvuči sasvim drugačije: "budi ferijalac da bi lakše preživeo". 

Verovatno i vi pevušite ovu pesmicu, sem ako sopstveni izlet na more ne finansirate učestvovanjem, odnosno saučesništvom u nekom krivičnom delu. Zbog toga vam preporučujemo sledeće redove. Uštedeće vam, sasvim sigurno, dosta vremena u razmišljanju o razlozima potvrđivanja vašeg bića kao ferijalca.

Kako su proveli poslednje mirno SFRJ leto: Davor, Ljubiša, Milić, Kiki, Bora, Biljana, Vajta, Neno

CG primorje '77: Top lista zamerki domaćih i stranih turista u Herceg-Novom, Budvi, Sutomoru...

Avgust 1977: Ekipa "Zelenog megaherca", emisije II programa Radio-Beograda i Radio-Zagreba boravila je prošle subote na Crnogorskom primorju.

Specijalno za RTV reviju novinar Mihajlo Ćurčić piše o onome što nije objavljeno u emisiji...

Hotel "Belvi" u Bečićima. Kucamo na vrata na kojima je pločica sa natpisom "Upravnik hotela". Pojavi se sanjiva ženska glava.

"Koga tražite? - pita iznenađeno žena u šarenoj pižami.

Đoko Vještica i Branko Pešić za zeleni Beograd: Kad bi svaki Beograđanin dobio svoje drvo... (1981)

Doživljaji beogradskih gimnazijalaca na moru: Prvi put sami na letovanju, bez roditelja... (1975)

Kako su proveli leto '75: Kornelije Kovač, Aca Berček, Josif Tatić, Faruk Begolli, Ljiljana Marković...

Letovanje 1971: Kojim putem stići do mora? Koja je tajna uspeha crnogorskog primorja?

Šta se najviše kupuje u BG prodavnicama ploča '80: "Može i rok, ali naš narod voli kad ih pevač rastuži"

Sveti Stefan 1977: Ko su bili najgalantniji i najneobičniji gosti našeg ekskluzivnog grada-hotela?

Septembar 1977: Na početku gala turističke sezone jedan dnevni list objavio je senzacionalnu vest da ekskluzivni grad-hotel Sveti Stefan otvara svoje kapije radnicima Fabrike stakla iz Paraćina. Požurili su novinari da detaljnije ispitaju kakvo se to čudo dogodilo, da se ovaj turistički "Svetac", kome je od početka bila namenjena uloga kovačnice deviza, pokloni pred domaćim gostom. 

I kakvim bi se to čarobnim računicama jedan tako luksuzan hotel mogao da pretvori u radničko odmaralište?

Koliko su mladi danas revolucionarni i šta je za njih revolucionarnost u vremenu mira i blagostanja?

Maj 1984: Jedno od mnogih razmišljanja mladih koja govore o revolucionarnosti danas: "Zašto se revolucionarnost smatra nečim što štrči od običnog života? Ne moram biti galamdžija da bi me smatrali revolucionarnim. Možda sam ja to i kad ćutim, borim se za nova znanja i želim da ta moja znanja kasnije služe i meni i društvu".

Koliko je današnja omladina revolucionarna i koliko je spremna da zagrize u neke, kako se to u političkom žargonu kaže - društvene probleme, zbog čega bi eventualno imala i neprijatnosti? 

Mladi Jugosloveni '67: Socijalističko društvo pruža sve mogućnosti za humane odnose među ljudima

Vasko Popa, "Pesma": "Osvaneš i pogledaš: sve je već tu, i drvo i zmija i kamen i sunce. Ništa se na tebe ne osvrće, ništa tebe ne pita, sve to stoji i ide po svome. I onda, iz nekog dubljeg inata, iz čega li, kreneš i ti da od blata, od sna, od golog daha, od čega god stigneš, nešto svoje, onako po svome stvoriš... "

Januar 1967: Pesnik je, odista, u pravu: zatečeni svet nije i sopstveni svet; on, zapravo, deluje inspirativno ili, gotovo, izazovno - stvoriti nešto po svome, možda sopstveni svet.

