Dragan Bjelogrlić '89: Strahujem od mogućih posledica koje će poneti naša generacija

Februar 1989: Posle uspeha sa predstavom "Klasni neprijatelj" mladi glumci, pretežno studenti Fakulteta dramskih umetnosti, nastavljaju ekspanziju adaptacijom "Tri sestre" Čehova pod naslovom "Sto godina kasnije"...

Udarac u pleksus, što se boksa tiče, spada u one najteže, ali, za onesposobljavanje protivnika, i najefikasnije. Zahteva veliku brzinu i veštinu.

Naravno, sve to, na prvi pogled, nema nikakve veze sa pozorištem, bar na prvi pogled.

Iz Titovih intervjua stranim novinarima: Vi znate da su naši narodi nekada bili siromašni i zavađeni...

Maj 1980: Predsednik Tito primio je 14. decembra 1956. na Brionima Fitzroya Macleana, bivšeg šefa britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV, publicistu i člana britanskog Parlamenta. Tom prilikom vođen je zanimljiv razgovor, koji je obuhvatio mnoge pojedinosti iz života i rada Josipa Broza Tita.

Jeste li predviđali da će doći do drugog svetskog rata?

"Da. Čim je Hitler došao na vlast mi smo znali da je situacija kritična i da će vjerovatno doći do sukoba.

Miki Stamenković '88: Narodi na ovoj balkanskoj vetrometini oduvek su želeli da žive u jednoj državi

Mart 1988: "Ima još istina o ratu i revoluciji koje moramo da saopštavamo mladim generacijama."

To kaže reditelj filma "Lager Niš", koji gledamo u bioskopima i "Jugoslavija po volji naroda" koji upravo snima...

Miomir Miki Stamenković jedan je od retkih jugoslovenskih reditelja koji je gotovo ceo svoj filmski opus posvetio temama vezanim za rad OZN-e, Službe bezbednosti i pripadnika SUP-a.

Mihailo Apostolski, doktor vojnih nauka koji ne voli oružje (1/2): Ne priznajem rat, samo revoluciju

Oskar Davičo '85: Dokle god bude na Zemlji buržoazije, dotle će u datim neprilikama biti i fašizma...

Maj 1985: Oskar Davičo, pesnik, revolucionar, žestoki i nepomirljivi komunista, predratni robijaš zarad svojih komunističkih ideja, autor najpopularnijeg i najviše objavljivanog romana o revoluciji i beogradskim ilegalcima "Pesme", Jugosloven koji se svađao i mirio s mnogim ličnostima i sredinama upravo zbog svojih jugoslovenskih ideja, govori za "Front" o nekim odnosima revolucije i stvaralaštva...

Revolucija je obojila posleratnu jugoslovensku književnost. Koliko uopšte umetnost podstiče revoluciju, koliko revolucija nadahnjuje umetnost? Ovde i na drugim meridijanima?

Vasa Čubrilović, ekskluzivni intervju 1981: O ideji jugoslovenstva i učešću u sarajevskom atentatu

Februar 1981: Kad sam odlučio da pozovem akademika Čubrilovića (gostovanje u TV emisiji Teleskopija - op. Y.), imao sam pre svega na umu sarajevski atentat.

Andrić je u svom dnevniku od 8. juna 1912. zapisao:

"Danas je Jukić počinio atentat na Cuvaja. Kako je lepo što se zatežu tajni konci dela i bune. Kako radosno slutim dane velikih dela. I diže se i gori hajdučka krv.

Bez čednosti i dobrote žrtava prolazi moj život. Ali volim dobre.

Milica Lučić Čavić o haosu na TV BG posle 9. marta / Za koga je Ante Marković opasan čovek? (1991)

Nebojša Popov, sociolog: Omladinski pokreti u Jugoslaviji - juče, danas, sutra... (1985)

Pavle Savić: Imamo u istoriji crkve masu primera da su pokušavali da zaustave zemlju, a ona se ipak okreće

April 1974, novinar Duge počinje svoj intervju sa predsednikom Srpske akademije nauka i umetnosti: Kada sam bio mali, učili su me da veliki ljudi znaju šta rade. 

Govorili su mi: što budeš više znao, više ćeš postići. 

U današnjem svetu izgleda da znanje ponekad vodi - nemoći. 

S raznih strana čujemo kako se učeni ljudi žale da se osećaju usamljeni i bespomoćni...

Aleksandar Dujin, Aleksandar Kravić, Boris Kovač, Siniša Sekulić: Novosadski muzički kvartet - Džez meta

Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da, pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević", Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i "Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za ispravnost takve tvrdnje...

- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog vrenja u Novom Sadu.