Ceo svet je mogao da prati rumunsku revoluciju i pad diktatora zahvaljujući Televiziji Beograd (1989)

Decembar 1989: U petak oko podne, 22. decembra čudesne 1989. iz studija u Bukureštu otpočela je nenajavljeno najdramatičnija i verovatno najbolja emisija u istoriji televizije, koju je zaslugom TV Beograd, mogao da gleda ceo svet. 

Od trenutka kada je pesnik Mirče Dinesku rečima "Bog je pogledao Rumune" objavio kraj krvave diktature i pozdravio slobodu, sledećih 30 časova pratili smo uživo prenos narodnog ustanka koji se, kako su sati proticali, pretvarao u strašni građanski rat. 

Dragan Bjelogrlić '89: Strahujem od mogućih posledica koje će poneti naša generacija

Februar 1989: Posle uspeha sa predstavom "Klasni neprijatelj" mladi glumci, pretežno studenti Fakulteta dramskih umetnosti, nastavljaju ekspanziju adaptacijom "Tri sestre" Čehova pod naslovom "Sto godina kasnije"...

Udarac u pleksus, što se boksa tiče, spada u one najteže, ali, za onesposobljavanje protivnika, i najefikasnije. Zahteva veliku brzinu i veštinu.

Naravno, sve to, na prvi pogled, nema nikakve veze sa pozorištem, bar na prvi pogled.

Iz Titovih intervjua stranim novinarima: Vi znate da su naši narodi nekada bili siromašni i zavađeni...

Maj 1980: Predsednik Tito primio je 14. decembra 1956. na Brionima Fitzroya Macleana, bivšeg šefa britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV, publicistu i člana britanskog Parlamenta. Tom prilikom vođen je zanimljiv razgovor, koji je obuhvatio mnoge pojedinosti iz života i rada Josipa Broza Tita.

Jeste li predviđali da će doći do drugog svetskog rata?

"Da. Čim je Hitler došao na vlast mi smo znali da je situacija kritična i da će vjerovatno doći do sukoba.

Miki Stamenković '88: Narodi na ovoj balkanskoj vetrometini oduvek su želeli da žive u jednoj državi

Mart 1988: "Ima još istina o ratu i revoluciji koje moramo da saopštavamo mladim generacijama."

To kaže reditelj filma "Lager Niš", koji gledamo u bioskopima i "Jugoslavija po volji naroda" koji upravo snima...

Miomir Miki Stamenković jedan je od retkih jugoslovenskih reditelja koji je gotovo ceo svoj filmski opus posvetio temama vezanim za rad OZN-e, Službe bezbednosti i pripadnika SUP-a.

Pismo Milanu Nediću '41: G. Đenerale, Jugoslavija će opet doći, očišćena od društvenog šljama...

Che Guevara: Revolucija, vječiti hod u koloni obespravljenih prema novim nadama i vizijama (1974)

Mihailo Apostolski, doktor vojnih nauka koji ne voli oružje (1/2): Ne priznajem rat, samo revoluciju

Dnevnik Vladimira Dedijera: Krvavo plaćamo slobodu, zato ćemo je jednoga dana znati čuvati...

Stjepan Filipović, od Opuzena do Valjeva: Slike iz porodičnog albuma i životna priča narodnog heroja

Već i samo njegovo ime podsjeća na fotografiju trga u Valjevu na kojem su podignuta vješala, a pod njima stoji mlad čovjek s omčom oko vrata, s partizanskom kapom na glavi, koji uzdignutih pesnica nešto izvikuje... Posljednji herojski pothvat mladog partizanskog ratnika zapamtili su dobro i prijatelji i neprijatelji - za neprijatelje je on bio nemili dokaz nepokorenosti, a za sve borce narodne revolucije uzor hrabrosti...

Već i ime Stjepana Filipovića - Steve, Fildusa, narodnog heroja, metalca, ratnika, komandira čete i komandanta bataljona Tamnavsko-kolubarskog partizanskog odreda, odmah podsjeća na fotografiju, dobro poznatu i starijim i mlađim čitaocima: fotografiju trga u Valjevu, trga na kojem su uz proljetno olistalo drveće podignuta vješala, a pod njima stoji mlad čovjek s omčom oko vrata, s partizanskom kapom na glavi, koji uzdignutih pesnica nešto viče. 

Oskar Davičo '85: Dokle god bude na Zemlji buržoazije, dotle će u datim neprilikama biti i fašizma...

Maj 1985: Oskar Davičo, pesnik, revolucionar, žestoki i nepomirljivi komunista, predratni robijaš zarad svojih komunističkih ideja, autor najpopularnijeg i najviše objavljivanog romana o revoluciji i beogradskim ilegalcima "Pesme", Jugosloven koji se svađao i mirio s mnogim ličnostima i sredinama upravo zbog svojih jugoslovenskih ideja, govori za "Front" o nekim odnosima revolucije i stvaralaštva...

Revolucija je obojila posleratnu jugoslovensku književnost. Koliko uopšte umetnost podstiče revoluciju, koliko revolucija nadahnjuje umetnost? Ovde i na drugim meridijanima?

Vasa Čubrilović, ekskluzivni intervju 1981: O ideji jugoslovenstva i učešću u sarajevskom atentatu

Februar 1981: Kad sam odlučio da pozovem akademika Čubrilovića (gostovanje u TV emisiji Teleskopija - op. Y.), imao sam pre svega na umu sarajevski atentat.

Andrić je u svom dnevniku od 8. juna 1912. zapisao:

"Danas je Jukić počinio atentat na Cuvaja. Kako je lepo što se zatežu tajni konci dela i bune. Kako radosno slutim dane velikih dela. I diže se i gori hajdučka krv.

Bez čednosti i dobrote žrtava prolazi moj život. Ali volim dobre.

Milica Lučić Čavić o haosu na TV BG posle 9. marta / Za koga je Ante Marković opasan čovek? (1991)

Studentske demonstracije koje su uzdrmale Evropu i Jugoslaviju 1968: Tito na strani studenata

Svibanj 1978: "Ovo više nije opasno, postalo je povijest" - napisao je nedavno jedan francuski list nudeći svojim čitateljima seriju fotografija na temu "Svibanj '68". "Nije ni bilo odveć opasno", zaključuje površno neki drugi francuski građanski list: "Bila je to tek kriza jedne generacije..."

Prema jednom francuskom piscu, "svibanjska revolucija" bila je "više filozofska i socijalna nego politička i institucionalna revolucija, više zastrašujuća nego realna pobuna".

Kako je Televizija Beograd reagovala na studentske demonstracije 1968...

7. jun 1968: Možda bi bilo nepravedno prema štampi i radiju reći da je televizija imala najbolji i najbrži novinarski refleks - jer možda je, naprosto, televizija imala najviše vremena da sazna šta se zaista zbilo, da sredi i uporedi podatke, da čuje mišljenja studenata i političkih foruma i da predstavnike svih zainteresovanih (osim milicije) dovede pred svoje kamere - tek, televizija (a to ovog puta konkretno znači Studio Beograd) osvetlala je obraz u ponedeljak i utorak.

Dežurnim urednicima, reporterima, snimateljima na terenu, voditeljima, intervjuerima, i, razume se, gostima u studiju - dugujemo zahvalnost za dve izuzetno korisne i poučne večeri; za rasterećenje od početnog, jednostranog utiska da su studentske demonstracije maslo jedne šačice huliganskih i neprijateljskih elemenata, ali i za sagledavanje raznorodnosti snaga koje su bačene u igru; za priliku da se uverimo u duboku potrebu za prelaskom društvenih kretanja iz oseke u plimu.