Branko Bauer, reditelj "Salaša u Malom Ritu": Radostan sam što sam uspeo da se odužim Vojvodini

Slađana Milošević ("Au, au"), novo ime na našoj pop sceni: Ne želim da idem već utabanim stazama

Septembar 1977: "Au, au" slušamo ovih dana veoma često u programima radija i televizije.

Da li je ovu pesmu mlada Slađana Milošević učinila popularnom, ili su kvaliteti pesme učinili da se dotle malo poznata pevačica odjednom nađe na lestvicama uspeha teško je reći: ali je sigurno da je beogradska zabavna muzika posle mnogo jalovih godina konačno stekla jedno novo žensko ime.

Oni koji Slađanu poznaju znaju da njen uspeh nije došao preko noći, kako bi se to inače moglo pomisliti. Pre punih šest godina, kao 15-godišnja devojčica ona je započela zabavno-muzičku karijeru u grupi "Ex art", u kojoj je pevala, glumila, igrala balet i svirala violinu.

Kasnije je sarađivala sa grupama "Džentlmeni", "Juniori", "Ganeša", "Sklavini" - ni manje, ni više, sa 28 beogradskih pop-grupa!

Slađana Milošević, LP "Gorim od želje da ubijem noć": Sada sam agresivnija, to je neki moj new wave

Bahrudin Bato Čengić, "Gluvi barut" (1/2): Šta je Branka Ćopića gurnulo u strahovitu usamljenost...

Abdulah Sidran '85: Kada smo radili scenarij "Oca", Kusturica me je zaključavao u jednom dubrovačkom hotelu...

Živorad Kovačević, gradonačelnik Beograda '76: O radničkom standardu i izgradnji solitera na Dorćolu

Oktobar 1976: "Živorad Kovačević, predsednik Skupštine grada Beograda rođen je 1930. godine u Svetozarevu. Diplomirao je u Beogradu, a magistrirao političke nauke na Kalifornijskom univerzitetu (SAD). 

Objavio je niz radova iz lokalne samouprave i urbanizacije. 

Skojevski aktivista, član SKJ od 1946, Kovačević je tokom godina obavljao niz značajnih dužnosti. 

Pre više od dve godine Kovačević je izabran na...

Rodoljub Gvozdenović, ispovest beogradskog milicionera '73: Otac je bio protiv da postanem "pandur"

Oktobar 1973: "Ne, nisam ni nalik na engleskog "bobija". Ja sam jednostavno "Gugleta sa Liona". Poznajem odlično ovaj kraj i ljude koji žive tamo.

Uostalom, tu je i moj "Hajduk", mali, nižerazredni klub koga mnogo volim."

Ovako počinje priču sa nama milicioner pozornik XI stanice milicije Zvezdara (Milana Rakića 50 a) Rodoljub Gvozdenović zvani "Gugleta".

- Moje generalije su sledeće:

Ljiljana Petrović o prvom učestvovanju SFRJ na Pesmi Evrovizije: "Socijalistički" saveti Miroslava Antića

Travanj 1990: Ljiljanu Petrović, prvu našu predstavnicu na »Pjesmi Eurovizije« 1961. godine u Francuskoj, zatekli smo kod kuće u Novom Sadu. Imali smo sreću, jer Ljiljana je upravo doputovala iz Titova Velesa. 

- Sudjelovala sam ondje na velikoj priredbi u čast davalaca krvi, koju je organizirao Crveni križ Makedonije.

- Znači li to da imate mnogo posla?

Federico Fellini u razgovoru sa Ljupkom Lazić: Kako je nastao "Amarcord" i zašto je promenjen kraj filma

Januar 1976: Visok i punačak, velike šake i krupnog stasa, prosede kose i živih očiju, snažnog glasa i dečjeg osmeha. 

Rođeni komičar. Često na telefonske pozive odgovara promenjenim glasom. 

Tek kada utvrdi da je s druge strane prijatelj otkriva da je to on, Felini, a ne njegova kućna pomoćnica. 

Kada snima film, zna sve uloge napamet i u pauzi imitira glumce. Zabavlja se. I zabavlja druge. 

Neda Arnerić '91: Možda možemo i bez petokrake i imena Jugoslavija - ali da ostanemo zajedno

Jul 1991: Ima već 25 godina od kako je prvi put zaigrala na filmu. "San" je snimila u 13. godini, odmah zatim "Jutro" i više nije stala. 

Igrala je na filmu, televiziji, u pozorištu, bez pauze. Nadobijala se i nagrada. U ovoj sezoni, jubilarnoj, najviše je igrala u pozorištu.

"Pozorište je mesto gde se osećam dobro, sigurno, ispunjava me do maksimuma, pogotovo vreme proba. Otkrila sam, poslednjih godina, da je rad na predstavi najlepši deo glumačkog poziva."