Nebojša Popov, sociolog: Omladinski pokreti u Jugoslaviji - juče, danas, sutra... (1985)

Pavle Savić: Imamo u istoriji crkve masu primera da su pokušavali da zaustave zemlju, a ona se ipak okreće

April 1974, novinar Duge počinje svoj intervju sa predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti: Kada sam bio mali, učili su me da veliki ljudi znaju šta rade. 

Govorili su mi: što budeš više znao, više ćeš postići. 

U današnjem svetu izgleda da znanje ponekad vodi - nemoći. 

S raznih strana čujemo kako se učeni ljudi žale da se osećaju usamljeni i bespomoćni...

Naši zlatni košarkaši '78: "Što se, bre, Serjoža, zamaramo i vi i mi, kad vas već pobedismo sa 13 razlike"

Manila, 15. oktobra 1978: Stoji Krešimir Ćosić na pobedničkom postolju svetskog košarkaškog šampionata u Manili. Slika koju smo navikli da gledamo. Stepenicu niže, samo jednu, stotinu puta manje važnu, do njega kapiten SSSR Sergej Bjelov.

"Opet je uspela ta košarkaška reprezentacija", kao da sa malo zavisti priča na toj ceremoniji proglašenja jedan kolega koji, eto, ne može da prežali što fudbaleri veoma retko uspevaju da se uopšte probiju u finalni deo svetskog prvenstva na kojima učestvuju, otprilike, svaki treći put.

Hiljade mladih iz Nigerije stižu na školovanje u Osijek, Sombor, Kotor i druge naše gradove (1978)

Zašto mladi Jugosloveni žele prijem u Savez komunista '68: Naveli su razloge u svojim molbama...

Studeni 1968: Što jugoslavenska mladost piše u svojim molbama za prijem u redove komunista?

Posljednji izvještaji što stižu s terena kažu da je u ovih nekoliko mjeseci pojačanog prijema mladih u Savez komunista crvene knjižice u Hrvatskoj dobilo više od devet tisuća novih članova, a da isto toliki broj čeka da njihove molbe budu riješene.

O jednakom poletu jugoslavenske mladosti koja oduševljeno pristupa našoj najrevolucionarnijoj...

EKV live, BG, novembar '93: Grupa nam je dala znak da ipak nije ubijeno sve urbano u ovom gradu

Grad u kojem ne stanuje rokenrol je mrtav grad. Koncert "Ekatarine velike" (EKV) i promocija albuma "Neko nas posmatra" u Centru "Sava", ulili su nam nadu da će Beograd, uprkos svemu, ipak preživeti. 

EKV nam je dala znak da ipak sve urbano nije ubijeno u ovom gradu. 

Ljubitelji rokenrola, koji pamte velike rok događaje u Beogradu, morali su se na koncertu, bar malo osećati kao nekad. 

"Woodstock" u okviru prvog FEST-a: "Ova generacija ne želi da živi kao njihovi roditelji, ne želi ratove"

Decembar 1970: U Bethelu, nedaleko od Njujorka, pola miliona mladih pretvorilo je 250 hektara zemljišta u meku pop muzike. "Vudstok", film koji je snimljen tom prilikom, prikazuje nam kako su se velika hipi-plemena tri dana zabavljala i volela...

U okviru Prvog međunarodnog filmskog festivala koji će se održati u Beogradu od 8. do 16. januara, pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita, biće prikazan i film "Vudstok" američkog režisera Majkla Vedlija. Ovo izuzetno zanimljivo ostvarenje na programu je 9. januara u bioskopu "Kozara".

Aleksandar Dujin, Aleksandar Kravić, Boris Kovač, Siniša Sekulić: Novosadski muzički kvartet - Džez meta

Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da, pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević", Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i "Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za ispravnost takve tvrdnje...

- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog vrenja u Novom Sadu.

Dragan Radulović, "Mali veliki" TV Titograd '90: Nakon susreta sa Radenkom i Hasanom - priča o Ljubici

Februar 1990: Jedan čovjek, jedna redakcija.

I jedna priča, ali uvijek nova i drugačija: pjesnik i autor brojnih dječijih emisija Televizije Titograd Dragan Radulović ponovo skreće pažnju na sebe i svoje djelo.

Zanimljiva i topla priča iz dokumentarnog ciklusa "Mali veliki", a pod nazivom "Ljubičica" prilikom nedavnog emitovanja naišla je na nepodijeljene simpatije publike i kritike. 

Poslije poznate, nagrađivane emisije...

Drvar 1976: Grad heroj koji se ne zaboravlja

Ovo je autorski tekst o Drvaru iz 1976. godine, lična priča Radovana Jazića koju na njegovu molbu objavljujemo kao sjećanje na jedno prošlo vrijeme...

Radovan Jazić

Vraćamo se zaista davno u prošlost, u grad koji je simbol otpora i istorije – grad heroj nekadašnje države. 

Kao radnik „Elektroprenosa Bosne i Hercegovine“ (pogon Banja Luka), profesionalni putevi su me 1976. godine doveli u Drvar. Zajedno sa kolegom, bio sam zadužen za obilazak i nadzor dalekovoda 110 kV na relaciji Bihać – Bosanski Petrovac – Drvar – Grahovo – Strmica. 

Na tom terenu smo proveli puna četiri mjeseca, prateći radove „Energovinvesta“ sve do tehničkog prijema i konačnog puštanja mreže u rad.

Tih godina Drvar je odisao posebnom energijom; samo godinu dana ranije uspio sam da zateknem čuvenog „Ćiru“ i čak se malo provozam tim legendarnim vozom, ali već pri mom povratku 1976. godine, pruga je bila ukinuta.

Kao stručnjaci za dalekovode, imali smo obavezu da četiri puta godišnje detaljno pregledamo svaki stub. Prvi takav pregled te godine za mene je bio poseban – dobio sam trasu Kamenica prema novosagrađenoj trafostanici 110 kV Drvar. 

Put nas je vodio prema Grahovu, uz obavezni odmor u kafani u mjestu Pitari, a zatim preko Kamenice ka Dugom ličkom polju. Bila je to izuzetno teška i iscrpljujuća dionica, obrasla gustim trnjem i dračom kroz koju se jedva prolazilo, ali dužnost je nalagala da se dođe do svakog stuba i zabilježi svaki nedostatak.

Usred tog napornog rada, po velikoj vrućini, sjetio sam se da u Kamenici živi majka narodnog heroja Marije Bursać. Odlučio sam da je posjetim; proveo sam kod nje sat vremena, popio kafu i tada iz prve ruke saznao istinu o Mariji – o toj hrabroj djevojci koja je sa tek nešto više od dvadeset godina postala simbol slobode. 

Yugopapir: Narodni heroji Marija i Duško Bursać u sećanju roditelja Joke i Nikole: Ovo je bila "Marija na Prkosima"

Taj susret mi je dao snagu da se nakon par sati probijanja kroz krš konačno dočepam trafostanice, gdje nas je čekao naš prvi poslovđa, sada već pokojni Lazo.

Godine su prolazile, a mi smo se redovno vraćali na preglede i često noćivali u Drvaru, koristeći slobodno vrijeme za obilazak grada i Titove pećine, u kojoj sam bio barem deset puta. 

Yugopapir: Desant na Drvar, 25. maj 1944: "Kad je bila borba kod Drvara - Šesta lička spasila Maršala" (1962)

Pamtim slike ranog jutra ispred hotela, gdje su vrijedne žene prodavale čuvenu drvarsku rakiju. 

Obišao sam sva okolna sela i slapove, a posebno mjesto u mom srcu zauzima Martin Brod sa svojim motelom, ribnjakom i veličanstvenim vodopadom. 

Pamtim večeri kada smo lovili ribu na Uncu i kasno se vraćali u hotel, ispunjeni toplinom koju samo taj kraj može da pruži.

Iako te države više nema, status Drvara kao grada heroja niko ne može poništiti; bila su to lijepa i ponosna vremena koja kroz ova sjećanja nastavljaju da žive.

Za Yugopapir: Radovan Jazić, instruktor i kordinator za dalekovode u penziji

Kako upisati režiju na Fakultetu dramskih umetnosti '79: Na prijemnom te očekuju tri iskušenja...

Jun 1979: Posle položenog ispita zrelosti, dođe sin jedinac svom tatici i izjavi: "Ja ću na filmsku režiju". Ovaj pak, posle kolutanja očima, dejstva šećera i vode izrežira za tili čas urnebes u kući.

Ako si i ti jedan od takvih sinova ili kćeri koji žele da studiraju ovo, evo malo nade. Ostavi ovu stranu posle čitanja negde u njegovo vidno polje i čekaj.

Istovremeno, zapitaj se, ipak, da li je režija ono što si ti mislio(la) da jeste.

Jugoslavija '86: Pamtimo vreme blagostanja - kako smo onda došli do sadašnjih kriza i restrikcija?

Septembar 1986: Poslednjih pet godina je predstavljalo period u kojem se jugoslovensko društvo ubrzano opraštalo od mnogih svojih predrasuda. Duboka kriza pomogla je tom osvešćivanju. Život sa ograničenjima postao je neminovan. Niko nije očekivao da će doći vreme u kojem su stan, posao, automobil ili, čak, televizor, postali nedostižni...

Prema istraživanjima zagrebačke CEME, najvećem broju Jugoslovena je život po sopstvenom izboru najvažniji cilj, značajniji od mesta na društvenoj lestvici ili debljine konta u banci.

Reakcije iz Splita i Zagreba na tekst o nacionalističkim incidentima: Kome koristi naša podjeljenost?

Januar 1986, "Ja bih da se zna", pisma čitalaca magazina Rock: 

"Javljamo vam se povodom članka Petra Popovića "Nosi li nas pogrešan tok?". Naime, u tekstu se nalazi i ova rečenica: "Devojčurak iz Splita bi čak više voleo Bajagu samo da nije Srbin." 

Ne znamo na koji to "devojčurak" on misli, ali bi mu netko od nas mogao ispričati kakav je bio koncert Bajage u Splitu! 

Ljubav u partizanima: Odlomci iz dnevnika mlade bolničarke Nanice Paroški (Prva proleterska)

"Mi moramo da sačuvamo srca za ljubav. Ovo je vreme ubijanja, ali mi proglašavamo ljubav! Mržnja je najbliži rod strahu i nespokojsivu."

(Iz Dnevnika N. Boškovića, borca Prve proleterske. Poginuo je u Petoj neprijateljskoj ofanzivi).

Iz pisanke Nanice Paroški, saznajemo da je do odlaska u odred živela kao izbeglica s majkom u Mačvanskoj Mitrovici. U nju je stigla nekud iz Slavonije, a sa Posavo-tamnavcima postala je borac Prve proleterske.

Mladi Jugosloveni začuđeni pitanjima na testiranju za američke kampove: "Da li će vaša zemlja propasti?"

Ožujak 1973: Pedesetak sludenata, odabranih u Ljubljani za odlazak u američke kampove, neće ovog ljeta otputovati u Sjedinjene Države zbog nekorektnih pitanja koja su im postavljala šestorica američkih predstavnika ... Tek nakon dva mjeseca izbija na vidjelo istina o intervjuu, obavljenom u prostorijama organizacije ljubljanskih studenata s kandidatima prijavljenim za ljetnu praksu u SAD ... Mladići i djevojke koji su izrazili želju da idu na praksu u SAD nisu ispitivani što znaju o Americi, nego što misle o Jugoslaviji ... Nije uvijek naivno ono što kriju "dječja pitanja" ...